VELIMIR ABRAMOVIĆ – TESLA EVOLUCIJA SVESTI ČOVEČANSTVA

VELIMIR ABRAMOVIC – TESLA EVOLUCIJA SVESTI ČOVEČANSTVA | CITATI IZ KNJIGE

Velimir Abramovic – Tesla evolucija svesti čovečanstva

_

ZAŠTO OVA KNJIGA?

Ujedinjenoj planeti neophodan je i novi vid religioznosti, koji će sigurno biti univerzalno učenje oduhovljene Fizike ukorenjene u transcendentalnom nivou postojanja koji se odnosi na samo stvaranje Sveta i prevazilazi moć poimanja ljudskim umom.

__

Svaka religija imala je i svog ljudskog osnivača, Arijevci – Ramu, Judaizam – Mojsija, Hinduizam – Krišnu, Zoroastrijanci – Zaratustru, Hrišćani – Hrista, Budisti – Budu, Islamisti – Muhameda. Nova naučna religija, primerena scijentističkom globalnom društvu ima svetog naučnika, asketu, modernog monaha najviših duhovnih i duševnih svojstava – Nikolu Teslu.

Uvođenjem fizičke interpretacije vremena u nauku, čak i samom svešću o potrebi da se to uradi, pa i samom namerom ili željom – ne samo fizika, nego i sve druge nauke ukorenjene u nju, a to su zapravo sve ljudske naučne discipline, celokupna filozofija i ljudsko saznanje uopšte – zadobiće nov smisao, oduhoviće se i uspostaviti vezu sa neprolaznom fizičkom realnošću, čiji temelj je Duh, za koji u fizici imamo pravo ime, ali ime koje naučno ne razumemo, a to je neprolazno univerzalno vreme – Konstantna Sadašnjost, Večnost. Uvek je isto vreme – sadašnje. Trenutak sadašnjosti je nezavisan od promena prostora i mase, stalnoj e sebi isti, beskonačan i nepromenljiv; vreme se ne kreće, nema nikakav tok, niti brzinu.

“Svet nije nastao u vremenu, nego od vremena“, Sv. Avgustin, Isposvesti.

POREKLO, ŽIVOT, RAD, NAUČNO STVARALAŠTVO, EKSPERIMENTI, PATENTI, KOSMOLOŠKA TEORIJA, NEOBIČNA PSIHIČKA SVOJSTVA, BUDUĆNOST RAZVOJA ORIGINALNE SAVREMENE NAUKE KOJU JE ZAPOČEO GENIJALNI PRONALAZAČ NIKOLA TESLA

Biće sveta je nepredvidivo. Po načelu energetske ekonomije, u prirodi se događa uvek ono što je najlakše. Na putu ka ostvarenju, ideja prolazi tamo gdje je otpor najmanji, tamo gdje je za nju već sve spremno da se pojavi.

Teslin zemaljski život počinje…

“S vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh otkrića silazi na zemlju da saopšti neku tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslužnijeg i šapuće mu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. Kad shvati skriveno značenje, izabranik vidi čudesnu promenu: pred njegovim ushićenim očima je jedan novi svet, jedva da naslućuje sličnost sa starim. To nije prolazna iluzija, puka igra njegove razigrane mašte ili fantom od izmaglice koja će se razići. Čuda koja vidi, koliko god da izgledaju udaljena, ostaće ovde. On to zna, nema ni senke sumnje u njegovom umu, svakim delićem svog tela on oseća: to je Velika ideja.“ – pisao je Nikola Tesla u Belešci o Kabaneljasovom patentu br 164.995 oko 1900. godine, kada se njegov polifazni sistem, zasovan na obrtnom magnetnom polju, već uveliko primenjivao, a sve nedoumice oko prvenstva izuma bile otklonjene.

Vođen Proviđenjem nad sobom i Velikom idejom u sebi, Nikola Tesla se, 6. juna 1884, obreo u luci za useljenike na ostrvu Bedlou, blizu Njujorka. Krenuo je iz Pariza, vozom, do Avra, potom brodom do Liverpula, odakle je parobrodom City of Richmond doplovio u Ameriku. Imao je četiri centa u džepu, nekoliko svojih pesama, rešenje jednog teškog integrala i nacrte leteće mašine. 1936. godine, zahvaljujući se na godišnjoj nagradi koju je dobio od Institute of Immigrant Welfare, Tesla je opisao ovaj svoj susret sa Novim kontinentom:

“Početkom 1884, dok sam radio u Francuskoj kompaniji u Parizu, načinio sam velika unapređenja u danimo mašinama i motorima, pa me je Edisonova firma iz Njujorka angažovala da nacrtam i konstruišem slične mašine za njih. Vrhunac moje ambicije i moja najvatrenija želja bila je da dođem u dodir sa Edisonom i vidim Ameriku. Prema tome, ja sam krenuo na put, pa, nakon što sam izgubio novac i karte, prošao niz komplikacija, uključujući i pobunu u kojoj sam za malo izgubio život, ja sam se iskrcao na ove blagoslovene obale sa četiri centra u džepu. Moja prva namera bila je da potražim bliskog američkog prijatelja pre nego što odem do Edisonovog sedišta. Na putu ka centru grada prošao sam kraj jedne radnje gde je majstor pokušavao da popravi električnu mašinu evropske proizvodnje. Upravo je odustao od psla kao beznadežnog i ja sam uzeo mašinu da popravim, ni ne pomišljajući na bilo kakvu nadoknadu. Nije bilo lako, ali sam stvar doveo dotle da je savršeno radila. Bio sam zapanjen kad mi je majstor dao dvadeset dolara i rekao kako bi bilo dobro da sam došao u Ameriku mnogo godina ranije.”

Zahvaljujuću se na Edisonovoj medalji, 18. maja 1917. Tesla se sećao da su mu roditelji od rođenja namenili službu sveštenika i da je tome uzrok verovatno neki izuzetan događaj prilikom rođenja: “Rođen sam tačno u ponoć” – piše on – “nemam rođendan i nikad ga ne slavim. Ali nešto drugo mora da se desilo tog datuma. Rekli su mi da mi je od rođenja srce kucalo na desnoj strani i tako je bilo godinama kasnije. Kako sam rastao, ono je kucalo na obema stranama i konačno se smirilo na levoj. Sećam se da sam se iznenadio, kada sam se već razvio u vrlo snažnog čoveka, što sam srce našao na levoj strani. Nikom nije jasno kako je došlo do toga.”

Teslin školski drug, Mojo Medić, ostavio je svedočanstvo da je sa drugim dečacima često molio Nikolu da ih odvede kući gde bi im njegova majka pokazivala čudo od veštine – vezivanje čvora na trepavici sa dva prsta. Sama je konstruisala i napravila razboj, a da ga pre toga nikada nije videla. Usavršavala je i pronalazila nove načine da od različiith biljaka pravi neobične niti od kojih je izrađivala tkanine.

O unutrašnjem miru i duševnosti ove žene govori i podatak da je jednom prilikom otišla u kuću porodice u kojoj su svi članovi umrli od opasne zarazne bolesti, okupala ih, obukla i pripremila ih za sahranu, što niko drugi nije smeo da uradi.

Za naše prilike neobičan je i podatak koji je ostavio Nikola, da je Milutin (Teslin otac) svoj sveštenički posao u Smiljanskom kraju i okolini vršio, ne samo za hrišćane, već i za Turke muhamedanske vere.

“Moj otac je bio istinski filozof pesnik i pisac… imao je vanredno pamćenje i znao je često da recituje duge fragmente iz dela napisanih na raznim jezicima. Čak bi znao da kaže u šali da bi on, kada bi se izgubilo koje klasično delo, bio u stanju da ga po pamćenju napiše… Imao je smešan običaj da govori sam sa sobom i tako bi češće u sobi glasno raspravljao i pritom menjao i glas. Da ga je neko neupućen slušao, zakleo bi se da u sobi sa njim ima nekoliko lica.”

Osjećaj nesigurnosti pratio je Teslin rani razvoj. Uzrok tome bio je brat Danilo, koji je u porodici važio za genijalnog. Nisu ostavila nikakva svedočanstva o njegovoj izuzetnosti, nikakav opis lika niti fotografija, svedočenja oca, majke ili rođaka. Čak ne znamo tačno ni koliko je Danilo imao godina kada je umro. I sam Tesla je u svojim sećanjima neodređen.

U pismu turskom konzulu u Njujorku, Mehmet Ali Jukselenu, Tesla je opiso detalje tragičnog događaja (smrt njegovog brata Danila): “Otac mi je bio veoma učen i slavan sveštenik Grčke pravoslavne crkve na misionarskom poslu za Hrišćane i Mohamedance, otprilike pre oko osamdeset godina. Morao je da deluje na velikim udaljenostima, prelazi planinske vrleti pštrim i strmoglavim stazama; iako sjajan jahač, imao je poteškoća da nađe brzog i stabilnog konja posebno zbog toga što su planine pustošili vukovi. Kako je učinio vredne usluge vašim ljudima, to je bilo preneto jednom prosvetljenom i bogatom Paši, koji mu je iz zahvalnosti za humanitarne napore mog oca poklonio veličanstvenog konja čiste arabijske krvi čiji je normalan tempo bio veoma brzi galop. Ovi konji spašavaju život neverovatnom inteligencijom i hrabrošću i u najvećoj opasnosti od vukova. Ali, na nesreću, moj brat je (u mladosti hvaljen kao genije) bio izbačen iz sedla i zadobio povrede od kojih se nikada nije oporavio. Konj je bio više vezan za njega i pokazao je svoju žalost tako da nam se svima sre paralo. Bio sam svedok ove tragične scene kad sam imao tri godine i to se neizbrisivo ubeležilo u moju memoriju. Posle smrti brata, moj očajni otac vratio je konja njegovom velikodušnom davaocu.”

Jedna od knjiga koja je veoma uticala na Nikolu po dolasku u Gospić je roman Abafi, mađarskog pisca Jožike, u srpskom prevodu.

Roman je životna priča mladića koji je postepeno skrenuo stranputicom i koga je preokrenula slučajem probuđenja volja i rešenost da popravi svoj život. Tesla je imao osam godina kada je to pročitao i kada je s dečačkim oduševljenjem počeo da vežba svoju volju. Ubrzo je otkrio kako umom može da upravlja svojim željama.

Temelj njegove pronalazačke metode, začete u tim dečačkim danima u Gospiću, bila je sposobnost da zamisli u prostoru ispred sebe sliku bilo kog predmeta, uređaja ili mašine, precizno, sa svim detaljima i u srazmeri, sa mogućnošću da delove pokreće, da srazmeru menja i sliku po volji smanjuje i povećava.

S dvanaest godina prvi put je uspeo da snagom volje otkloni spontanu ejdetsku sliku. Oduševljen, otrčao je majci i ocu, i uzviknuo: “Mogu da izgovorim reč, a da je ne vidim.”

Značajnu ulogu u Teslinom životu imao je profesor Matin Sekulić. Upoznavao je svoje đake sa najnovijim dostignućima u elektrotehnici: otkrićem olovnog akumulatora, Gramovim mašinama jednosernih struja, povezivanjem Amerike i Evroope polaganjem transatlanskog kabla.

Tesla se rado sećao časova fizike i eksperimenata koje je demonstrirao profesor: “Ni približno vam ne mogu opisati jačinu svojih osećanja kada bih prisustvovao njegovim eksperimentima sa tim tajanstvenim pojavama. Svaki je eksperiment nailazio na hiljade odjeka u mom mozgu. Želeo sam da više saznam o toj izvanrednoj snazi, čeznuo za opitima, za ispitivanjima i povukao se sa bolom u duši…”

Teslin školski drug, Julije Bartoković kaže: “Nikada nije on učio mnogo iz školskih knjiga, ali je pažljivo pratio predavanja, osobito profesora fizike, kojemu se mnogo uplitao u reč.”

Mladi Tesla je često pokazivao neposlušnost roditeljima, posebno ocu. Bežao je iz škole, kartao se, kasnije strastveno čitao knjige, zatim pušio, neumereno pio kafu i sve to uprkos očevim željama. Odmah po dolasku u Gospić teško se razboleo od kolere i pao u postelju gde provodi sledećih devet meseci. Očekivalo se da će umreti. U jednom trenutku, stari Tesla je prišao postelji, pomilovao sina po glavi i rekao: “Biće ti dobro.” “Možda, ako me pustiš da studiram tehniku” – promucao je u bunilu Nikola. Milutin je osećao da u svemu što se dešava sa njihovim sinom postoji božja promisao i obećao je sinu da će ga poslati u najbolju tehničku školu u Evropi. Na opšte čuđenje, Nikola je ozdravio, a njegov oporavak pomogla je jedna stara služavka koja ga je lečila gorkim ekstraktom pasulja.

Zahvaljujući autoritetu rođaka Brankovića, izdejstvovana je stipendija Karlovačkog vojnog okruga koja je “pokrivala” deset škoslkih meseci. Tesla je marljivošću i upornošću pokušavao se da oduži naporu porodice: “Očekivao sam taj čas sa velikim nestrpljenjem i pristupio sam studijama sa srećnim znamenjima i sa potpunom verom u uspeh. Moja priprema je bila viša od srednje, što sam mogao da zahvalim ocu, njegovim svakodnevnim brigama za moje vapitanje, njegovim mudrim instrukcijama. Tih sam godina već mogao da govorim na nekoliko jezika, pročitao sam mnogo najrazličitijih knjiga tako da sam imao pojma o mnogim manje ili više korisnim stvarima. Mogao sam, konačno, prvi put u životu da se prihvatim onim predmeta koju su me najviše interesovali. Crtanje me u to doba više nije mučilo. Čvrsto odlučivši da zadivim i obradujem roditelje, prve godine sam učio bez odmora od tri sajta izjutra do jadanest sati na noć. I tako iz dana u dan, i nedeljom i praznikom. Moje kolege se nisu odnosile tako ozbiljno prema učenju i zato se ne treba čuditi što sam bio prvi među njima, tokom prve godine sam položio svih devet ispita i moji su profesori bili jednoglasni da zaslužujem najviše moguće ocene. Sa mnoštvom najpohvalnijih karakteristika stigao sam kući na kratak odmor, uveren da će me dočekati trijumfalno.
Kakvo je, pak, bilo moje razočaranje kada sam video kako se ravnodušno odneo otac prema pohvalama koje sam zaslužio. To je u mnogome pokolebalo moje ambicije; tek kasnije, kada sam posle očeve smrti sređivao njegove papire, saznao sam za pravu osnovu njegovog ponašanja. Ispostavilo se da su moji profesori u svojim pismima savetovali ocu da mi zabrani dalje školovanje, pošto bi moje preambiciozno učenje, moglo navodno, da me uništi. Vrativši se u Grac, ja sam se posvetio uglavnom studijama fizike, mehanike i matematik, a sve moje slobodno vreme sam provodio po bibliotekama.

Pešlovi eksperimenti sa generatorom jednosmjerne struje bili su sudbonosni za Teslinu budućnost. Na predavanju o Gramovoj mašini suprostavio se autoritetu profesora. Nešto ga je nateralo da, onog dana kada je profesor Pešl studentima prikazivao pojave samoindukcije jednosmerne struje, ustane i kaže da uprkos velikom poštovanju, on ne misli isto po pitanju objašnjenja funkcionisanja Gramovog motora. Dodao je da motor koji radi na jednosmernu struju i pri tom koristi kolektor sa četkicama, može drugačije da se konstruiše, da se pojednostavi i da radi bez kolektora na naizmeničnu struju. To što je Tesla izgovorio bila je tada naučna jeres. Činjenica da se naizmenična struja ne može koristiti za stvaranje obrtne sile bila je u to vreme, među naučnicima – elektrotehničarima, čvrsta kao Njutnov zakon. Ostvarenje te ideje smatralo se nemogućim, što je profesor Pešl odmah i rekao svom talentovanom studentu. Ostvarenje takve ideje “bilo bi isto što i pretvaranje sile koja deluje u jednom pravcu, na primer sile teže, u silu kružnog kretanja, što je apsolutno nemoguće!”

Tesli to nije bilo prvi put da ustaje i komentariše predavanja svojih profesora. Njegov drug sa studija Antun Zorić, u pismu koje je Tesli uputio 30. jula 1926. sećao se kako je prof Roegner, koji je predavao diferencijalni i integralni račun, često znao da postavi pitanje, na koje su obično svi ćutali, osim Tesle, koji je uvek znao odgovor.

Na trećoj godini studija, sve više, univerzitet zamenjuje kafanom. U pismima upućenim Nikoli, Antun Zorić se sećao njihovih večeri provedenih u igranju preferansa i Ajnca, Teslinog majstorstva u igranju karambola, i njihovih kafanskih poznanstava sa Panajtovićem, Kosirićem, Mimmi i Pfaffi.

“Moji roditelji su bili jako zabrinuti mojom strašću prema kocki. Posebno se ljutio otac, koji je prezirao moje rasipanje vremena i novca. Ja mu, međutim, nikada nisam obećavao da neću igrati, već sam se, suprotno, na razne načine i dosta vulgarno pravdao…”. Epilog ovih događaja nije teško naslutiti: od januara 1878. godine, Tesla više nije student Politehnike u Gracu.

Izgubivši stipendiju, Tesla se po drugi put obraća Matici Srpskoj. Iz molbe upućenje 1. septembra 1878. saznajemo da je želeo da nastavi studije u Beču ili Pragu, ali ne u Pešti, jer je u to vreme pored nemačkog naučio francuski, italijanski i engleski, ali mađarski još nije znao. Ni ton poniznosti, koji je doduše bio opšta odlika stila pri takvoj vrsti obraćanja, nije pomogaoa: “Nižepodpisani moli slavnu srpsku Maticu najponiznije, da mu podjeljenjem stipendije za Beč ili Prag moguće učini započete nauke na tehnici dovršiti. …Srbinje kao što se samo razumije…”

Nikola Tesla je ponovo bio odbijen. Ali, 1902. godine je kao slavan naučnik oprostio “greh” “slavnoj” Matici Srpskoj i postao njen član. Krajem 1878. godine, nikog ne obavestivši, odlazi iz Graca.

Početkom januara 1880. godine, otputovao je u Prag.

O tamošnjem Teslinom kratkotrajnom boravku podatke iznosi František Zurek u tekstu Uspomene o Nikoli Tesli, objavljenom u Praškim novinama iz 1927. godine:

“Upoznao sam se sa njim osamdesetih godina prošlog stoleća, u tadašnjoj kafani Nacional u Vodičkovoj ulici, omiljenom sastajalištu studenata. Tu su se okupljali i istaknuti umetnici, među njima Bedrih Smetana i Antonjin Dvoržak. Sala, čiji su prozori gledali na ulicu, imala je bilijarske stolove. Student Tesla je bio neprevaziđeni majstor ove igre… Bio je visok, mršav i lepo građen mladić, preplanulog lica bez brkova, sa nemarno povezanom kravatom. Bio je to čovek bez velikih zahteva, koji je svojim sarkastičnim osmehom ostavljao utisak razumnog muškarca. Dobro je govorio češki… Tadašnje studente suzapanjivala njegova matematička znanja… Posle izvesnog vremena sam se susreo sa njim u Carskoj javnoj biblioteci u Klementinumu. Tih godina su se kod nas svi zanosili Bajronom. Čitao sam njegove stihove na nemačkom prevodu, poredeći ih sa engleskim originalom. Najednom se preda mnom kao priviđenje pojavio Tesla, i njegova koščata ruka se ispružila ka mojoj knjizi. On mi je predložio da ja čitam početak svake strofe, a on će napamet da citira dalji tekst, a ako hoću – može da ide i do kraja knjige. Pokušao sam nekoliko puta, i ubedio sam se da zna napamet praktično celokupnog Bajrona.”

Praški period života Nikole Tesle obeležen je traganjima za novim elektromotorom bez kolektora:

“Naslikao bih sebi, pre svega, mašinu jednosmerne struje, pustio je u rad i gledao kako se struja menja u njenom rotoru. Zatim bih zamislio jedan alternator i uradio istu stvar. Najzad bih vizualizovao sisteme koji sadrže motore i generatore… Odvojio bih kolektor od mašine, stavio ga na drugu osovinu i pustio da radi u mojoj svesti… i sa tom praksom sam nastavio bez prekida…”

„Instinkt je nešto, što se nalazi sa druge strane naučnog istraživanja. Mi posedujemo, u to nema sumnje, veoma osetljive nervne ćelije, koje nam omogućavaju da osećamo istinu, i onda kada je ona još nedostupna logičkim zaključcima ili drugim umnim naporima. Pod delovanjem autoriteta profesora, ja sam se za kratko vreme gotovo odrekao svoje ideje…”

Antal Sigeti pojavljuje se u ovom bitnom trenutku njegovog života kao čovek koji mu je savetima i primerom pomogao da se posveti fizičkim vežbama i preusmeri navike. Ali, Teslina preterivanja i dalje traju. Jednom se sa Sigetijem kladio u to ko će da ispije više mleka, ali je izgubio kod 38 flaše.

Njemu, Sigetiju, nacrtao je Tesla istorijski crtež motora bez kolektora, koji je 1888. god. prikazao u predavanju pred Američkim instituto elektro-inženjera. U jednostavnoj skici nastaloj u pesku Gradskog parka u Budimpešti bio je sadržan princip stvaranja obrtnog magnetnog polja naizmeničnim strujama čije je najvežnije otelovljene predstavljao indukcioni motor. Iz te jednostavne skice proizaći će čitav polifazni sistem.

“Moja maštanja su se izjednačila sa stvarnošću. Ideal mi je bio arhimed. Divio sam se delima umetnika, ali ona su po mom shvatanju bila samo senke i likovi u ogledalu. Pronalazač, smatrao sam, daje svetu dela koja stvarno žive.” (Neka lična sećanja)

5. juna 1884. Tesla je zakucao na Edisonova vrata u njujorškoj South Fifth Avenue broj 65, sa čuvenom preporukom inženjera Čarlsa Bačelora: “Poznajem dva velika čoveka. Jedan ste vi, a drugi je ovaj mladi čovek koji stoji pred vama.”

Edisona nisu fasicinirale pohvale i priče već samo težak rad i sposobnost da se ostvare rezultati. U početku, Tesla se nadao da će ga zainteresovani da svoje pronalaske, ali prilika za razgovor sa gazdom nikako nije iskrsavala. Kada je u decembru iste godine Tesla izvršio bitna poboljšanja na generatorima jednosmernih struja, za šta mu je bila obećanja nagrada od 50 000 dolara i kada je čuo da je to obećanje bilo samo neslana šala, odlučio je da napusti posao. Posljednji datum zabeležen u njegovom dnevniku iz Edisonove radionice bio je 7. decembar. Na sledećoj strani Tesla je zapisao velikim slovima:

“GOOD BYE TO THE EDISONE MACHINE WORKS”
“ZBOGOM KOMPANIO EDISONOVIH MAŠINA”

30. marta 1885. Dvadeset devetogodišnji Tesla podnosi svoju prvu patentnu prijavu za Električnu lučnu lampu. Ali podrška još uvek izostaje. U zimu 1886 – 1887. ostao je bez novca i morao je da radi fizičke poslove za nadnicu od 2 dolara.

Istorijski ugovor je sklopljen 7. jula 1888. Neoprezan, Tesla je pristao da prepiše sva svoja patentna prava na The Tesla Electric Company, čiji je bio jedan od vlasnika, ali kontrola nad sudbinom kompanije i patenata nije bila u njegovim rukama.

“Bila je to najveća greška u mom životu – izjavio je 20. aprila 1908. kao svedok na suđenju Wagner električne kompanije protiv Senčeri električne kompanije – da pristanem na takvu izmenu, zato što me je to uskratilo za velika i vredna novčana sredstva. Ima sada hiljade miliona dolara samo u ovoj zemlji uloženih u moj sistem prenosa i da ja nisam pristao na aranžman, kompanije Vestinghaus, Dženeral elektrik, i mnoge druge radile bi po mojim licencama, i gomile električnih aparata na današnjem tržištu bile bi prodavane u moje ime. Kao što je poznato, ovi aparati se prodaju pod imenima individualnih kompanija, uprkos činjenici da su napravljeni i dalje se proizvode po mojim patentima.”

U knjizi Nenadmašni genije novinar i publicista Džon O’Nil koji je poznavao Teslu, prvi je objavio priču da je Tesla na zahtev Vestinghausa da revidiraju ugovor, isti velikodušno poceopao da pruži podršku velikom industrijalcu. Ali, u pismu svom prijatelju Robertu Andrevud Džonsonu od 24. decembra 1914, Tesla je dao detalj koji potvrđuje tezu da je bio prevaren odmah na početku, da je ugovor bio sastavljen tako da za njega bude bezvredan, i da po tom istom ugovoru ionako ne bi dobio ništa:

“Stari isečci iz novina, koje ste mi poslali, tužni su podsetnik moje nekadašnje gluposti. Imao sam trideset i šest patenata mog sistema prenosa energije u koje su sada investirane milijarde. Dobio sam svaku presudu bez izuzetaka i da to nisu bili samo “otpaci od papira”, primio bih već u honorarima Rokfelerovo blago.“

Ukupna vrijednost tantijema koje je Vestinghaus navodno trebalo da isplati The Tesla Electric Company, do 1906. godine, kada je istekla važnost Teslinih osnovnih patenata, procenjena je, prema instalisanoj snazi do te godine, na 12 miliona tadašnjih dolara.

“Kada razmatram događaje iz prošlosti, shvatam koliko su tanani uticaji koji formiraju naše sudbine. Događaj iz moje mladosti može poslužiti kao ilustracija za to. Jednog zimskog dana uspeo sam da se popnem na vrlo strmu planinu u društvu drugih dečaka. Sneg je bio dosta dubok i topao južni vetar nam je išao na ruku. Zabavljali smo se bacajući grudve niz padinu, koje su se kotrljale, hvatajući po sebi sneg i rasle, neka manje neka više. …jedna grudva je nadmašila sve prethodne, rastući sve više, dok nije postala velika kao kuća i sjurila se u dolinu, uz strašnu grmljavinu. Gledao sam omađijan…. Nedeljama opsle toga slika lavine mi je bila pred očima i pitao sam se kako je moguće da nešto tako malo može tako silno da naraste. Od tada me fascinira uvećanje slabih dejstava, i kada sam godinama kasnije, preduzeo eksperimentalno proučavanje mehaničke i električne rezonance, bio sam veoma zainteresovan od samog početka. Možda, bez tog tog doživljaja iz detinjstva, koji je na mene ostavio snažan utisak, ja ne bih sledio malu varnicu koju je proizveo moj kalem i nikada ne bih usavršio svoj najbolji izum…” (Moji pronalasci)

DEČAŠTVO I MLADOST
UM KOJI RADI KAO PRIRODA

Sve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno, nije imao odvažnosti da donese bilo kakvu čvrstu odluku. Osećanja su mu nadolazila naizmenično i nekontrolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je oscilirao između dve krajnosti – oduševljenja i tuge.

“Želje su mi imale razonu moć”, seća se on, “a umnožavale su se poput glava mitske Hidre“. Bio je opsednut razmišljanjem o bolu u životu, o smrti, o verskom strahu. “Sujeverna ubeđenja su me razdirala, živeo sam u stalnom užasavanju od zlog duha, od utvara, oddžinovskih ljudoždera i ostalih satanskih čudovišta mrata. A onda je, odjednom nastala, korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je novim tokom.

Knjige je voleo više od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njoj zadovolji svoju rano probuđenu čitalačku strast. Otac se, međutim, protivio tome i sppadao ga bes kad god bi ga zatekao da čita noću. Sakrivao je od sina sveće jer nije želeo da kvari oči. Ali on je dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojnica, iz noći u noć, pošto bi zapušio ključaonicu i sve pokuotine, čitao je često do zore.

Prenaoregnutog uma, počeo je da pati od čudnog poremećaja “pojavljivanja živih slika koje je često bilo praćeno jakim bljeskovima svetlosti“, što je, može se reći, karakteristično za ljude obdarene parapsihičkim moćima. “Ovi jaki svetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti“.

Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje “čudnih realnih slika“ unosilo u njegovu dušu, on je pokšavao da se u tim trenucima koncentriše na prizore iz svakodnevnog “običnog“ života.

“U nameri da se tako oslobodim, ja sam neprestano tražio nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao – prizore iz kuće i najbliže okoline. Nakon što sam više puta primenio ove mentalne opreacije, pokušavajući da oteram svoje vizije, primetio sam da “običan život“ gubi bitku, a realnost vizija postaje sve čvršća. Zatim sam instiktivno počeo da vršim ekskurzije izvan granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. One su bile u početku vrlo maglovite, nejasne, i bežale kad bih ja pokušao da usredsredim pažnju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadržim. One su dobile na snazi i jasnoći i najzad postale konkretne kao realne stvari. Uskoro sam otkrio da se najbolje osećam kad se opustim i dozvolim da me sama vizija nosi dalje i dalje. Sve vreme dobijao sam nove impresije i tako sam počeo mentalno da putujem. Svake noći i ponekad i preko dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrlo često, u nova mesta, gradove i zemlje, žive tamo, sretao ljude, pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgledalo neverovatno, činjenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i moja porodica, i svi ti novi svetovi nisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama.“

Verujući da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obično smatra (tj. biohemijski, odnosno biofizički) već da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljašni stimulans. Zaista je neobično da čovek poznat po retko dobrom pamćenju (govorio je sedam-osam jezika), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Još značajnije je, naravno, da neko sa više stotina naučnih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu sprovonika ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse. Sve ovo ne deluje više tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži budizmu. Kasnije, Tesla se budizmu sve više približavao, čak i praktično: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka živeo izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.

Dugo vremena Tesla je posvetio rešavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom životu.

“Samo jedanput u svojoj dosadašnjoj egzistenciji“, kaže on, “imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom: ležao sam u krevetu. Odjednom, pomislio sam da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da će mi dati neki znak. Dva ili tri meseca posle toga bio sam ponovo u Londonu sa mojim, dok ovo pišem, već pokojnim prijateljem, engleskim naučnikom ser Viljemom Kruksom, gde se dikutovalo o spiritualizmu, i bio sam pod punim utiskom ovih misli. Možda ne bih obratio pažnju na drugog čoveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podložan njegovim argumentima, sećajući se njegovog epohalnog rada o “radinat matter“ (zračećoj materiji) koji sam čitao kao student i koji je učinio da zavolim karijeru elektroinženjera. Pomislio sam da su uslovi da se pogleda “iza“ vrlo dobri, jer je moja majka bila žena posebno psihički moćna i obdarena. Čitave noći svako vlakno mog mozga bilo je napeto u iščekivanju, ali ništa se nije desilo do ranog jutra, kada sam zaspao, ili možda zadremao, i video oblak kako nosi anđeoske figure božanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni sa ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je polako plovilo kroz sobu i iščezlo, i ja sam naglo bio probuđen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju nikakve reči ne mogu opisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina.“

TESLA POSEĆUJE BEOGRAD

Posle majčine smrti, na poziv ujaka Petra, sada monaha Nikolaja, Tesla odlazi u manastir Gomirje. Posle manastira odlazi u Beč, Varaždin i Zagreb, pa u Budimpeštu, gde ga pronalazi delegacije beogradske opštine na čelu sa Đorđem Stanojevićem, na čiji poziv Tesla posećuje Beograd, 1. juna 1892, prvi i jedini put u životu. 

Stigao je brzim vozom iz Pešte uveče u 11 časova. Doček na beogradskoj železničkoj stanici na Teslu je ostavio jak utisak. Čim je izašao iz voza, nekoliko hiljada okupljenih građana predvođeni predsednikom opštine i nekolicinom profesora Velike škole, dočekalo ga je burnim: “Živeo Tesla!“

Priređena je igranka na Kalemegdanu Tesli u čast, ali je najopuštenije bilo na svečanoj večeri u Smutekovcu koji se nalazio na mestu današnje pivare na Topčiderskom brdu. U trenutku kada je Zmaj pročitao pozdravnu pesmu Tesli i kada je Tesla ganut skočio i poljubio mu ruku, mnogi su zaplakali.

PESMA

Ne znam šta je, jel’ suština
Il’ to čini samo mis’o
Čim smo čuli dolaziš nam,
Odmah si nas elektris’o.

Na što žice sprovodnice
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja
(Posle možda i etirom).

Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu – sinu;
Najsvežiji list mu trepnu
Pa odleti u daljinu.

Ti nam Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.

I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.

Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sretan
Rukujuć’ se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.

No ti moraš opet natrag
Sastanak nam kratko traja
Al’ toplotu nosi sobom
Bratimskoga zagrljaja

Ostvarena j’ mis’o tvoja
Mis’o divna i golema:
Među nama biće veza,
A daljine nema, nema.

Razumeće listak sveži
Svaku žilu svoga stabla,
Spajaće nas elektrika
(Elektrika naših srca)

I bez žice i bez kabla.

JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ

_

Početkom 1893. Tesla je na predavanju O svetlosti i drugim opjavama visoke frekvencije 1. marta pred Natinal Electric Light Asociation u St. Luisu priredio spektakl.

Preko šest hiljada ljudi je došlo da ga vidi kako kroz telo propušta struju napona od 200.000 volti, bez žica pali sijalice raznih oblika, iz prstiju ruke “izvlači“ plamene jezike dugačke do 20cm. Tu je prikazao usavršene varijante svog oscilatornog varničnog transformatora koga je dalje unapredio i sa kojim je sada mogao da dobija neprekidne i malo prigušene struje visoke frekvencije i napona veoma širokog opsega. Da bi dokazao kako njegova naizmenična struja na određenim frekvencijama nije opasna po život, Tesla više puta sam sebe javno uključuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenične struje i postiže fantastičan efekat: vrši električno praženjenje sopstvenog tela, u mraku, tako da mu čitavo telo svetli, izgledajući kao da gori, obliveno jezicima sablasnog plavičastog plamena.

U kući Džonsonovih Tesla je upoznao Marka Tvena. Ispričao mu je kako se, posle završene male mature u Gospiću, razboleo i kako mu je čitanje njegovih priča na nemačkom prevodu pomoglo da se oporavi. Ovo je Tvenu nateralo suze na oči.

U razgovoru sa genijalnim pijanistom Ignjacom Paderevskim, konstatovao je da su obojica u isto vreme, 1882, boravili u Strazburu. Kod Džonsonovih je upoznao i Antonjina Dvoržaka, kompozitora New World Simphony koja se baš u to vreme izvodila u Njujorku, Radjarda Kiplinga, pisca Knjige o džungli, kao i Teodora Ruzvelta, budućeg predsednika Sjedinjenih država.

Često je Tesla vodio prijatelje u svoju laboratoriju, gde je pokazivao retke i spektalularne eksperimente, navodeći goste da i sami u njima učestvuju. Maštovito je režirao ovakve susrete, priređujući prvo večeru u restoranu sa jelima po njegovim receptima, zabavljajući goste recitujući im najlepšu italijansku, nemačku i englesku poeziju, da bi svi na kraju završili u laboratoriji gde bi im Tesla u mraku pokazivao varničenja moćnih oscilatora ili najnovije fosforoscetno svetlo.

Daleko istočna učenja upoznaje u to vreme preko indijskog monaha i propovednika Svamija Vivekanande. Sa Svamijem raspravlja o Brami, univerzalnom umu koji proizvodi pranu – životnu silu i akašu – etar.

Sredinom 1896. povodom svojih najnovijih rezultata u oblasti bežične telegrafije u članku Tesla’s New Marvel / Machine for Comunications with Stars / Teslino novo čudo / Mašina za saobraćanje sa zvezdama, on izjavljuje: 

“Na osnovu mojih nedavnih eksperimenata uveren sam da ćemo u vrlo kratkom vremenu prevazići nezgrapne metode proizvodnje struje koje su sada u modi. Električni fluid iz atmosfere pružiće nam dovoljno energije. Taj elektroomotač Zemlje omogućiće nam da trenutno šaljemo poruke s jednog dela sveta na drugi. Isti taj elemnat, za koji vjerujem da je beskonačan, i nije ograničen na našu atmosferu, može se koristiti i za saobraćanje sa drugim planetama.“

KOLORADO SPRINGS

U Kolorado Springs stigao je 18. maja, 1899. godine. Novinarima koji su se interesovali za razlog dolaska, rekao je da su mu ciljevi da “konstruiše generator visokofrekventnih struja velike snage, usavrši metode individualizacije i međusobne izolacije prenete energije i utvrdi zakone prostiranja struja kroz zemlju i atmosferu.“

Prema njegovim uputstvima, za dve nedelje je sagrađena laboratorija – jednostavna drvena baraka 20 metara dugačka, 17 široka i 9 metara visoka. Iznad vrata stavio je natpis iz Danteove Božanske komedije – “ostavite za sobo svaku nadu, vi, koji ulazite!“

Tesla je bio oduševljen lepotom neba iznad Kolorada, neverovatnim oblacima najrazličitijih boja i oblika, koji su podsećali na “grudve od zlata“ ili “komade usijanog metala“. Opis prirode koji je ostavio pod datumom 1. avgust 1899, u svom dnevniku, fascinantan je gotovo isto toliko koliko i opisi rada njegovog čuvenog transformatora od 12 miliona volti.

“Originalnost cveta u samoći – izjavio je kasnije – slobodan od spoljašnih uticaja koji prete da obogalje kreativni um. Biti sam sa idejom, to je uslov otkrića.“

Kolorado će ipak biti zapamćen po otkriću vezanom za treći i najambiciozniji cilj – za električne osobine planete. U pismu uredniku Popular Mechanics Magazine, 2. juna 1912. o tome kaže:

“Ali, ono što je na mene ostavilo jači utisak čudesnosti od bilo čega drugog je otkriće stojećih talasa, koje sam učinio 1899, pokazujući da se čitava planeta na kojo živimo, uprkos njenoj nazamislivoj veličini, može navesti da treperenjem odgovori na najslabije treperenje ljudskog glasa.“

Neposredno posle oluje koja je pogodila Kolorado Springs u noći između 3. i 4. jula, Tesla je opisao eksperiment:

Noćašnja zapažanja su bila takva da se ne mogu lako zaboraviti iz više razloga. Veličanstvenu sliku je davala neobična parada munja i bili smo očevici ni manje ni više no 10 do 12 hiljada pražnjenja za dva sata. Gotovo neprekidno je sevalo pa čak i docnije noću, kada je oluja jenjavala moglo se izbrojati 15-20 munja u minutu. Neka pražnjenja su bila čudesno sjajna i često su se granala u 10 i dvostruko toliko munja. Često su neke bile deblje pri dnu nego pri vrhu. Da li je to moguće? Ovo treba oripisati verovatno činjenici da je prizemni deo bliži posmatračevom oku. Oluja je dopirala iz daljine i kako se spuštao mrak bivala je sve jača. Jedan instrument (obrtni “koherer“) bio je uzemljen i vezan za ploču iznad zemlje, kao u mom planu za telegrafiju, a korišćen je i jedan kondenzator radi pojačanja efekata koji se prenose kroz tlo. Takav metod pojačanja obezbeđuje mnogo bolje rezultate i biće podrobno opisan u više modifikacija. Ja sam ga koristio prilikom proučavanja svojstava Lenardovih i Rentgenovih zraka, i to sa odličnim rezultatima.

Relejno kolo nije bilo podešeno do velike osetljivosti, ali je ipak počelo da radi kada je oluja bila još uvek udaljena oko 80 do 100 milja. Daljinu sam odredio na osnovu brzine prostiranja zvuka. Kada se oluja primicala, trebalo je instrument podešavati na sve manju osjetljivost, da bi proradio prilikom svakog pražnjenja. Obično zvonce bilo je vezano za zemlju pa je i ono često reagovalo. Mali varničar je bio premošćen svetlom varnicom kada je počelo da seva u blizini. Držanjem ruke na varničaru mogao se osetiti udar koji je pokazivao jačinu struje koja je prolazila između tla i izolovane ploče…

Na osnovu otkrića stacionarnih talasa utvrdio je osnove električne osobine celokupne planete, neophodne da podesi svoj oscilator sa dodatnim kalemom tako da ova dva sistema, oscilator i zemlja, mogu rezonatno da osciluju.

U patentu Tehnika prenošenja električne energije kroz prirodne sredine  koji je prijavio 16. maja 1900. izneo je podatak da je najniža rezonatna frekvencija Zemlje 6 herca, što je potvrđeno tek merenjima koje je 60-tih godina izveo Šuman. 

Do kraja 1899. Tesla je izveo niz eksperimenata i došao do drugih značajnih otkrića i zapažanja koji su ostali u senci rada na bežičnom prenosu. Utvrdio je uslove pod kojima pri pražnjenju nejgovog oscilatora nastaju vatrene lošte, u jednom trenutku je u pravilnim vremenskim razmacima registrovao signale nepoznatog porekla za koje je pomislio da dolaze od inteligentnih bića sa druge planete,  stvorio je veštačku maglu u laboratoriji i uverio se u tehničku mogućnost veštačkog proizvođenja kiše. Pred sam odlazak iz Kolorada, Robert Džonson mu je opslao fotografa koji je snimio najvažnije detalje eksperimenata.

KVANTNA MEHANIKA, TEORIJA RELATIVNOSTI I TESLINA ETARSKA TEHNOLOGIJA

Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela Kanta da su vreme i prostor apriorne forme ljudskog iskustva. I budući da nema ni jednog fizičkog sistema u kosmosu koji apsolutno miruje, a svetlost se kreće određenom konstantnom brzinom, posmatrači na svim fizičkim sistemima koji se kreću brzinama različitim od svetlosti imaće svoje karakteristično lokalno vreme. Tako ni jedan od njih neće objektivno percipirati događaje, već samo relativno. Koristeći radove čuvenog irskog matematičara Hamiltona, Ajnštajn je stvorio takav sistem izračunavanja stvarnih parametara fizičkih događaja, koji su prevazilazili varijante subjektivnih utisaka i matematični talno opisivali realnost.

U opštoj teoriji relativnost objavljenoj 1919. godine Ajnštajn je pomoću tenzorskog računa i pretpostavke o zakrivljenosti prostora uspeo da zameni Njutnov pojam sile i izračuna putovanju planete Merkur oko unca tačnije nego li da je koristio Keplerove zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije.

Samu materiju Ajnštajn je smatra prostorno vremenskim događajem. Čuvena je njegova kritika Njutnove koncepcije odeljenosti apsolutnog vremena, apsolutnog prostora i grube materije: “Ako bismo iz kosmosa izbacili svu materiju, ne bi u njemu ostali ni vreme ni prostor.“

Treći pristup razumevanju fizičke realnosti bio je Teslin. Oslanjajući se na radove Faradeja i Aragoa, s jedne, i Galvanija i Volte sa druge strane, Tesla je na osnovu Helmholcove teorije akustičkih rezonatora i modifikovanog modela etra Lorda Kelvina, uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u eksperimentima davala zapanjujuće rezultate. Njegov glavni aksiom bio je “da celokupna energija jednog fizičkog sistema potiče iz spoljne sredine“. Po njemu, ekscitacija, odnosno međusobna komunikacija fizičkih sistema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, tj. na simultanom oscilovanju delova sistema. Smatrao je da se koncept etra nikako ne može izbeći u fizici, jer se materija i prostor ne mogu apsolutno razdvojiti. Elektricitet je za Teslu bio fluidna supstancija obdarena moći percepcije i svešću. U matematici je bio pobornik realističkih gledišta, po kojima postoji identitet matematičkih i fizičkih objekata, odnosno postvarenost matematike. U načinu postavljanja problema uzor mu je bio grčki mehaničar Arhimed, koji je tvrdio “da vreme treba izbaciti iz fizike“ kao suvišan pojam.

KOLORADO SPRINGS I KULA VORDENKLIF – EKSPERIMENTI TESLINE ORIGINALNE FIZIKE

Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se isključivo u otkrivanu dubinskih zajedničkih karakteristika fizičkih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. Kula Vordenklif, (izgrađena na Long Ajlendu kod Nju Jorka 1901-5), kojom je mogao da uspostavi zajedničko vibriranje jonosfere i planete Zemlje.

Razlike Tesle i Ajnštajna u stvovima o fizičkoj realnosti su fundamentalne:

1. Za Ajnštajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan;

2. Za Ajnštajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizičkoj realnosti, a za Teslu fizička realnost je univerzalna i prožima sve nivoe kosmičke egzistencije, tj. spoznaja istine ne može se izbeći ni na koji način;

3. Za Ajnštajna, svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmičke svarnosti, a matematika je čist gnoseološki instrument kojim se ljudska empirija privodi fizičkoj realnosti; za Teslu, svet je jedinstven i materija koja proističe iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora

4. Za Ajnštajna, etar ne postoji kao stvarni entitet, već je to plod pogrešnih mišljenja kroz istoriju nauke; za Teslu etar je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u etru nastaje materija;

5. Za Ajnštajna, sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljenošću, za Teslu sila je niz matematičkih operacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizičkog sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile, dok za većinu drugih naučnika, kao i za Ajnštajna, obrnuto, tj. sila ima matematički karakter;

6. Za Ajnštajna, vreme je samo poredak događaja, ne postoji kao fizički entitet, već se utvrđuje merenjem od sistema do sistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizičke sisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar.

7. Za Ajnštajna je najveća brzina u vakumu brzina svetlosti od 300.000km/sec, za Teslu brzina elektromagnetskih talasa nije ograničena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu moguć trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distancu, a da brzina mehaničkih i elektirčnih talasa kroz Zemlju uveliko prevazilazi Ajnštajnovu brzinu svetlosti u vakumu.

U razgovorima sa prijateljima Tesla je često pobijao mnoge Ajnštajnove tvrdnje, najšešće onu o zakrivljenosti prostora. Smatrao je da je time povređen zakon akcije i reakcije: “Ako se u prisustvu velikih gravitaconih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja“.

Ajnštajn je bio čovek čiste teorije, a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajnštajn je Tesli čestitao njegov 75. rođendan, ističući kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generator a i motora naizmenične struje, što su po svemu sudeći Teslina manje značajna otrkića.

SVETSKI SISTEM

Svetski sistem Tesla zasniva na sopstvenim pronalscima kao što su: Teslin transformator, tj. aparat za stvaranej električnih vibracija specijalnih karakteristika; Uveličavajući predajnik, odnosno transformator naročito podešen da ekscitira planetu Zemlju (za transfer elektriciteta ovaj instrument ima isti značaj kao teleskop u astronomiji); Teslin bežični sistem, koji obuhvata izvestan broj usavršenih aparata i danas je jedini poznat način za ekonomičnu transmisiju električne energije na razdaljinu, a bez posredstva žica; aparat za individualizaciju signala zahvaljujući tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajni signali ili poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to jest, oni ne ometaju druge signale ili poruke. Stacionirani Zemljini talasi (popularno objašnjeno, ovo izvanredno otkriće znači da Zemlja reaguje na električne vibracije određene frekvencije, isto kao što zvučna viljuška hvata specifične zvučne talase; ove posebne električne vibracije koje su u stanju da snažno ekscitiraju Zemlju mogu se koristiti na bezbroj načina, a pre svega za promenu svetskog energetskog sistema koji je veoma nesavršen i ni izdaleka ne iscrpljuje naučne i prirodne mogućnosti).

Ciljeve Svetskog sistema Tesla formuliše na takav način da je jasno da on smatra da uspotavljanje guste komunikacione mreže svih oblika i nivoa treba da posluži humanizaciji nauke i tehnologije. U tome je on na početku dvadesetog, bio vizionar dvadeset prvog veka. Dakle, Tesla se još davne 1900. godine zalagao za:

  1. Uspostavljanje veze među postojećim telegrafskim stanicama ili centrima širom sveta; (ostvareno)
  2. Organizovanje tajne državne telegrafske službe čiji rad nije mogue ometati; (nije ostvareno, koliko se zna, jer nisu primenjeni Teslini patenti za radio prenos, nego Markonijevi koji za svako simultano emitovanje zahtjevaju posebnu frekvenciju);
  3. Uspostavljanje veze među postojećim telefonskim centrima, odnosno stanicama na Zemlji; (ostvareno)
  4. Univerzalna distribucija opštih novinskih vesti putem telegrafa ili telefona; (ostvareno)
  5. Osnivanje službe na principima Svetskog sistema za dostavljanje obaveštenja isključivo u privatne svrhe; (ostvareno internacionalnom kompjuterskom mrežom, tj. internetom)
  6. Uspostavljanje međuveza svih telegrafskih aparata na svetu; (ostvareno još za Teslinog života)
  7. Osnivanje službe za distribuciju muzike pomoću ovog sistema; (ostvareno)
  8. Univerzalno registrovanje vremena jeftinim časovnicima koji sa astronomskom preciznošću označavaju sekunde, a da pri tom ne iziskuju nikakvo staranje; (ostvareno)
  9. Prenošenje širom sveta znakova, slova, zvučnih signala, itd. bilo da su kucani na mašini ili rukom ispisani; (ostvareno – precizan opis telefaksa)
  10. Osnivanje svetske službe za potrebe trgovačke mornarice koja navigatorima svih brodova omogućava da pilotiraju bez kompasa, da tačno određuju lokaciju, čas i brzinu, da izbegavaju sudare i katastrofe itd. (ostvareno)
  11. Uvođenje svetskog sistema štampanja na kompnu i moru (ostvareno)
  12. Reprodukovanje fotografija i svih vrsta crteža ili pisanih tekstova koji bi se otpremali širom sveta; (ostvareno)

Ma da je razvoj moderne nauke i tehnologije itekako dao za pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa njima poklopio u fundamentalnoj koncepciji: naime, Tesla je sve ovo hteo da ostvari prenošenjem signala kroz planetu Zemlju, a ne koristeći njenu orbitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik korišćenja nuklearne energije, opasnog usled ljudskog nepoznavanja prave strukture materije od koje se ljudi sastoje, Tesla je smatrao da je svako narušavanje kosmičkog prostora, odnosno Zemljinog magnetnog polja, povreda harmonije prirodnih zakona. Ovo proističe iz negativnog dejstva ljudske slobone volje, koje biva destruktivno, ukoliko izostane etička komponenta nauke oličena u dobroti koja sama po sebi donosi više saznanje pri svesnoj selekciji ispravnih namera. Čovečanstvo, koje živi na Zemlji, smatrao je on, mora da otkrije sve oblike prirodne simbioze sa planetom, inače je u opasnosti da uništi svoje jedino kosmičko vozilo.

PISMO MORGANU

U novembru 1900. uputio je prvo pismo Morganu u kome je izneo deo svog plana, i to onaj koji se odnosio na prekookeanske bežične komunikacije. Prećutao je da je njegov glavni cilj bežični prenos snage. U pismu je izneo i koliko mu je para bilo potrebno za opremu: 100.000 dolara za transatlanski prenos poruka i 250.000 dolara za transpacifički. Morgan nije reagovao odmah. Razmišljao je i Tesla mu je 10 decembra uputio novo pismo: 

“Pre nego što nastavite dozvolite mi da vas podsetim, da ako bi na svetu postojali samo malodušni i šrkti ljudi, ništa veliko nikada ne bi bilo učinjeno. Rafael ne bi mogao da stvori svoja remek dela, Kolumbo ne bi otkrio Ameriku, Atlanski kabl ne bi mogao da bude postavljen. Vi, za razliku od svih ostalih ljudi, treba da budete čovek koji će se hrabro upustiti u ovaj poduhvat, samo naizgled opasan, podstaknuti superiornim uvidom, kao i željom da se unapredi jedna nova umetnost od neprocenjive vrednosti za čovečanstvo“.

MUZIKA 

Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta leži u osnovi izvođenja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i elektromagnetnim poljima. Vratimo se na čas mistiku Džordžu Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. Govoreći o vibratu, on ističe da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se naći ljudi koji žive lišeni muzike i plesa.

Prije više od 2500 godina Pitagora je rekao učenicima da je kamen zaleđena muzika. Poznato svojstvo svake čestice u fizičkom svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, što znači od njenog pevanja.

Ljudi stvaraju muziku, ali prije toga, ona stvara ljude. Dar slušanja otvara nam mogućnost seećanja našeg najdubljeg porekla. Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmičke osobine svih stvari. Vibrato nam pomaže da ujedno istražimo sebe i svet čiji smo deo. Ta pulsacija izviruća iz tona može da nas dovede do nečega što je najspontanije i najkreativnije u ljudskom životu.

Vibrato koji pobuđuje unutrašnje ljudske tonove može biti i duboko erotičan. Kod laganog stava Bahovog Četvtog brandenburškog koncerta, svi drveni duvački instrumenti jednog orkestra i žice počnu da podrhtavaju i zajedno pulsiraju. Publika, kao da osjeća neko čuđenje da tako jedan intiman zvuk može da se izvodi javno. Opasno senzualno svojstvo vibrata objašnjava se činjenicom da brzina virbacija od sedam pulsacija u sekundi precizno odgovara stanju alfa-talasa mozga. A to je stanje između buđenja i spavanja kada je odsutna uobičajena kontrola uma. Sanjač, budeći se, često ima osjećaj pristupačnosti svih izvora memorija i stvaranja.

Poznata je vizija brojevnih funkcija, koju je matematičar Poenkare spazio pred samo utonuće u dubok san: matematičke ideje igrale su se u oblaku pred njim, sudarajući se kao materijalne i kombinujući u rezultat koji je dugo tražio. Takođe, snažan i dugotrajan muzički vibrato, hvatajući ritam sa našim mozgom, stvara uslove za neku vrstu svesnog sanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve se veoma lako pamti.

Način kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet stvari i događaja, jer je sve to vibracija. Brzina vibracija subatomskih čestica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog nukleusa izgledaju još brži. Vibracije svih energija zračenja – radio talsa, toplote, svjetla, rentgenskih zraka itd – mogu da se svrstaju u red. Elektromagnetski talasi imaju svoje vlastite harmonične gornje tonove, a postoje i izvesne sličnosti koje se pojavljuju među intervalima oktava. Zakoni muzičke harmonije primenjeni na elektromagnetiku daju izvanredne rezultate. Upravo zato je Nikola Tesla koristio Helmholcove radove o zvuku za svoje električne rezonatore.

Johan Kepler, astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da je svaka planeta sunčevog sistema živa i da je na svakoj od njih nastanjen njen anđeo čuvar koji čuje njenu muziku. Planete, na putanjama oko Sunca, sviraju: Merkur, koji ima najveću brzinu, peva pištavu ulaznu i silaznu skalu preko pikolo flaute. Jupiter, najsporiji, proizvodi duboku snažnu tutnjavu. Venera menja ton od dura do mola šest, a Zemlja svira divni drugi mol. Poseban aranžman zvukova, što ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove sličnosti i različitosti, to je i način kako stvari rastu i trule, propadaju, kao i način kako iz dekomponovanih sistema izrastaju novi, mladi sistemi. Duboka struktura muzike ista je kao i struktura svega ostalog.

Holandski naučnik Kristijan Hajgens primetio je 1665. godine da klatna dva časovnika postavljena na zidu jedan pored drugog zadobijaju istu periodu klaćenja, tj. klate se u preciznom ritmu. To je zapravo univerzalan fenomen. Kada dva ili više oscilatora pulsiraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontano uklope tako da počnu pulsirati u tačno i isto vreme. Oni se ponašaju prema zakonu ekonomičnosti i načelu minimuma energije jer je svakom klatnu ponaosob kod zajedničkog pulsiranja potrebno manje energije nego kod aritmitičnog ili suprotnog. To usaglašavanje svuda je prisutno ali ga retko primećujemo. Moglo bi se čak reći da su sve žive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmički. I najjednostavniji jednoćelijski organizam oscilira u velikom broju harmonično složenih frekvencija, na subatomskom, atomskom, molekularnom, subćelijskom i ćelijskom nivou.

U komplikovanom organizmu kao što je ljudski, račun tih frekvencija je veoma složen. Naši unutrašnji ritmovi čvrsto su međusobno povezani, ali ništa manje, povezani i sa spoljnim svetom. Ljudska fizika i mentalna stanja menjaju se sa ritmom sezonskih kretanja Zemlje i Sunca, sa plimom i osekom, sa dnevno-noćnim ciklusom kao i u kosmičkim ritmovima koji današnja nauka nije odredila i uglavnom ne uzima u obzir. Kada se faze tih ritmova poremete, javlja se osjećaj nelagodnosti što je predznak oboljenja.

Dvije galaksije mogu da prođu jedna kroz drugu kao dva oblaka dima, jer su zvezde u galaksiji međusobno udaljene distancama jednakim milionitim umnošcima njihovih dijametara, tj. vrlo su retke. Koalizija je malo vjerovatna.

ELEKTROMAGNETSKO POLJE – TALASI – RITAM

Ljudsko telo generiše svoje vlastito elektromagnetsko polje i na nas, veoma mnogo, na poznate i nepoznate načine, utiču elektromagnetska polja sredina u kojoj se nalazimo. Nauka tek treba da načini prve veće korake u pravcu ovog izučavanja.

Naše fizičko telo manifestacija je unutrašnjeg pulsa koji je ujedno i naš identitet, naša pozicija u Kosmosu. Takozvano mistično astralno telo ima u suštini elektromagnetsku materijalnu osnovu. Celi život neke jedinke ima određenu ritmičku šemu koja preživljava fizičku smrt i predstavlja vantelesno iskustvo duše koja se ponovo reinkarnira.

Postoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli koriste Šumanovi talasi (to su talasi koji rezoniraju sa 7,8 treptaja u sekundi i čine polje stojećih talasa u kanalu između zemljine jonosfere i njene površine; oni su takoreći naš prirodni elektromagnetski omotač.

Hologram čovjeka nije ništa drugo do fizička osnova savršenog ritma kosmosa. Duša, čija je vremenska odlika svesnost, pomerena je u fazi u odnosu na genski materijal. A svesna volja samo je jedan od univerzalnih instrumenata kosmičke namernosti, onaj primordijalni. Pravi čovek na pravom mestu je taj čije su namjere usaglašene sa kosmičkim ritmovima. Svesna namera ima veliku moć i naš glavni izbor je u preuzimanju odgovornosti za ishod njenog uticaja.

Tajna Vordenklifa duboka je, i o pravoj nameni Tornja nemoguće je govoriti u Teslinom odsustvu. Međutim, mnoge tehničke činjenice ukazuju da je Teslin objekat, podignut na Long Ajlendu (u to vrijeme omiljenom njurorškom izletištu) praktično bio daleko ispred onoga o čemu savremeni naučnici samo maštaju. Bio je to uspešno testirani emiter kompleska elektromagnetskih talasa, kojima je Tesla izazvao zemljotrese, mentalne promene na ljudima i životinjama, palio atmosferu, uspotavljao neprobojne energetske barijere u jonosferi, kontrolisao atmosferske prilike (raspršujući ili kondenzujući oblake odgovarajućim frekvencama), i najzad, primao tok neiscrpne energije iz etra po danas nepoznatim principima etarske tehnologije.

Tesla je otkrio ne samo da elektromagnetska polja utiču na ljudski mozak, već i da menjaju lokalnu vremensku koordinaciju svesti. Pojam energije shvaćen u današnjem smislu Tesla nije koristio. Imao je spostvenu elektromagnetsku teoriju, do danas neodgonetnutu i u njegovim su računima elektromagnetski talasi imali ove osobine: oscilaciju (pod njom je Tesla podrazumevao konfiguraciju prostora na kome sam talas kao takav egzistira), frekvenciju (kvocijent oscilacija, odnos dva homogena ili dva heterogena elektromagnetska polja) i vibraciju (složen sistem frekvencija u međusobnom harmonijskom odnosu).

ETAR JE TESLINA PRAVA DOMOVINA

Dva puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze o tome šta je svrha Tronja na Long Ajlendu. Prvo je tvrdio da je u pitanju svetski telegrafski i telefonski sistem (ovaj drugi takođe bezični), a potom je promenio priču i govorio o svetskom sistemu bežičnog prenosa energije kroz Zemlju. Tehničke karakteristike Vordenklifa ne potvrđuju ni jedno ni drugo. Trag istine nalazi se možda u jednom od pisama Morganu: „To što sam zamislio, gospodine Morgan, nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe žica, nego prije transformacija čitavog globusa u osećajno biće, kao što to globus i jeste, koji može da oseća svim svojim delovima i kroz koji misao bljeska kao kroz mozak…“ (Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, Spemteber 13, 1901, Libary of Congress)

Punu snagu svog transmitera Tesla je isprobao 15. jula 1903, počevši tačno u ponoć. Građani Njujorka prisustvovali su te noći manifestaciji daleke naučne budućnosti. Zaslepljujuće blještavi pramenovi električne plazme, dijametra i po stotinu milja spajali su sfernu kupolu Vordenklifa sa nebom. Pod naslovom Teslini bljeskovi zastrašuju i pod naslovom Ali on neće da nam kaže šta to pokušava sa tornjem. 

The New York Sun  izvestio je sledećeg dana: 

“(…) susedi koji žive u blizini Tesline laboratorije na Long Ajlendu više su nego zainteresovani za prirodu njegovih eksperimenata sa bežičnim prenosom. Prošle noći bili smo svedoci neobičnih fenomena kao što su munje raznih boja koje je Tesla po volji puštao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj površini koje je noć povremeno pretvaralo u dan (…) dešavalo se i da čitav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen svetlucavim elektricitetom koji se koncentrisao po obodima ljudskih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlošću (…) izgledali smo sami sebi kao duhovi“.

O asihronom motoru koji radi na gravitacione talase planeta sunčevog sistema (motor sam počinje sa radom u izvjesno doba godine, reagujući na određenu konstelaciju planeta i isto tako staje kada mu istekne rezonantni interval vremena). Osim ovoga, Tesla je ostavio i „lebdilicu“, metalni disk sa antigravitacionim svojstvima, koji levitira na visini koja zavisi od jačine gravitacije na datom terenu.

Pomoću svoje takozvane otvorene vakuumske cevi Tesla je proizvodio protone, elektrone i neutrone direktno iz fizičkog kontinuma, stvarajući ih na bilo kojoj udaljenosti.

Umesto da pusti da protonski snop putuje prostorom do određenog mesta, on je obrazovao uslove za trenutno nastajanje proizvoljnog broja čestica na bilo kojoj zadatoj distanci. Veličina elektrona, protona i neutrona takođe ničim nije bila ograničena. Upravo razlika u njihovoj veličini, s obzirom da su one gradivne jedinice svakog sveta u Kosmosu, jeste razlog vremenskog pomeranja među paralelnim svetovima koji inače svi pripadaju istom osnovnom kontinuumu.

Savremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna objašnjenja fizičkog krije u metafizičkom. I dokle god naša nauka bude zaslepljena istraživanjem isključivo materije, dotle ćemo biti u ovom nepodnošljivom stanju izluzorne, podeljene i nesavršene svesti.

TESLA – KOSMOLOG IMAO JE SVOJU FILOZOFSKU I RELIGIJSKU POZICIJU

„Aristotel je učio da u vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokreće i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je celi kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kada pokušavam da ga shvatim duhovno onda su to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost jer se i sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji.“ – Nikola Tesla

Jedna od njegovih omiljenih tema bila je razmatranje energetskih potencijala čovečanstva: “Svet mora prestati sa trošenjem neobnovljivih izvora energije kao što su ugalj, nafta i gas. Proces dobijanja energije iz ovih izvora je varvarski, a uz to čovek sada troši rezerve koje pripadaju budućim generacijama.“. S ponosom je isticao da je njegov polifazni sistem omogućio korak ka napuštanju fosilnih goriva. Veoma uspešno i u tajnosti, razmatrao je i ostale vidove dobijanja čiste energije kao što su magnetizam i gravitacija,a  kratkoročno je predlagao projekat kontrole padavina električnim putem. Već je bio ovladao mehanizmima stvaranja ogromnih veštačkih praženjanja i tvrdio je da upravljanje padavinama radi povećanja snage vodenih tokova predstavlja jednostavan inženjerski poduhvat.

SUSRET TESLE I TADAŠNJEG DR NIKOLAJA VELIMIROVIĆA

Godine 1915. u Ameriku je došao dr Nikolaj Velimirović, budući episkop Žički, zbog svojih znamenitih govora prozvan srpski Zlatousti. Mislilac i poznavalac dubina hrišćanskog učenja, takođe je odlično poznavao i svetsku filozofiju, istoriju i nauku. Na proslavi Cosmopolitan Club-a u Njujorku, održanoj 195., razočaran Evropom, zajedno sa milionima drugih, nada se u Ameriku, taj novi centar civilizacije:

“Najveći američki umovi, zauzeti su sada proučavanjem i pravljenjem novog programa za njihov Novi svet. Oni se nalaze na raskrsnici. Moraju da odluče: Da li će Amerika biti sama za sebe, a svet za Ameriku, ili će ona postojati za ceo svet… Amerika stoji na vrhuncu svoje moći opasana sa dva pojasa: stvaralaštvom i milosrđem. Hoće liona uzdići svet gore, do toga vrha, ili će pomračiti svoju viziju ohološću…“

Glavni razlog njegovog boravka u Americi bio je da pomogne u rešavanju problema koje je imala Srpska pravoslavna crkva. Njegova ideja je bila da Pupin, Tesla i Radosavljević zajedno potpišu “Vidovdanski proglas“ i time objave početak drugačije istorije američkih Srba. Obavio je prethodne razgovore sa Pupinom i Radosavljevićem i preko ovog posljednjeg zatražio je sastanak sa Teslom.

Njihov susret 6. jula 1915. opisao je prota Petar Stijačić, koji je pripremio sastanak po nalogu Paje Radosavljevića:
“ Tesla je odredio da prijem bude tačno u 3 sata poslije podne u “plavom salonu“ u hotelu Valdorf Astoria, u kojem je on živio i bio nastariji stanar. I mi smo bili tačni; u tri sata unišli smo u određeni salon, a iz pobočne sobe izašao je g. Tesla, visok, prav kao svijeća i suhonjav. Posle ličnog upoznavanja povela se riječ o našoj katastrofi u Srbiji i Crnoj Gori i inače o srpskoj borbi, pa je došla riječ i o našoj neslozi u Americi. Dr Nikolaj je predlagao, da bi gospoda Tesla, Pupin i Radosavljević potpisali jedan zajednički apel, upućen američkom Srpstvu, da se za vrijeme rata međusobno slože, kako bi bolje mogli pomoći u borbi svojima na domu. Tesla se izvinjavao da on nije u našim društvima ni savezima aktivan, a na njih bi trebalo najprvo apelirati; nego je preporučio da to učine Pupin i Radosavljević, kao aktivni pretsjednici saveza: Soge u Njujorku i Srbobrana u Pitsburgu.

Na ponovnu molbu dr. Nikolaja, Tesla je odgovorio ovako:
“Dragi g. doktore, ja poznajem naš srpski narod, on ima svoje poglede na sve; takav apel ni bi naišao na odobravanje, a ima u nas i novinara koji bi nas potpisnike “iščibukali“ oštricom svoga pera. Nego kad ste sad iz domovine došli, zašto nijeste donijeli takav apel američkim Srbima od dva naša srpska vlada: Kralja Petra I Karađorđevića i Kralja Nikole I Petrovića?“

Tesla je ostao pri svojoj odluci, ali iz pažnje prema dr Nikolaju, uzeo je kopiju toga apela na pročitanje. Sutradan, posle susreta sa Teslom, Nikolaj Velimirović je javio Radosavljeviću: 
Bio sam kod g. Tesle. Zadovoljan sam to sam upoznao toga neobičnog čoveka. No s druge strane žalim što sam i pokušao da ga uvedem u stvari narodne… greh je odvraćati ga od njegovog posla i potrzati na drugu stranu. Ja sam sasvim usvojio njegove razloge.“

URUČENJE ZLATNE EDISONOVE MEDALJE

Osamnaestog  maja 1917. godine Tesla je bio pozvan na svečano uručenje jedne od najvećih američkih priznanja zlatne Edisonove medalje za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja.

Na ponovljene molbe upornog i dobronamernog Berenda, potpredsednika Američkog Instituta električnih inženjera, Tesla je na kraju odgovorio potvrdno. Na samoj ceremoniji predaje dogodio se zanimljiv incident. Posle svečane večere u Inženjerskom klubu, mnogobrojno društvo je prešlo u zgradu Instituta američkih inženjera koju Brajant park deli od zgrade Njujorške javne biblioteke. Učesnici ceremonije su počeli da izlaze na pozornicu, ali je Berend odjednom konstatovao da Tesla nije među njima. Nastala je potraga ali bez rezultata. Onda se Berend setio nečega što mu je u prvi mah izgledalo neverovatno. Izašao je iz zgrade prošao kroz park i kao što je pretpostavljao, ispred Biblioteke je ugledao Teslu kako se bavi svojim redovnim večernjim zanimanjem – hrani golubove. Vratili su se zajedno nazad i svečanost je nastavljena.

Te večeri Berend je održao divan govor u Teslinu čast i između ostalog rekao nešto što će se kasnije često ponavljati: “Dovoljno će biti ako kažem da kad bismo isključili iz naše industrije rezultate rada g. Tesle, svi točkovi te industrije prestali bi da rade, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bili bi neosvetljeni, naše fabrike mrtve i dokone. … Njegovo ime obeležava…. Iz njegovog rada proizašla je revolucija u elektrotehnici.“

Tesla je odgovorio neobično:
Mogu da kažem da sam u srcu duboko religiozan, mada ne u otrodoksnom značenju reči, i da se odajem stalnom zadovoljstvu uverenosti da najveće tajne našeg bića tek treba da budu protumačene i da, uprkos svim suprotnim dokazima čula i učenjima suvih i egzaktnih nauka, ni sama smrt neće značiti kraj divnim metamorfozama čiji smo svedoci. Na taj način sam uspeo da održim nepokolebljiv mir svesti, što me čini otpornim protiv nevolja, kao i da postignem zadovoljstvo i sreću do te mere da mogu da je izvlačim čak i iz tamnije strane života, iskušenja i patnji.“

U SVETU KOJI GA NE RAZUME – TESLINA DUHOVNOST

Mnoge žene su u toku Teslinog života pokušavale da mu priđu, ali bezuspešno. Među njima su bile lepotice, Flora Dodž, Laaza Kostić naš veliki pesnik provodadžisao je vezu Lenke Dunđerski i Tesle, ali takođe bezuspešno.

Teslina veza sa ženskim principom kosmičke egzistencije bila je dublja od prostog fizičkog plana. On nije bio naučnik koji je učio iz knjiga ili od drugih ljudi, već neposredno iz zbirke kosmičkog znanja zapisanog svuda u prirodi. On nije bio mislilac suprotnosti već dubokog jedinstva.

Imao je svoj tajni izvor kosmičkog principa ženske energije – belu golubicu, koja je bila njegova najveća ljubav i ujedno mistični vesnik njegovog kraja i preobraženja.

Na fotografijama iz 1929. na Teslinom licu uočljiv je detinjastvo radostan i tajanstven osmeh. Velika ekonomska kriza olakšala mu je životnu svakodnevnicu. Otpustio je sekretarice, odjavio kompaniju, zatvorio crtački biro. Opustio se, otvorio i postao pristupačniji. Tada je dao mnogobrojne intervjue o svojim navikama, željama, približio je sebe običnom čitaocu, objasnio mnoge motive svojih postupaka:

“Za razliku od većine ljudi mojih godina, ja nisam obeshrabren i ogorčen gubitkom mladosti. Nisam umoran od Života i ne žudim za odmorom. Osećam se ispunjen energijom. Imam još toliko zadataka da ispunim da ne mogu sada da umrem. Nemam vremena. Želim da protegnem svoj život na još mnogo, mnogo godina. Upravo sada osećam da lako mogu da stignem do sto, a trebalo bi i da idem dalje od toga. Mislim da ću uraditi velike stvari za svet ako se moj život produži. Sve što mi treba je neprestana energija i Vreme – dragoceno vreme da uradim mnoge projekte koje sam zamislio. Ne trebaju mi ideje niti mentalna stimulacija. Imam mnogo toga, previše toga. Vreme da ispunim svoje planove je sve što zahtevam.“

Od 1926. godine, počeo je da slavi rođendane pozivajući novinare u svoj hotel, i priređujući im ručak ili koktel pričao o svojim najnovijim idejama. Govorio im je o svojoj novoj teoriji gravitacije, otkriću motora koji radi na kosmičke zrake, izražavao sumnju u mogućnost dobijanja atomske energije. (“Nikola Tesla otpočinje svoj 78. rođendan radom na revolucionarnom energetskom projektu, i takođe, dovršava proces fotografisanja ljudskih misli. Svojim bajkovovitim naučnim teorijama Nikola Tesla četrnaest novinara ostavlja bez daha“)

“Pravi razlog nacionalnih propasti je nesposobnost čovečanstva da razrešava socijalne, moralne i duhovne probleme“.

Materijalna egzistencija nikada nije sama po sebi bila Teslin cilj. Smisao njegovih životnih težnji od detinjstva bio je očuvanje integriteta sanjalačkog duhovnog života i tome je sve podređivao. U ovome je i glavno objašnjenje njegovih velikih poslovnih neuspeha:

“Moj me je rad uvek oduševljavao, bio je beskrajan izvor zadovoljstva; svi moji radovi bili su radovi ljubavi. nikada nisam imao osećaj ropstva, koje često pritiska ljude, to smrtonosno osećanje da moram raditi za druge do kraja svog Života. Pošto volim svoj rad iznad svega, jedino je prirodno da ću želeti da ga nastavim do smrti. Ne želim godišnji odmor – nikakvo opuštanje od posla. Kad bi ljudi birali životno zanimanje u skladu sa svojim temperamentom, sveopšta količina sreće bi ogromno narasla u svetu.“

NAUČNIK KOJI NAM TEK DOLAZI – ČIJE GLAVNE IDEJE TEK TREBA USVOJITI I OSTVARITI

“Ne radim više za sadašnjost već za budućnost!“ rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku pre više od sedam decenija, “Budućnost je moja!“

Izumitelj neizmenične struje, polifaznih motora i generatora, rotaciononog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj na čijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, radio je decenijama potpuno usamljeno na naučnom objašnjenju kosmičkih procesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duhovno, isto onako kako je to učinio u svojim praktičnim pronalascima.

Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takosvanu Teslinu zavonicu, indukcioni motor i međunarodnu jedinicu za merenje jačine magnetnog polja. Mnoge činjenice o njegovom životu i neobičnom stvaralačkom daru pale su u zaborav. 

Najplodnije razdoblje svog stvaralaštva Tesla je proveo u Sjedinjenim Američkim Državama. Patentirao je preko 700 pronalazaka u SAD-u i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su danas neponovljivi.

Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla se povlači u naučnu anonimnost sve do smrti u januaru 1943. godine. Umro je sam, u hotelu Njujorker, ne tražeći lekarsku pomoć.

Zašto Teslin rad, toliko godina posle njegove smrti još uvek privlači savremene naučnike? Koje odgovore to oni traže u Teslinim dnevnicima i beleškama i šta očekuju od proučavanja njegovog naučnog nasleđa?

Tesla nije bio samo tehnološki i naučni um već i filosof prirode, čije su vizije prirodnih zakona i principi pronalazačkog rada bili podjednako duboko lični i duboko kosmološki. Ako zanemarimo one koji su u Muzeju među Teslinim spisima uzalud tražili nacrte “tajnih oružja“, ostaće nam da objasnimo zašto inženjeri “novih tehnologija“, kao i zagovornici “ekološki bezbednih energetskih izvora“ decenijama pokušavaju da odgonetnu Teslinu neobjavljenu, a koliko se zna , i nenapisanu, “teorijsku fiziku“.

Njihov cilj je rekonstrukcija Teslinog razmišljanja o fizičkoj realnosti i njegovog danas nepoznatog sistema naučnih pretpostavki od kojih je polazio u svom radu. Zna se da je imao shvatanje elektromagnetike drugačije od onog koje je usvojila univerzitetska nauka, drugačije je rezumevao gravitacionu silu, imao svoje viđenje strukture materije, nesaglasno sa važećim. Ovome se ne bi morao pridati nikakav značaj da njegovi eksperimenti nisu bili tako efektni, zapanjujuće precizni i često davali samo njemu predvidljiv rezultat. Koristeći jednostavnu matematiku i nama nepoznatu logiku, Tesla je uspevao da u praksi postigne neuporedivo više od mnogih svojih savremenika. Ta sposobnost Teslinog uma da vidi i misli saobrazno samoj prirodi jeste ono što će naučnike večno dovoditi u Teslin Muzej.

NAUČNI PUT NIKOLE TESLE ČEKA DA BUDE SHVAĆEN I NASTAVLJEN

Bio je u stanju (što bez pandana u istoriji fizike, pa i čitave nauke), da matematičke principe Platonovog sveta ideja, transformiše u geometrizirane predstave i da ih opredmeti u obliku radnih modela. To je bio njegov osnovni metod. U svom umu on bi “popravio“, ili “posdesio“ aparat, da “radi“. Kada bi ga kasnije napravio od pravih žica i drugog materijala, on bi zaista radio i u laboratoriji. I nikada mu se, o tome sam svedoči, nije dogodilo da takva jedna zamisao ne odgovara prirodi, odnosno ne proradi kao fizički prototip.

Njegova metoda je u poređenju sa drugim velikim vizionarima u nauci, sasvim izuzetna. Majkl Faradej je, na primer, sličnno Ajnštajnu, u trenutku naviranja ideja dobijao kinestetički predosećaj, (pritisak i kretanje u predelu stomaka) pri čemu je doživljavao neku vrstu psihičkog stresa u trenutku naviranja ideja. Mendeljejev je sanjao Periodni sistem elemenata i to ga je video u tri dimenzije i u vrlo živim, gotovo vatrenim bojama, što j eredovna karakteristika svih prekognitivnih snova. Ali je na hartiji nacrtao sliku iz sna u samo dve dimenzije. Hemičar Kekule sanjao je zmiju kako grize sebi rep i došao na ideju da nebzolov prsten (ciklični ugljovodonik) predstavi u tri dimenzije. Tako je zvanično nastala stereohernija, u snu. Ali ovo se dešavalo vrlo retko, pojedinim ljudima i u samo određenim trenucima. A Tesla je bio u tom psihičkom stanju čitavog svog života, decenijama i decenijama, jer je uvežbao da neprestano održava određenu duhovnu i kreativnu permeabilnost. 

“Verujem u jednog Boga koji nije opisan u postojećim religijama“ govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bog pitagorejski, Bog Nebića Prostora i Mase, Bog ujedno i tvorac temporalne beskonačnosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog kosmičkog zakonodavstva.

TEORIJA KOJA NEDOSTAJE

Smatrao je da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum, a da je materija kompleks elektromagnetnih oscijalacija organizovanih po matematičkom algoritmu. Verovao je da je zakon rezonancije najopštiji prirodni zakon koji eleminiše vreme i distancije i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama prostih i složenih rezonancija (vibracija fizičkih sistema) čija je osnova isključivo elektromagnetska.

Tesla je bio čovek čija osnovna filozofska logika i aksiomatika mišljenja uopšte ne pripadaju savremenoj epohi. Kao misaono biće Tesla se može datirati pre pojave Sokrata, u muzej Grčke kosmološke filozofije. Nije slučajno što je on rođen na Balkanu gde je čitava antička civilizacija i nastala nešto malo južnije, takođe na Balkanu. Reč je o istom geomagnetskom informatičkom polju, odnosno algoritmu zajedničkom za evoluciju neuralnih struktura Pitagore, Demokrita, Melisa, Platona, Zenona i Tesle.

TAJNA VATRENIH LOPTI

Tesla je uspevao da u laboratorijskim uslovima proizvodi složene energetske strukture, koje je nazvao “vatrene lopte“. U prirodi je ovaj fenomen poznat kao “kuglaste munje“. Njih je, pored Tesle proučavao i ruski akademik Pjotr Leonidovič Kapica, ali nije mogao da ih kontrolisano proizvodi bez Teslinog rezonantnog transformatora. 

Danas, fizičari braća Korum, u Americi, sa izvesnim uspehom reprodukuju neke od Teslinih eksperimenata i uspevaju da dobiju, pri gašenju transformatora, “vatrene lopte“ koje traju vrlo kratko i čiji je prečnik svega oko tri milimetra. Prema podacima i činjenicama koje su istorijski verifikovane, Tesla je pravio “kuglaste munje“ veličine fudbalske lopte, držao ih u ruci, stavljao u kutije, zatvarao poklopce i najzad vadio iz kutija. To su bile potpuno stabilne strukture, koje su trajale minutima. Dakle, Tesla je o tome znao mnogo više nego današnja nauka, tj. poznavao je tajnu fuzije hladne plazme u slobodnom prostoru.

TESLA KAO JASNOVIDAC

Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono što bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihološka, odnosno izmenjena stanja svesti. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, svakako je bez pandana u istoriji nauke. I pored više od 150.000 dokumenata koje danas čuva Muzej Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naučnog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac.

On je dolazio u određena psihička stanja i to je bila njegova metoda, koja u stvari može da se poredi samo sa sličnim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o čemu pričaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog čoveka, a on je oduhovio fiziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, čitavim svojim životom i radom postavio je osnove posthrišćanske civilizacije Trećeg milenijuma. I pored svega toga, njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali će to morati da se ponovo vrednuje. Tek u budućnosti dobićemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuviše ispred i iznad današnjih naučnih metoda.

Poznati hinduistički učitelj Vivekananda, član Ramakrišnine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogućnost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorškoj laboratoriji 1896. godine i odmah poslao pismo svom indijskomkolegi Alasingu, opisujući susret sa Teslom sa strahopoštovanjem i bezrezervnim divljenjem: “Ovaj je čovek sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (…) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega živo biće i sa kojim on razgovara i naređuje mu (…) Radi se o visoko spiritualnoj ličnosti. On bez sumnje poseduje duhovnost najvišeg nivoa i u stanju je da prizove sve naše Bogove (…) U njegovim električnim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naši Bogovi: Višnu, Šiva… a osetio sam prisustvo samog Brame.“ (Swami Vivekananda works, Epistles – pisma, Vivekananda Centrum, Washington, USA)

PUT TESLINE VREMENSKE FIZIKE

Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola, menja se geometrijski raspored magnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora, isključivo promenom vremenske komponente. Kretanje je asinhonicitet.

Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo za ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraživanja “paralelnih svetova“ sam, u tišini, ne objavljujući rezultate. Po svemu sudeći, izradio je aparat za podešavanje elektromagnetskih oscijlacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj način uspoe da bez napora komunicira sa vremenski pomerenim realnostima.

Proučavao je s podjednakim uspehom fizičku osnovu psihe kao i psihičku osnovu fizike. Tako je došao do presudnih generalnih zaključava: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najopštiji prirodni zakon – zakon rezonancije i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama rezonanci čija je osnova elektromagnetska.

Tesla je smatrao istinitom Budinu ideju o “ja“ kao iluziji.

Zaista, mi nismo ništa drugo do talasi u subjektivnom prostoru i vremenu i kada ti talasi isčeznu, iza materijalnih nas ne ostaje ništa… Nema prostorno-masenog individualiteta. Ne može se reći da talas u okeanu ima takvu individualnost. Postoji samo iluzorno sledovanje talasa jednog za drugim. Vi niste ista osoba koja ste bili juče; i ja sam samo niz približnih egzistencija, ne potpuno istih. Ovaj lanac je ono što proizvodi dejstvo trajnosti, slično pokretljivosti slike, a ne moja subjektivna i pogrešna predstava o mom realnom životu“.

BIO DATA VELIMIRA ABRAMOVIĆA

1952 – Rođen u Beogradu, Srbija
1967 – Zbirka poezije “Emsep“
1985 – Doktorska disertacija “Problem kontinuiteta u prirodnoj filosofiji Lajbnica i Boškovića”
1989 – Profesor Teorije filma, Univerzitet umetnosti, Beograd
1990 – Profesor Istorije ideja i pojmova vremena, prostora i materije u prirodnim naukama, centar za multidisciplinama studije Univerziteta u Beogradu
1992 – Osnivač i glavni urednik naučno-filosofskog časopisa “Teslijana“
2001 – Osnivač privatne filozofske škole “Institut za nauku o vremenu“, Barajevo, Srbija; Seminar za primenjenu metafiziku
2003 – Urednik teozofskog magazina Delphis, Moskva
2004 – Član Ruskog interdisciplinarnog temporološkog seminara, Državni univerzitet Lomonosov, Moskva
2007 – Dekan Fakulteta “Akademija umetnosti, Beograd
2009 – Monografija o Nikoli Tesli “Svetlost koja se ne gasi“
2010 – Osnivač privatne naučne tribine Tesline kosmološke studije, Beograd
2011 – Rusko/Srpski Institut za Fiziku Etra, Beograd/Moskva
2012 – Posle 37 godina istraživanja počinje rad na formulisanju teorije Osnovi nauke o Vremenu sa glavnom hipotezom da je Konstantna Sadašnjost čiji su matematički modeli Tačka i Nula – jedino vreme Fizičke realnosti, što dalje vodi do redefinisanja sile, mase i energije i eksperimenata kontrole temporalnih svojstava fizičkih i bioloških sistema kao najpoželjnijem rezultatu u čitavoj istoriji nauke.
2013/15 – Radi na Osnovama nauke o Vremenu u Barajevjskoj šumi, 37 kilometara južno od Beograda

__

Citati iz knjige: “Tesla evolucija svesti čovečanstva” 
Autor: Prof dr Velimir Abramović
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature o Nikoli Tesli. HVALA.

2018-03-16T20:57:13+00:00