MARKO AURELIJE – SAMOM SEBI
Marko Aurelije – Samom sebi
__
DRUGA KNJIGA
“Meni kao Antoninu država i otadžbina jeste Rim, a kao čoveku svemir“
U svakom trenutku i kao Rimljanin i kao muž hrabro misli na to da svoje predstojeće poslove moraš obaviti sa ozbiljnim i neusiljenim dostojanstvom i ljubavlju prema ljudima, slobodno i pravično i da sve ostale misli odstraniš da bi mogao sačuvati svoje spokojstvo.
Da li te uznemiravaju događaji koji se zbivaju van tebe? Potrudi se da jednom naučiš nešto zaista korisno i prestani da lutaš. A čuvaj se i druge zablude: jer su budale oni koji se celog svog veka trude i muče, a nemaju pred očima cilj prema tome kako bi mogli usmeriti svoje težnje i misli.
Teško je naći čoveka koji će biti nesrećan zato što se ne brine o onome što se zbiva u dušama drugih ljudi. A oni koji ne vode računa o pokretima svoje sopstvene duše, moraju bezuslovno biti nesrećni.
Neka svako tvoje delo, svaka reč i svaka pomisao budu takvi kao da je mogućnost tvoga odlaska iz ovoga života već tu.
Suprotno pripadnicima Epikurove škole koji su se radi obezbeđenja lične udobnosti klonili praktičke politike, stoički filosofi uviđali su moralnu međuzavisnost države i građana, te su stupali u državne poslove kao savetnici i pomoćnici vrhovnih državnih rukovodilaca i zajedno sa njima osnivali ili održavali i unapređivali red, sklad i mir u državi ili i sami postajali vrhovni državni rukovodioci.
Kako brzo prolazi sve, na ovome svetu ljudi, a u večnosti uspomena na njih. Takva je priroda svih vidljivih stvari, a naročito onih koje nas mame nasladom ili plaše tegobom, ili koje prazna domišljatost čini čuvenim. Dužnost našeg razuma je da shvati kako su one malo vredne i dostojne prezrenja, kako su prljave, prolazne i mrtve.
Dužina ljudskog života samo je točka u vremenu, njegovo postojanje je u neprestanom toku, čula su mutna, sklop čitavoga tela podleže raspadanju i truleži, duša je čigra, sačinjava telo, reka je, a što je u vezi sa dušom, san i dim.
TREĆA KNJIGA
Ne troši ostatak svoga života u razmišljanju o drugim ljudima, osim ako to služi opštem dobru, jer ćeš, ako se budeš mučio oko toga šta ovaj ili onaj radi i zašto on to radi, šta kaže, šta misli i namerava, i ostalim sličnim pitanjima koja nas odvode od posmatranja našega sopstvenoga uma, biti sprečen da obaviš neki drugi posao. Stoga u niz predstava treba izbegavati sve štonema osnove i svrhe, a pre svega radoznalost, brigu o stvarima koje te se ne tiču i sve rđave misli. I treba sebe da navikeneš da imaš samo takve predstave koje te neće sprečiti da u trenutku kada te neko zapita: “Šta sada misliš?“, prostodušno odgovoriš: “To i to“, tako da se odmah vidi kako je u tvojim mislima sve jednostavno, dobronamerno, i kako dolazi od bića koje shvata opšte stvari, ne brine se za pohotljive i požudne predstave, nema ni truni slavoljublja, zavisti, podozrenja, ili nečeg sličnog čega bi se čovek morao stideti kad bi rekao da je mislio baš na to.
Ma šta radio, nemoj raditi protiv svoje volje, bez ljubavi prema ljudima, bez prethodnog razmišljanja ili ako te što vuče na drugu stranu. Neka ti misli ne budu skrivene uglađenim rečima. Ne govori mnogo i ne započinji mnogo odjednom.
Ako je nešto korisno za tebe kao za umno biće, onda to zadrži; a ako ti je od koristi samo kao živom biću, onda to glasno reci i neka tvoje mišljenje ostane nepokolebljivo. Samo, nastoj da ovaj izbor izvršiš dobro!
Nikada nemoj smatrati za korisno nešto što bi te jednom moglo prisiliti da ne održiš reč, da zaboraviš na stid, da zamrziš nekoga, da posumnjaš u njega, da ga prokuneš, da se pretvaraš, da zaželiš nešto što bi morao sakriti iza zidova i zavesa.
Ništa nije pogodnije da stvori duhovnu veličinu nego sposobnost da svaku stvar na koju u životu naiđeš metodski i sa vidika sa kojeg ti postaju ujedno jasni i njeni odnosi prema svetu, i da proceniš kakvu vrednost ima za kosmos, a kakvu za pojedinca, kakva je njena vrednost kada je u pitanju celina, a kakva kad se odnosi na pojedinca.
ČETVRTA KNJIGA
Nema mesta koje čoveku pruža veći mir i spokojstvo nego što je to njegova duša, naročito ako je ona takva da, čim se u nju povuče, odmah naiđe na savršeni mir. A kad kažem “mir“, mislim samo na savršeni sklad.
Znaj da se sve ono što se dešava, dešava kako treba. Ako pažljivo posmatraš, videćeš da je zaista tako. Po mome mišljenju, ono se ne dešava samo po prirodnom redu, već i po načelu pravičnosti, kao svesno delo bića koje svakome deli prema zasluzi. Pazi ubuduće kako počinješ, a sve što počinješ, radi trudeći se da budeš dobar, i to u pravom smislu te reči dobar. Makar šta da radiš, upravljaj se po tome principu.
Ne misli onako kao što misli čovek koji želi da ti naškodi, ili kako bi on želio da ti misliš, nego stvari primaj onakvima kakve one u stvari jesu.
Nemoj raditi tako kao da ćeš živeti deset hiljada godina. Smt je već nad tobom. Budi dobar dok živiš, dok možeš.
Kakvo spokojstvo duha poseduje čovek koji se ne brine za ono što drugi kaže, radi ili misli, nego samo za ono što on sam radi, da bi njegovo delo bilo pravično i bogougodno; ne priliči se dobrom čoveku da traži tamne mrlje u karakteru drugih ljudi, nego da ide pravo svome cilju i da ne gleda ni desno ni levo oko sebe.
Sve što je lepo, pa makar šta to bilo, lepo je i dobro samo po sebi. Hvala u tome nema nikakvog udela. Jer ništa neće postati ni gore ni bolje ako se hvali.
Ne daj da te niko odvuče sa sobom, nego svakoj želji odgovori moralno i pri svakoj predstavi zadrži dobar sud.
Pokušaj jednom da se nađeš u životu dobroga čoveka koji je zadovoljan onim što mu pruža priroda i koji nalazi zadovoljstva u svome poštenom delanju i mišljenju.
Sve traje samo jedan dan, i čovek, koji se seća, i stvar koje se seća.
Zagledaj u duše mudrih ljudi i trudi se da vidiš za kakvim stvarima oni teže, a kakve izbegavaju.
Vreme je reka nastala od svega onoga što se dešava, i još više, ono je brzak. Jer u istom trenutku kada se pojavi, stvar je već odnesena, i talas donosi drugu, a za njom opet dolazi nova.
Kad bi ti neki bog rekao da ćeš umreti sutra, a najkasnije prekosutra, tebi, ako nisi sasvim bezvredan, neće biti tako važno da li će to biti već sutra ili tek prekosutra – pošto je rzlika tako mala – pa neka ti bude onda jasno i to da nema velike razlike ni u tome da li ćeš umreti kroz sto godina ili sutra.
Budi kao stena o koju se talasi neprestano lome. Ona stoji nepokretna, a more koje oko nje besni postepeno se smiruje.
PETA KNJIGA
Smatraj sebe dostojnim svake reči i svakog rada koji odgovara prirodi. Ne daj da te u tome uznemire ogovaranje i pričanje ljudi koje će uslediti. A nemoj sebe smatrati nedostojnim ni onih stvari koje su lepe i kao reč i kao delo. Ljudi imaju svoje mišljenje i upravljaju se prema svome sopstvenom raspoloženju. Ti o tome nemoj voditi računa, nego idi pravo svome cilju i upravljaj se prema svojoj i prema opštoj prirodi, jer je put i jedne i druge jedan te isti.
Radi, dakle, ono što je potpuno u tvojoj moći: budi čiste duše, dostojanstven, izdržljiv, preziri čulne naslade, budi zadovoljan svojom sudbinom, nemoj imati velikih prohteva, budi dobar, nezavisan u donošenju sudova, prirodan čovek; meri svoje reči, budi velikodušan.
Ne treba se plašiti niti gubiti nadu ili volju i napuštati svoju nameru ako te izda sreća, pa ono što radiš ne ispadne onako kako to pravi principi zahtevaju. Ako pretrpiš neuspeh, moraš svoj posao ponovo započeti, moraš biti zadovoljan ako veći deo tvojih radnji bude dostojan čoveka, i moraš voleti ono čemu si se ponovo vratio.
Tvoja će duša biti onakva kakve su i predstave za kojima težiš. Jer one duši takoreći nameću svoju boju.
Čoveku se nikad ne dešavaju stvari koje on po svojoj prirodi ne bi mogao podneti.
Još na ovom svetu možeš da živiš onako kako bi posle smrti živeo na onom svetu.
Pomozi drugome koliko možeš prema tome koliko ko vredi.
Imaš uslova da uvek budeš srećan, ako samo hoćeš da ideš pravim putem, pa i ako možeš da misliš i radiš u skladu sa pravim načelima. Razumnoj duši i božijoj, i čovečijoj i svakog razumnog bića dve su sledeće stvari zajedničke: ona ne dozvoljava nikome da joj smeta, a dobro nalazi samo u pravičnom mišljenju i radu i težnje svoje zadovoljava baš time.
Ostavljen negde samom sebi, ja sam nekada bio srećan. “Srećan“ znači: bio sam čovek koji je sam sebi dosudio sreću. A dobra sudbina, to su dobre naklonosti duše, dobri nagoni i dobra dela.
ŠESTA KNJIGA
Nasladu i spokojstvo traži samo u jednome: da vršiš jedno čovekoljubivo delo za drugim i da pri tom uvek nosiš boga u srcu.
Ako te neke okolnosti prisile da izgubiš mir, onda se brzo povuci u sebe i nemoj odande izlaziti više no što je potrebno. Bolje ćeš ovladati harmonijom ako joj se neprestano vraćaš.
Ako ti je neka stvar teška, ne smeš odmah misliti da je ona čoveku nedostižna. Moraš verovati da je, ako je čoveku uopšte moguće, i ti možeš postići.
Ako poštuješ svoju dušu, onda ćeš biti zadovoljan samim sobom, sa svojim bližnjima živećeš u slozi i sa bogovima u saglasnosti, što znači da ćeš ceniti ono što oni dodeljuju i određuju.
Ako neko može da mi dokaže i da me ubedi kako moje mišljenje ili rad nisu pravilni, ja ću radosno promeniti svoje gledište. Jer ja tražim istinu koja još nikada nikome nije naudila. Oštećen je samo onaj koji istraje u svojoj grešci i neznanju.
Sramota je da u jednom telu duša oslabi pre nego što je oslabilo telo.
Prilagođavaj se stvarima za koje te je vezala sudbina! Voli ljude sa kojima te je ona sastavila, i voli ih od srca!
Samo jedna stvar ima istinsku vrednost: živeti do kraja u istini i pravičnosti i biti blag prema lažljivcima i svima nepravednicima.
Kad hoćeš da obraduješ samoga sebe, pomisli na prednosti svojih bližnjih; na preduzimljivost jednoga, skromnost drugoga, darežljivost trećega i na slično što kod nekog četvrotg. Jer ništa ne pričinjava takvu radost kao slike vrlina koje se javljaju u karakterima naših bižnjih i koje, ukoliko je to moguće, nailaze sve odjednom. Zato ih stalno moramo imati u mislima.
Slavoljubljiv čovek traži svoju sreću u delatnosti drugih ljudi, a onaj koji voli telesne naslade, traži je u svome uživanju. Razuman čovek, međutim, nalazi svoju sreću u svome sopstvenom delanju.
Navikavaj se na to da dobro razmisliš o onome što drugi govore, i ako možeš, unesi se u dušu čoveka koji govori.
SEDMA KNJIGA
Budućnost neka te ne uznemirava. Ako ti je suđeno da je doživiš, doživećeš je i sa razumom koji sada imaš i kojim se u sadašnjosti služiš.
Ili si uspravljen sam, ili te podupiru drugi.
Neka drugi govore i rade šta hoće, ja moram biti dobar. Onako kao kad bi zlato, smaragd ili skerlet stalno ponavljali: “Ma šta ko rekao ili učinio, ja moram ostati smaragd i čuvati svoju boju“
Da li se neko plaši promene? A zar bez nje može nešto da se desi? I, šta je opštoj prirodi milije i draže od nje? Da li možeš da se okupaš ako se u drvetu ne izvrši promena? Možeš li da se hraniš ako namirnice ne pretrpe promenu? Da li je uopšte moguće da se bez promene izvrši nešto korisno? Zar ne uviđaš da je i tebi neophodno potrebna promena, a da je tvoja promena potrebna i opštoj prirodi.
Kad neko pogreši prema tebi, ti se odmah pitaj šta je on smatrao za dobro a šta za slo kad je taj prestup učinio. Kad to budeš uvideo, sažalićeš se nad njim i niti ćeš mu se diviti niti se ljutiti na njega.
Trudi se da što je moguće bolje shvatiš ono što se govori. Zagnjuri svoj duh u ono što se zbiva i u ono što je uzrok zbivanja.
Ispituj svoj unutrašnji život. U njemu je izvor dobra koji, ako neprestano i sve dublje kopaš, može uvek ponovo da proradi.
Čuvaj se da prema nečoveku ne postupaš onako kao što on postupa prema čoveku.
Suština savršenog karaktera sastoji se u tome da svaki dan provede kao posljednji, da ne besni, da nije ukočen i da se ne pretvara.
OSMA KNJIGA
Čim nekoga sretneš, ti se odmah zapitaj: “Kako ovaj čovek gleda na dobro, a kako na zlo?“ Jer ako su njegove predstave o nasladi i bolu i o njihovim uzrocima, ili o slavi i beščasnosti, o životu i o smrti ovakve ili onakve, onda mi neće biti ni neobično ni čudnovato kad on učini ovo ili ono, niti ću zaboravljati da je on prinuđen da radi onako kako radi.
Kratkog su veka i onaj koji hvali i ono što se hvali, i onaj koji se seća i ono čega se seća. Osim toga, sve se to dešava u jednom kutku ovog prostora, pa ni tu se ne slažu svi među sobom, čak ni pojedinac sa samim sobom, a čitava je zemlja samo jedna tačka.
Primati skromno, a praštati rado.
Neko se raduje ovom, a neko onom. Ja se, međutim, radujem kad mi je razum zdrav, kad se ne okreće ni od jednoga čoveka, niti od onoga što ovome može da se desi, nego sve posmatra i prima blagonaklono a svaku stvar upotrebljava prema njenoj vrednosti.
Ne treba odugovlačiti na radu, u raspravljanju ne treba nabacivati stvari jednu na drugu, u predstavama ne treba lutati bez plana, dušu ne treba ništa da odvlači, niti ona sme da iskoči iz reda, ne treba da ti u životu nedostaje vreme.
Šta je svjetlosni zrak, to možeš videti kad posmatraš kako sunčeva svetlost ulazi kroz uzan otvor u neku tamnu sobu. Ona se prostire u pravoj liniji, proseca vazduh i odupire se nekako u prvu površinu na koju padne. Tu ostaje, ne klizi i ne pada. Takvo mora biti i žarenje i razlivanje tvog duha: nikad ga ne sme nestati, nego se mora prostirati, ne sme udarati silom i nasiljem o prepreke koje se javljaju, a ne sme ni da se sruši na zemlju, nego mora ostati čvrsto i mora osvetljavati ono što pogađa. Jer ono što se njegovim zracima odupire, to samom sebi oduzima svetlost.
Ljudi su na svetu jedan radi drugoga. Ili ih poduči bolje, ili ih podnosi!
DEVETA KNJIGA
Samo su razumna bića zaboravila na svoju težnju i međusobnu zavisnost i samo se kod njih ne javlja želja za sjedinjavanjem. A ipak se jedan za drugog vezuju, bez obzira da li jedno od drugog beži, ili ne. To je zato što priroda pobeđuje. Ako samo budeš pazio, videćeš da imam pravo. Lakše ćeš naći komadić zemlje koji se ni sa čim drugim ne dodiruje, nego čoveka koji bi bio potpuno odvojen od čoveka.
Vrši svoj posao, ali ne kao neko ko je zbog toga nesrećan, niti sa željom da probudiš nečije sažaljenje ili divljenje. Teži samo jednom: da iskoristiš svoje snage i da ih sačuvaš onako kako to traže obziri prema zajednici.
Kao što sam možeš koristiti ljudskome društvu, tako i svako tvoje delo treba da doprinese upotpunjavanju opšteg života.
DESETA KNJIGA
Ako tvoj bližnji gerši, pouči ga ljubazno i objasni mu njegove greške. A ako to ne možeš, onda ili okrivi samoga sebe, ili čak ni to nemoj činiti!
Ne raspravljaj o tome kakav treba da bude dobar čovek, nego ti sam budi takav.
Na svaki postojei predmet obrati pažnju i misli na to da je svaka stvar po svojoj prirodi određena da umre.
JEDANAESTA KNJIGA
Tragedije su prvobitno izvođene da bi nam prikazale događaje u prirodi, da bi nas poučile da u prirodnom toku stvari ne može biti drugčije i da nam na većoj pozornici – to jest, u životu, ne bi bile nemile stvari koje nas na običnoj pozornici privlače.
Da li te neko prezire? To neka bude njegova stvar! Ja ću se, međutim, truditi da me niko ne uhvati na nekom delu ili reči koja je dostojna prezrenja. Da li me mrzi? I to je njegova stvar! Ali ja sam vedar i raspoložen prema svakome i spreman da u tom istom čoveku ukažem na njegovu manu, ne grdnjom, ili tako što ću ljudima pokazivati da ja tu nešto trpim, nego otvoreno i srdačno.
Kad si preterano ljut ili tužan, pomisli na to da čovekov život traje samo kratko vreme i da nas uskoro više neće biti.
Onaj kome životni cilj nije uvek jedan i isti, ne može ni sam čitavog svog života biti jedan i isti.
DVANAESTA KNJIGA
Nauči se da radiš i ono što ne daje nikakvu nadu za uspeh. Leva ruka je nespretnija za druge stvari, jer na njih nije naviknuta, ali jače drži uzde nego desna. To je zato što je na to navikla. Are you a watch enthusiast who desires high-quality rolex air king replica without breaking the bank.
Shvati jednom da u tebi postoji nešto što je jače i božanstvenije od stvari koje izazivaju tvoje strasti i koje te kao takvu lutku povlače na sve strane.
Pomisli da te uskoro neće biti nigdje, da nećeš biti ništa, i da će to isto biti i sa stvarima koje sada gledaš i sa ljudima koji sada žive. Sve se stvari po svojoj prirodi moraju menjati, preobražavati i nestajati, da bi posle njih mogle doći druge.
Znaj da je sve samo tvoje mišljenje i da ono zavisi od tebe.
Blagostanje života sastoji se u tome da svaku stvar upoznamo u njenoj suštini i njenom biću: šta je njena materija, šta njen uzrok, i da od srca radimo pravično i govorimo istinu. Šta nam još preostaje, nego da se radujemo životu, nižući jedno delo za drugim, tako da između njih ne bude ni najmanjeg praznog mesta?
Autor knjige: Marko Aurelije
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic
Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.
