MILOVAN MATIC – MILUTIN TESLA OTAC NIKOLE TESLE – CITATI IZ KNJIGE

MILOVAN MATIC SRPSKI PROTA MILUTIN TESLA – OTAC NIKOLE TESLE | CITATI IZ KNJIGE

Milovan Matic – Srpski prota Milutin Tesla – Otac Nikole Tesle – Citati iz knjige

Knjigu možete naručiti preko: leonbijelic@gmail.com ili +38765491313 (viber) ili +381628138907 (viber)

UVOD

POREKLO PORODICE I PREZIMENA TESLA

„Prezime Tesla staro je više od dva i po veka. Pre toga prezime ili porodično ime, bilo je Draganić. Ime Tesla u čisto doslovnom značenju, zanatlijsko je ime, kao Kovačević ili Drvodeljić. Kao zajednička imenica, ono označava drvodeljsku alatku, u stvari sekiru sa širokim sečivom. Ta sekira upotrebljavala se za tesanje velikih debala, i na srpsko-hrvatskom jeziku zove se tesla.

Kaže M. Medić: „Milutin Tesla rodom je iz Raduča (južno od Gospića). Tamo i sad živi pleme Tesla, a Teslića ima u Ostrvici. Pa i u Bosni je na glasu mesto Teslić. Teslino je krsno ime Sveti Đurađ. Kako je to prezime postalo, ne znam; ali je Vuk u svoj „Srpski rječnik“ (1852) uvrstio riječ “tesla“ za ime oruđa, što se njim kopaju na primjer korita; a i teslar kao ime vodene ptice u Srijemu.“

Malo je poznata i još ređe publikovana činjenica da je krsna slava poordice Milutina Tesle, sv. Đorđe (16. novembar), tj. Đurđevdan (6. maj). Sva njegova deca su poštovala i čuvala krsno ime kao najveću svetinju.

NIKOLA I ANA TESLA

O svom dedi, imenjaku, unuk Nikola Tesla je zapisao, da je bio “oficir koji je služio u vojsci velikog Napoleona“, i ništa drugo, dok je neodređen kada govori: “Kasnije sam počeo rastavljati i sastavljati satove mog dede. U onom prvom pokušaju uvek sam uspevao, ali u ovom drugom često sam grešio. Tako se dogodilo da je deda naglo prekinuo moje zanimanje na ne baš obazriv način, te je prošlo trideset godina pre nego što sam dotakao sledeći časovnik.“

U prvoj biografiji Nikole Tesle koju je napisao Bude Budisavljević, stoji: “Milutin Tesla se rodio u uglednoj krajiškoj zadruzi u selu Raduču u Lici od oca Nikole, koji je bio stražmeštar, a baš pred smrt i oficir postade“.

Dane Tesla, i sam iz Raduča, beleži: “Milutinov otac, također Nikola, bio je oficir. Jedno vrijeme je služio u Napoelonovoj vojsci, jer je lička Vojna krajina bila pod Napoelonom od 1809. do 1813. Dugo se u porodici čuvala originalna povelja koju je Teslin djed Nikola dobio za hrabrost, kao neustrašiv i sposoban oficir.

Simo Kosanović, školski podvornik u Grubišnom Polju, piše 9. novembra 1897. godine “Štovanom gospodinu i bratu“ Nikoli Tesli u Njujork:

“Ne znam hoćeš li se sjećati svoje mladosti u kršnoj Lici i nas Tvojih rođaka, ali ako se iole toga sjećaš, to ti onda mora biti poznato i to, da je moj otac Simo Tesla iz Raduča i tvoj otac Mile (Milutin) Tesla prota u Gospiću bili od dva brata djeca, po čem smo onda i mi dvojica braća…“ Nemoj se čuditi, što ti navađam prezime Kosanović mjesto Tesla, tome ti je uzrok taj, što je moj stric a i tvoj Jovo Tesla prikupio grunt Kosanovića, kojega je i zarajto, pa je po njemu prezime primio i tako sam ti ja poznat samo pod prezimenom Kosanović.“

JOSIF TESLA, BRAT MILUTINOV

Veoma malo zapisa postoji o Josifu, stricu Nikole Tesle. Nikola je pomenuo samo “da je bio profesor matematike u jednoj istaknutoj ustanovi.“ Nešto više beleže drugi izvori: “Josif svrši vojnu matematiku (u Gospiću), i ostane na vojničkom putu, postane oficir i umre u Mitrovici (Sremskoj) kao c.(esarsko) kr.(aljevski) major.

Najopširniji je Bude Budisavljević: “Otac mu premda sveštenik, zabavljao se rado matematikom, jer je kao oficirski sin prije bogoslovije skupa s bratom Josifom, učio kadetsku školu te je tu donekle zagledao u prirodne nauke i matematiku, a brat mu taj Josif, stric Nikolin, koji je vojničke škole dovršio i oficir postao, napisao je neke matematičke knjige, u svoje vreme jako hvaljene tako, da su bile uvedene kao udžbenici u nekim vojničkim zavodima.

Josifov sin Milutin Tesla, koji je rođen 23. novembra 1854 godina u Bjelovaru, a preminuo tokom 1914. godine, po zanimanju stražar kod “c.kr. Magyarske železnice“ u Rumi kod Sremske Mitrovice, piše slavnom bratu od strica Nikoli Tesli u Njujork, 10. novembra 1892. godine i moli ga “pružite vašu desnu ruku, na moju siromašnu familiju, poašite mi malo, da mogu moju decu odraniti, i šalje fotorafiju svog oca “pokojnog kapetana“ koja se danas nalazi u muzeju Nikole Tesle u Beogradu na kojoj se jasno vidi carski orden na njegovim prsima.

MILUTIN TESLA

Na pitanje novinara K. Mofeta, 1896. godine,  koliko jezika govori, Nikola Tesla je odgovorio: “Ne baš mnogo, šest ili sedam, ili osam, ali moj otac je bio veliki lingvista. On je govorio osamnaest jezika.

“Milutin Tesla rodio se 3. februara 1819. godine u selu Raduču u Lici. Otac mu je bio štabalni stražmeštar, – bilo mu je ime Nikola, a materi Ana.

Dane Tesla piše: “Pošto u vrijeme djetinjstva Teslina oca Milutina nije u Raduču bilo škole, Milutin s bratom Josifom pohađa njemačku osnovnu školu “trivijalku“ u Gospiću. Obojica su bili vrijedni učenici i otac ih poslije šalje u vojnu školu da bi se produžila porodična tradicija.“

ŠKOLOVANJE

Škole u Vojnoj krajini su imale specifičan program nastave čiji je cilj bio da se učenici što više osposobe za praktičan rad. One su bile jezgra iz kojeg su se razvile realke koje su školovale prve generacije inžinjera.

Prirodne pojave se tumače isključivo s naučne tačke gledišta. Nema nikakvih metafizičkih tumačenja prirode i fizičkih pojava, i po tome je ovaj školski program u Krajini potpuno različit od drugih. Za grad (tuču) se tvrdi da je prirodna pojava, a ne djelo čarolije kako se onda još verovalo. Grom i munje su atmosferske pojave, a ni iz daleka ono što neuki veruju i čega se boje. Pomračenje Sunca je u narodu pričinjavalo veliki strah, pa se ovde tvrdi da pomračenje ne može značiti niti šta dobro niti pak zlo…

Ovaj deo o prirodnim naukama podeljen je na više delova, od kojih se prva četiri odnose na zemlju, vodu, vazduh i vatru, a ostali su o toploti, svetlosti i ustrojstvu svemira.

Džon O‘Nil o Milutinovom prelasku sa vojne akademije na bogosloviju piše: “Teslin otac je počeo karijeru u vojsci, izbor koji odgovara oficirskom sinu; ali on očevidno nije nasledio očevu ljubav prema vojničkom životu. Jedan neznatan slučaj, prekor što nije očistio svoju mesinganu dugmad, bio je uzrok da napusti vojnu školu.“

Sam Nikola Tesla je kratko zapisao: “…Moj je otac bio vojnički vaspitan poput svoga brata,… ali začudo, kasnije se priklonio svešteničkom pozivu i u tom zvanju stekao visok ugled“.

Zaista, “Milutin Tesla. Iz Like u Smiljanu 20. januara (1857)“ piše: “Nego na pogled klirikalnog učilišta mogu vam izjaviti …Učilište ovo Mušicki (Lukijan Mušicki vladika Gornjokarlovački), je prilično ustrojio bio, a Jovanović (Evgenije Jovanović vladika gornjokarlovački, nasledio Mušickog), ga je mnogo bliže k savršenstvu doterao, i s dobrim učiteljima snabdevao, gde sposobni i trudoljubivi g. Gervasie Petrović, sadašnji Arhimandrit Gomirski, prvo i glavno mesto zapremao… Za vreme episkopa Jovanovića prepodavani su u njegovom klirikalnom učilištu sledujući predmeti: dogmatična, polemična, moralna i pastirska bogoslovija; istorija crkvena, hronologija; tolkovanje evangelija; gramatika i ritorika slavenska, metoda učiteljski, tipikon s pjenijem crkovnim. Očevidno je da ima tu predmeta od obojih glavnih časti bogoslovije: dogmatične i praktične, tako kao bi sveštenik prvenstveno vaspitan čovek, i dobar predstatelj crkovni biti mogao.

ŽENIDBA

Kada tačno i kako je došlo do braka između Milutina Tesle i Georgine Mandić, nije poznato. Verovatno se taj događaj desio u drugoj polovini 1845. ili prvoj 1846. godine.

Posle smrti Milutinove, Pepo Milojević, čovek koji se svojevremeno udvarao Đuki pre Milutina, reče joj nakon slučajnog susreta: “Eh, Đuka, da si se onda udala za mene, ne bi sad bila udovica.“ Na to mu Đuka odgovori: “Milije mi je, biti Milutina Tesle udovica, nego Pepe Milojevića žena“.

Georgina Mandić, (1822. – 16. April 1892) koju su češće nazivali Đurđija, zapamćena je po nadimku Đuka, majka Nikole Tesle, rođena je za sada neutvrđenog datuma godine 1822. u Gornjem Grača(d)cu, od oca Nikole Mandića (1801-1868), paroha gornjogračačkog i majke Sofije-Soke Budisavljević. Nikola i Sofija Mandić imali su osmoro dece, a Georgina je bila najstarija.

U SMILJANU

Odgovarajući na pitanje K. Mofeta o svojoj familiji Nikola Tesla 1896. godine, kaže: “Imam tri sestre u Srbiji, prema kojima gajim najdublju naklonost. Sve su one udate, po običajima zemlje iz koje dolazim, u ranim šesnaestim ili sedamnaestim godinama, što mislim da je velika greška. One me obožavaju. Znaju za moj veliki uspeh iako ne razumeju baš najbolje o čemu se radi. Dao bih sve na svetu da su one ovde sa mnom, ali one ne bi napustile svoju zemlju jer ne mogu da žive bez nje“.

DANILO – DANE TESLA

Različiti su podaci koji se odnose na porodičnu tragediju koja je zadesila Tesle. Tesla navodi da je Danilo stradao od udarca konja, a to se potvrđuje i na drugim mestima.

Najviše svetla na tragični događaj dao je dr Branimir Jovanović u svojoj poznatoj knjizi: “Tesla – duh, delo vizija“ (2001)

“Smrt Danila Tesle je pretstavljala porodičnu tragediju i izazvala je promenu ponašanja svih članova porodice. Ne zna se kada se taj tužni događaj odigrao. I sam Tesla je u svojim sećanjima neodređen. Jedanput je napisao da je Danilo imao osamnaest godina kad je umro, a drugi put da je on imao tri godine kada se tragedija odigrala, što je nemoguće, jer pomera datum bratovljevog rođenja u vreme kada se Milutin još nije ni oženio. Neki biografi kažu da je Danilo imao četrnaest godina, drugi da je imao petnaest, a većina da se događaj odigrao 1863. godine kada je Nikola imao sedam godina i kada se porodica preselila u Gospić, smatrajući da je baš Danilova smrt bila uzrok preseljenja“.

ORDEN ZLATNOG KRSTA

Rad, angažovanje i vrline Milutine Tesle nisu mogle ostati neprimećene. Zbog revnosnog rada u službi i služeći kao primer za razvijanje dobrih odnosa između različitih veroispovesti austrijski car Franz Joseph I, odlikovao ga je svojim ukazom od 21. juna 1873. godine,  Ordenom zlatnog krsta za zasluge I stepena (Goldness Verdienstkreuz mit der Krone), na koji je Milutin bio itekako ponosan.

OTAC I SIN

Neminovan sukob generacija između oca i sina uticao je i na odnose Milutina i Nikole Tesle. Prota Milutin je želeo da mu sin bude sveštenik i s teškom voljom je pristao da Nikola studira politehniku, a kada je već odlučio postarao se da to bude u najboljoj tadašnjoj evropskoj tehničkoj školi Joanemu u Gracu.

Odličan student, ali pun mladalačke energije, slobodnog vremena i prirodnom potrebom za dokazivanjem u okruženju, nakon reči koje mu je uputio jedan nemački kolega: “Što dangubiš ovde u Auli, bolje bi bilo da ideš kući i greješ stolicu, da te profesori još više hvale“, Tesla donosi odluku da promeni stil života, pa mu odgovara: “Tačno je to, ja sam marljiviji od tebe i u učenju i u pohađanju predavanja. Ali ja ću ti pokazati, iako si valjan u lumpovanju kao svi ostali da znam bolje i lumpovati od tebe bez da to bude na uštrb mog nauka.“

Nešto pre toga profesori sa Politehnike su pisali ocu Milutinu pismo u kojem ga mole da utiče na sina da manje uči i time sačuva svoje zdravlje. Naime, Nikola je odlučio da se oduži svojim roditeljima što su mu omogućili da studira tehniku u Gracu, i dao se sav na učenje, ali kada je otišao kući na odmor očekujući najviše pohvale i trijumf, do srca ga je uvredio očev nezainteresovan i hladan odnos prema njegovom uspehu u školi, što mu je gotovo uništilo ambiciju. Tek nakon očeve smrti nalazi hrpu pisama svojih profesora koji predlažu Milutinu da ga ispiše sa fakulteta ukoliko neće da se ubije prekomernim radom.

VRSNI KNJIGOLJUBAC I PROPOVEDNIK

Pišući svoju autobiografiju Nikola Tesla za svog oca kaže: “veoma učen čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac, a za njegove propovedi se govorilo da odišu rečitošću, poput one Abrahamove u Santa Klari.

Posedovao je čudesno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela. Njegov stil pisanja je izazivao divljenje. Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite a on je bio vrlo duhovit i satiričan.

“Moj je otac imao veliku biblioteku,“ kaže dalje Nikola Tesla. “Jednom prilikom sam naišao na roman poznatog mađarskog pisca Jožike (Josika), za koji Nikola Tesla u autobiografiji kaže da je na njega izvršio presudni uticaj u jačanju volje.

O sudbini Milutinovih propovedi Mojo Medić piše i nakon susreta s Nikolom Teslom u Beogradu, 1892. godine: “…Govorio sam mu za propovijedi očeve, ali sam protrnuo, kad mi reče: da je vrlo malo od očevih spisa ostalo, a sve ono drugo da je spaljeno! Grdna je šteta, što je oganj progutao crkvene besjede dobroga govornika, vještoga pisca i umnoga bogoslova, jer tim je srpska homiletička književnost ostala bez priloga iz kršne Like, kojim bi se doista ponosila bila.

I drugi izvori mnogo ranije, nego Nikola Tesla 1919. potvrđuju da su Milutinove propovedi upoređivali s čuvenim propovednikom Abrahamom zvanim Megerle Ulrih. Na zahtev vladike Teofana Živkovića, da mu svi sveštenici napišu propoved s temom “o radu i vrednoći“, Milutin je bio najuspešniji i zbog toga je bio adekvatno nagrađen.

Milutin Tesla je bio pristalica Dositeja Obradovića i njegove prosvetiteljske ideje je širio na svakom koraku.

DOPISNIK SRBSKOG DNEVNIKA I NACIONALNI RADNIK

Koliko je Milutin Tesla bio u pravu, vidimo se sledećeg dopisa od 14. septembra: “Kolera bi reći da oće kod nas građanstvo sebi da prihvati. Pre devetnaest godina za prvi put bila je ovđe,…, posle toga opet pre sedam godina… je izbliza namigivala na nas kao što je lanjske godine iz daleka namigivao Šarlić na gradove Baltika, ove godine pak poseti nas kolera evo u toj meri, da već ovđe – onđe i pustijeh kuća imade!“

Pominje žrtvu zaraze, mladog sveštenika, iza koga je ostalo šestero siročadi, a kako su se baš tih dana prikupljali prilozi za spomenik Lukijanu Mušickom i Teodoru Pavloviću, Milutin Tesla dalje nastavlja:

“Čestiti rode Srpski, hvala ti do zvijezda! Što namjeravaš spomenike slavnijem tvojijem muževima podizati, ali vjeruj istini koja se ne lomi, nijedan spomenik ne bi tako ugodan bio tvome uvjenčanom Mušickom kao taj, da namijeniš spomenik njegov svešteničkim sirotama i udovicama njegove negda eparhije, jer ovaj rodoljubivi mitronosac za vrijeme svoga pravlenija divno je uviđao velikijem duševnijem očima, kako rđavo stanje mirskog sveštenstva pa obziru uhljebljenija prva je coklja ili ti kamen pretikanija k prosvjeti i napredku naroda, te zato je tako reći svu dušu svoju tamo prolio bio, da najprije voljkoliko osigura stanje svešteničke sirotinje u sebi povjerenome i onako svagda najsiromašnijem Eparhijeskome Obštestvu, da bi tijem načinom čestit koji i izškolan mladić ranije pristupio k srkovnome činu – ali nesite Parke zarana prekidoše ovo njegovo visoko namjerenje, kao i zlatni potok njegovih božestvenijeh pjesama“.

LIK PROTE MILUTINA

“Glavom si nadvisivao sve stanovnike trgovišta Gospića, baš kao sada lički župan Bude, samo su ti jagodice poispale bile, a i u licu bio si nam svagda nešto žut. Tvoja mala i porijetka brada osobito ti je pristajala, kad si podigao naočari na čelo pa si stao nama tumačiti katihizis.“ Ovako opisuje Milutina Teslu Mojsije Mojoj Medić, školski drug Nikolin, pa nastavlja: “Uživao sam, kada sam o godovima zalazio u rimokatoličku crkvu u Gospiću, pa sam video “starca Milovana“, kako s odličjem carskim na prsima, a u novom novcatom ruhu, ponosno korača preko crkve i zalazi u klupu… Topio sam se od radosti, što rimokatolički sveštenik tako lijepo pazi svoga brata po Hristu, koji je pravoslavne vjere.“

Piše Vasilije Krestić: “Nimalo gramziv, visokomoralan i širokogrud, kakav bi morao da bude svaki hrišćanski sveštenik, otac Milutin od svojih parohijana nije uvek naplaćivao štolarinu za svešteničke usluge. Tako, na primjer, prilikom venčanja Mihaila Lemaića nije hteo da naplati usluge, jer, objasnio je kapelanu sela Počitelj da je Lemaić siromašan i da mu savest zabranjuje da bilo šta od njega potražuje. Za oca Milutina bilo je važnije da ljudi u njegovoj parohiji ne žive nevenčani, “bezzakono“, u konkubinatu i na sablazan, nego da od njih naplaćuje usluge“.

Prilikom pranja pšenice pre mlevenja, raspostrli su je na ponjave da se suši u dvorištu crkve. Kada pored pšenice nikog nije bilo naišla je krava i pojela dosta žita. Đuka je zbog toga, kažu, htela iz kože da iskoči, ali ju je Milutin smirivao: “Pusti, Boga ti! Naša krava pojela našu pšenicu. Naša krava, naša pšenica!“

U sličnom tonu piše i Nikola Tesla: “Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan.“

“Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem, i vežbe koje mi je otac zadavao mora da su bile od izuzetne koristi. One su se sastojale od svakojakih zadataka. Zadavao mi je, na primer, da pogađam tuđe misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam dugačke rečenice ili da računam napamet. Nesumnjivo je da su te svakodnevne lekcije, čija je svrha bila jačanje memorije i rasuđivanja, a naročito kritičkog mišljenja, bile veoma korisne“ kaže Nikola Tesla.

Poznata američka Teslina biografka, Margaret Čejni primećuje: “Kako je prota Milutin Tesla u slobodno vreme pisao poeziju, dečak je odrastao u kući gde je uljudnost uvek kontorlisala običan govor i gde je citiranje odlomaka iz Biblije ili poezije bilo isto toliko prirodno koliko i prženje kukuruza leti na žaru.“

• ČLANAK NIKOLE TESLE –

Koliko je Nikola Tesla u svom stvaralačkom zanosu bio inspirisan duhom pravoslavlja koji je poneo iz porodice, naročito od svog oca, možda se najjasnije sagledava iz njegovog članka: “Problem povećanja ljudske energije“, koji je po svom objavljivanju 1900. godine izazvao pravu senzaciju u čitavom svetu.

Razmatrajući glavne probleme ljudskog roda, Tesla počinje tako što kaže da svi ljudi sveta čine jedno telo, jednog pojedinca, i da su svi stanovnici planete povezani neraskidivim vezama koje se ne mogu videti, ali se mogu osetiti: “Godinama su ovu ideju proklamovala savršeno mudra učenja religije, verovatno ne samo kao sredstvo kojim se obezbeđuje mir i harmonija među ljudima, već i kao jedna jako opravdana istina. Budisti je izražavaju na jedan, hrišćani na drugi način, ali i jedni i drugi tvrde isto: mi smo svi jedno“.

“Ljudska energija će biti povećana posebnom brigom o zdravlju, zdravom ishranom, umerenošću, pravilnim načinom života, osnivanjem braka, savesnom brigom o deci, uopšteno rečeno, poštovanjem svih mnogobrojnih pravila i propisa religije i higijene. S druge strane, jedva da je potrebno reći da sve što je protiv religijskog učenja i higijenskih pravila, teži da smanji kvalitet (ljudskog života).“

“Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od Onoga koga on voli iznad svega, veličanstvenim umetničkim delom neopisive lepote i veštine van ljudske moći shvatanja, i tako delikatnim i nežnim da ga jedna reč, dah, pogled ili misao samo može povrediti.“

“Nečistoća koja rađa bolest i smrt je ne samo samouništavajuća, već i krajnje nemoralna sklonost. Čuvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i čisto mi izražavamo naše poštovanje visokom principu kojem su ona podarena. Onaj ko poštuje popise higijenske u ovom smislu, pokazuje se iskreno pobožnim. Labavost morala je strašno zlo koje truje duh i telo, i odgovorno je za veliko nazadovanje. Društveni život, moderno obrazovanje i zaposlenost žena koji teži da ih otrgnu od kućanskih poslova i pretvore u muškarce, mahnite potrebe kkoje umanjuju uzvišen ideal koji one predstavljaju, smanjuju umetničku stvaralačku moć i opšte smanjenje rase.“

Razmatrajući dalje probleme čovečanstva, Nikola Tesla dolazi do sledećeg ključnog zaključka: “Vidimo da je na tri načina moguće rešenje velikog problema povećanja ljudske energije, odgovor dat pomoću tri reči: Hrana, mir i rad. Mnogo, mnogo godina sam mozgao i razmišljao, gubio se u nagađanjima i teorijama, dok nisam stigao do ovih rešenja, da bih tada shvatio, da su me o njima učili u ranom detinjstvu. Ove tri reči predstavljaju osnovni ton hrišćanske religije. Sada mi je jasno njihovo naučno značenje i svrha: Hrana da se poveća masa, Mir da se smanji usporavajuća sila i Rad da se poveća sila koja ubrzava ljudsko kretanje. Ovo su tri jedina moguća rešenja velikog problema, a svi oni imaju jedan predmet, jedan cilj – da se poveća ljudska energija.

Kada ovo uočimo, ne možemo a da se ne zadivimo koliko je mudra i naučna i koliko neizmerno praktična hrišćanska religija, i u kakvom značajnom kontrastu ona stoji sa drugim religijama.

Očigledno, ona je rezultat praktičnog eksperimenta i naučnog posmatranja, koji su se produbljivali vekovima, dok su se ostale religije izgleda javile samo kao posledica apstraktnih razmatranja. Rad, neumoran napor, koristan i akumulativan, sa periodima odmora radi veće efikasnosti je nejgova glavna i uvek ponovljena zapovest.

Tako smo mi, nadahnuti i hrišćanstvom i naukom sposobni da činimo najviše što se može za dobrobit ljudskog roda.“

MILUTIN TESLA U SENJU

Milutin Tesla, koji je umro kao proto-paroh u Gospiću aprila 1879 godine, nije znamenit samo s toga, što je on otac slavnog Nikole.

U svoje vrijeme kao srpski sveštenik, on je bio vidan radnik i kao sveštenik i kao spreman Srbin; on je bio jedini Srbin u Lici, koji je osećao šta bi sve trebalo učiniti, da srpski narod njegovog zavičaja korakne naprijed, pa je podstrekavao i perom u javnosti i živom riječi, do koga je god doprijeti mogao, da se razvije srpska svijest i stvore uslovi za prosvjetni, crkveni, ekonomni napredak.

MILUTIN TESLA – SENJSKOJ CRKVENOJ OPŠTINI

DOPISI

IZ LIKE U SMILJANU – 2. NOVEMBAR

OTAC SRPSKOG EDISONA – MILUTIN TESLA

Milutin Tesla rodio se 3. februara 1819. u selu Raduču u Lici. Otac mu je bio štabalni stražmeštar, bilo mu je ime Nikola, a materi Ana. Milutin je imao još jednog brata Josifa i dvije sestre. Kao dijete svrši u Gospiću njemačku školu, a posle i vojenu matematiku skupa sa bratom Josifom. Josif ostane na vojničkom putu postane oficir i umre u Mitrovici kao c. kr. major.

Milutin pak, koji se nikako nije mogao s onom prećeranom stegom vojničkom sprijateljiti, ostavi kadetiju, pa ode u bogosloviju u Plaški, i svrši je 1844. i 1845. kao “prevoshodni pervi“. Pošto se oženi sa Đukom, kćeri popa Nikole Mandića iz Gračaca.

Milutin Tesla bio je darovit i skroz inteligentan čovjek i oduševljen sveštenik. Govorio je i pisao osim srpskog i crkv. Slovenskog, klasično njemački i talijanski. I literature tih jezika bile su mu vrlo dobro poznate. Već kao starca slušao sam ga, kako s oduševljenjem recitira po đe što iz klasičnih pjesama Šilerovih, kao “Unter der Linden“, “Ideale“, “Gloske“ i t.d.

U mlađim godinama bavio se i pisanjem članaka po novinama, i to sve o životnim potrebama našim, – pa i pjesništvom.

Odu Korneliju Stankoviću i crkvenom pjeniju završuje ovako:

“Pjesno sveta, i prsi ti moje

Nek do groba otvorene stoje

Da po tebi moja duša diše

Jer si dana s više.“

__

Pisao je i po hrvatskim novinama pod pseudonimom “Rodoljub Pravičić“, većinom o narodnom životu i gospodarstvu, i da ispravi kakve krive vijesti novinske iz Like, jer laži nikako nije trpio. Pa i za čudo pisao je velo lijepim jezikom za ono vrijeme.

Inače je bio čovjek neobično plemenite duše, do krajnosti pravdoljubiv, nesebičan, – i idealan. A tijelom je bio visok, ispravljen, okošt kao i njegov sin Nikola.

Njegove starešinske vladike uvažavale su ga neobično. Ima dosta sačuvanijeh prijavtnijeh pisama od sviju vladika počinjući od Evgenija pa do Teofana, koja sva dišu velikim povjerenjem i uvažavanjem prema njemu i njegovoj službi.

Mislimo da se iz d sada navadenog može viđeti, da je Milutin Tesla bio čovjek uman, napredan, uvažen i jedan od najodličnijih sveštenika svog vremena. I propovjednik je bio vrlo dobar i na glasu u svojim krajevima i među svojim drugovima. Na zahtjev Teofana vladike, da mu svi sveštenici napišu propovijed “o radu i vrjednoći“, Milutin je kao starac vaistinu najbolje napisao tu propovijed. Iz njegovih propovijedi koje su sačuvane vidi se da ih je sastavljao čojk, koji je mnogo čitao i upamtio u svakoj struci nauke.

MILUTIN I NIKOLA TESLA. OTAC I SIN.

• Napisao penzionisani direktor Mojo Medić

Suvremenici su hvalili protu Milutina, kao dobrog propovednika. Uspoređivali su ga čak i sa Abrahamom a Sankta Klara (dvorskim propovednikom u Beču, inače zvanim Mergele Ulrih, 1642-1709); ali su svi privatni spisi njegovi, osim jedne uskršnje propovjedi, držane u Gospiću 23. aprila 1861, propali. Ta je propovijed napisana upravo kaligrafski; i onda je razumljivo, što je prota Milutin Tesla moljen, da kao kaligraf i crtač piše svešteničke “singelije.“

U “Srbskom dnevniku“ (za god. 1855, u 97. broju od 8. decembra) stoji ovako:

“M. T. Iz Like u Smiljanu 26. novembra. Mi stojimo ovdje što se tiče srpskijeh škola nikako! Osim sveštenstva i gdje kog trgovca ili zanatlije malo se koji činovnik znade srpski potpisati; šta više jošt se na neki način i sramota godi (čini) srpski znati, jer to, vele, spada u struku popovsku – ili po drugoj mjeri: srpski valja znati onome ili onoj, ko je u Srbiji; a koliko je isparčeniji i gordiji, toliko više mrzi sveštenika; no neka prolazi i to; ali evo vidite kakva je kod nas ovdje narodna svijest! – Nije čuda, jer bez narodnijeh učilišta kako će narod znati ono, što korača do narodne časti! – Lika je po svome prostoru i broju žitelja velika, a sastoji se iz samije Srba, ili ako ko voli, Srba i Hrvata, pravoslavnog i rimokatiločkog obreda, kod pošljednjeg gotovo učitelji javnijeh škola, koji da bi povući htjeli (hćeli) srpsko “buki“ – sahrani Bog! U Lici ima više Srba pravoslavnog nego rimokatoličkog vjerovanja.

Na sveštenstvu prvog obreda oskudica predstoji, jer kako je blaženopočivši Episkop Joanović počeo obavljati i umr’o, od to doba već ne postoji Klirikalno učilište, koje mislimo da će sadašnji dobročuveni upravitelj Eparhije g. arhim. Kaćanski po svome rasuđenju, ako mu ikako moguće bude, skorijem otvoriti; ali budući što ovuda zemlje sve to sterilnije postoji, otkuda sveštenstvo svoj glavni prihodak crpe (črpi), a narod iz dana u dan siromašniji biva, mučno će koji mmladić, osobito onaj koji više godina na učilištu kom potroši, odvažiti se k crkvenome činu. Oskudica sprskijeh škola i ostala nevolja u narodu našem povlači se ponajviše od rđavog stanja sveštenstva u oba prizrenja, jer to je besprekosloveno, da počem sveštenik za obezbeđenje svoje i svojijeh prihvaća za ralo i motiku, to već o napretku pomena nema, te tako i gubave one prolisine i potrice na polju pastirske dužnosti naočigled stoje. Da bi se zavesti mogla jedna srpska škola u Liki, koja bi ukupno i k prosvjeti ckrvenoj posopstvovala, učinio je g. Budislav od Budisavljevića, penz. Đeneral u Gospiću, po svojoj mudrosti, blagočašću u toplome rodoljublju jedan prijedlog (predlog), kog je prije kratkog vremena uputio sveštenstvu triju protoprezviterata, i u kome je razložio prijeku nuždu takvoga jednog učilišta, pa kako bi se i sredstvo za osnovanje dotičnog fonda dokučiti moglo i. t. d. Nadati se je, da će čestiti sveštenici i njihovi predstojatelji: vrsni Danilo Trbojević, odični Samuilo Popović i revnosni Damjan Čučković, lemeniti poziv g. generala Budisavljevića ocijeniti znati“.

__

Kao tehničar u Gracu dokazao je Tesla (Nikola) svoje srpsko osećanje, time što je – po uvjerenju g. d-ra Vladimira Čobanića, advokata Mitrovačkog – bio član akademskog društva “Srbadije“, te je na njenim sastancima džao i predavanja. O tome će nas i ova anegdota uveriti. “Ma da Nikola Tesla nije stekao zemaljsko blago u onoj mjeri, kao što je mogao da je bio iole veći materijalista, ipak je uvijek imao toliko da može živeti džentlmentski. Tako na pr. već dug niz godina, tako reći decenijama, stanuje u najskupljem njujorškom hotelu i ima tamo svoj apartman. Pa i kad putuje, odsjeda svagda u najboljim hotelima. Tako je 1892. godine, putujući u Evropu da pohodi svoju staru majku, odseo u Parizu u najelegantnijem hotelu, gde se najodličniji gosti saobraćaju. Portir, vidjevši elegantnu džentlmentsku pojavu, odmah je titulisao povisoko:

• Klanjam se, Ekselencijo!
• Moja je titula viša, upozori ga Tesla.
• Visočanstvo? – Promuca portir.
• Još viša, kaže Tesla.
• Veličanstvo? – Jedva izgovori portir.
• Tu već portir zanijemi, jer veće titule nije znao.
• Ja sam Srbin, rastumači mirno i dostojanstveno Tesla“.

Za Nikolu Teslu može se reći, da se rodio “s otvorenim rukama“. “On je i u ranoj mladosti bio dobra srca i darežljiv; i što kažu, dao bi drugom i košulju sa sebe. Bio je darežljiv čak i onda, kada ni sam nije ništa imao. Tako jednom, kad je bio slušalac tehnike u Gracu, došao je o ferijama u Senj svome zetu (sadašnjem proti ličkom Jovi Trbojeviću). Šetali su se njih obojica na morskoj obali, a u tom ih zaokupi jedan prosjak. Zet se čini nevješt, a Tesla u sto muka, jer bi dao prosjaku a nema šta. U tom se dosjeti, pa reče zetu: Jovo, molim te, pokaži mi tvoj novi šajtok (buđelar), što si ga nedavno kupio. Zet, ne sluteći ništa, pruži buželar, a Tesla izvadi dva srebrena forinta i dade prosjaku, “Šta to radiš? Dreknu zet na njega, a Tesla ga umiruje: “Pusti, molim Te, vidiš da nema!“ Best replica rolex daytona for sale.

MILUTIN TESLA – DOPISNIK SRBSKOG DNEVNIKA

O „Božijem fenomenu“

30. juna, broj 55: on javlja o atmosferskom fenomenu svetlosti koji se pokazao na Petrov dan; “lijepi fenomen daje prostome narodu povoda od svake ruke suditi, umniemu zritelju pak ostala je muka ta što ga se nije mogao sit nagledati, jer ovo pojavljenje božije prirode toliko je trajalo, koliko bi čovjek mogao tako rekuć šinuti dlanom o dlan. Juče bila je vrućina velika i vozduh težak, popodne padalo je krajem Velebita kiše, a pred veče izvedrilo se je i bio je vozduh ladan, nebo se smješilo i zvijezde sjajile kako igda; najedanput, blisnu od strane istoka, i kao kad bi zabuktilo tirsta luča potegnu na zapad, zvijezde ukloniše se, i bi reći sva priroda stade; pojavljenje pak preko svoda neba prolazeći činilo se je tako blizo, kao da bi ga iz praće dovatiti mogao, a čulo se je kao daleki vodopad i prosipajući od sebe varnice ostavljalo je modre prute za sobom, i kad je šmrnulo za prvi brijeg, zaorilo se je tamo, kao da bi se srušila kakva velika kula, a odjek protezao se je u Velebitu na južnoj strani zadugo. Zatijem obuze časkom pomrčina i mirijade svjetila nebesnije ostadoše preblijeđene od lica ovoga maloga božijeg fenomena.“

BELEŠKA O AUTORU

Milovan Matić rođen 12.5.1963. u Aleksandrovcu Župskom.

Opčinjen životom, delom i vizijama Nikole Tesle još od detinjstva vrlo rano počinje sa proučavanjem njegovog života i dela. O Tesli je do sada u mnogim časopisima i listovima objavio mnoštvo studija, članaka, feljtona, u kojima na seriozan način osvetljava stvaralaštvo genija iz Smiljana.

Radeći na bibliografiji Nikole Tesle, sa prikupljenih više od 20.000 bibliografskih jedinica, za Matića se može reći da je jedan od najboljih poznavalaca i istraživača vizionarskih stremljenja Nikole Tesle.

FOTOGRAFIJE

__

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.