RAZMIŠLJAJTE KAO NIKOLA TESLA – SPASOJE VLAJIĆ – CITATI IZ KNJIGE

RAZMIŠLJAJTE KAO NIKOLA TESLA – SPASOJE VLAJIĆ
CITATI IZ KNJIGE

RAZMIŠLJAJTE KAO NIKOLA TESLA – SPASOJE VLAJIĆ – CITATI IZ KNJIGE

_

“Nebo nam ponekad pošalje lica koja predstalvjaju ne samo čovečanstvo već i samo božanstvo, tako da uzimajući njih za svoje uzore i oponašajući ih, naši umovi i najbolji deo naše pameti mogu doseći do najviših nebeskih sfera. Iskustvo pokazuje da se oni koji proučavaju i prate tragove ovih čudesnih genija, čak i ako im priroda pruža malo ili nimalo pomoći, mogu barem približiti nadnaravnim deslima koja imaju udela u božanskom“. – Đorđo Vazari (1511-1574)

_

ČINIOCI USPEHA

Da bismo lakše uspeli u poslu, a istovremeno i usavršavali svoju ličnost, potrebna su četiri koraka:

  1. Odluka o radu,
  2. Duhovna priprema sa ciljem da se, što manjim utroškom energije i vremena, postigne što više,
  3. Umni i fizički rad na ostvarenju postavljenih zadataka, i
  4. Praćenje učinaka (rezultata) rada.

DUHOVNA PRIPREMA

Sa duhovnom pripremom razvijaju se tri osnovna uslova za napredak i postizanje uspeha: smiren um, vera u ono što se radi i celovito korištenje mozga.

Dosadašnja iskustva su pokazala da duhovna priprema pokreće i nevidljive prirodne sile, a one nas usmeravaju da što jednostavnije dođemo do cilja. Sredinom juna, jedan događaj je višestruko opravdao moja očekivanja. Dobio sam knjigu Majkla Gelba Razmišljajte kao Leonardo da Vinči. Beše to srećan čas. Otvarao mi je divne mogućnosti.

LEONARDO DA VINČI – 7 PRAVILA ZA GENIJALNOST

Udruženja predsednika vodećih svetskih kompanija održava svake godine skup svojih prestižnih članova. Tema je rad na ličnom razvoju i stručnom usavršavanju.

U leto 1994. godine, jedan od tih skupova bio je u Firenci. Majkl Gleb je dobio poziv da govori o povećanju stvaralačkih mogućnosti kod tih, već uspešnih osoba. U skladu sa temom, Gelb je svoje predavanje nazvao “Razmišljajte kao Leonardo da Vinči“.

Predavanje je bilo uspešno i Gelb ga je proširio u istoimenu knjigu. Jezgro knjige sačinjava sedam davinčijanskih načela. Do tih načela je Gelb došao posle opsešnog izučavanja Leonardovog dela. Otkrio je i način razmišljanja ovog genija. Tih sedam načela, a ona odlikuju genijalne osobe, jesu:

  1. Radoznalost (curiosità) – nezasito radoznali pristup životu i neprekidno učenje.
  2. Dokazivanje (dimostrazione) – Provera znanja kroz iskustvo i oglede, istrajnost i želja za učenjem na greškama.
  3. Osećaj (sencazione) – stalno oplemenjivanje čula kao sredstava za oživljavanje iskustva.
  4. Raznolikost (sfumato) – želja da se prihvate dvosmislena značenja i novi uglovi posmatranja, neočekivani i neizvesni.
  5. Umetnost/nauka (arte/scienze) – razvoj ravnoteže između umetnosti i nauke, razložnosti i mašte, razmišljanje “čitavim mozgom“.
  6. Stasitost (corporalità) – negovanje lepog izgleda, snage, ravnoteže i spretnog korišćenja obe ruke
  7. Povezivanje (connessione) – Sposobnost da se sagleda međusobna povezanost svih pojava i sposobnost uopštavanja i spajanja delova u celinu.

Naime, prema teoriji psihologa Hauarda Gardnera, svako od nas poseduje najmanje sedam merljivih pameti (inteligencija). Stičemo ih nasleđem i usavršavamo radom i vežbama. Tih sedam pameti i velikani koji su njima ovladali su:

  1. Logičko-matematička (Ajnštajn, Milanković…),
  2. Govorno-jezička (Dostojevski, Njegoš…),
  3. Prostorno-mehanička (Leonardo da Vinči, živopisci Sopoćanja…),
  4. Muzička (Betoven, Mokranjac…),
  5. Telesna (Hudini, Aleksić…),
  6. Društvena (Gandi, Sv. Vladika Nikolaj…),
  7. Samospoznaja (Lao Ce, Sveti Sava…),

Gelb je svoje vežbe usmerio ka razvoju svake od ovih pameti i njihovom spajanju u skladnu celinu – u sedam koraka ka genijalnosti.

_

NIKOLA TESLA

U umu mnogih ljudi predstava o Nikoli Tesli sija kao čist, redak i dragocen dar Neba. Sa sigurnošću se može reći da je on jedan od najvećih izumitelja svih vremena.

Upotreba vatre i pronalazak točka smatraju se najvećim otrkićima u istoriji. Tehnologija vatre i točka vladala je hiljadama godina. A onda je, krajem devetnaestog veka, došao njen nagli uspon i skok na viši nivo. U prvom redu, zahvaljujući Nikoli Tesli, pronađeni su dotada skriveni i moćniji (viši) oblici vatre i točka – “električna vatra“ i “elektromagnetni točak“.

Kao jezgra motora, generatora i mnogih sprava, Teslini pronalasci su uveli čovečanstvo u savršeniju eru. Rođena je nova tehnologija svetlosti.

Tesla je od Zemlje stvorio malo sunce. Svetlost njenih velegrada se vidi noću iz vasione. Ono što u svemirskim razmerama do dvadesetog veka nije postojalo, sada je ostvareno: jedna ugašena planeta počela je da svetli i da u svemirska prostranstva zrači sopstveni sjaj.

_

SEDAM TESLINIH PAMETI

Najuspešnije su one ličnosti koje skladno koriste logiku i maštu, naučni i umetnički pristup – levu i desnu moždanu stranu. Po tim merilima Tesla je izuzetna ličnost. Pesnik i filozof Laza Kostić je za njega skovao jedinstven obrazac: Tesla = izumitelj i umetnik = izumetnik.

Dela najbolje govore o deslinoj svestranosti i o njegovih sedam pameti – iz kojih izrasta i razvija se čovečanstvo. Teslini izumi, u kojima je svaki delić savršeno uklopljen u svrsishodnu celinu, nepobitno svedoče o Teslinoj logičko-matematičkoj genijalnosti.

Toranj na Long Ajlendu, kao deo svetske mreže predajnika, ili prva hidrocentrala na Nijagarinim vodopadima, proizvod su njegove genijalnosti u oblastima prostorno mehaničkih rešenja.

Teslini članci, predavanja, dnevnici, knjiga i prevodi Njegoševih i Zmajevih pesama na engleski, izraz su svojevrsne govorno-jezičke genijalnosti. Uz to je, pored sprskog jezika, besprekorno govorio nemački, francuski i engleski.

Tesla je izuzetnu pažnju poklanjao zdravlju, snazi i čistoti svog tela. Njegovo genijalno upravljanje telom, izazivalo je divljenje kod ljudi.

Tražeći u ljudskom razumu, telesnoj građi i ponašanju odgonetke Prirode, Tesla je težio da što više upozna i razume sebe. Iz te samospoznaje, nastale su njegove genijalne misli o robotici, a među mnoštvom pronalazaka, zablistalo je njegovo čudesno upravljanje pomoću elektromagnetnih talasa.

Sve što je Tesla stvorio, ili predložio za skladan odnos i mir među ljudima, donelo je dobrobit i napredak čovečanstva.

_

PRVI DEO

USAVRŠAVANJE LIČNOSTI

Tesla je čovečanstvu dao mnogo više od tehičkih izuma.

On je ostavio i neprocenjivo vredna uputstva za svestrani razvoj uma i postizanje vrhunskih uspeha u raznim oblastima života. Te Tesline darove treba primeniti da bismo postigli ono za šta smo predodređeni – to su uspeh i trajna sreća.

Mogućnosti našeg mozga nadmašuje, ponekad, i stvaralačke odlike prirode, jer je Stvoritelj čoveku darovao mozak sposoban da menja fizički svet.

O tim, gotovo neograničenim mogućnostima čoveka, zapravo njegovog mozga i uma, Tesla kaže: “Na njegovu naredbu, s asamo neznatnim naporom od njegove strane, stari svetovi bi nestajali a novi bi, po njegovoj zamisli, stupali u postojanje… On bi mogao da učvrsti, materijalizuje i sačuva nestvarne oblike svoje mašte, iščezavajuće vizije svojih snova. Mogao bi izraziti sve što je stvorio svojim umom, u bilo kojoj razmeri, u čvrstom i neuništivom obliku… Mogao bi da začinje i razvija život u svim njegovim beskonačnim oblicima. Stvaranje i uništavanje materijalne tvari, njeno udruživanje u oblike po svojoj želji, to bi bila vrhunska objava čovekovog razuma, njegova najpotpunija pobeda nad fizičkim svetom, njegovo krunsko dostignuće koje bi ga stavilo uz bok njegovog Tvorca i ispunilo njegovu konačnu subdinu“.

UROĐENE UMNE SPOSOBNOSTI

Tri čarobna svojstva će vas uzdići u tihi svet uspeha. To su:

  1. Smiren um,
  2. Vera u ono što radite i
  3. Ravnomerno korišćenje leve i desne strane mozga

ORGAN ZA STVARANJE ČUDA

Svi nivoi stvarnosti, od duhovnog do materijalnog, zasnovani su na različitim titrajima (vibracijama) i povezani su zakonima, čiju prirodu tek upoznajemo.

Čuda nisu u suprotnosti sa zakonima prirode, nego su u neskladu sa našim poznavanjem tih zakona i načela.

Sve jasnije se nazire most između duhovnih i čulnih dimenzija. To je takozvano “treće oko“, za koje se smatra da učestvuje u natčulnim pojavama i da naduzročno utiče na događaje, budućnosti i sudbinu – dakle, da stvara čuda.

Sve je izvesnije da je taj tajanstveni “organ za stvaranje čuda“ šišarkasta žlezda, epifiza.

Za “treće oko“ se smatra da je organ ljudske bioenergije. Kako svedoče predavanja, stari zapisi, ali i nova otkrića, ono učestvuje u stvaranju čuda: prenos misli na daljinu, čitanje tuđih misli, sagledavanje budućnosti, veza sa višim dimenzijama i jedinstvenim poljem sila (višim umom), uticaj na gravitaciju i prirodne procese, kao i druga svojstva, koja pokazuju da je umna moć, ujedno, i fizička moć.

VELIKO BUĐENJE

Voljno izazivanje istovremene podudarnosti misli i događaja, dakle, ostvarenje želja, češće se događa kod osoba koje skladno koriste obe strane mozga. Kod njih se frekvencija moždanih talasa snižava na oko 10 herca, što dovodi do smirenja uma i, pretpostavljam, buđenje “trećeg oka“.

Ravnomerno korišćenje celog mozga izaziva odgovarajuće živčane struje, a one podstiču rad epifize – organa sa kojim se upravlja moćnim energijama uma. Te procese prati osećaj prijatne smirenosti.

SRPSKA TAJNA

Buđenjem “trećeg oka“, otvaraju se skrivene umne sposobnosti. To stanje slikovito opisuje srpska narodna mudrost, koju je zabeležio Vuk Karadžić: “Kad čoeku pukne među očima. Kad mu se otvori pamet, da svašta može lasno naučiti. Govori se da u čoeku ima više očiju iznutra – oko mozga – nekakva koža, pa kad ona pukne onda se čoek u jedan put opameti i stane misliti kao što treba“.

Ova mudrost, očigledno, opisuje iskustvo “otvaranja trećeg oka“, u Vukovo doba skoro nepoznatno običnim ljudima na Zapadu. Stoga, ova narodna mudrost nagoveštava drevnost srpskog duhovnog bića i njegovu živu vezu s tajnama Univerzuma.

SIMETRIJA MOZGA

Svaka od dve polovine mozga ima posebne odlike.

Leva strana je povezana sa čulnim iskustvima i promenama, logičkim mišljenjem i uzročnim odnosima. Zadužena je za rešavanje svakodnevnih, običnih zadataka. Dosadašnji način života je uslovio, pretežno, njeno korišćenje.

Desna strana mozga čuva i koristi duhovna iskustva, zasnovana na smisaonim odnosima i naduzročnom poretku. Ona je nadlogična i povezana je sa natčulnim, nadiskustvenim i naduzročnim umnim moćima. Radi preko misaonih slika. Verovatno se iz tog dela mozga kreću živčane struje (vervni impulsi), koji, usaglašeni sa ostalim zračenjima, pobuđuju epifizu, treće oko.

Simetrija mozga i moždanih delova

Neiskorišćene mogućnosti mozga

ŽIVE SLIKE

Tesla je izuzetan primer skladnog korišćenja desne, nadlogične i leve, logične strane mozga, čime se dolazi do mudrih zaključaka i dragocenih izuma.

U svojim razmišljanjima Tesla daje svojevrsnu prednost desnoj strani mozga, jer se njome naslućuje i ono što je za svest još maglovito, daleko, nejasno. U tom smislu, on piše: “Naslućivanje (intuicija) je iznad logičkog mišljenja, jer naslućivanjem možemo postići zadovoljavajuće razumevanje pojava, iako nismo shvatili uzročno-posledičnu vezu koja dovodi do njihovog nastanka… Daleko preko zapažanja naših čula, duh još uvek može da nas vodi“.

UMNA RADIONICA

“Moj metod je drugačiji – piše dalje Tesla. – Ja nikad ne hitam ka praktičnom radu. Čim mi se javi zamisao (ideja), odmah počinjem da je razvijam u svojoj mašti. Menjam građu naprave, usavršavam je i ona radi u mojim mislima. Sasvim mi je nevažno da li moja turbina radi u mislima ili je ispitujem u svojoj radionici… Bilo šta da je, nema razlike učinci su isti. Na ovaj način sam u stanju da brzo razradim i doteram zamisao, a da ništa ne dodirnem. A kada postignem takav stepen usavršenosti svoga izuma da ne vidim nigde nikakav nedostatak, onda mu dajem fizički oblik, konačan proizvod moga uma. Redovno moja naprava radi onako kako sam i zamislio i rezultat ogleda je upravo onakav kakav sam planirao da bude. Za dvadeset godina nije bilo nijednog izuzetka. A zašto bi i bilo drugačije?“

UM I TELO

Svaka naša misao pokreće hemijske i fizičke reakcije u telu, pre svega u mozgu, živcima i žlezdama.

U ravni fizike i hemije svesti taj put od misli do ćelija izgleda ovako: misaona slika izaziva osećaj; osećaj pobuđuje moždane ćelije; moždane ćelije šalju živčane struje; živčane struje deluju na hormonalne žlezde; hormonalne žlezde luče određene hormone; hormoni hemijski utiču na stanje ćelija.

Na toj lestvici upravljanja sve počinje sa svešću i stanjem misli.

Naše misli su, zapravo, biohemijski i biofizički događaj.

ZDRAVLJE I SREĆA

Misaoni obrazac, recimo, zdrav sam smiren i srećan, pobuđuje moždane ćelije čiji elektricitet izaziva strujanja u živcu vagusu. On te titraje prenosi do grla, gde ih iskažemo u vidu reči, zatim preko srca do “sunčanog spleta“ (pleksus solarisa), gde se stapaju sa nevoljnom, podsvesnom živčanom mrežom. Ona prenosi poruke iz mozga u ostale ćelije “naređujući“ im šta da čine. Pri tome podsvest ne tumači zapovesti svesti, nego ih izvršava.

Dakle, misaoni obrazac “zdrav sam smiren i srećan“, kao i svaki drugi, uranja u ćelije i postaje deo njihovih hemijskih procesa. Tako, ćelije i celo telo počinju da rade po naredbi mozga.

UM I PRIRODA

Pored živčanih struja, koje se prostiru u telu, misli izazivaju i određene moždane talase u okolni prostor. Na taj način, misli preko moždanih talasa, utiču na jone u našem okruženju.

SVEST I PODSVEST

Misaona slika prožima svest i podsvest našeg bića. Ona postaje njegov organski deo. Taj put od misli do organskih ćelija izgleda ovako:

Misao › mozak › živci › žlezde › hormoni › ćelije.

Istovremeno se misaona slika, preko moždanih talasa, širi i u okolni prostor. Znači, energija misaone slike kreće se u dva smera: unutar organizma i u spoljašni svet.

ISPRED VREMENA

Saznanja o moždanim talasima nagovestila su i mogućnost da se putem usmrenih misli može delovati na fizički svet i izazvati zemljotresi.

Mnogo ispred vremena, o tome je govorio i Nikola Tesla. U tekstu “Kako kosmičke sile utiču na našu sudbinu“, on piše:

“Teorijski bi se moglo reći da se može misliti o zemljotresu i učiniti da se to dogodi kao učinak misli, jer pred samo oslobođenje, masa mora da je u najosetljivijoj ravnoteži… Zemlja je sfera tvrdoće nešto veće od čelika i treperi jednom za oko jedan čas i 49 minuta. Ako se, što može biti moguće, svest potpuno usmeri, njihovo zajedničko delovanje može da pokrene tektonsko prilagođavanje na bilo kome delu zemlje, i italijanska nevolja može biti rezultat eksplozije u Francuskoj. Izvan svake sumnje je da čovek može da proizvede takve potrese i možda je blizu vreme kad će to i učiniti… Energija jedne misli može odrediti kretanje svemira“.

MISLI ZATRESLE SRBIJU

Noćni program TV “Palma plus“ u Jagodini, između 8. i 9. januara 2000. godine.

Ističe subotnje veče. U gluvo doba, nekoliiko minuta posle ponoći, razgovor krenu o Teslinoj pretpostavci da se zemljotres može pokrenuti i energijom misli.

Biram reči i tiho besedim. Usporenim ritmom, pokušavam da u svest gledalaca preslikam ono što živo vidim u svom umu: – Tesla smatra da usmerene misli mogu izazvati zemljotres. Znači, tamo gde su stenske mase u krhkoj ravnoteži, naša misao o zemljotresu može izazvati sam potres. Tesla je želeo da na taj način razloži mogući jak udar na više manjih zemljotresa, a oni ne bi izazvali teže posledice.

Uto, primećujem da smo isključeni iz programa uživo. Ulazi Peđa, reditelj emisije, i uzbuđeno kaže: – Gledaoci se javljaju i tvrde da su tokom vaših reči o mislima koje pokreću zemljotres, stvarno osetili zemljotres. Neki su zaprepašćeni ovim događajem.

Posle provere u Seizmološkom zavodu, voditeljka emisije Aleksandra, potvrđuje događaje i objašnjava gledaocima: – Dok je inženjer Vlajić, govorio o mislima koje pokreću zemljotres, zemljotres se dogodio, i to na našem području, među nama koji gledamo ovaj program. Dakle, zemljotres smo upravo osetili. Ovo je svetska vest: dok naš gost u emsiji objašnjava na koji način misli pokreću zemljotres, zemlja stvarno počinje da se trese.

Smireno sažimam utiske i kažem: – Hvala Bogu, sve je prošlo bez posledica. Mogući veći udar je razložen na manje potrese, koji nisu naneli nikakvu štetu. Teorijski je mnogo toga moguće, ali jedno je izvesno: ovo nam je opomena da moramo biti veoma oprezni kada istražujemo nepoznate moći ljudskog mozga. Što se mene tiče, trudiću se da mi nikada više naučnička radoznalost ne nadvlada oprez.

SAVRŠENO ORUĐE

Mozak smirenog čoveka, čiji se moždani talasi prostiru u alfa ritmu od oko 10 treptaja u sekundi, savršeno je misaono oruđe za stvaranje i onoga što priroda nije stvorila. Dakle, mozak je savršeno oruđe koje napaja energija moždanih ćelija, a kojim se upravlja Vašim mislima.

SILA I ENERGIJA ZNAČENJA

U prirodi deluje jedna osnovna energija koja je iza svih stvari i prožima sve pojave. Sila koja upravlja tom osnovnom energijom povezana je sa značenjem naših misli. Zato je nazvana sila značenja, ili peta sila.

Usmerenje ka otkriću sile značenja, dao je i jedan od vodećih savremenih naučnika, Rodžer Penrouz. U knjizi Senke uma, objasnio je prirodnu vezu između sveta zamisli, fizičkog sveta i sveta uma.

Sagledavši duboku vezu uma sa materijom, postavio je dalekovidno pitanje: “Može li on (čovek) da potčini sebi neiscrpne energije prirode, tako da one sve svoje radnje pod njegovom naredbom vrše i, još više od toga, može li toliko usavršiti svoj način upravljanja da one stupaju u dejstvo jednostavno snagom njegove volje?“

Posle tridesetak godina istraživanja i deseetogodišnjeg ogleda, konačno mogu da odgovorim na ovo Teslino pitanje: upotrebom energije i sile značenja, čovek može mislima da upravlja neiscrpnim energijama prirode, tako da one stupaju u dejstvo i vrše koristan rad.

Otvorio nam se srećan čas da budemo svedoci dosada nepoznatih pojava u svetu nauke – s neočekivanim i neobičnim, a korisnim svojstvima za pojedinca i zajednicu.

UTICAJ SILE ZNAČENJA

Delovanje sile značenja ispoljava se preko istovremenog poklapanja jednog misaonog sadržaja sa odgovarajućim fizičkim događajem, a da oni nisu u poznatim uzročno-posledičnim odnosima. To je pojava sinhroniciteta.

Srodna podudarnost misli i događaja može se ispoljiti na mnogo načina i upotrebom različitim sredstava. To je i svojevrsno umeće da mislima utičemo na fizički svet, o čemu svedoči i naredni događaj.

PROŠIRITE UGAO POSMATRANJA

Zemunske prostorije izdavačke kuće “Miroslav“, 30. jun 2004. godine.

Pred petnaestak prisutnih objašnjavam uticaj moždanih zračenja na razvoj događaja i kažem: – Kad smirimo um, onda i sadržaj naših misli teži da se materijalizuje, da se otelotvori. Među nama je gospodin Milutin, profesor matematike u penziji.

– Ja verujem u logiku i u ono što može da se dokaže, a ne u te Vaše prazne priče, koje više priliče popovima, nego naučnicima

– Prekida me i sa nipodoštavanjem odmahuje rukom.

– Pokušajte da proširite ugao posmatranja, da pored leve, logične, razmišljate i desnom, nadlogičnom stranom mozga.

Gospodin Milutin ostaje isključiv, nadmen. Da bi objasnio svoje stavove on poče novu priču:

– Dok sam predavao matematiku, dešavalo se da vrapci slete na prozor…

Gotovo istovremeno sa Draganom Medićem, koji je postavio pitanje sličnog sadržaja, obratio sam se profesoru:

– Šta mislite, može li vrabac doleteti prizvan našim mislima?

– Ne! Trista posto ne! – Samouvereno viknu i oholo nastavi: – Moj odgovor je nepokolebljiv, uostalom, matematiku znam bolje od Tesle i Ajnštajna.

– U tome je njihova prednost. Oni nisu znali samo matematiku – rekao sam i poželeo da iskušam ono što sam tih dana izučavao: moć “trećeg oka“ da preko energije misli utiče na fizičke događaje.

Dok su ostali raspravljali povukao sam se u tišinu. Blago opušten širio sam ljubav prema svim bićima. Smirenog uma “video“ sam kako u svetlosni snop, koji je zračio iz predela mog “trećeg oka“, polako uleće mala ptica.

Utom, dragan i još jedna žena, Branka izađođe ispred prostorije. Dragan se odmah vrati i pokaza ruku, a u njoj – vrabac!

– Kada sam izašao, krajičkom oka zapazih kako vrabac prhnu iz gnezda i okači se na stablo bora, nedaleko od mene, u visini očiju. Maše krilima, ali ostaje na mestu. Niti da padne, niti da poleti. Prišao sam i uzeo mladog vrapca, svestan višedimenzionalnog značaja ovog događaja.

– Šta velite na ovo: mi o vrapcu, a vrabac na vratima? – Pitam profesora matematike.

– Lako je doneti vrapca koji ne može da leti – neuverljivo se batrga njegova leva, logička strana mozga.

Na to Dragan stade na vrata i otvori šaku. Vrabac istog trenutka odlete.

JUNGOVE SMERNICE

Govoreći o voljnom uticaju misli na fizičke događaje Jung daje ove smernice:

“Nedostatak zanimanja i dosada su nepovoljan činilac; oduševljenje i povoljno iščekivanje, nada i vera u mogućnost natčulnih zapažanja pridonose dobrim učincima i čini se da su to pravi uslovi koji određuju da li će uopšte biti nekih učinaka“.

OBRAZAC ZA USPEH

Od načina razmišljanja zavisi stanje našeg organizma i ponašanje Ti misaoni obrasci čine od nas dobitnike ili gubitnike. Oni su osnovno oruđe koje nam je priroda podarila za uspeh u životu. Naučimo da što bolje upotrebite to sredstvo za postizanje uspeha.

ZNANJE I OTKRIĆA

Pod uticajem sile značenja, lakše dolazimo do novih sananja i otkrića prirodnih pravila i zakona.

Uputstva: odredite oblast istraživanja i smireno poželite da dođete do saznanja naučnih otkrića. Pre početka rada, molite se s vreom u uspeh. Predano proučavajte odgovarajuće gradivo, a preko znakova i znamenja, usmerite misao i na ono što je još skriveno i nepoznato.

Na navedeni način se, uz istovremeno korišćenje leve i desne moždane hemisfere, logike i nadlogike, povećava verovatnoća da ostvarimo svoje namere.

DRUGI DEO

PRAKTIKUM ZA STVARANJE SREĆE

Najviši cilj i krunsko dostignuće čoveka je pravilno korišćenje mozga, energije misli i snage uma.

Ovladavši tim dostignućima, bolji ste, uspešniji i srećniji nego pre toga.

LOGIKA I NADLOGIKA

Leva strana se koristi čim se probudimo i počnemo da razmišljamo o običnim stvarima i svakodnevnim problemima. Ona nas vodi kroz čulni svet. Prirodno svojstvo ovog moždanog dela su talasi iznad 16 herca – to je beta ritam koji uslovljava pojačan umni napor.

Desna strana mozga čuva i koristi duhovna iskustva zasnovana na smisaonim odnosima i naduzročnom poretku. Ona je nadlogična i sklona umjetnosti. Uspavana je kod većine ljudi. Svoj rad zasniva na razigranoj mašti, sanjarenju, slikovitim mislima, celovitom sagledavanju, prostornim odnosima, boji, ritmu… Ona “pliva“ u smirenom alfa ritmu moždanih talasa od oko 8 do 14 herca.

Tesla je najčešće boravio i “radio“ u tom stanju uma o čemu piše:

Napredak i razvoj čoveka bitno zavise od izumiteljskog dara. On je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. njegov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom i ovladavanje prirodnim silama za potrebe ljudi… Ako govorimo o sebi, ja sam već osetio punu meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga života osećao taj neprekidni zanos. Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve moje budne sate… Svaki napor pod prinudom zahteva žrtvovanje energije. nikada nisam platio tu cenu. Naprotiv, ja sam sazrevao razmišljajući.

MOLITVA

Moždani ritam od oko deset herca je stanje s najnižim frekvencijama, pri kojima čovek zadržava budnu svest i mogućnost da voljno, a lako i  neusiljeno, oblikuje misaonu sliku želja. Tako se povećava povoljna energija misli, pogodna za ostvarenje želja, samoizlečenje, lakše shvatanje i rešavanje problema, stvaralačko nadahnuće – i uopšte, svestrani razvoj ličnosti.

Molitvom se usporava rad moždanih ćelija i štedi dragocena energija. Takođe se poboljšava zdravlje, poslovni rezultati, saradnja sa drugima, a problemi se lako i uspešno rešavaju.

Tesla je bio sin pravoslavnog sveštenika i odrastao je napajan molitvom, o čemu piše:

“Još od mladosti, prije spavanja, klečeći na golim kolenima molio sam se Bogu… Tako sam se molio sve do svoje pedesete godine. Od toga se doba molim drugačije, no to je svejedno, suština je ista, i ja se molim Bogu svakog dana“.

Duhovno pojanje je uzdizanje molitve do svojevrsne svečanosti duše. To je jedan od najtananijih i najdelotvornijih načina za razvoj desne strane mozga i pripreme za svesno usavršavanje ličnosti.

DESNORUKI LEVAK (prva vežba)

Osobe koje podjednako spretno koriste obe ruke imaju veće izglede za izuzetna dostignuća.

Dok je radio na Sikstinskoj kapeli, Mikelanđelo je začuđivao posmatrače prebacujući četkicu iz jedne u drugu ruku tokom rada. Sličnu sposobnost razvio je i Leonardo da Vinči. Po prirodi levoruk, negovao je ravnomerno korišćenje obe ruke i tako stvarao vrhunska dela.

Koristite svoju zapostavljenu ruku celog dana, ili bar jedan deo dana. Upalite svetlo, otvorite vrata, operite zube, služite se hranom i radite ostale poslove svojom “drugom“ rukom. Pišite i crtajte “drugom“ rukom. Počnite svim slovima azbuke, zatim potpisima, a onda opišite jedan od tokova svojih misli.

Uz pisanje, vežbajte i crtanje jednostavnih, a onda sve složenijih slika.

Pravo majstorstvo postižete kad uspete da se potpišete, pišete ili crtate, istovremeno, obema rukama. Pokušajte sa jednostavnim slikama poput krugova, trouglova i kvadrata i videćete da možete.

NAČIN GOVORA (druga vežba)

Ritam tokom govora na lak i jednostavan način podstiče rad desne moždane strane i usaglašava ga sa levom.

Blago usporen govor, sa malim pauzama koje produbljuju misli, višestruko je koristan. Budeći desnu moždanu stranu, takav način govora povećava milozvučnost; uz to, kod govornika, povećava rečitost i snagu izraza, a kod slušalaca veće zanimanje, pažnju i punije razumevanje.

Iz sličnih razloga je delotvorna i povremena tišina tokom razgovora. Korisno je naučiti osluškivanje tišine i neizrečenih poruka – skrivenih između redova, ali i tananih sadržaja misli, čija se energija širi preko moždanih zračenja.

Kad upotebimo neku tuđicu, recimo “originalan“, sagovornik će razumeti ogoljeno značenje lišeno slike – a slikovito razmišljanje je jedan od načina za buđenje desnog dela mozga. Međutim, kada upotrebimo našu reč “izvorno“, uz osnovno značene zaiskri i slikovita predstava o izvoru, vodi, živom toku…

Uporedimo, u tom smislu, reči “zdravo“ i “ćao“. Reč  “zdravo“ nosi poruku koja delotvorno hrani naše ćelije hormonima sreće i zdravlja, dok “ćao“ ne ostavljakoristan trag. Njime (“ćao“) otaljavamo međusobne odnose, kako bi to narod rekao.

Osećajući snagu izvornih reči, Tolstoj je još u devetnaestom veku upozoravao da prihvatanje tuđica vodi ka površnosti i zaglupljivanju.

Čuvajući čast i čistotu najvišeg nasleđa – jezika, čuvamo pamet i zdravlje. To je jedan od načina da povećamo opšti sklad u sebi i postignemo ono blaženo stanje kad, zdravi, telo gotovo i ne osećamo.

KORIŠĆENJE REČI

Ono što mislimo i izgovaramo, ima veće izglede da se ostvari. Zato treba reči i simbole koristiti pažljivo. Dobro je da rečima prethode dobre namere. One potiru nespretne i loše izraze. Ako smo ih već izgovorili, ne treba se opterećivati zbog toga, nego težiti da loše zamenimo dobrim, a štetno korisnim.

DESET ZLATNIH ODLIKA

Uspešne osobe sagledavaju probleme na jednom opštijem, višem nivou. To im omogućuje raznovrsnije uglove posmatranja i nalaženje načina da probleme lakše rešavaju. Uspešni ljudi misle povoljno, nadgrađuju ono što je dobro, zrače nadom i radosnim očekivanjem da će na kraju sve biti kako treba.

Odgovorni su, ispunjavaju obećanja, veruju u sebe, ne boje se neuspeha i nemaju osećaj samosažaljenja. Brinu o zdravlju, izgledu i svom potomstvu. Nisu sebični, zavidljivi, netrpeljivi. Skloni su da poboljšaju stare i potpomognu nove poduhvate.

Veruju u ono što rade. I pored smirenog uma puni su elana, nadahnuća i lako ih je pobuditi za nova pregnuća.

RAZIGRANE I DUHOVITE MISLI (treća vežba)

Desnu stranu mozga možete probuditi i u običnom razgovoru. Uslov je da jezik obogaćujete novim rečima, kovanicama, simbolima i duhovitim upadicama s neočekivanim obrtima u značenju.

Na primer, pre nego što izgovorite neki izraz, u trenu nađite neku neustaljenu, svežu, reč. Tako, umesto “kupio bih brdo knjiga“, ja bih rekao “nabavio bih reku knjiga“. Smisao izraza ostaje isti, ali se postiže nova, življa simbolika. Ona zahteva veće uključivanje desne strane mozga. Na taj način oslobađamo misli, podstičemo maštu, prizivamo poveziju, a jezik obogaćujemo novim izrazima i kovanicama, svežim tokovima značenja i nesvakidašnjim obrtima.

Svakako, ne posezati za rečima iz drugih jezika!

SKLONOST KA UMETNOSTI

Desnu stranu mozga bude i razvijaju maštovite i slikovite misli, sanjarenje, prostorno planiranje, ritam i boje – dakle, sve ono što je u osnovi umjetnosti.

Prostorno planiranje i slaganje boja: na praznom listu papira, po sopstvenom osećaju za sklad, rasporedite i nacrtajte razne slike, a zatim ih obojite na odgovarajući način. Pri tome se igrajte oblicima i bojama, otkrivajući nove nijanse.

Pesma i muzika: posle delovanja na bubnu opnu, zvuk se prevodi u tananiju elektromagnetnu energiju živčanih struja i mždanih talasa. Skladnim spojem značenja i odgovarajućeg ritma, muzika, a naročito poj glasom, dovode čoveka u blago i uzvišeno stanje kad mu se duša širi, a svest diže do praga mudrosti. Poželjno je slušati muziku koja smiruje i za koju osećate da je delotvorna za stanje vaše svesti.

STVARALAČKA MAŠTA (peta vežba)

“Mašta (imaginacija) je mnogo važnija od znanja. Znanje je ograničeno dok mašta sadrži u sebi ceo svet, podstiče napredak i razvoju daje životni dah“. Razvijena mašta, usmerena ka izumima, dovela je Teslu i Ajnštajna do najvećih otkrića našeg doba.

Vežba samoviđenja: razmišljajte o uzbudljivom saznanju da preko vaše kože i jezika vasiona dodiruje sama sebe i oseća sopstveni ukus; preko vašeg nosa vasiona miriše sama sebe; kroz vaše uši vasiona čuje sama sebe; kroz vaše oči vasiona vidi i gleda sama sebe; kroz vašu svest vasiona osvešćava sama sebe; kroz vaš um, vasiona promišlja sama sebe; kroz vašu mudrost vasiona spoznaje sama sebe; kroz vašu dušu vasiona ispravlja sama sebe; kroz vaš duh, vasiona usavršava sama sebe.

U ovoj vežbi, zažmurite i unutrašnjim vidom gledajte sami sebe, a zatim zamišljajte i posmatrajte sebe u raznim poznatim stanjima. Recimo, kako osveženi hodate posle letnje kiše i divite se prekrasnoj dugi…

Vežba maštovitih putovanja: da biste se približili načinima razmišljanja Tesle i Ajnštajna, izađite iz poznatog sveta i zamislite da hodate prozračnim lukom prelepe duge. Po tom nebeskom mostu stižete do mesta gde se nalazi riznica sa neprocenjivo vrednim blagom. Uđite u tu riznicu novih saznanja i u umu potražite izume, koji će unaprediti svet.

PUT KROZ VREME

Sve su izvesnija gledišta da su prostor i vreme predstave našeg uma. Pri tome, razum odgovara poimanju vremena, osećaji shvataju prostor. Ako su prostor i vreme izraz naših osećaja i razuma, onda su procesi, u mšždanim ćelijama i živčanom sastavu, naš vremeplov.

VREME KAO STANJE SVESTI

Novija naučna saznanja ostavljaju mogućnost da se brzina vremenskog proticanja menja u zavisnosti od stanja naše svesti. Ono što je za jedno stanje svesti prošlost, ili sadašnjost, za drugo stanje svesti je tek budući događaj. Menjajući stanja svesti, voljno utičemo na rad moždanih ćelija i tako pokrećemo svojevrstan vremeplov. U stanju smirenog uma i sna, ovaj put kroz vreme dovodi do pojava poznatih kao “već viđeno“ i drugih oblika predosećanja.

Navedena saznanja vode do umeća da mislima utičemo na događaje – da menjajući loše obrasce ponašanja u prošlosti, predodredimo bolju budućnost.

LEČENJE MISLIMA

Misli su dragocen, svakome dostupan lek – dar prirode.

Od misli i slike u svesti, umnogome zavise zbivanja oko nas i naše zdravlje. Korisno je da nam misli budu povoljne i da smireno očekujemo povoljne ishode. Smiren i dobronameran čovek je lek koji hoda.

MISAONE PILULE

Misli pokreću odgovarajuće biofizičke i biohemijske reakcije u organizmu. U tom smislu, misli su fizičke i hemijske prirode. Od njih zavise i moždana zračenja. Ključ za očuvanje zdravlja i izlečenje bolesti je u samom čoveku – taj ključ su moždani talasi i živčane struje.

ENERGETSKI DVOJNIK

Oko čoveka treperi bioplazmatično polje. Sastavljeno je od jona, slobodnih protona i elektrona. Držane privlačnom silom tela, te čestice se stvaraju hemijskim procesima u ćelijama. One obrazuju fizičko polje, ispunjeno elektromagnetnim i drugim zračenjima. Stanje biopolja je povezano sa zdravljem, a na samo biopolje utiču naše misli – živčane struje i moždani talasi.

ODUZIMANJE ENERGIJE

Borba za energiju je svakodnevna. Poprište te borbe su odnosi među ljudima. Crpljenje snage od drugih, vrše četiri tipa ljudi: zastrašitelj, ispitivač, tajanstveno povučen i navodno ugrožen. Zaštita: prepoznati nosioce otimanja energije i izbegavati ih. Povoljnim mislima, mogu se osnažiti umne i telesne odlike.

BUDITE MEĐU NAJUSPEŠNIJIMA

Svi smo srećni pod srećnom zvezdom i data nam je mogućnost da sreću ne izgubimo.

U psihologiji uspeha, napredak se vezuje za tri osnovna činioa: odluku, rad na sprovođenju odluke i praćenje procesa rada. Najuspešniji primenjuju još nešto – duhovnu pripremu.

DUHOVNA PRIPREMA

Za nju je dovoljno izdvojiti petnaestak minuta dnevno, a u ovom poglavlju dajemo uputstva kako se ona obavlja u svakodnevnom životu i u raznim oblastima.

Trajna smirenost se dobija molitvom, pokajanjem i praštanjem, a produbljuje postom, ispovešću i pričešćem. Usklađeni sami sa sobom i pomireni s bližnjima, dostižemo posebno stanje uma, praćeno blagim moždanim talasima od oko deset herca. To je ono čarobno stanje svesti kada mislima možemo da utičemo na fizičke događaje i pripremamo lepšu budućnost.

ŽELJE I USPESI

Da biste mislima voljno uticali na fizičku stvarnost, potrebno je da objedinite određena stanja svesti i tako izazovete najpogodnije moždane talase. Navodim tri osnovna uslova i četiri koraka za brže ostvarenje želja i lakše postizanje uspeha.

Uslovi su: vera u uspeh, smiren um i celovito korišćenje mozga.

Koraci su: molitva s verom u uspeh, jasna misaona slika želje, izrada plana (delimično usmerena preko znakova i znamenja) i fizički rad na ostvarenju želje.

MATERIJALIZACIJA MISLI

Kod osoba koje koriste čitav mozak, događa se svojevrsna materijalizacija misli, želja i očekivanja.

Uputstva:  u umu stvorite što jasniju misaonu sliku svoje želje. Pomolite se za njeno ostvarenje. Molitvu ponovite, naročito u slučajevima pojave nakova i znamenja povezanih sa vašom željom. Prepustite se blagosti smirenja, z nenametljiva očekivanja da se misaona slika otelotvori.

MISLI ZAKLJUČALE BRAVU

Evo nesvakidašnjeg događaja od 17. aprila 2004. godine, u zemunskim prostorijama izdavačke kuće “Miroslav“.

Dok razgovaramo o uticaju misli na prirodu i stvari, gospodin Dušan, bravar po zanimanju, zaposlen u Nemačkoj, potišteno kaže:

– Meni se sva vrata zatvaraju.

– Dušane, zapamtite da misli prethode događaju – dobronamerno mu velim.

– Meni se stvarno sva vrata zatvaraju! – ostaje uporan.

Uto, dolazi gospodin Dragan Medić i povlači pritvorena, metalna vrata.

– Ne! – Viknuh, jer sam u predosećaju video da se vrata više ne mogu otvoriti. Međutim, bilo je kasno.

Dragan me iznenađeno gleda i pita: O čemu se radi?

– Vođen podudarnotsima neoprezno sam pomislio da će se brava zaglaviti. A misao prethodi događaju…

– Neverovatno?! – Na to će Dragan: Pre oko pola sata bio sam u kafe galeriji “Ruža“. Ponekad se na tom mestu ispolje zanimljive smisaone podudarnosti. O tome sam razgovarao sa Vladimirom, sinom vlasnice galerije. Rekao sam: “Mnogi ljudi primećuju da misli pokreću fizičke događaje, ali ne znaju to da protumače“. Posle toga smo razgovarali o pronalazaštvu. Vlada, u jednom trenutku, kratko reče: “Znaš li šta bi trebalo da pronađeš? Jednu bravu koja se ne može otvoriti!“ Ostao sam zbunjen, misleći da to nema veze sa mnom. Tada sam se setio nekog pronalazača iz Ništa. Izmislio je vremensko-elektronsku bravu. To mu i saoštiš. S tim mislima sam došao u prostorije. Otvorio sam vrata, pozdravio prisutne i normalno ih zatvorio kad čuh tvoj glas: “Ne!“

– Šta misliš, da li smo vrata stvarno zabravili? – Šaljivo upitah, s pritajenom željom da se to dogodi, da konačno, okažem prisutnima snagu usmerenih misli.

Dragan se nasmeja i pokuša da ih otvori… Međutim, ništa. Ona ostadoše čvrsto zabravljena. Probam i sam, ali bez uspeha. Budući da je Dušan bravar, dajem mu neki od priručnih alata da on to pokuša. Uzalud.

– Rekao sam Vam da se meni sva vrata zatvaraju – razočarano kaže.

– Naučite nešto iz ovoga – blago mu velim: – Naučite da upravljate mislima i da pažljivo birate reči.

Zovem vlasnika prostorija, gospodina Radivoja i saopštavam mu šta se desilo. U početku misli da se šalim, a kad sam mu objasnio šta se događa, on dolazi sa bravarskim alatom i dovodi još dva čoveka. Više od dva sata, pokušavaju da otvore. Sve to, ispred vrata, prati i gospođica Marija, profesor matematike. Stigla je u međuvremenu.

Napokon, uvidevši da ih je nemoguće otvoriti, vrata su spolja provalili pomoću velike brusilice, čekića i odvrtača. Bili smo zatočeni tri sata, od 16 časova i šest minuta, kada je Dragan došao, do 20 časova i četiri minuta.

– Desilo se kako je VLadimir prorekao. Zahvaljujući delovanju čudesne sile značenja, potom međudejstva, “postao sam pronalazač brave koja se nije mogla otvoriti“ sa smeškom i čuđenjem reče Dragan i zamišljeno nastavi: – Sad sam se uverio da misli deluju i na tako čvrste stvari kao što je brava na vratima. Zaključavaju je bez ključa!

ZDRAVLJE I SNAGA

Ključ za zdravlje i snagu je u samom čoveku – taj ključ su stanje svesti i odgovarajući moždani talasi, na koje možemo voljno da utičemo.

Uputstva: kad se pokažu znaci povezani sa zdravljem, onda se, u skladu sa njihovom porukom, treba pomoliti za svoje, ili zdravlje nekog drugog, i stvarati što jasniju misaonu sliku zdrave i snažne osobe. Smirenog uma i sverom, očekivati da se ozdravljenje dogodi.

Misaoni obrazac – zdrav sam i snažan, treba ponavljati u svesti i zamišljati sebe (ili druge) slikom krepkog čoveka. Na taj način, želje postaju deo našeg organizma i energetska zapovest ćelijama šta da rade. Volja pojačava tu zaposvest, vera je trajno održava, a molitva pokreće silu i energiju značenja.

__

Citati iz knjige: “RAZMIŠLJAJTE KAO NIKOLA TESLA” 
Autor: Spasoje Vlajić
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

MILOVAN MATIC – MILUTIN TESLA OTAC NIKOLE TESLE – CITATI IZ KNJIGE

MILOVAN MATIC SRPSKI PROTA MILUTIN TESLA – OTAC NIKOLE TESLE | CITATI IZ KNJIGE

Milovan Matic – Srpski prota Milutin Tesla – Otac Nikole Tesle

UVOD

 

POREKLO PORODICE I PREZIMENA TESLA

„Prezime Tesla staro je više od dva i po veka. Pre toga prezime ili porodično ime, bilo je Draganić. Ime Tesla u čisto doslovnom značenju, zanatlijsko je ime, kao Kovačević ili Drvodeljić. Kao zajednička imenica, ono označava drvodeljsku alatku, u stvari sekiru sa širokim sečivom. Ta sekira upotrebljavala se za tesanje velikih debala, i na srpsko-hrvatskom jeziku zove se tesla.

Kaže M. Medić: „Milutin Tesla rodom je iz Raduča (južno od Gospića). Tamo i sad živi pleme Tesla, a Teslića ima u Ostrvici. Pa i u Bosni je na glasu mesto Teslić. Teslino je krsno ime Sveti Đurađ. Kako je to prezime postalo, ne znam; ali je Vuk u svoj „Srpski rječnik“ (1852) uvrstio riječ “tesla“ za ime oruđa, što se njim kopaju na primjer korita; a i teslar kao ime vodene ptice u Srijemu.“

Malo je poznata i još ređe publikovana činjenica da je krsna slava poordice Milutina Tesle, sv. Đorđe (16. novembar), tj. Đurđevdan (6. maj). Sva njegova deca su poštovala i čuvala krsno ime kao najveću svetinju.

NIKOLA I ANA TESLA

O svom dedi, imenjaku, unuk Nikola Tesla je zapisao, da je bio “oficir koji je služio u vojsci velikog Napoleona“, i ništa drugo, dok je neodređen kada govori: “Kasnije sam počeo rastavljati i sastavljati satove mog dede. U onom prvom pokušaju uvek sam uspevao, ali u ovom drugom često sam grešio. Tako se dogodilo da je deda naglo prekinuo moje zanimanje na ne baš obazriv način, te je prošlo trideset godina pre nego što sam dotakao sledeći časovnik.“

U prvoj biografiji Nikole Tesle koju je napisao Bude Budisavljević, stoji: “Milutin Tesla se rodio u uglednoj krajiškoj zadruzi u selu Raduču u Lici od oca Nikole, koji je bio stražmeštar, a baš pred smrt i oficir postade“.

Dane Tesla, i sam iz Raduča, beleži: “Milutinov otac, također Nikola, bio je oficir. Jedno vrijeme je služio u Napoelonovoj vojsci, jer je lička Vojna krajina bila pod Napoelonom od 1809. do 1813. Dugo se u porodici čuvala originalna povelja koju je Teslin djed Nikola dobio za hrabrost, kao neustrašiv i sposoban oficir.

Simo Kosanović, školski podvornik u Grubišnom Polju, piše 9. novembra 1897. godine “Štovanom gospodinu i bratu“ Nikoli Tesli u Njujork:

“Ne znam hoćeš li se sjećati svoje mladosti u kršnoj Lici i nas Tvojih rođaka, ali ako se iole toga sjećaš, to ti onda mora biti poznato i to, da je moj otac Simo Tesla iz Raduča i tvoj otac Mile (Milutin) Tesla prota u Gospiću bili od dva brata djeca, po čem smo onda i mi dvojica braća…“ Nemoj se čuditi, što ti navađam prezime Kosanović mjesto Tesla, tome ti je uzrok taj, što je moj stric a i tvoj Jovo Tesla prikupio grunt Kosanovića, kojega je i zarajto, pa je po njemu prezime primio i tako sam ti ja poznat samo pod prezimenom Kosanović.“

JOSIF TESLA, BRAT MILUTINOV

Veoma malo zapisa postoji o Josifu, stricu Nikole Tesle. Nikola je pomenuo samo “da je bio profesor matematike u jednoj istaknutoj ustanovi.“ Nešto više beleže drugi izvori: “Josif svrši vojnu matematiku (u Gospiću), i ostane na vojničkom putu, postane oficir i umre u Mitrovici (Sremskoj) kao c.(esarsko) kr.(aljevski) major.

Najopširniji je Bude Budisavljević: “Otac mu premda sveštenik, zabavljao se rado matematikom, jer je kao oficirski sin prije bogoslovije skupa s bratom Josifom, učio kadetsku školu te je tu donekle zagledao u prirodne nauke i matematiku, a brat mu taj Josif, stric Nikolin, koji je vojničke škole dovršio i oficir postao, napisao je neke matematičke knjige, u svoje vreme jako hvaljene tako, da su bile uvedene kao udžbenici u nekim vojničkim zavodima.

Josifov sin Milutin Tesla, koji je rođen 23. novembra 1854 godina u Bjelovaru, a preminuo tokom 1914. godine, po zanimanju stražar kod “c.kr. Magyarske železnice“ u Rumi kod Sremske Mitrovice, piše slavnom bratu od strica Nikoli Tesli u Njujork, 10. novembra 1892. godine i moli ga “pružite vašu desnu ruku, na moju siromašnu familiju, poašite mi malo, da mogu moju decu odraniti, i šalje fotorafiju svog oca “pokojnog kapetana“ koja se danas nalazi u muzeju Nikole Tesle u Beogradu na kojoj se jasno vidi carski orden na njegovim prsima.

MILUTIN TESLA

Na pitanje novinara K. Mofeta, 1896. godine,  koliko jezika govori, Nikola Tesla je odgovorio: “Ne baš mnogo, šest ili sedam, ili osam, ali moj otac je bio veliki lingvista. On je govorio osamnaest jezika.

“Milutin Tesla rodio se 3. februara 1819. godine u selu Raduču u Lici. Otac mu je bio štabalni stražmeštar, – bilo mu je ime Nikola, a materi Ana.

Dane Tesla piše: “Pošto u vrijeme djetinjstva Teslina oca Milutina nije u Raduču bilo škole, Milutin s bratom Josifom pohađa njemačku osnovnu školu “trivijalku“ u Gospiću. Obojica su bili vrijedni učenici i otac ih poslije šalje u vojnu školu da bi se produžila porodična tradicija.“

ŠKOLOVANJE

Škole u Vojnoj krajini su imale specifičan program nastave čiji je cilj bio da se učenici što više osposobe za praktičan rad. One su bile jezgra iz kojeg su se razvile realke koje su školovale prve generacije inžinjera.

Prirodne pojave se tumače isključivo s naučne tačke gledišta. Nema nikakvih metafizičkih tumačenja prirode i fizičkih pojava, i po tome je ovaj školski program u Krajini potpuno različit od drugih. Za grad (tuču) se tvrdi da je prirodna pojava, a ne djelo čarolije kako se onda još verovalo. Grom i munje su atmosferske pojave, a ni iz daleka ono što neuki veruju i čega se boje. Pomračenje Sunca je u narodu pričinjavalo veliki strah, pa se ovde tvrdi da pomračenje ne može značiti niti šta dobro niti pak zlo…

Ovaj deo o prirodnim naukama podeljen je na više delova, od kojih se prva četiri odnose na zemlju, vodu, vazduh i vatru, a ostali su o toploti, svetlosti i ustrojstvu svemira.

Džon O‘Nil o Milutinovom prelasku sa vojne akademije na bogosloviju piše: “Teslin otac je počeo karijeru u vojsci, izbor koji odgovara oficirskom sinu; ali on očevidno nije nasledio očevu ljubav prema vojničkom životu. Jedan neznatan slučaj, prekor što nije očistio svoju mesinganu dugmad, bio je uzrok da napusti vojnu školu.“

Sam Nikola Tesla je kratko zapisao: “…Moj je otac bio vojnički vaspitan poput svoga brata,… ali začudo, kasnije se priklonio svešteničkom pozivu i u tom zvanju stekao visok ugled“.

Zaista, “Milutin Tesla. Iz Like u Smiljanu 20. januara (1857)“ piše: “Nego na pogled klirikalnog učilišta mogu vam izjaviti …Učilište ovo Mušicki (Lukijan Mušicki vladika Gornjokarlovački), je prilično ustrojio bio, a Jovanović (Evgenije Jovanović vladika gornjokarlovački, nasledio Mušickog), ga je mnogo bliže k savršenstvu doterao, i s dobrim učiteljima snabdevao, gde sposobni i trudoljubivi g. Gervasie Petrović, sadašnji Arhimandrit Gomirski, prvo i glavno mesto zapremao… Za vreme episkopa Jovanovića prepodavani su u njegovom klirikalnom učilištu sledujući predmeti: dogmatična, polemična, moralna i pastirska bogoslovija; istorija crkvena, hronologija; tolkovanje evangelija; gramatika i ritorika slavenska, metoda učiteljski, tipikon s pjenijem crkovnim. Očevidno je da ima tu predmeta od obojih glavnih časti bogoslovije: dogmatične i praktične, tako kao bi sveštenik prvenstveno vaspitan čovek, i dobar predstatelj crkovni biti mogao.

ŽENIDBA

Kada tačno i kako je došlo do braka između Milutina Tesle i Georgine Mandić, nije poznato. Verovatno se taj događaj desio u drugoj polovini 1845. ili prvoj 1846. godine.

Posle smrti Milutinove, Pepo Milojević, čovek koji se svojevremeno udvarao Đuki pre Milutina, reče joj nakon slučajnog susreta: “Eh, Đuka, da si se onda udala za mene, ne bi sad bila udovica.“ Na to mu Đuka odgovori: “Milije mi je, biti Milutina Tesle udovica, nego Pepe Milojevića žena“.

Georgina Mandić, (1822. – 16. April 1892) koju su češće nazivali Đurđija, zapamćena je po nadimku Đuka, majka Nikole Tesle, rođena je za sada neutvrđenog datuma godine 1822. u Gornjem Grača(d)cu, od oca Nikole Mandića (1801-1868), paroha gornjogračačkog i majke Sofije-Soke Budisavljević. Nikola i Sofija Mandić imali su osmoro dece, a Georgina je bila najstarija.

U SMILJANU

Odgovarajući na pitanje K. Mofeta o svojoj familiji Nikola Tesla 1896. godine, kaže: “Imam tri sestre u Srbiji, prema kojima gajim najdublju naklonost. Sve su one udate, po običajima zemlje iz koje dolazim, u ranim šesnaestim ili sedamnaestim godinama, što mislim da je velika greška. One me obožavaju. Znaju za moj veliki uspeh iako ne razumeju baš najbolje o čemu se radi. Dao bih sve na svetu da su one ovde sa mnom, ali one ne bi napustile svoju zemlju jer ne mogu da žive bez nje“.

DANILO – DANE TESLA

Različiti su podaci koji se odnose na porodičnu tragediju koja je zadesila Tesle. Tesla navodi da je Danilo stradao od udarca konja, a to se potvrđuje i na drugim mestima.

Najviše svetla na tragični događaj dao je dr Branimir Jovanović u svojoj poznatoj knjizi: “Tesla – duh, delo vizija“ (2001)

“Smrt Danila Tesle je pretstavljala porodičnu tragediju i izazvala je promenu ponašanja svih članova porodice. Ne zna se kada se taj tužni događaj odigrao. I sam Tesla je u svojim sećanjima neodređen. Jedanput je napisao da je Danilo imao osamnaest godina kad je umro, a drugi put da je on imao tri godine kada se tragedija odigrala, što je nemoguće, jer pomera datum bratovljevog rođenja u vreme kada se Milutin još nije ni oženio. Neki biografi kažu da je Danilo imao četrnaest godina, drugi da je imao petnaest, a većina da se događaj odigrao 1863. godine kada je Nikola imao sedam godina i kada se porodica preselila u Gospić, smatrajući da je baš Danilova smrt bila uzrok preseljenja“.

ORDEN ZLATNOG KRSTA

Rad, angažovanje i vrline Milutine Tesle nisu mogle ostati neprimećene. Zbog revnosnog rada u službi i služeći kao primer za razvijanje dobrih odnosa između različitih veroispovesti austrijski car Franz Joseph I, odlikovao ga je svojim ukazom od 21. juna 1873. godine,  Ordenom zlatnog krsta za zasluge I stepena (Goldness Verdienstkreuz mit der Krone), na koji je Milutin bio itekako ponosan.

OTAC I SIN

Neminovan sukob generacija između oca i sina uticao je i na odnose Milutina i Nikole Tesle. Prota Milutin je želeo da mu sin bude sveštenik i s teškom voljom je pristao da Nikola studira politehniku, a kada je već odlučio postarao se da to bude u najboljoj tadašnjoj evropskoj tehničkoj školi Joanemu u Gracu.

Odličan student, ali pun mladalačke energije, slobodnog vremena i prirodnom potrebom za dokazivanjem u okruženju, nakon reči koje mu je uputio jedan nemački kolega: “Što dangubiš ovde u Auli, bolje bi bilo da ideš kući i greješ stolicu, da te profesori još više hvale“, Tesla donosi odluku da promeni stil života, pa mu odgovara: “Tačno je to, ja sam marljiviji od tebe i u učenju i u pohađanju predavanja. Ali ja ću ti pokazati, iako si valjan u lumpovanju kao svi ostali da znam bolje i lumpovati od tebe bez da to bude na uštrb mog nauka.“

Nešto pre toga profesori sa Politehnike su pisali ocu Milutinu pismo u kojem ga mole da utiče na sina da manje uči i time sačuva svoje zdravlje. Naime, Nikola je odlučio da se oduži svojim roditeljima što su mu omogućili da studira tehniku u Gracu, i dao se sav na učenje, ali kada je otišao kući na odmor očekujući najviše pohvale i trijumf, do srca ga je uvredio očev nezainteresovan i hladan odnos prema njegovom uspehu u školi, što mu je gotovo uništilo ambiciju. Tek nakon očeve smrti nalazi hrpu pisama svojih profesora koji predlažu Milutinu da ga ispiše sa fakulteta ukoliko neće da se ubije prekomernim radom.

VRSNI KNJIGOLJUBAC I PROPOVEDNIK

Pišući svoju autobiografiju Nikola Tesla za svog oca kaže: “veoma učen čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac, a za njegove propovedi se govorilo da odišu rečitošću, poput one Abrahamove u Santa Klari.

Posedovao je čudesno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela. Njegov stil pisanja je izazivao divljenje. Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite a on je bio vrlo duhovit i satiričan.

“Moj je otac imao veliku biblioteku,“ kaže dalje Nikola Tesla. “Jednom prilikom sam naišao na roman poznatog mađarskog pisca Jožike (Josika), za koji Nikola Tesla u autobiografiji kaže da je na njega izvršio presudni uticaj u jačanju volje.

O sudbini Milutinovih propovedi Mojo Medić piše i nakon susreta s Nikolom Teslom u Beogradu, 1892. godine: “…Govorio sam mu za propovijedi očeve, ali sam protrnuo, kad mi reče: da je vrlo malo od očevih spisa ostalo, a sve ono drugo da je spaljeno! Grdna je šteta, što je oganj progutao crkvene besjede dobroga govornika, vještoga pisca i umnoga bogoslova, jer tim je srpska homiletička književnost ostala bez priloga iz kršne Like, kojim bi se doista ponosila bila.

I drugi izvori mnogo ranije, nego Nikola Tesla 1919. potvrđuju da su Milutinove propovedi upoređivali s čuvenim propovednikom Abrahamom zvanim Megerle Ulrih. Na zahtev vladike Teofana Živkovića, da mu svi sveštenici napišu propoved s temom “o radu i vrednoći“, Milutin je bio najuspešniji i zbog toga je bio adekvatno nagrađen.

Milutin Tesla je bio pristalica Dositeja Obradovića i njegove prosvetiteljske ideje je širio na svakom koraku.

DOPISNIK SRBSKOG DNEVNIKA I NACIONALNI RADNIK

Koliko je Milutin Tesla bio u pravu, vidimo se sledećeg dopisa od 14. septembra: “Kolera bi reći da oće kod nas građanstvo sebi da prihvati. Pre devetnaest godina za prvi put bila je ovđe,…, posle toga opet pre sedam godina… je izbliza namigivala na nas kao što je lanjske godine iz daleka namigivao Šarlić na gradove Baltika, ove godine pak poseti nas kolera evo u toj meri, da već ovđe – onđe i pustijeh kuća imade!“

Pominje žrtvu zaraze, mladog sveštenika, iza koga je ostalo šestero siročadi, a kako su se baš tih dana prikupljali prilozi za spomenik Lukijanu Mušickom i Teodoru Pavloviću, Milutin Tesla dalje nastavlja:

“Čestiti rode Srpski, hvala ti do zvijezda! Što namjeravaš spomenike slavnijem tvojijem muževima podizati, ali vjeruj istini koja se ne lomi, nijedan spomenik ne bi tako ugodan bio tvome uvjenčanom Mušickom kao taj, da namijeniš spomenik njegov svešteničkim sirotama i udovicama njegove negda eparhije, jer ovaj rodoljubivi mitronosac za vrijeme svoga pravlenija divno je uviđao velikijem duševnijem očima, kako rđavo stanje mirskog sveštenstva pa obziru uhljebljenija prva je coklja ili ti kamen pretikanija k prosvjeti i napredku naroda, te zato je tako reći svu dušu svoju tamo prolio bio, da najprije voljkoliko osigura stanje svešteničke sirotinje u sebi povjerenome i onako svagda najsiromašnijem Eparhijeskome Obštestvu, da bi tijem načinom čestit koji i izškolan mladić ranije pristupio k srkovnome činu – ali nesite Parke zarana prekidoše ovo njegovo visoko namjerenje, kao i zlatni potok njegovih božestvenijeh pjesama“.

LIK PROTE MILUTINA

“Glavom si nadvisivao sve stanovnike trgovišta Gospića, baš kao sada lički župan Bude, samo su ti jagodice poispale bile, a i u licu bio si nam svagda nešto žut. Tvoja mala i porijetka brada osobito ti je pristajala, kad si podigao naočari na čelo pa si stao nama tumačiti katihizis.“ Ovako opisuje Milutina Teslu Mojsije Mojoj Medić, školski drug Nikolin, pa nastavlja: “Uživao sam, kada sam o godovima zalazio u rimokatoličku crkvu u Gospiću, pa sam video “starca Milovana“, kako s odličjem carskim na prsima, a u novom novcatom ruhu, ponosno korača preko crkve i zalazi u klupu… Topio sam se od radosti, što rimokatolički sveštenik tako lijepo pazi svoga brata po Hristu, koji je pravoslavne vjere.“

Piše Vasilije Krestić: “Nimalo gramziv, visokomoralan i širokogrud, kakav bi morao da bude svaki hrišćanski sveštenik, otac Milutin od svojih parohijana nije uvek naplaćivao štolarinu za svešteničke usluge. Tako, na primjer, prilikom venčanja Mihaila Lemaića nije hteo da naplati usluge, jer, objasnio je kapelanu sela Počitelj da je Lemaić siromašan i da mu savest zabranjuje da bilo šta od njega potražuje. Za oca Milutina bilo je važnije da ljudi u njegovoj parohiji ne žive nevenčani, “bezzakono“, u konkubinatu i na sablazan, nego da od njih naplaćuje usluge“.

Prilikom pranja pšenice pre mlevenja, raspostrli su je na ponjave da se suši u dvorištu crkve. Kada pored pšenice nikog nije bilo naišla je krava i pojela dosta žita. Đuka je zbog toga, kažu, htela iz kože da iskoči, ali ju je Milutin smirivao: “Pusti, Boga ti! Naša krava pojela našu pšenicu. Naša krava, naša pšenica!“

U sličnom tonu piše i Nikola Tesla: “Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan.“

“Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem, i vežbe koje mi je otac zadavao mora da su bile od izuzetne koristi. One su se sastojale od svakojakih zadataka. Zadavao mi je, na primer, da pogađam tuđe misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam dugačke rečenice ili da računam napamet. Nesumnjivo je da su te svakodnevne lekcije, čija je svrha bila jačanje memorije i rasuđivanja, a naročito kritičkog mišljenja, bile veoma korisne“ kaže Nikola Tesla.

Poznata američka Teslina biografka, Margaret Čejni primećuje: “Kako je prota Milutin Tesla u slobodno vreme pisao poeziju, dečak je odrastao u kući gde je uljudnost uvek kontorlisala običan govor i gde je citiranje odlomaka iz Biblije ili poezije bilo isto toliko prirodno koliko i prženje kukuruza leti na žaru.“

  • ČLANAK NIKOLE TESLE –

Koliko je Nikola Tesla u svom stvaralačkom zanosu bio inspirisan duhom pravoslavlja koji je poneo iz porodice, naročito od svog oca, možda se najjasnije sagledava iz njegovog članka: “Problem povećanja ljudske energije“, koji je po svom objavljivanju 1900. godine izazvao pravu senzaciju u čitavom svetu.

Razmatrajući glavne probleme ljudskog roda, Tesla počinje tako što kaže da svi ljudi sveta čine jedno telo, jednog pojedinca, i da su svi stanovnici planete povezani neraskidivim vezama koje se ne mogu videti, ali se mogu osetiti: “Godinama su ovu ideju proklamovala savršeno mudra učenja religije, verovatno ne samo kao sredstvo kojim se obezbeđuje mir i harmonija među ljudima, već i kao jedna jako opravdana istina. Budisti je izražavaju na jedan, hrišćani na drugi način, ali i jedni i drugi tvrde isto: mi smo svi jedno“.

“Ljudska energija će biti povećana posebnom brigom o zdravlju, zdravom ishranom, umerenošću, pravilnim načinom života, osnivanjem braka, savesnom brigom o deci, uopšteno rečeno, poštovanjem svih mnogobrojnih pravila i propisa religije i higijene. S druge strane, jedva da je potrebno reći da sve što je protiv religijskog učenja i higijenskih pravila, teži da smanji kvalitet (ljudskog života).“

“Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od Onoga koga on voli iznad svega, veličanstvenim umetničkim delom neopisive lepote i veštine van ljudske moći shvatanja, i tako delikatnim i nežnim da ga jedna reč, dah, pogled ili misao samo može povrediti.“

“Nečistoća koja rađa bolest i smrt je ne samo samouništavajuća, već i krajnje nemoralna sklonost. Čuvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i čisto mi izražavamo naše poštovanje visokom principu kojem su ona podarena. Onaj ko poštuje popise higijenske u ovom smislu, pokazuje se iskreno pobožnim. Labavost morala je strašno zlo koje truje duh i telo, i odgovorno je za veliko nazadovanje. Društveni život, moderno obrazovanje i zaposlenost žena koji teži da ih otrgnu od kućanskih poslova i pretvore u muškarce, mahnite potrebe kkoje umanjuju uzvišen ideal koji one predstavljaju, smanjuju umetničku stvaralačku moć i opšte smanjenje rase.“

Razmatrajući dalje probleme čovečanstva, Nikola Tesla dolazi do sledećeg ključnog zaključka: “Vidimo da je na tri načina moguće rešenje velikog problema povećanja ljudske energije, odgovor dat pomoću tri reči: Hrana, mir i rad. Mnogo, mnogo godina sam mozgao i razmišljao, gubio se u nagađanjima i teorijama, dok nisam stigao do ovih rešenja, da bih tada shvatio, da su me o njima učili u ranom detinjstvu. Ove tri reči predstavljaju osnovni ton hrišćanske religije. Sada mi je jasno njihovo naučno značenje i svrha: Hrana da se poveća masa, Mir da se smanji usporavajuća sila i Rad da se poveća sila koja ubrzava ljudsko kretanje. Ovo su tri jedina moguća rešenja velikog problema, a svi oni imaju jedan predmet, jedan cilj – da se poveća ljudska energija.

Kada ovo uočimo, ne možemo a da se ne zadivimo koliko je mudra i naučna i koliko neizmerno praktična hrišćanska religija, i u kakvom značajnom kontrastu ona stoji sa drugim religijama.

Očigledno, ona je rezultat praktičnog eksperimenta i naučnog posmatranja, koji su se produbljivali vekovima, dok su se ostale religije izgleda javile samo kao posledica apstraktnih razmatranja. Rad, neumoran napor, koristan i akumulativan, sa periodima odmora radi veće efikasnosti je nejgova glavna i uvek ponovljena zapovest.

Tako smo mi, nadahnuti i hrišćanstvom i naukom sposobni da činimo najviše što se može za dobrobit ljudskog roda.“

MILUTIN TESLA U SENJU

Milutin Tesla, koji je umro kao proto-paroh u Gospiću aprila 1879 godine, nije znamenit samo s toga, što je on otac slavnog Nikole.

U svoje vrijeme kao srpski sveštenik, on je bio vidan radnik i kao sveštenik i kao spreman Srbin; on je bio jedini Srbin u Lici, koji je osećao šta bi sve trebalo učiniti, da srpski narod njegovog zavičaja korakne naprijed, pa je podstrekavao i perom u javnosti i živom riječi, do koga je god doprijeti mogao, da se razvije srpska svijest i stvore uslovi za prosvjetni, crkveni, ekonomni napredak.

 

MILUTIN TESLA – SENJSKOJ CRKVENOJ OPŠTINI

DOPISI

IZ LIKE U SMILJANU – 2. NOVEMBAR

OTAC SRPSKOG EDISONA – MILUTIN TESLA

Milutin Tesla rodio se 3. februara 1819. u selu Raduču u Lici. Otac mu je bio štabalni stražmeštar, bilo mu je ime Nikola, a materi Ana. Milutin je imao još jednog brata Josifa i dvije sestre. Kao dijete svrši u Gospiću njemačku školu, a posle i vojenu matematiku skupa sa bratom Josifom. Josif ostane na vojničkom putu postane oficir i umre u Mitrovici kao c. kr. major.

Milutin pak, koji se nikako nije mogao s onom prećeranom stegom vojničkom sprijateljiti, ostavi kadetiju, pa ode u bogosloviju u Plaški, i svrši je 1844. i 1845. kao “prevoshodni pervi“. Pošto se oženi sa Đukom, kćeri popa Nikole Mandića iz Gračaca.

Milutin Tesla bio je darovit i skroz inteligentan čovjek i oduševljen sveštenik. Govorio je i pisao osim srpskog i crkv. Slovenskog, klasično njemački i talijanski. I literature tih jezika bile su mu vrlo dobro poznate. Već kao starca slušao sam ga, kako s oduševljenjem recitira po đe što iz klasičnih pjesama Šilerovih, kao “Unter der Linden“, “Ideale“, “Gloske“ i t.d.

U mlađim godinama bavio se i pisanjem članaka po novinama, i to sve o životnim potrebama našim, – pa i pjesništvom.

Odu Korneliju Stankoviću i crkvenom pjeniju završuje ovako:

“Pjesno sveta, i prsi ti moje

Nek do groba otvorene stoje

Da po tebi moja duša diše

Jer si dana s više.“

__

Pisao je i po hrvatskim novinama pod pseudonimom “Rodoljub Pravičić“, većinom o narodnom životu i gospodarstvu, i da ispravi kakve krive vijesti novinske iz Like, jer laži nikako nije trpio. Pa i za čudo pisao je velo lijepim jezikom za ono vrijeme.

Inače je bio čovjek neobično plemenite duše, do krajnosti pravdoljubiv, nesebičan, – i idealan. A tijelom je bio visok, ispravljen, okošt kao i njegov sin Nikola.

Njegove starešinske vladike uvažavale su ga neobično. Ima dosta sačuvanijeh prijavtnijeh pisama od sviju vladika počinjući od Evgenija pa do Teofana, koja sva dišu velikim povjerenjem i uvažavanjem prema njemu i njegovoj službi.

Mislimo da se iz d sada navadenog može viđeti, da je Milutin Tesla bio čovjek uman, napredan, uvažen i jedan od najodličnijih sveštenika svog vremena. I propovjednik je bio vrlo dobar i na glasu u svojim krajevima i među svojim drugovima. Na zahtjev Teofana vladike, da mu svi sveštenici napišu propovijed “o radu i vrjednoći“, Milutin je kao starac vaistinu najbolje napisao tu propovijed. Iz njegovih propovijedi koje su sačuvane vidi se da ih je sastavljao čojk, koji je mnogo čitao i upamtio u svakoj struci nauke.

MILUTIN I NIKOLA TESLA. OTAC I SIN.

  • Napisao penzionisani direktor Mojo Medić

Suvremenici su hvalili protu Milutina, kao dobrog propovednika. Uspoređivali su ga čak i sa Abrahamom a Sankta Klara (dvorskim propovednikom u Beču, inače zvanim Mergele Ulrih, 1642-1709); ali su svi privatni spisi njegovi, osim jedne uskršnje propovjedi, držane u Gospiću 23. aprila 1861, propali. Ta je propovijed napisana upravo kaligrafski; i onda je razumljivo, što je prota Milutin Tesla moljen, da kao kaligraf i crtač piše svešteničke “singelije.“

U “Srbskom dnevniku“ (za god. 1855, u 97. broju od 8. decembra) stoji ovako:

“M. T. Iz Like u Smiljanu 26. novembra. Mi stojimo ovdje što se tiče srpskijeh škola nikako! Osim sveštenstva i gdje kog trgovca ili zanatlije malo se koji činovnik znade srpski potpisati; šta više jošt se na neki način i sramota godi (čini) srpski znati, jer to, vele, spada u struku popovsku – ili po drugoj mjeri: srpski valja znati onome ili onoj, ko je u Srbiji; a koliko je isparčeniji i gordiji, toliko više mrzi sveštenika; no neka prolazi i to; ali evo vidite kakva je kod nas ovdje narodna svijest! – Nije čuda, jer bez narodnijeh učilišta kako će narod znati ono, što korača do narodne časti! – Lika je po svome prostoru i broju žitelja velika, a sastoji se iz samije Srba, ili ako ko voli, Srba i Hrvata, pravoslavnog i rimokatiločkog obreda, kod pošljednjeg gotovo učitelji javnijeh škola, koji da bi povući htjeli (hćeli) srpsko “buki“ – sahrani Bog! U Lici ima više Srba pravoslavnog nego rimokatoličkog vjerovanja.

Na sveštenstvu prvog obreda oskudica predstoji, jer kako je blaženopočivši Episkop Joanović počeo obavljati i umr’o, od to doba već ne postoji Klirikalno učilište, koje mislimo da će sadašnji dobročuveni upravitelj Eparhije g. arhim. Kaćanski po svome rasuđenju, ako mu ikako moguće bude, skorijem otvoriti; ali budući što ovuda zemlje sve to sterilnije postoji, otkuda sveštenstvo svoj glavni prihodak crpe (črpi), a narod iz dana u dan siromašniji biva, mučno će koji mmladić, osobito onaj koji više godina na učilištu kom potroši, odvažiti se k crkvenome činu. Oskudica sprskijeh škola i ostala nevolja u narodu našem povlači se ponajviše od rđavog stanja sveštenstva u oba prizrenja, jer to je besprekosloveno, da počem sveštenik za obezbeđenje svoje i svojijeh prihvaća za ralo i motiku, to već o napretku pomena nema, te tako i gubave one prolisine i potrice na polju pastirske dužnosti naočigled stoje. Da bi se zavesti mogla jedna srpska škola u Liki, koja bi ukupno i k prosvjeti ckrvenoj posopstvovala, učinio je g. Budislav od Budisavljevića, penz. Đeneral u Gospiću, po svojoj mudrosti, blagočašću u toplome rodoljublju jedan prijedlog (predlog), kog je prije kratkog vremena uputio sveštenstvu triju protoprezviterata, i u kome je razložio prijeku nuždu takvoga jednog učilišta, pa kako bi se i sredstvo za osnovanje dotičnog fonda dokučiti moglo i. t. d. Nadati se je, da će čestiti sveštenici i njihovi predstojatelji: vrsni Danilo Trbojević, odični Samuilo Popović i revnosni Damjan Čučković, lemeniti poziv g. generala Budisavljevića ocijeniti znati“.

__

Kao tehničar u Gracu dokazao je Tesla (Nikola) svoje srpsko osećanje, time što je – po uvjerenju g. d-ra Vladimira Čobanića, advokata Mitrovačkog – bio član akademskog društva “Srbadije“, te je na njenim sastancima džao i predavanja. O tome će nas i ova anegdota uveriti. “Ma da Nikola Tesla nije stekao zemaljsko blago u onoj mjeri, kao što je mogao da je bio iole veći materijalista, ipak je uvijek imao toliko da može živeti džentlmentski. Tako na pr. već dug niz godina, tako reći decenijama, stanuje u najskupljem njujorškom hotelu i ima tamo svoj apartman. Pa i kad putuje, odsjeda svagda u najboljim hotelima. Tako je 1892. godine, putujući u Evropu da pohodi svoju staru majku, odseo u Parizu u najelegantnijem hotelu, gde se najodličniji gosti saobraćaju. Portir, vidjevši elegantnu džentlmentsku pojavu, odmah je titulisao povisoko:

  • Klanjam se, Ekselencijo!
  • Moja je titular viša, upozori ga Tesla.
  • Visočanstvo? – Promuca portir.
  • Još viša, kaže Tesla.
  • Veličanstvo? – Jedva izgovori portir.
  • Tu već portir zanijemi, jer veće titule nije znao.
  • Ja sam Srbin, rastumači mirno i dostojanstveno Tesla“.

Za Nikolu Teslu može se reći, da se rodio “s otvorenim rukama“. “On je i u ranoj mladosti bio dobra srca i darežljiv; i što kažu, dao bi drugom i košulju sa sebe. Bio je darežljiv čak i onda, kada ni sam nije ništaimao. Tako jednom, kad je bio slušalac tehnike u Gracu, došao je o ferijama u Senj svome zetu (sadašnjem proti ličkom Jovi Trbojeviću). Šetali su se njih obojica na morskoj obali, a u tom ih zaokupi jedan prosjak. Zet se čini nevješt, a Tesla u sto muka, jer bi dao prosjaku a nema šta. U tom se dosjeti, pa reče zetu: Jovo, molim te, pokaži mi tvoj novi šajtok (buđelar), što si ga nedavno kupio. Zet, ne sluteći ništa, pruži buželar, a Tesla izvadi dva srebrena forinta i dade prosjaku, “Šta to radiš? Dreknu zet na njega, a Tesla ga umiruje: “Pusti, molim Te, vidiš da nema!“

MILUTIN TESLA – DOPISNIK SRBSKOG DNEVNIKA

O „Božijem fenomenu“

  1. juna, broj 55: on javlja o atmosferskom fenomenu svetlosti koji se pokazao na Petrov dan; “lijepi fenomen daje prostome narodu povoda od svake ruke suditi, umniemu zritelju pak ostala je muka ta što ga se nije mogao sit nagledati, jer ovo pojavljenje božije prirode toliko je trajalo, koliko bi čovjek mogao tako rekuć šinuti dlanom o dlan. Juče bila je vrućina velika i vozduh težak, popodne padalo je krajem Velebita kiše, a pred veče izvedrilo se je i bio je vozduh ladan, nebo se smješilo i zvijezde sjajile kako igda; najedanput, blisnu od strane istoka, i kao kad bi zabuktilo tirsta luča potegnu na zapad, zvijezde ukloniše se, i bi reći sva priroda stade; pojavljenje pak preko svoda neba prolazeći činilo se je tako blizo, kao da bi ga iz praće dovatiti mogao, a čulo se je kao daleki vodopad i prosipajući od sebe varnice ostavljalo je modre prute za sobom, i kad je šmrnulo za prvi brijeg, zaorilo se je tamo, kao da bi se srušila kakva velika kula, a odjek protezao se je u Velebitu na južnoj strani zadugo. Zatijem obuze časkom pomrčina i mirijade svjetila nebesnije ostadoše preblijeđene od lica ovoga maloga božijeg fenomena.“

BELEŠKA O AUTORU

Milovan Matić rođen 12.5.1963. u Aleksandrovcu Župskom.

Opčinjen životom, delom i vizijama Nikole Tesle još od detinjstva vrlo rano počinje sa proučavanjem njegovog života i dela. O Tesli je do sada u mnogim časopisima i listovima objavio mnoštvo studija, članaka, feljtona, u kojima na seriozan način osvetljava stvaralaštvo genija iz Smiljana.

Radeći na bibliografiji Nikole Tesle, sa prikupljenih više od 20.000 bibliografskih jedinica, za Matića se može reći da je jedan od najboljih poznavalaca i istraživača vizionarskih stremljenja Nikole Tesle.

FOTOGRAFIJE

 

__

Citati iz knjige: “SRPSKI PROTA MILUTIN TESLA – OTAC NIKOLE TESLE” 
Autor: Milovan Matić
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

VELIMIR ABRAMOVIĆ – TESLA EVOLUCIJA SVESTI ČOVEČANSTVA

VELIMIR ABRAMOVIC – TESLA EVOLUCIJA SVESTI ČOVEČANSTVA | CITATI IZ KNJIGE

Velimir Abramovic – Tesla evolucija svesti čovečanstva

_

ZAŠTO OVA KNJIGA?

Ujedinjenoj planeti neophodan je i novi vid religioznosti, koji će sigurno biti univerzalno učenje oduhovljene Fizike ukorenjene u transcendentalnom nivou postojanja koji se odnosi na samo stvaranje Sveta i prevazilazi moć poimanja ljudskim umom.

__

Svaka religija imala je i svog ljudskog osnivača, Arijevci – Ramu, Judaizam – Mojsija, Hinduizam – Krišnu, Zoroastrijanci – Zaratustru, Hrišćani – Hrista, Budisti – Budu, Islamisti – Muhameda. Nova naučna religija, primerena scijentističkom globalnom društvu ima svetog naučnika, asketu, modernog monaha najviših duhovnih i duševnih svojstava – Nikolu Teslu.

Uvođenjem fizičke interpretacije vremena u nauku, čak i samom svešću o potrebi da se to uradi, pa i samom namerom ili željom – ne samo fizika, nego i sve druge nauke ukorenjene u nju, a to su zapravo sve ljudske naučne discipline, celokupna filozofija i ljudsko saznanje uopšte – zadobiće nov smisao, oduhoviće se i uspostaviti vezu sa neprolaznom fizičkom realnošću, čiji temelj je Duh, za koji u fizici imamo pravo ime, ali ime koje naučno ne razumemo, a to je neprolazno univerzalno vreme – Konstantna Sadašnjost, Večnost. Uvek je isto vreme – sadašnje. Trenutak sadašnjosti je nezavisan od promena prostora i mase, stalnoj e sebi isti, beskonačan i nepromenljiv; vreme se ne kreće, nema nikakav tok, niti brzinu.

“Svet nije nastao u vremenu, nego od vremena“, Sv. Avgustin, Isposvesti.

POREKLO, ŽIVOT, RAD, NAUČNO STVARALAŠTVO, EKSPERIMENTI, PATENTI, KOSMOLOŠKA TEORIJA, NEOBIČNA PSIHIČKA SVOJSTVA, BUDUĆNOST RAZVOJA ORIGINALNE SAVREMENE NAUKE KOJU JE ZAPOČEO GENIJALNI PRONALAZAČ NIKOLA TESLA

Biće sveta je nepredvidivo. Po načelu energetske ekonomije, u prirodi se događa uvek ono što je najlakše. Na putu ka ostvarenju, ideja prolazi tamo gdje je otpor najmanji, tamo gdje je za nju već sve spremno da se pojavi.

Teslin zemaljski život počinje…

“S vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh otkrića silazi na zemlju da saopšti neku tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslužnijeg i šapuće mu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. Kad shvati skriveno značenje, izabranik vidi čudesnu promenu: pred njegovim ushićenim očima je jedan novi svet, jedva da naslućuje sličnost sa starim. To nije prolazna iluzija, puka igra njegove razigrane mašte ili fantom od izmaglice koja će se razići. Čuda koja vidi, koliko god da izgledaju udaljena, ostaće ovde. On to zna, nema ni senke sumnje u njegovom umu, svakim delićem svog tela on oseća: to je Velika ideja.“ – pisao je Nikola Tesla u Belešci o Kabaneljasovom patentu br 164.995 oko 1900. godine, kada se njegov polifazni sistem, zasovan na obrtnom magnetnom polju, već uveliko primenjivao, a sve nedoumice oko prvenstva izuma bile otklonjene.

Vođen Proviđenjem nad sobom i Velikom idejom u sebi, Nikola Tesla se, 6. juna 1884, obreo u luci za useljenike na ostrvu Bedlou, blizu Njujorka. Krenuo je iz Pariza, vozom, do Avra, potom brodom do Liverpula, odakle je parobrodom City of Richmond doplovio u Ameriku. Imao je četiri centa u džepu, nekoliko svojih pesama, rešenje jednog teškog integrala i nacrte leteće mašine. 1936. godine, zahvaljujući se na godišnjoj nagradi koju je dobio od Institute of Immigrant Welfare, Tesla je opisao ovaj svoj susret sa Novim kontinentom:

“Početkom 1884, dok sam radio u Francuskoj kompaniji u Parizu, načinio sam velika unapređenja u danimo mašinama i motorima, pa me je Edisonova firma iz Njujorka angažovala da nacrtam i konstruišem slične mašine za njih. Vrhunac moje ambicije i moja najvatrenija želja bila je da dođem u dodir sa Edisonom i vidim Ameriku. Prema tome, ja sam krenuo na put, pa, nakon što sam izgubio novac i karte, prošao niz komplikacija, uključujući i pobunu u kojoj sam za malo izgubio život, ja sam se iskrcao na ove blagoslovene obale sa četiri centra u džepu. Moja prva namera bila je da potražim bliskog američkog prijatelja pre nego što odem do Edisonovog sedišta. Na putu ka centru grada prošao sam kraj jedne radnje gde je majstor pokušavao da popravi električnu mašinu evropske proizvodnje. Upravo je odustao od psla kao beznadežnog i ja sam uzeo mašinu da popravim, ni ne pomišljajući na bilo kakvu nadoknadu. Nije bilo lako, ali sam stvar doveo dotle da je savršeno radila. Bio sam zapanjen kad mi je majstor dao dvadeset dolara i rekao kako bi bilo dobro da sam došao u Ameriku mnogo godina ranije.”

Zahvaljujuću se na Edisonovoj medalji, 18. maja 1917. Tesla se sećao da su mu roditelji od rođenja namenili službu sveštenika i da je tome uzrok verovatno neki izuzetan događaj prilikom rođenja: “Rođen sam tačno u ponoć” – piše on – “nemam rođendan i nikad ga ne slavim. Ali nešto drugo mora da se desilo tog datuma. Rekli su mi da mi je od rođenja srce kucalo na desnoj strani i tako je bilo godinama kasnije. Kako sam rastao, ono je kucalo na obema stranama i konačno se smirilo na levoj. Sećam se da sam se iznenadio, kada sam se već razvio u vrlo snažnog čoveka, što sam srce našao na levoj strani. Nikom nije jasno kako je došlo do toga.”

Teslin školski drug, Mojo Medić, ostavio je svedočanstvo da je sa drugim dečacima često molio Nikolu da ih odvede kući gde bi im njegova majka pokazivala čudo od veštine – vezivanje čvora na trepavici sa dva prsta. Sama je konstruisala i napravila razboj, a da ga pre toga nikada nije videla. Usavršavala je i pronalazila nove načine da od različiith biljaka pravi neobične niti od kojih je izrađivala tkanine.

O unutrašnjem miru i duševnosti ove žene govori i podatak da je jednom prilikom otišla u kuću porodice u kojoj su svi članovi umrli od opasne zarazne bolesti, okupala ih, obukla i pripremila ih za sahranu, što niko drugi nije smeo da uradi.

Za naše prilike neobičan je i podatak koji je ostavio Nikola, da je Milutin (Teslin otac) svoj sveštenički posao u Smiljanskom kraju i okolini vršio, ne samo za hrišćane, već i za Turke muhamedanske vere.

“Moj otac je bio istinski filozof pesnik i pisac… imao je vanredno pamćenje i znao je često da recituje duge fragmente iz dela napisanih na raznim jezicima. Čak bi znao da kaže u šali da bi on, kada bi se izgubilo koje klasično delo, bio u stanju da ga po pamćenju napiše… Imao je smešan običaj da govori sam sa sobom i tako bi češće u sobi glasno raspravljao i pritom menjao i glas. Da ga je neko neupućen slušao, zakleo bi se da u sobi sa njim ima nekoliko lica.”

Osjećaj nesigurnosti pratio je Teslin rani razvoj. Uzrok tome bio je brat Danilo, koji je u porodici važio za genijalnog. Nisu ostavila nikakva svedočanstva o njegovoj izuzetnosti, nikakav opis lika niti fotografija, svedočenja oca, majke ili rođaka. Čak ne znamo tačno ni koliko je Danilo imao godina kada je umro. I sam Tesla je u svojim sećanjima neodređen.

U pismu turskom konzulu u Njujorku, Mehmet Ali Jukselenu, Tesla je opiso detalje tragičnog događaja (smrt njegovog brata Danila): “Otac mi je bio veoma učen i slavan sveštenik Grčke pravoslavne crkve na misionarskom poslu za Hrišćane i Mohamedance, otprilike pre oko osamdeset godina. Morao je da deluje na velikim udaljenostima, prelazi planinske vrleti pštrim i strmoglavim stazama; iako sjajan jahač, imao je poteškoća da nađe brzog i stabilnog konja posebno zbog toga što su planine pustošili vukovi. Kako je učinio vredne usluge vašim ljudima, to je bilo preneto jednom prosvetljenom i bogatom Paši, koji mu je iz zahvalnosti za humanitarne napore mog oca poklonio veličanstvenog konja čiste arabijske krvi čiji je normalan tempo bio veoma brzi galop. Ovi konji spašavaju život neverovatnom inteligencijom i hrabrošću i u najvećoj opasnosti od vukova. Ali, na nesreću, moj brat je (u mladosti hvaljen kao genije) bio izbačen iz sedla i zadobio povrede od kojih se nikada nije oporavio. Konj je bio više vezan za njega i pokazao je svoju žalost tako da nam se svima sre paralo. Bio sam svedok ove tragične scene kad sam imao tri godine i to se neizbrisivo ubeležilo u moju memoriju. Posle smrti brata, moj očajni otac vratio je konja njegovom velikodušnom davaocu.”

Jedna od knjiga koja je veoma uticala na Nikolu po dolasku u Gospić je roman Abafi, mađarskog pisca Jožike, u srpskom prevodu.

Roman je životna priča mladića koji je postepeno skrenuo stranputicom i koga je preokrenula slučajem probuđenja volja i rešenost da popravi svoj život. Tesla je imao osam godina kada je to pročitao i kada je s dečačkim oduševljenjem počeo da vežba svoju volju. Ubrzo je otkrio kako umom može da upravlja svojim željama.

Temelj njegove pronalazačke metode, začete u tim dečačkim danima u Gospiću, bila je sposobnost da zamisli u prostoru ispred sebe sliku bilo kog predmeta, uređaja ili mašine, precizno, sa svim detaljima i u srazmeri, sa mogućnošću da delove pokreće, da srazmeru menja i sliku po volji smanjuje i povećava.

S dvanaest godina prvi put je uspeo da snagom volje otkloni spontanu ejdetsku sliku. Oduševljen, otrčao je majci i ocu, i uzviknuo: “Mogu da izgovorim reč, a da je ne vidim.”

Značajnu ulogu u Teslinom životu imao je profesor Matin Sekulić. Upoznavao je svoje đake sa najnovijim dostignućima u elektrotehnici: otkrićem olovnog akumulatora, Gramovim mašinama jednosernih struja, povezivanjem Amerike i Evroope polaganjem transatlanskog kabla.

Tesla se rado sećao časova fizike i eksperimenata koje je demonstrirao profesor: “Ni približno vam ne mogu opisati jačinu svojih osećanja kada bih prisustvovao njegovim eksperimentima sa tim tajanstvenim pojavama. Svaki je eksperiment nailazio na hiljade odjeka u mom mozgu. Želeo sam da više saznam o toj izvanrednoj snazi, čeznuo za opitima, za ispitivanjima i povukao se sa bolom u duši…”

Teslin školski drug, Julije Bartoković kaže: “Nikada nije on učio mnogo iz školskih knjiga, ali je pažljivo pratio predavanja, osobito profesora fizike, kojemu se mnogo uplitao u reč.”

Mladi Tesla je često pokazivao neposlušnost roditeljima, posebno ocu. Bežao je iz škole, kartao se, kasnije strastveno čitao knjige, zatim pušio, neumereno pio kafu i sve to uprkos očevim željama. Odmah po dolasku u Gospić teško se razboleo od kolere i pao u postelju gde provodi sledećih devet meseci. Očekivalo se da će umreti. U jednom trenutku, stari Tesla je prišao postelji, pomilovao sina po glavi i rekao: “Biće ti dobro.” “Možda, ako me pustiš da studiram tehniku” – promucao je u bunilu Nikola. Milutin je osećao da u svemu što se dešava sa njihovim sinom postoji božja promisao i obećao je sinu da će ga poslati u najbolju tehničku školu u Evropi. Na opšte čuđenje, Nikola je ozdravio, a njegov oporavak pomogla je jedna stara služavka koja ga je lečila gorkim ekstraktom pasulja.

Zahvaljujući autoritetu rođaka Brankovića, izdejstvovana je stipendija Karlovačkog vojnog okruga koja je “pokrivala” deset škoslkih meseci. Tesla je marljivošću i upornošću pokušavao se da oduži naporu porodice: “Očekivao sam taj čas sa velikim nestrpljenjem i pristupio sam studijama sa srećnim znamenjima i sa potpunom verom u uspeh. Moja priprema je bila viša od srednje, što sam mogao da zahvalim ocu, njegovim svakodnevnim brigama za moje vapitanje, njegovim mudrim instrukcijama. Tih sam godina već mogao da govorim na nekoliko jezika, pročitao sam mnogo najrazličitijih knjiga tako da sam imao pojma o mnogim manje ili više korisnim stvarima. Mogao sam, konačno, prvi put u životu da se prihvatim onim predmeta koju su me najviše interesovali. Crtanje me u to doba više nije mučilo. Čvrsto odlučivši da zadivim i obradujem roditelje, prve godine sam učio bez odmora od tri sajta izjutra do jadanest sati na noć. I tako iz dana u dan, i nedeljom i praznikom. Moje kolege se nisu odnosile tako ozbiljno prema učenju i zato se ne treba čuditi što sam bio prvi među njima, tokom prve godine sam položio svih devet ispita i moji su profesori bili jednoglasni da zaslužujem najviše moguće ocene. Sa mnoštvom najpohvalnijih karakteristika stigao sam kući na kratak odmor, uveren da će me dočekati trijumfalno.
Kakvo je, pak, bilo moje razočaranje kada sam video kako se ravnodušno odneo otac prema pohvalama koje sam zaslužio. To je u mnogome pokolebalo moje ambicije; tek kasnije, kada sam posle očeve smrti sređivao njegove papire, saznao sam za pravu osnovu njegovog ponašanja. Ispostavilo se da su moji profesori u svojim pismima savetovali ocu da mi zabrani dalje školovanje, pošto bi moje preambiciozno učenje, moglo navodno, da me uništi. Vrativši se u Grac, ja sam se posvetio uglavnom studijama fizike, mehanike i matematik, a sve moje slobodno vreme sam provodio po bibliotekama.

Pešlovi eksperimenti sa generatorom jednosmjerne struje bili su sudbonosni za Teslinu budućnost. Na predavanju o Gramovoj mašini suprostavio se autoritetu profesora. Nešto ga je nateralo da, onog dana kada je profesor Pešl studentima prikazivao pojave samoindukcije jednosmerne struje, ustane i kaže da uprkos velikom poštovanju, on ne misli isto po pitanju objašnjenja funkcionisanja Gramovog motora. Dodao je da motor koji radi na jednosmernu struju i pri tom koristi kolektor sa četkicama, može drugačije da se konstruiše, da se pojednostavi i da radi bez kolektora na naizmeničnu struju. To što je Tesla izgovorio bila je tada naučna jeres. Činjenica da se naizmenična struja ne može koristiti za stvaranje obrtne sile bila je u to vreme, među naučnicima – elektrotehničarima, čvrsta kao Njutnov zakon. Ostvarenje te ideje smatralo se nemogućim, što je profesor Pešl odmah i rekao svom talentovanom studentu. Ostvarenje takve ideje “bilo bi isto što i pretvaranje sile koja deluje u jednom pravcu, na primer sile teže, u silu kružnog kretanja, što je apsolutno nemoguće!”

Tesli to nije bilo prvi put da ustaje i komentariše predavanja svojih profesora. Njegov drug sa studija Antun Zorić, u pismu koje je Tesli uputio 30. jula 1926. sećao se kako je prof Roegner, koji je predavao diferencijalni i integralni račun, često znao da postavi pitanje, na koje su obično svi ćutali, osim Tesle, koji je uvek znao odgovor.

Na trećoj godini studija, sve više, univerzitet zamenjuje kafanom. U pismima upućenim Nikoli, Antun Zorić se sećao njihovih večeri provedenih u igranju preferansa i Ajnca, Teslinog majstorstva u igranju karambola, i njihovih kafanskih poznanstava sa Panajtovićem, Kosirićem, Mimmi i Pfaffi.

“Moji roditelji su bili jako zabrinuti mojom strašću prema kocki. Posebno se ljutio otac, koji je prezirao moje rasipanje vremena i novca. Ja mu, međutim, nikada nisam obećavao da neću igrati, već sam se, suprotno, na razne načine i dosta vulgarno pravdao…”. Epilog ovih događaja nije teško naslutiti: od januara 1878. godine, Tesla više nije student Politehnike u Gracu.

Izgubivši stipendiju, Tesla se po drugi put obraća Matici Srpskoj. Iz molbe upućenje 1. septembra 1878. saznajemo da je želeo da nastavi studije u Beču ili Pragu, ali ne u Pešti, jer je u to vreme pored nemačkog naučio francuski, italijanski i engleski, ali mađarski još nije znao. Ni ton poniznosti, koji je doduše bio opšta odlika stila pri takvoj vrsti obraćanja, nije pomogaoa: “Nižepodpisani moli slavnu srpsku Maticu najponiznije, da mu podjeljenjem stipendije za Beč ili Prag moguće učini započete nauke na tehnici dovršiti. …Srbinje kao što se samo razumije…”

Nikola Tesla je ponovo bio odbijen. Ali, 1902. godine je kao slavan naučnik oprostio “greh” “slavnoj” Matici Srpskoj i postao njen član. Krajem 1878. godine, nikog ne obavestivši, odlazi iz Graca.

Početkom januara 1880. godine, otputovao je u Prag.

O tamošnjem Teslinom kratkotrajnom boravku podatke iznosi František Zurek u tekstu Uspomene o Nikoli Tesli, objavljenom u Praškim novinama iz 1927. godine:

“Upoznao sam se sa njim osamdesetih godina prošlog stoleća, u tadašnjoj kafani Nacional u Vodičkovoj ulici, omiljenom sastajalištu studenata. Tu su se okupljali i istaknuti umetnici, među njima Bedrih Smetana i Antonjin Dvoržak. Sala, čiji su prozori gledali na ulicu, imala je bilijarske stolove. Student Tesla je bio neprevaziđeni majstor ove igre… Bio je visok, mršav i lepo građen mladić, preplanulog lica bez brkova, sa nemarno povezanom kravatom. Bio je to čovek bez velikih zahteva, koji je svojim sarkastičnim osmehom ostavljao utisak razumnog muškarca. Dobro je govorio češki… Tadašnje studente suzapanjivala njegova matematička znanja… Posle izvesnog vremena sam se susreo sa njim u Carskoj javnoj biblioteci u Klementinumu. Tih godina su se kod nas svi zanosili Bajronom. Čitao sam njegove stihove na nemačkom prevodu, poredeći ih sa engleskim originalom. Najednom se preda mnom kao priviđenje pojavio Tesla, i njegova koščata ruka se ispružila ka mojoj knjizi. On mi je predložio da ja čitam početak svake strofe, a on će napamet da citira dalji tekst, a ako hoću – može da ide i do kraja knjige. Pokušao sam nekoliko puta, i ubedio sam se da zna napamet praktično celokupnog Bajrona.”

Praški period života Nikole Tesle obeležen je traganjima za novim elektromotorom bez kolektora:

“Naslikao bih sebi, pre svega, mašinu jednosmerne struje, pustio je u rad i gledao kako se struja menja u njenom rotoru. Zatim bih zamislio jedan alternator i uradio istu stvar. Najzad bih vizualizovao sisteme koji sadrže motore i generatore… Odvojio bih kolektor od mašine, stavio ga na drugu osovinu i pustio da radi u mojoj svesti… i sa tom praksom sam nastavio bez prekida…”

„Instinkt je nešto, što se nalazi sa druge strane naučnog istraživanja. Mi posedujemo, u to nema sumnje, veoma osetljive nervne ćelije, koje nam omogućavaju da osećamo istinu, i onda kada je ona još nedostupna logičkim zaključcima ili drugim umnim naporima. Pod delovanjem autoriteta profesora, ja sam se za kratko vreme gotovo odrekao svoje ideje…”

Antal Sigeti pojavljuje se u ovom bitnom trenutku njegovog života kao čovek koji mu je savetima i primerom pomogao da se posveti fizičkim vežbama i preusmeri navike. Ali, Teslina preterivanja i dalje traju. Jednom se sa Sigetijem kladio u to ko će da ispije više mleka, ali je izgubio kod 38 flaše.

Njemu, Sigetiju, nacrtao je Tesla istorijski crtež motora bez kolektora, koji je 1888. god. prikazao u predavanju pred Američkim instituto elektro-inženjera. U jednostavnoj skici nastaloj u pesku Gradskog parka u Budimpešti bio je sadržan princip stvaranja obrtnog magnetnog polja naizmeničnim strujama čije je najvežnije otelovljene predstavljao indukcioni motor. Iz te jednostavne skice proizaći će čitav polifazni sistem.

“Moja maštanja su se izjednačila sa stvarnošću. Ideal mi je bio arhimed. Divio sam se delima umetnika, ali ona su po mom shvatanju bila samo senke i likovi u ogledalu. Pronalazač, smatrao sam, daje svetu dela koja stvarno žive.” (Neka lična sećanja)

5. juna 1884. Tesla je zakucao na Edisonova vrata u njujorškoj South Fifth Avenue broj 65, sa čuvenom preporukom inženjera Čarlsa Bačelora: “Poznajem dva velika čoveka. Jedan ste vi, a drugi je ovaj mladi čovek koji stoji pred vama.”

Edisona nisu fasicinirale pohvale i priče već samo težak rad i sposobnost da se ostvare rezultati. U početku, Tesla se nadao da će ga zainteresovani da svoje pronalaske, ali prilika za razgovor sa gazdom nikako nije iskrsavala. Kada je u decembru iste godine Tesla izvršio bitna poboljšanja na generatorima jednosmernih struja, za šta mu je bila obećanja nagrada od 50 000 dolara i kada je čuo da je to obećanje bilo samo neslana šala, odlučio je da napusti posao. Posljednji datum zabeležen u njegovom dnevniku iz Edisonove radionice bio je 7. decembar. Na sledećoj strani Tesla je zapisao velikim slovima:

“GOOD BYE TO THE EDISONE MACHINE WORKS”
“ZBOGOM KOMPANIO EDISONOVIH MAŠINA”

30. marta 1885. Dvadeset devetogodišnji Tesla podnosi svoju prvu patentnu prijavu za Električnu lučnu lampu. Ali podrška još uvek izostaje. U zimu 1886 – 1887. ostao je bez novca i morao je da radi fizičke poslove za nadnicu od 2 dolara.

Istorijski ugovor je sklopljen 7. jula 1888. Neoprezan, Tesla je pristao da prepiše sva svoja patentna prava na The Tesla Electric Company, čiji je bio jedan od vlasnika, ali kontrola nad sudbinom kompanije i patenata nije bila u njegovim rukama.

“Bila je to najveća greška u mom životu – izjavio je 20. aprila 1908. kao svedok na suđenju Wagner električne kompanije protiv Senčeri električne kompanije – da pristanem na takvu izmenu, zato što me je to uskratilo za velika i vredna novčana sredstva. Ima sada hiljade miliona dolara samo u ovoj zemlji uloženih u moj sistem prenosa i da ja nisam pristao na aranžman, kompanije Vestinghaus, Dženeral elektrik, i mnoge druge radile bi po mojim licencama, i gomile električnih aparata na današnjem tržištu bile bi prodavane u moje ime. Kao što je poznato, ovi aparati se prodaju pod imenima individualnih kompanija, uprkos činjenici da su napravljeni i dalje se proizvode po mojim patentima.”

U knjizi Nenadmašni genije novinar i publicista Džon O’Nil koji je poznavao Teslu, prvi je objavio priču da je Tesla na zahtev Vestinghausa da revidiraju ugovor, isti velikodušno poceopao da pruži podršku velikom industrijalcu. Ali, u pismu svom prijatelju Robertu Andrevud Džonsonu od 24. decembra 1914, Tesla je dao detalj koji potvrđuje tezu da je bio prevaren odmah na početku, da je ugovor bio sastavljen tako da za njega bude bezvredan, i da po tom istom ugovoru ionako ne bi dobio ništa:

“Stari isečci iz novina, koje ste mi poslali, tužni su podsetnik moje nekadašnje gluposti. Imao sam trideset i šest patenata mog sistema prenosa energije u koje su sada investirane milijarde. Dobio sam svaku presudu bez izuzetaka i da to nisu bili samo “otpaci od papira”, primio bih već u honorarima Rokfelerovo blago.“

Ukupna vrijednost tantijema koje je Vestinghaus navodno trebalo da isplati The Tesla Electric Company, do 1906. godine, kada je istekla važnost Teslinih osnovnih patenata, procenjena je, prema instalisanoj snazi do te godine, na 12 miliona tadašnjih dolara.

“Kada razmatram događaje iz prošlosti, shvatam koliko su tanani uticaji koji formiraju naše sudbine. Događaj iz moje mladosti može poslužiti kao ilustracija za to. Jednog zimskog dana uspeo sam da se popnem na vrlo strmu planinu u društvu drugih dečaka. Sneg je bio dosta dubok i topao južni vetar nam je išao na ruku. Zabavljali smo se bacajući grudve niz padinu, koje su se kotrljale, hvatajući po sebi sneg i rasle, neka manje neka više. …jedna grudva je nadmašila sve prethodne, rastući sve više, dok nije postala velika kao kuća i sjurila se u dolinu, uz strašnu grmljavinu. Gledao sam omađijan…. Nedeljama opsle toga slika lavine mi je bila pred očima i pitao sam se kako je moguće da nešto tako malo može tako silno da naraste. Od tada me fascinira uvećanje slabih dejstava, i kada sam godinama kasnije, preduzeo eksperimentalno proučavanje mehaničke i električne rezonance, bio sam veoma zainteresovan od samog početka. Možda, bez tog tog doživljaja iz detinjstva, koji je na mene ostavio snažan utisak, ja ne bih sledio malu varnicu koju je proizveo moj kalem i nikada ne bih usavršio svoj najbolji izum…” (Moji pronalasci)

DEČAŠTVO I MLADOST
UM KOJI RADI KAO PRIRODA

Sve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno, nije imao odvažnosti da donese bilo kakvu čvrstu odluku. Osećanja su mu nadolazila naizmenično i nekontrolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je oscilirao između dve krajnosti – oduševljenja i tuge.

“Želje su mi imale razonu moć”, seća se on, “a umnožavale su se poput glava mitske Hidre“. Bio je opsednut razmišljanjem o bolu u životu, o smrti, o verskom strahu. “Sujeverna ubeđenja su me razdirala, živeo sam u stalnom užasavanju od zlog duha, od utvara, oddžinovskih ljudoždera i ostalih satanskih čudovišta mrata. A onda je, odjednom nastala, korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je novim tokom.

Knjige je voleo više od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njoj zadovolji svoju rano probuđenu čitalačku strast. Otac se, međutim, protivio tome i sppadao ga bes kad god bi ga zatekao da čita noću. Sakrivao je od sina sveće jer nije želeo da kvari oči. Ali on je dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojnica, iz noći u noć, pošto bi zapušio ključaonicu i sve pokuotine, čitao je često do zore.

Prenaoregnutog uma, počeo je da pati od čudnog poremećaja “pojavljivanja živih slika koje je često bilo praćeno jakim bljeskovima svetlosti“, što je, može se reći, karakteristično za ljude obdarene parapsihičkim moćima. “Ovi jaki svetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti“.

Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje “čudnih realnih slika“ unosilo u njegovu dušu, on je pokšavao da se u tim trenucima koncentriše na prizore iz svakodnevnog “običnog“ života.

“U nameri da se tako oslobodim, ja sam neprestano tražio nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao – prizore iz kuće i najbliže okoline. Nakon što sam više puta primenio ove mentalne opreacije, pokušavajući da oteram svoje vizije, primetio sam da “običan život“ gubi bitku, a realnost vizija postaje sve čvršća. Zatim sam instiktivno počeo da vršim ekskurzije izvan granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. One su bile u početku vrlo maglovite, nejasne, i bežale kad bih ja pokušao da usredsredim pažnju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadržim. One su dobile na snazi i jasnoći i najzad postale konkretne kao realne stvari. Uskoro sam otkrio da se najbolje osećam kad se opustim i dozvolim da me sama vizija nosi dalje i dalje. Sve vreme dobijao sam nove impresije i tako sam počeo mentalno da putujem. Svake noći i ponekad i preko dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrlo često, u nova mesta, gradove i zemlje, žive tamo, sretao ljude, pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgledalo neverovatno, činjenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i moja porodica, i svi ti novi svetovi nisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama.“

Verujući da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obično smatra (tj. biohemijski, odnosno biofizički) već da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljašni stimulans. Zaista je neobično da čovek poznat po retko dobrom pamćenju (govorio je sedam-osam jezika), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Još značajnije je, naravno, da neko sa više stotina naučnih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu sprovonika ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse. Sve ovo ne deluje više tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži budizmu. Kasnije, Tesla se budizmu sve više približavao, čak i praktično: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka živeo izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.

Dugo vremena Tesla je posvetio rešavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom životu.

“Samo jedanput u svojoj dosadašnjoj egzistenciji“, kaže on, “imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom: ležao sam u krevetu. Odjednom, pomislio sam da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da će mi dati neki znak. Dva ili tri meseca posle toga bio sam ponovo u Londonu sa mojim, dok ovo pišem, već pokojnim prijateljem, engleskim naučnikom ser Viljemom Kruksom, gde se dikutovalo o spiritualizmu, i bio sam pod punim utiskom ovih misli. Možda ne bih obratio pažnju na drugog čoveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podložan njegovim argumentima, sećajući se njegovog epohalnog rada o “radinat matter“ (zračećoj materiji) koji sam čitao kao student i koji je učinio da zavolim karijeru elektroinženjera. Pomislio sam da su uslovi da se pogleda “iza“ vrlo dobri, jer je moja majka bila žena posebno psihički moćna i obdarena. Čitave noći svako vlakno mog mozga bilo je napeto u iščekivanju, ali ništa se nije desilo do ranog jutra, kada sam zaspao, ili možda zadremao, i video oblak kako nosi anđeoske figure božanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni sa ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je polako plovilo kroz sobu i iščezlo, i ja sam naglo bio probuđen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju nikakve reči ne mogu opisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina.“

TESLA POSEĆUJE BEOGRAD

Posle majčine smrti, na poziv ujaka Petra, sada monaha Nikolaja, Tesla odlazi u manastir Gomirje. Posle manastira odlazi u Beč, Varaždin i Zagreb, pa u Budimpeštu, gde ga pronalazi delegacije beogradske opštine na čelu sa Đorđem Stanojevićem, na čiji poziv Tesla posećuje Beograd, 1. juna 1892, prvi i jedini put u životu. 

Stigao je brzim vozom iz Pešte uveče u 11 časova. Doček na beogradskoj železničkoj stanici na Teslu je ostavio jak utisak. Čim je izašao iz voza, nekoliko hiljada okupljenih građana predvođeni predsednikom opštine i nekolicinom profesora Velike škole, dočekalo ga je burnim: “Živeo Tesla!“

Priređena je igranka na Kalemegdanu Tesli u čast, ali je najopuštenije bilo na svečanoj večeri u Smutekovcu koji se nalazio na mestu današnje pivare na Topčiderskom brdu. U trenutku kada je Zmaj pročitao pozdravnu pesmu Tesli i kada je Tesla ganut skočio i poljubio mu ruku, mnogi su zaplakali.

PESMA

Ne znam šta je, jel’ suština
Il’ to čini samo mis’o
Čim smo čuli dolaziš nam,
Odmah si nas elektris’o.

Na što žice sprovodnice
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja
(Posle možda i etirom).

Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu – sinu;
Najsvežiji list mu trepnu
Pa odleti u daljinu.

Ti nam Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.

I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.

Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sretan
Rukujuć’ se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.

No ti moraš opet natrag
Sastanak nam kratko traja
Al’ toplotu nosi sobom
Bratimskoga zagrljaja

Ostvarena j’ mis’o tvoja
Mis’o divna i golema:
Među nama biće veza,
A daljine nema, nema.

Razumeće listak sveži
Svaku žilu svoga stabla,
Spajaće nas elektrika
(Elektrika naših srca)

I bez žice i bez kabla.

JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ

_

Početkom 1893. Tesla je na predavanju O svetlosti i drugim opjavama visoke frekvencije 1. marta pred Natinal Electric Light Asociation u St. Luisu priredio spektakl.

Preko šest hiljada ljudi je došlo da ga vidi kako kroz telo propušta struju napona od 200.000 volti, bez žica pali sijalice raznih oblika, iz prstiju ruke “izvlači“ plamene jezike dugačke do 20cm. Tu je prikazao usavršene varijante svog oscilatornog varničnog transformatora koga je dalje unapredio i sa kojim je sada mogao da dobija neprekidne i malo prigušene struje visoke frekvencije i napona veoma širokog opsega. Da bi dokazao kako njegova naizmenična struja na određenim frekvencijama nije opasna po život, Tesla više puta sam sebe javno uključuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenične struje i postiže fantastičan efekat: vrši električno praženjenje sopstvenog tela, u mraku, tako da mu čitavo telo svetli, izgledajući kao da gori, obliveno jezicima sablasnog plavičastog plamena.

U kući Džonsonovih Tesla je upoznao Marka Tvena. Ispričao mu je kako se, posle završene male mature u Gospiću, razboleo i kako mu je čitanje njegovih priča na nemačkom prevodu pomoglo da se oporavi. Ovo je Tvenu nateralo suze na oči.

U razgovoru sa genijalnim pijanistom Ignjacom Paderevskim, konstatovao je da su obojica u isto vreme, 1882, boravili u Strazburu. Kod Džonsonovih je upoznao i Antonjina Dvoržaka, kompozitora New World Simphony koja se baš u to vreme izvodila u Njujorku, Radjarda Kiplinga, pisca Knjige o džungli, kao i Teodora Ruzvelta, budućeg predsednika Sjedinjenih država.

Često je Tesla vodio prijatelje u svoju laboratoriju, gde je pokazivao retke i spektalularne eksperimente, navodeći goste da i sami u njima učestvuju. Maštovito je režirao ovakve susrete, priređujući prvo večeru u restoranu sa jelima po njegovim receptima, zabavljajući goste recitujući im najlepšu italijansku, nemačku i englesku poeziju, da bi svi na kraju završili u laboratoriji gde bi im Tesla u mraku pokazivao varničenja moćnih oscilatora ili najnovije fosforoscetno svetlo.

Daleko istočna učenja upoznaje u to vreme preko indijskog monaha i propovednika Svamija Vivekanande. Sa Svamijem raspravlja o Brami, univerzalnom umu koji proizvodi pranu – životnu silu i akašu – etar.

Sredinom 1896. povodom svojih najnovijih rezultata u oblasti bežične telegrafije u članku Tesla’s New Marvel / Machine for Comunications with Stars / Teslino novo čudo / Mašina za saobraćanje sa zvezdama, on izjavljuje: 

“Na osnovu mojih nedavnih eksperimenata uveren sam da ćemo u vrlo kratkom vremenu prevazići nezgrapne metode proizvodnje struje koje su sada u modi. Električni fluid iz atmosfere pružiće nam dovoljno energije. Taj elektroomotač Zemlje omogućiće nam da trenutno šaljemo poruke s jednog dela sveta na drugi. Isti taj elemnat, za koji vjerujem da je beskonačan, i nije ograničen na našu atmosferu, može se koristiti i za saobraćanje sa drugim planetama.“

KOLORADO SPRINGS

U Kolorado Springs stigao je 18. maja, 1899. godine. Novinarima koji su se interesovali za razlog dolaska, rekao je da su mu ciljevi da “konstruiše generator visokofrekventnih struja velike snage, usavrši metode individualizacije i međusobne izolacije prenete energije i utvrdi zakone prostiranja struja kroz zemlju i atmosferu.“

Prema njegovim uputstvima, za dve nedelje je sagrađena laboratorija – jednostavna drvena baraka 20 metara dugačka, 17 široka i 9 metara visoka. Iznad vrata stavio je natpis iz Danteove Božanske komedije – “ostavite za sobo svaku nadu, vi, koji ulazite!“

Tesla je bio oduševljen lepotom neba iznad Kolorada, neverovatnim oblacima najrazličitijih boja i oblika, koji su podsećali na “grudve od zlata“ ili “komade usijanog metala“. Opis prirode koji je ostavio pod datumom 1. avgust 1899, u svom dnevniku, fascinantan je gotovo isto toliko koliko i opisi rada njegovog čuvenog transformatora od 12 miliona volti.

“Originalnost cveta u samoći – izjavio je kasnije – slobodan od spoljašnih uticaja koji prete da obogalje kreativni um. Biti sam sa idejom, to je uslov otkrića.“

Kolorado će ipak biti zapamćen po otkriću vezanom za treći i najambiciozniji cilj – za električne osobine planete. U pismu uredniku Popular Mechanics Magazine, 2. juna 1912. o tome kaže:

“Ali, ono što je na mene ostavilo jači utisak čudesnosti od bilo čega drugog je otkriće stojećih talasa, koje sam učinio 1899, pokazujući da se čitava planeta na kojo živimo, uprkos njenoj nazamislivoj veličini, može navesti da treperenjem odgovori na najslabije treperenje ljudskog glasa.“

Neposredno posle oluje koja je pogodila Kolorado Springs u noći između 3. i 4. jula, Tesla je opisao eksperiment:

Noćašnja zapažanja su bila takva da se ne mogu lako zaboraviti iz više razloga. Veličanstvenu sliku je davala neobična parada munja i bili smo očevici ni manje ni više no 10 do 12 hiljada pražnjenja za dva sata. Gotovo neprekidno je sevalo pa čak i docnije noću, kada je oluja jenjavala moglo se izbrojati 15-20 munja u minutu. Neka pražnjenja su bila čudesno sjajna i često su se granala u 10 i dvostruko toliko munja. Često su neke bile deblje pri dnu nego pri vrhu. Da li je to moguće? Ovo treba oripisati verovatno činjenici da je prizemni deo bliži posmatračevom oku. Oluja je dopirala iz daljine i kako se spuštao mrak bivala je sve jača. Jedan instrument (obrtni “koherer“) bio je uzemljen i vezan za ploču iznad zemlje, kao u mom planu za telegrafiju, a korišćen je i jedan kondenzator radi pojačanja efekata koji se prenose kroz tlo. Takav metod pojačanja obezbeđuje mnogo bolje rezultate i biće podrobno opisan u više modifikacija. Ja sam ga koristio prilikom proučavanja svojstava Lenardovih i Rentgenovih zraka, i to sa odličnim rezultatima.

Relejno kolo nije bilo podešeno do velike osetljivosti, ali je ipak počelo da radi kada je oluja bila još uvek udaljena oko 80 do 100 milja. Daljinu sam odredio na osnovu brzine prostiranja zvuka. Kada se oluja primicala, trebalo je instrument podešavati na sve manju osjetljivost, da bi proradio prilikom svakog pražnjenja. Obično zvonce bilo je vezano za zemlju pa je i ono često reagovalo. Mali varničar je bio premošćen svetlom varnicom kada je počelo da seva u blizini. Držanjem ruke na varničaru mogao se osetiti udar koji je pokazivao jačinu struje koja je prolazila između tla i izolovane ploče…

Na osnovu otkrića stacionarnih talasa utvrdio je osnove električne osobine celokupne planete, neophodne da podesi svoj oscilator sa dodatnim kalemom tako da ova dva sistema, oscilator i zemlja, mogu rezonatno da osciluju.

U patentu Tehnika prenošenja električne energije kroz prirodne sredine  koji je prijavio 16. maja 1900. izneo je podatak da je najniža rezonatna frekvencija Zemlje 6 herca, što je potvrđeno tek merenjima koje je 60-tih godina izveo Šuman. 

Do kraja 1899. Tesla je izveo niz eksperimenata i došao do drugih značajnih otkrića i zapažanja koji su ostali u senci rada na bežičnom prenosu. Utvrdio je uslove pod kojima pri pražnjenju nejgovog oscilatora nastaju vatrene lošte, u jednom trenutku je u pravilnim vremenskim razmacima registrovao signale nepoznatog porekla za koje je pomislio da dolaze od inteligentnih bića sa druge planete,  stvorio je veštačku maglu u laboratoriji i uverio se u tehničku mogućnost veštačkog proizvođenja kiše. Pred sam odlazak iz Kolorada, Robert Džonson mu je opslao fotografa koji je snimio najvažnije detalje eksperimenata.

KVANTNA MEHANIKA, TEORIJA RELATIVNOSTI I TESLINA ETARSKA TEHNOLOGIJA

Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela Kanta da su vreme i prostor apriorne forme ljudskog iskustva. I budući da nema ni jednog fizičkog sistema u kosmosu koji apsolutno miruje, a svetlost se kreće određenom konstantnom brzinom, posmatrači na svim fizičkim sistemima koji se kreću brzinama različitim od svetlosti imaće svoje karakteristično lokalno vreme. Tako ni jedan od njih neće objektivno percipirati događaje, već samo relativno. Koristeći radove čuvenog irskog matematičara Hamiltona, Ajnštajn je stvorio takav sistem izračunavanja stvarnih parametara fizičkih događaja, koji su prevazilazili varijante subjektivnih utisaka i matematični talno opisivali realnost.

U opštoj teoriji relativnost objavljenoj 1919. godine Ajnštajn je pomoću tenzorskog računa i pretpostavke o zakrivljenosti prostora uspeo da zameni Njutnov pojam sile i izračuna putovanju planete Merkur oko unca tačnije nego li da je koristio Keplerove zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije.

Samu materiju Ajnštajn je smatra prostorno vremenskim događajem. Čuvena je njegova kritika Njutnove koncepcije odeljenosti apsolutnog vremena, apsolutnog prostora i grube materije: “Ako bismo iz kosmosa izbacili svu materiju, ne bi u njemu ostali ni vreme ni prostor.“

Treći pristup razumevanju fizičke realnosti bio je Teslin. Oslanjajući se na radove Faradeja i Aragoa, s jedne, i Galvanija i Volte sa druge strane, Tesla je na osnovu Helmholcove teorije akustičkih rezonatora i modifikovanog modela etra Lorda Kelvina, uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u eksperimentima davala zapanjujuće rezultate. Njegov glavni aksiom bio je “da celokupna energija jednog fizičkog sistema potiče iz spoljne sredine“. Po njemu, ekscitacija, odnosno međusobna komunikacija fizičkih sistema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, tj. na simultanom oscilovanju delova sistema. Smatrao je da se koncept etra nikako ne može izbeći u fizici, jer se materija i prostor ne mogu apsolutno razdvojiti. Elektricitet je za Teslu bio fluidna supstancija obdarena moći percepcije i svešću. U matematici je bio pobornik realističkih gledišta, po kojima postoji identitet matematičkih i fizičkih objekata, odnosno postvarenost matematike. U načinu postavljanja problema uzor mu je bio grčki mehaničar Arhimed, koji je tvrdio “da vreme treba izbaciti iz fizike“ kao suvišan pojam.

KOLORADO SPRINGS I KULA VORDENKLIF – EKSPERIMENTI TESLINE ORIGINALNE FIZIKE

Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se isključivo u otkrivanu dubinskih zajedničkih karakteristika fizičkih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. Kula Vordenklif, (izgrađena na Long Ajlendu kod Nju Jorka 1901-5), kojom je mogao da uspostavi zajedničko vibriranje jonosfere i planete Zemlje.

Razlike Tesle i Ajnštajna u stvovima o fizičkoj realnosti su fundamentalne:

1. Za Ajnštajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan;

2. Za Ajnštajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizičkoj realnosti, a za Teslu fizička realnost je univerzalna i prožima sve nivoe kosmičke egzistencije, tj. spoznaja istine ne može se izbeći ni na koji način;

3. Za Ajnštajna, svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmičke svarnosti, a matematika je čist gnoseološki instrument kojim se ljudska empirija privodi fizičkoj realnosti; za Teslu, svet je jedinstven i materija koja proističe iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora

4. Za Ajnštajna, etar ne postoji kao stvarni entitet, već je to plod pogrešnih mišljenja kroz istoriju nauke; za Teslu etar je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u etru nastaje materija;

5. Za Ajnštajna, sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljenošću, za Teslu sila je niz matematičkih operacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizičkog sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile, dok za većinu drugih naučnika, kao i za Ajnštajna, obrnuto, tj. sila ima matematički karakter;

6. Za Ajnštajna, vreme je samo poredak događaja, ne postoji kao fizički entitet, već se utvrđuje merenjem od sistema do sistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizičke sisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar.

7. Za Ajnštajna je najveća brzina u vakumu brzina svetlosti od 300.000km/sec, za Teslu brzina elektromagnetskih talasa nije ograničena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu moguć trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distancu, a da brzina mehaničkih i elektirčnih talasa kroz Zemlju uveliko prevazilazi Ajnštajnovu brzinu svetlosti u vakumu.

U razgovorima sa prijateljima Tesla je često pobijao mnoge Ajnštajnove tvrdnje, najšešće onu o zakrivljenosti prostora. Smatrao je da je time povređen zakon akcije i reakcije: “Ako se u prisustvu velikih gravitaconih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja“.

Ajnštajn je bio čovek čiste teorije, a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajnštajn je Tesli čestitao njegov 75. rođendan, ističući kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generator a i motora naizmenične struje, što su po svemu sudeći Teslina manje značajna otrkića.

SVETSKI SISTEM

Svetski sistem Tesla zasniva na sopstvenim pronalscima kao što su: Teslin transformator, tj. aparat za stvaranej električnih vibracija specijalnih karakteristika; Uveličavajući predajnik, odnosno transformator naročito podešen da ekscitira planetu Zemlju (za transfer elektriciteta ovaj instrument ima isti značaj kao teleskop u astronomiji); Teslin bežični sistem, koji obuhvata izvestan broj usavršenih aparata i danas je jedini poznat način za ekonomičnu transmisiju električne energije na razdaljinu, a bez posredstva žica; aparat za individualizaciju signala zahvaljujući tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajni signali ili poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to jest, oni ne ometaju druge signale ili poruke. Stacionirani Zemljini talasi (popularno objašnjeno, ovo izvanredno otkriće znači da Zemlja reaguje na električne vibracije određene frekvencije, isto kao što zvučna viljuška hvata specifične zvučne talase; ove posebne električne vibracije koje su u stanju da snažno ekscitiraju Zemlju mogu se koristiti na bezbroj načina, a pre svega za promenu svetskog energetskog sistema koji je veoma nesavršen i ni izdaleka ne iscrpljuje naučne i prirodne mogućnosti).

Ciljeve Svetskog sistema Tesla formuliše na takav način da je jasno da on smatra da uspotavljanje guste komunikacione mreže svih oblika i nivoa treba da posluži humanizaciji nauke i tehnologije. U tome je on na početku dvadesetog, bio vizionar dvadeset prvog veka. Dakle, Tesla se još davne 1900. godine zalagao za:

  1. Uspostavljanje veze među postojećim telegrafskim stanicama ili centrima širom sveta; (ostvareno)
  2. Organizovanje tajne državne telegrafske službe čiji rad nije mogue ometati; (nije ostvareno, koliko se zna, jer nisu primenjeni Teslini patenti za radio prenos, nego Markonijevi koji za svako simultano emitovanje zahtjevaju posebnu frekvenciju);
  3. Uspostavljanje veze među postojećim telefonskim centrima, odnosno stanicama na Zemlji; (ostvareno)
  4. Univerzalna distribucija opštih novinskih vesti putem telegrafa ili telefona; (ostvareno)
  5. Osnivanje službe na principima Svetskog sistema za dostavljanje obaveštenja isključivo u privatne svrhe; (ostvareno internacionalnom kompjuterskom mrežom, tj. internetom)
  6. Uspostavljanje međuveza svih telegrafskih aparata na svetu; (ostvareno još za Teslinog života)
  7. Osnivanje službe za distribuciju muzike pomoću ovog sistema; (ostvareno)
  8. Univerzalno registrovanje vremena jeftinim časovnicima koji sa astronomskom preciznošću označavaju sekunde, a da pri tom ne iziskuju nikakvo staranje; (ostvareno)
  9. Prenošenje širom sveta znakova, slova, zvučnih signala, itd. bilo da su kucani na mašini ili rukom ispisani; (ostvareno – precizan opis telefaksa)
  10. Osnivanje svetske službe za potrebe trgovačke mornarice koja navigatorima svih brodova omogućava da pilotiraju bez kompasa, da tačno određuju lokaciju, čas i brzinu, da izbegavaju sudare i katastrofe itd. (ostvareno)
  11. Uvođenje svetskog sistema štampanja na kompnu i moru (ostvareno)
  12. Reprodukovanje fotografija i svih vrsta crteža ili pisanih tekstova koji bi se otpremali širom sveta; (ostvareno)

Ma da je razvoj moderne nauke i tehnologije itekako dao za pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa njima poklopio u fundamentalnoj koncepciji: naime, Tesla je sve ovo hteo da ostvari prenošenjem signala kroz planetu Zemlju, a ne koristeći njenu orbitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik korišćenja nuklearne energije, opasnog usled ljudskog nepoznavanja prave strukture materije od koje se ljudi sastoje, Tesla je smatrao da je svako narušavanje kosmičkog prostora, odnosno Zemljinog magnetnog polja, povreda harmonije prirodnih zakona. Ovo proističe iz negativnog dejstva ljudske slobone volje, koje biva destruktivno, ukoliko izostane etička komponenta nauke oličena u dobroti koja sama po sebi donosi više saznanje pri svesnoj selekciji ispravnih namera. Čovečanstvo, koje živi na Zemlji, smatrao je on, mora da otkrije sve oblike prirodne simbioze sa planetom, inače je u opasnosti da uništi svoje jedino kosmičko vozilo.

PISMO MORGANU

U novembru 1900. uputio je prvo pismo Morganu u kome je izneo deo svog plana, i to onaj koji se odnosio na prekookeanske bežične komunikacije. Prećutao je da je njegov glavni cilj bežični prenos snage. U pismu je izneo i koliko mu je para bilo potrebno za opremu: 100.000 dolara za transatlanski prenos poruka i 250.000 dolara za transpacifički. Morgan nije reagovao odmah. Razmišljao je i Tesla mu je 10 decembra uputio novo pismo: 

“Pre nego što nastavite dozvolite mi da vas podsetim, da ako bi na svetu postojali samo malodušni i šrkti ljudi, ništa veliko nikada ne bi bilo učinjeno. Rafael ne bi mogao da stvori svoja remek dela, Kolumbo ne bi otkrio Ameriku, Atlanski kabl ne bi mogao da bude postavljen. Vi, za razliku od svih ostalih ljudi, treba da budete čovek koji će se hrabro upustiti u ovaj poduhvat, samo naizgled opasan, podstaknuti superiornim uvidom, kao i željom da se unapredi jedna nova umetnost od neprocenjive vrednosti za čovečanstvo“.

MUZIKA 

Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta leži u osnovi izvođenja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i elektromagnetnim poljima. Vratimo se na čas mistiku Džordžu Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. Govoreći o vibratu, on ističe da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se naći ljudi koji žive lišeni muzike i plesa.

Prije više od 2500 godina Pitagora je rekao učenicima da je kamen zaleđena muzika. Poznato svojstvo svake čestice u fizičkom svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, što znači od njenog pevanja.

Ljudi stvaraju muziku, ali prije toga, ona stvara ljude. Dar slušanja otvara nam mogućnost seećanja našeg najdubljeg porekla. Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmičke osobine svih stvari. Vibrato nam pomaže da ujedno istražimo sebe i svet čiji smo deo. Ta pulsacija izviruća iz tona može da nas dovede do nečega što je najspontanije i najkreativnije u ljudskom životu.

Vibrato koji pobuđuje unutrašnje ljudske tonove može biti i duboko erotičan. Kod laganog stava Bahovog Četvtog brandenburškog koncerta, svi drveni duvački instrumenti jednog orkestra i žice počnu da podrhtavaju i zajedno pulsiraju. Publika, kao da osjeća neko čuđenje da tako jedan intiman zvuk može da se izvodi javno. Opasno senzualno svojstvo vibrata objašnjava se činjenicom da brzina virbacija od sedam pulsacija u sekundi precizno odgovara stanju alfa-talasa mozga. A to je stanje između buđenja i spavanja kada je odsutna uobičajena kontrola uma. Sanjač, budeći se, često ima osjećaj pristupačnosti svih izvora memorija i stvaranja.

Poznata je vizija brojevnih funkcija, koju je matematičar Poenkare spazio pred samo utonuće u dubok san: matematičke ideje igrale su se u oblaku pred njim, sudarajući se kao materijalne i kombinujući u rezultat koji je dugo tražio. Takođe, snažan i dugotrajan muzički vibrato, hvatajući ritam sa našim mozgom, stvara uslove za neku vrstu svesnog sanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve se veoma lako pamti.

Način kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet stvari i događaja, jer je sve to vibracija. Brzina vibracija subatomskih čestica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog nukleusa izgledaju još brži. Vibracije svih energija zračenja – radio talsa, toplote, svjetla, rentgenskih zraka itd – mogu da se svrstaju u red. Elektromagnetski talasi imaju svoje vlastite harmonične gornje tonove, a postoje i izvesne sličnosti koje se pojavljuju među intervalima oktava. Zakoni muzičke harmonije primenjeni na elektromagnetiku daju izvanredne rezultate. Upravo zato je Nikola Tesla koristio Helmholcove radove o zvuku za svoje električne rezonatore.

Johan Kepler, astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da je svaka planeta sunčevog sistema živa i da je na svakoj od njih nastanjen njen anđeo čuvar koji čuje njenu muziku. Planete, na putanjama oko Sunca, sviraju: Merkur, koji ima najveću brzinu, peva pištavu ulaznu i silaznu skalu preko pikolo flaute. Jupiter, najsporiji, proizvodi duboku snažnu tutnjavu. Venera menja ton od dura do mola šest, a Zemlja svira divni drugi mol. Poseban aranžman zvukova, što ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove sličnosti i različitosti, to je i način kako stvari rastu i trule, propadaju, kao i način kako iz dekomponovanih sistema izrastaju novi, mladi sistemi. Duboka struktura muzike ista je kao i struktura svega ostalog.

Holandski naučnik Kristijan Hajgens primetio je 1665. godine da klatna dva časovnika postavljena na zidu jedan pored drugog zadobijaju istu periodu klaćenja, tj. klate se u preciznom ritmu. To je zapravo univerzalan fenomen. Kada dva ili više oscilatora pulsiraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontano uklope tako da počnu pulsirati u tačno i isto vreme. Oni se ponašaju prema zakonu ekonomičnosti i načelu minimuma energije jer je svakom klatnu ponaosob kod zajedničkog pulsiranja potrebno manje energije nego kod aritmitičnog ili suprotnog. To usaglašavanje svuda je prisutno ali ga retko primećujemo. Moglo bi se čak reći da su sve žive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmički. I najjednostavniji jednoćelijski organizam oscilira u velikom broju harmonično složenih frekvencija, na subatomskom, atomskom, molekularnom, subćelijskom i ćelijskom nivou.

U komplikovanom organizmu kao što je ljudski, račun tih frekvencija je veoma složen. Naši unutrašnji ritmovi čvrsto su međusobno povezani, ali ništa manje, povezani i sa spoljnim svetom. Ljudska fizika i mentalna stanja menjaju se sa ritmom sezonskih kretanja Zemlje i Sunca, sa plimom i osekom, sa dnevno-noćnim ciklusom kao i u kosmičkim ritmovima koji današnja nauka nije odredila i uglavnom ne uzima u obzir. Kada se faze tih ritmova poremete, javlja se osjećaj nelagodnosti što je predznak oboljenja.

Dvije galaksije mogu da prođu jedna kroz drugu kao dva oblaka dima, jer su zvezde u galaksiji međusobno udaljene distancama jednakim milionitim umnošcima njihovih dijametara, tj. vrlo su retke. Koalizija je malo vjerovatna.

ELEKTROMAGNETSKO POLJE – TALASI – RITAM

Ljudsko telo generiše svoje vlastito elektromagnetsko polje i na nas, veoma mnogo, na poznate i nepoznate načine, utiču elektromagnetska polja sredina u kojoj se nalazimo. Nauka tek treba da načini prve veće korake u pravcu ovog izučavanja.

Naše fizičko telo manifestacija je unutrašnjeg pulsa koji je ujedno i naš identitet, naša pozicija u Kosmosu. Takozvano mistično astralno telo ima u suštini elektromagnetsku materijalnu osnovu. Celi život neke jedinke ima određenu ritmičku šemu koja preživljava fizičku smrt i predstavlja vantelesno iskustvo duše koja se ponovo reinkarnira.

Postoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli koriste Šumanovi talasi (to su talasi koji rezoniraju sa 7,8 treptaja u sekundi i čine polje stojećih talasa u kanalu između zemljine jonosfere i njene površine; oni su takoreći naš prirodni elektromagnetski omotač.

Hologram čovjeka nije ništa drugo do fizička osnova savršenog ritma kosmosa. Duša, čija je vremenska odlika svesnost, pomerena je u fazi u odnosu na genski materijal. A svesna volja samo je jedan od univerzalnih instrumenata kosmičke namernosti, onaj primordijalni. Pravi čovek na pravom mestu je taj čije su namjere usaglašene sa kosmičkim ritmovima. Svesna namera ima veliku moć i naš glavni izbor je u preuzimanju odgovornosti za ishod njenog uticaja.

Tajna Vordenklifa duboka je, i o pravoj nameni Tornja nemoguće je govoriti u Teslinom odsustvu. Međutim, mnoge tehničke činjenice ukazuju da je Teslin objekat, podignut na Long Ajlendu (u to vrijeme omiljenom njurorškom izletištu) praktično bio daleko ispred onoga o čemu savremeni naučnici samo maštaju. Bio je to uspešno testirani emiter kompleska elektromagnetskih talasa, kojima je Tesla izazvao zemljotrese, mentalne promene na ljudima i životinjama, palio atmosferu, uspotavljao neprobojne energetske barijere u jonosferi, kontrolisao atmosferske prilike (raspršujući ili kondenzujući oblake odgovarajućim frekvencama), i najzad, primao tok neiscrpne energije iz etra po danas nepoznatim principima etarske tehnologije.

Tesla je otkrio ne samo da elektromagnetska polja utiču na ljudski mozak, već i da menjaju lokalnu vremensku koordinaciju svesti. Pojam energije shvaćen u današnjem smislu Tesla nije koristio. Imao je spostvenu elektromagnetsku teoriju, do danas neodgonetnutu i u njegovim su računima elektromagnetski talasi imali ove osobine: oscilaciju (pod njom je Tesla podrazumevao konfiguraciju prostora na kome sam talas kao takav egzistira), frekvenciju (kvocijent oscilacija, odnos dva homogena ili dva heterogena elektromagnetska polja) i vibraciju (složen sistem frekvencija u međusobnom harmonijskom odnosu).

ETAR JE TESLINA PRAVA DOMOVINA

Dva puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze o tome šta je svrha Tronja na Long Ajlendu. Prvo je tvrdio da je u pitanju svetski telegrafski i telefonski sistem (ovaj drugi takođe bezični), a potom je promenio priču i govorio o svetskom sistemu bežičnog prenosa energije kroz Zemlju. Tehničke karakteristike Vordenklifa ne potvrđuju ni jedno ni drugo. Trag istine nalazi se možda u jednom od pisama Morganu: „To što sam zamislio, gospodine Morgan, nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe žica, nego prije transformacija čitavog globusa u osećajno biće, kao što to globus i jeste, koji može da oseća svim svojim delovima i kroz koji misao bljeska kao kroz mozak…“ (Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, Spemteber 13, 1901, Libary of Congress)

Punu snagu svog transmitera Tesla je isprobao 15. jula 1903, počevši tačno u ponoć. Građani Njujorka prisustvovali su te noći manifestaciji daleke naučne budućnosti. Zaslepljujuće blještavi pramenovi električne plazme, dijametra i po stotinu milja spajali su sfernu kupolu Vordenklifa sa nebom. Pod naslovom Teslini bljeskovi zastrašuju i pod naslovom Ali on neće da nam kaže šta to pokušava sa tornjem. 

The New York Sun  izvestio je sledećeg dana: 

“(…) susedi koji žive u blizini Tesline laboratorije na Long Ajlendu više su nego zainteresovani za prirodu njegovih eksperimenata sa bežičnim prenosom. Prošle noći bili smo svedoci neobičnih fenomena kao što su munje raznih boja koje je Tesla po volji puštao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj površini koje je noć povremeno pretvaralo u dan (…) dešavalo se i da čitav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen svetlucavim elektricitetom koji se koncentrisao po obodima ljudskih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlošću (…) izgledali smo sami sebi kao duhovi“.

O asihronom motoru koji radi na gravitacione talase planeta sunčevog sistema (motor sam počinje sa radom u izvjesno doba godine, reagujući na određenu konstelaciju planeta i isto tako staje kada mu istekne rezonantni interval vremena). Osim ovoga, Tesla je ostavio i „lebdilicu“, metalni disk sa antigravitacionim svojstvima, koji levitira na visini koja zavisi od jačine gravitacije na datom terenu.

Pomoću svoje takozvane otvorene vakuumske cevi Tesla je proizvodio protone, elektrone i neutrone direktno iz fizičkog kontinuma, stvarajući ih na bilo kojoj udaljenosti.

Umesto da pusti da protonski snop putuje prostorom do određenog mesta, on je obrazovao uslove za trenutno nastajanje proizvoljnog broja čestica na bilo kojoj zadatoj distanci. Veličina elektrona, protona i neutrona takođe ničim nije bila ograničena. Upravo razlika u njihovoj veličini, s obzirom da su one gradivne jedinice svakog sveta u Kosmosu, jeste razlog vremenskog pomeranja među paralelnim svetovima koji inače svi pripadaju istom osnovnom kontinuumu.

Savremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna objašnjenja fizičkog krije u metafizičkom. I dokle god naša nauka bude zaslepljena istraživanjem isključivo materije, dotle ćemo biti u ovom nepodnošljivom stanju izluzorne, podeljene i nesavršene svesti.

TESLA – KOSMOLOG IMAO JE SVOJU FILOZOFSKU I RELIGIJSKU POZICIJU

„Aristotel je učio da u vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokreće i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je celi kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kada pokušavam da ga shvatim duhovno onda su to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost jer se i sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji.“ – Nikola Tesla

Jedna od njegovih omiljenih tema bila je razmatranje energetskih potencijala čovečanstva: “Svet mora prestati sa trošenjem neobnovljivih izvora energije kao što su ugalj, nafta i gas. Proces dobijanja energije iz ovih izvora je varvarski, a uz to čovek sada troši rezerve koje pripadaju budućim generacijama.“. S ponosom je isticao da je njegov polifazni sistem omogućio korak ka napuštanju fosilnih goriva. Veoma uspešno i u tajnosti, razmatrao je i ostale vidove dobijanja čiste energije kao što su magnetizam i gravitacija,a  kratkoročno je predlagao projekat kontrole padavina električnim putem. Već je bio ovladao mehanizmima stvaranja ogromnih veštačkih praženjanja i tvrdio je da upravljanje padavinama radi povećanja snage vodenih tokova predstavlja jednostavan inženjerski poduhvat.

SUSRET TESLE I TADAŠNJEG DR NIKOLAJA VELIMIROVIĆA

Godine 1915. u Ameriku je došao dr Nikolaj Velimirović, budući episkop Žički, zbog svojih znamenitih govora prozvan srpski Zlatousti. Mislilac i poznavalac dubina hrišćanskog učenja, takođe je odlično poznavao i svetsku filozofiju, istoriju i nauku. Na proslavi Cosmopolitan Club-a u Njujorku, održanoj 195., razočaran Evropom, zajedno sa milionima drugih, nada se u Ameriku, taj novi centar civilizacije:

“Najveći američki umovi, zauzeti su sada proučavanjem i pravljenjem novog programa za njihov Novi svet. Oni se nalaze na raskrsnici. Moraju da odluče: Da li će Amerika biti sama za sebe, a svet za Ameriku, ili će ona postojati za ceo svet… Amerika stoji na vrhuncu svoje moći opasana sa dva pojasa: stvaralaštvom i milosrđem. Hoće liona uzdići svet gore, do toga vrha, ili će pomračiti svoju viziju ohološću…“

Glavni razlog njegovog boravka u Americi bio je da pomogne u rešavanju problema koje je imala Srpska pravoslavna crkva. Njegova ideja je bila da Pupin, Tesla i Radosavljević zajedno potpišu “Vidovdanski proglas“ i time objave početak drugačije istorije američkih Srba. Obavio je prethodne razgovore sa Pupinom i Radosavljevićem i preko ovog posljednjeg zatražio je sastanak sa Teslom.

Njihov susret 6. jula 1915. opisao je prota Petar Stijačić, koji je pripremio sastanak po nalogu Paje Radosavljevića:
“ Tesla je odredio da prijem bude tačno u 3 sata poslije podne u “plavom salonu“ u hotelu Valdorf Astoria, u kojem je on živio i bio nastariji stanar. I mi smo bili tačni; u tri sata unišli smo u određeni salon, a iz pobočne sobe izašao je g. Tesla, visok, prav kao svijeća i suhonjav. Posle ličnog upoznavanja povela se riječ o našoj katastrofi u Srbiji i Crnoj Gori i inače o srpskoj borbi, pa je došla riječ i o našoj neslozi u Americi. Dr Nikolaj je predlagao, da bi gospoda Tesla, Pupin i Radosavljević potpisali jedan zajednički apel, upućen američkom Srpstvu, da se za vrijeme rata međusobno slože, kako bi bolje mogli pomoći u borbi svojima na domu. Tesla se izvinjavao da on nije u našim društvima ni savezima aktivan, a na njih bi trebalo najprvo apelirati; nego je preporučio da to učine Pupin i Radosavljević, kao aktivni pretsjednici saveza: Soge u Njujorku i Srbobrana u Pitsburgu.

Na ponovnu molbu dr. Nikolaja, Tesla je odgovorio ovako:
“Dragi g. doktore, ja poznajem naš srpski narod, on ima svoje poglede na sve; takav apel ni bi naišao na odobravanje, a ima u nas i novinara koji bi nas potpisnike “iščibukali“ oštricom svoga pera. Nego kad ste sad iz domovine došli, zašto nijeste donijeli takav apel američkim Srbima od dva naša srpska vlada: Kralja Petra I Karađorđevića i Kralja Nikole I Petrovića?“

Tesla je ostao pri svojoj odluci, ali iz pažnje prema dr Nikolaju, uzeo je kopiju toga apela na pročitanje. Sutradan, posle susreta sa Teslom, Nikolaj Velimirović je javio Radosavljeviću: 
Bio sam kod g. Tesle. Zadovoljan sam to sam upoznao toga neobičnog čoveka. No s druge strane žalim što sam i pokušao da ga uvedem u stvari narodne… greh je odvraćati ga od njegovog posla i potrzati na drugu stranu. Ja sam sasvim usvojio njegove razloge.“

URUČENJE ZLATNE EDISONOVE MEDALJE

Osamnaestog  maja 1917. godine Tesla je bio pozvan na svečano uručenje jedne od najvećih američkih priznanja zlatne Edisonove medalje za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja.

Na ponovljene molbe upornog i dobronamernog Berenda, potpredsednika Američkog Instituta električnih inženjera, Tesla je na kraju odgovorio potvrdno. Na samoj ceremoniji predaje dogodio se zanimljiv incident. Posle svečane večere u Inženjerskom klubu, mnogobrojno društvo je prešlo u zgradu Instituta američkih inženjera koju Brajant park deli od zgrade Njujorške javne biblioteke. Učesnici ceremonije su počeli da izlaze na pozornicu, ali je Berend odjednom konstatovao da Tesla nije među njima. Nastala je potraga ali bez rezultata. Onda se Berend setio nečega što mu je u prvi mah izgledalo neverovatno. Izašao je iz zgrade prošao kroz park i kao što je pretpostavljao, ispred Biblioteke je ugledao Teslu kako se bavi svojim redovnim večernjim zanimanjem – hrani golubove. Vratili su se zajedno nazad i svečanost je nastavljena.

Te večeri Berend je održao divan govor u Teslinu čast i između ostalog rekao nešto što će se kasnije često ponavljati: “Dovoljno će biti ako kažem da kad bismo isključili iz naše industrije rezultate rada g. Tesle, svi točkovi te industrije prestali bi da rade, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bili bi neosvetljeni, naše fabrike mrtve i dokone. … Njegovo ime obeležava…. Iz njegovog rada proizašla je revolucija u elektrotehnici.“

Tesla je odgovorio neobično:
Mogu da kažem da sam u srcu duboko religiozan, mada ne u otrodoksnom značenju reči, i da se odajem stalnom zadovoljstvu uverenosti da najveće tajne našeg bića tek treba da budu protumačene i da, uprkos svim suprotnim dokazima čula i učenjima suvih i egzaktnih nauka, ni sama smrt neće značiti kraj divnim metamorfozama čiji smo svedoci. Na taj način sam uspeo da održim nepokolebljiv mir svesti, što me čini otpornim protiv nevolja, kao i da postignem zadovoljstvo i sreću do te mere da mogu da je izvlačim čak i iz tamnije strane života, iskušenja i patnji.“

U SVETU KOJI GA NE RAZUME – TESLINA DUHOVNOST

Mnoge žene su u toku Teslinog života pokušavale da mu priđu, ali bezuspešno. Među njima su bile lepotice, Flora Dodž, Laaza Kostić naš veliki pesnik provodadžisao je vezu Lenke Dunđerski i Tesle, ali takođe bezuspešno.

Teslina veza sa ženskim principom kosmičke egzistencije bila je dublja od prostog fizičkog plana. On nije bio naučnik koji je učio iz knjiga ili od drugih ljudi, već neposredno iz zbirke kosmičkog znanja zapisanog svuda u prirodi. On nije bio mislilac suprotnosti već dubokog jedinstva.

Imao je svoj tajni izvor kosmičkog principa ženske energije – belu golubicu, koja je bila njegova najveća ljubav i ujedno mistični vesnik njegovog kraja i preobraženja.

Na fotografijama iz 1929. na Teslinom licu uočljiv je detinjastvo radostan i tajanstven osmeh. Velika ekonomska kriza olakšala mu je životnu svakodnevnicu. Otpustio je sekretarice, odjavio kompaniju, zatvorio crtački biro. Opustio se, otvorio i postao pristupačniji. Tada je dao mnogobrojne intervjue o svojim navikama, željama, približio je sebe običnom čitaocu, objasnio mnoge motive svojih postupaka:

“Za razliku od većine ljudi mojih godina, ja nisam obeshrabren i ogorčen gubitkom mladosti. Nisam umoran od Života i ne žudim za odmorom. Osećam se ispunjen energijom. Imam još toliko zadataka da ispunim da ne mogu sada da umrem. Nemam vremena. Želim da protegnem svoj život na još mnogo, mnogo godina. Upravo sada osećam da lako mogu da stignem do sto, a trebalo bi i da idem dalje od toga. Mislim da ću uraditi velike stvari za svet ako se moj život produži. Sve što mi treba je neprestana energija i Vreme – dragoceno vreme da uradim mnoge projekte koje sam zamislio. Ne trebaju mi ideje niti mentalna stimulacija. Imam mnogo toga, previše toga. Vreme da ispunim svoje planove je sve što zahtevam.“

Od 1926. godine, počeo je da slavi rođendane pozivajući novinare u svoj hotel, i priređujući im ručak ili koktel pričao o svojim najnovijim idejama. Govorio im je o svojoj novoj teoriji gravitacije, otkriću motora koji radi na kosmičke zrake, izražavao sumnju u mogućnost dobijanja atomske energije. (“Nikola Tesla otpočinje svoj 78. rođendan radom na revolucionarnom energetskom projektu, i takođe, dovršava proces fotografisanja ljudskih misli. Svojim bajkovovitim naučnim teorijama Nikola Tesla četrnaest novinara ostavlja bez daha“)

“Pravi razlog nacionalnih propasti je nesposobnost čovečanstva da razrešava socijalne, moralne i duhovne probleme“.

Materijalna egzistencija nikada nije sama po sebi bila Teslin cilj. Smisao njegovih životnih težnji od detinjstva bio je očuvanje integriteta sanjalačkog duhovnog života i tome je sve podređivao. U ovome je i glavno objašnjenje njegovih velikih poslovnih neuspeha:

“Moj me je rad uvek oduševljavao, bio je beskrajan izvor zadovoljstva; svi moji radovi bili su radovi ljubavi. nikada nisam imao osećaj ropstva, koje često pritiska ljude, to smrtonosno osećanje da moram raditi za druge do kraja svog Života. Pošto volim svoj rad iznad svega, jedino je prirodno da ću želeti da ga nastavim do smrti. Ne želim godišnji odmor – nikakvo opuštanje od posla. Kad bi ljudi birali životno zanimanje u skladu sa svojim temperamentom, sveopšta količina sreće bi ogromno narasla u svetu.“

NAUČNIK KOJI NAM TEK DOLAZI – ČIJE GLAVNE IDEJE TEK TREBA USVOJITI I OSTVARITI

“Ne radim više za sadašnjost već za budućnost!“ rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku pre više od sedam decenija, “Budućnost je moja!“

Izumitelj neizmenične struje, polifaznih motora i generatora, rotaciononog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj na čijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, radio je decenijama potpuno usamljeno na naučnom objašnjenju kosmičkih procesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duhovno, isto onako kako je to učinio u svojim praktičnim pronalascima.

Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takosvanu Teslinu zavonicu, indukcioni motor i međunarodnu jedinicu za merenje jačine magnetnog polja. Mnoge činjenice o njegovom životu i neobičnom stvaralačkom daru pale su u zaborav. 

Najplodnije razdoblje svog stvaralaštva Tesla je proveo u Sjedinjenim Američkim Državama. Patentirao je preko 700 pronalazaka u SAD-u i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su danas neponovljivi.

Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla se povlači u naučnu anonimnost sve do smrti u januaru 1943. godine. Umro je sam, u hotelu Njujorker, ne tražeći lekarsku pomoć.

Zašto Teslin rad, toliko godina posle njegove smrti još uvek privlači savremene naučnike? Koje odgovore to oni traže u Teslinim dnevnicima i beleškama i šta očekuju od proučavanja njegovog naučnog nasleđa?

Tesla nije bio samo tehnološki i naučni um već i filosof prirode, čije su vizije prirodnih zakona i principi pronalazačkog rada bili podjednako duboko lični i duboko kosmološki. Ako zanemarimo one koji su u Muzeju među Teslinim spisima uzalud tražili nacrte “tajnih oružja“, ostaće nam da objasnimo zašto inženjeri “novih tehnologija“, kao i zagovornici “ekološki bezbednih energetskih izvora“ decenijama pokušavaju da odgonetnu Teslinu neobjavljenu, a koliko se zna , i nenapisanu, “teorijsku fiziku“.

Njihov cilj je rekonstrukcija Teslinog razmišljanja o fizičkoj realnosti i njegovog danas nepoznatog sistema naučnih pretpostavki od kojih je polazio u svom radu. Zna se da je imao shvatanje elektromagnetike drugačije od onog koje je usvojila univerzitetska nauka, drugačije je rezumevao gravitacionu silu, imao svoje viđenje strukture materije, nesaglasno sa važećim. Ovome se ne bi morao pridati nikakav značaj da njegovi eksperimenti nisu bili tako efektni, zapanjujuće precizni i često davali samo njemu predvidljiv rezultat. Koristeći jednostavnu matematiku i nama nepoznatu logiku, Tesla je uspevao da u praksi postigne neuporedivo više od mnogih svojih savremenika. Ta sposobnost Teslinog uma da vidi i misli saobrazno samoj prirodi jeste ono što će naučnike večno dovoditi u Teslin Muzej.

NAUČNI PUT NIKOLE TESLE ČEKA DA BUDE SHVAĆEN I NASTAVLJEN

Bio je u stanju (što bez pandana u istoriji fizike, pa i čitave nauke), da matematičke principe Platonovog sveta ideja, transformiše u geometrizirane predstave i da ih opredmeti u obliku radnih modela. To je bio njegov osnovni metod. U svom umu on bi “popravio“, ili “posdesio“ aparat, da “radi“. Kada bi ga kasnije napravio od pravih žica i drugog materijala, on bi zaista radio i u laboratoriji. I nikada mu se, o tome sam svedoči, nije dogodilo da takva jedna zamisao ne odgovara prirodi, odnosno ne proradi kao fizički prototip.

Njegova metoda je u poređenju sa drugim velikim vizionarima u nauci, sasvim izuzetna. Majkl Faradej je, na primer, sličnno Ajnštajnu, u trenutku naviranja ideja dobijao kinestetički predosećaj, (pritisak i kretanje u predelu stomaka) pri čemu je doživljavao neku vrstu psihičkog stresa u trenutku naviranja ideja. Mendeljejev je sanjao Periodni sistem elemenata i to ga je video u tri dimenzije i u vrlo živim, gotovo vatrenim bojama, što j eredovna karakteristika svih prekognitivnih snova. Ali je na hartiji nacrtao sliku iz sna u samo dve dimenzije. Hemičar Kekule sanjao je zmiju kako grize sebi rep i došao na ideju da nebzolov prsten (ciklični ugljovodonik) predstavi u tri dimenzije. Tako je zvanično nastala stereohernija, u snu. Ali ovo se dešavalo vrlo retko, pojedinim ljudima i u samo određenim trenucima. A Tesla je bio u tom psihičkom stanju čitavog svog života, decenijama i decenijama, jer je uvežbao da neprestano održava određenu duhovnu i kreativnu permeabilnost. 

“Verujem u jednog Boga koji nije opisan u postojećim religijama“ govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bog pitagorejski, Bog Nebića Prostora i Mase, Bog ujedno i tvorac temporalne beskonačnosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog kosmičkog zakonodavstva.

TEORIJA KOJA NEDOSTAJE

Smatrao je da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum, a da je materija kompleks elektromagnetnih oscijalacija organizovanih po matematičkom algoritmu. Verovao je da je zakon rezonancije najopštiji prirodni zakon koji eleminiše vreme i distancije i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama prostih i složenih rezonancija (vibracija fizičkih sistema) čija je osnova isključivo elektromagnetska.

Tesla je bio čovek čija osnovna filozofska logika i aksiomatika mišljenja uopšte ne pripadaju savremenoj epohi. Kao misaono biće Tesla se može datirati pre pojave Sokrata, u muzej Grčke kosmološke filozofije. Nije slučajno što je on rođen na Balkanu gde je čitava antička civilizacija i nastala nešto malo južnije, takođe na Balkanu. Reč je o istom geomagnetskom informatičkom polju, odnosno algoritmu zajedničkom za evoluciju neuralnih struktura Pitagore, Demokrita, Melisa, Platona, Zenona i Tesle.

TAJNA VATRENIH LOPTI

Tesla je uspevao da u laboratorijskim uslovima proizvodi složene energetske strukture, koje je nazvao “vatrene lopte“. U prirodi je ovaj fenomen poznat kao “kuglaste munje“. Njih je, pored Tesle proučavao i ruski akademik Pjotr Leonidovič Kapica, ali nije mogao da ih kontrolisano proizvodi bez Teslinog rezonantnog transformatora. 

Danas, fizičari braća Korum, u Americi, sa izvesnim uspehom reprodukuju neke od Teslinih eksperimenata i uspevaju da dobiju, pri gašenju transformatora, “vatrene lopte“ koje traju vrlo kratko i čiji je prečnik svega oko tri milimetra. Prema podacima i činjenicama koje su istorijski verifikovane, Tesla je pravio “kuglaste munje“ veličine fudbalske lopte, držao ih u ruci, stavljao u kutije, zatvarao poklopce i najzad vadio iz kutija. To su bile potpuno stabilne strukture, koje su trajale minutima. Dakle, Tesla je o tome znao mnogo više nego današnja nauka, tj. poznavao je tajnu fuzije hladne plazme u slobodnom prostoru.

TESLA KAO JASNOVIDAC

Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono što bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihološka, odnosno izmenjena stanja svesti. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, svakako je bez pandana u istoriji nauke. I pored više od 150.000 dokumenata koje danas čuva Muzej Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naučnog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac.

On je dolazio u određena psihička stanja i to je bila njegova metoda, koja u stvari može da se poredi samo sa sličnim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o čemu pričaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog čoveka, a on je oduhovio fiziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, čitavim svojim životom i radom postavio je osnove posthrišćanske civilizacije Trećeg milenijuma. I pored svega toga, njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali će to morati da se ponovo vrednuje. Tek u budućnosti dobićemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuviše ispred i iznad današnjih naučnih metoda.

Poznati hinduistički učitelj Vivekananda, član Ramakrišnine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogućnost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorškoj laboratoriji 1896. godine i odmah poslao pismo svom indijskomkolegi Alasingu, opisujući susret sa Teslom sa strahopoštovanjem i bezrezervnim divljenjem: “Ovaj je čovek sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (…) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega živo biće i sa kojim on razgovara i naređuje mu (…) Radi se o visoko spiritualnoj ličnosti. On bez sumnje poseduje duhovnost najvišeg nivoa i u stanju je da prizove sve naše Bogove (…) U njegovim električnim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naši Bogovi: Višnu, Šiva… a osetio sam prisustvo samog Brame.“ (Swami Vivekananda works, Epistles – pisma, Vivekananda Centrum, Washington, USA)

PUT TESLINE VREMENSKE FIZIKE

Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola, menja se geometrijski raspored magnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora, isključivo promenom vremenske komponente. Kretanje je asinhonicitet.

Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo za ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraživanja “paralelnih svetova“ sam, u tišini, ne objavljujući rezultate. Po svemu sudeći, izradio je aparat za podešavanje elektromagnetskih oscijlacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj način uspoe da bez napora komunicira sa vremenski pomerenim realnostima.

Proučavao je s podjednakim uspehom fizičku osnovu psihe kao i psihičku osnovu fizike. Tako je došao do presudnih generalnih zaključava: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najopštiji prirodni zakon – zakon rezonancije i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama rezonanci čija je osnova elektromagnetska.

Tesla je smatrao istinitom Budinu ideju o “ja“ kao iluziji.

Zaista, mi nismo ništa drugo do talasi u subjektivnom prostoru i vremenu i kada ti talasi isčeznu, iza materijalnih nas ne ostaje ništa… Nema prostorno-masenog individualiteta. Ne može se reći da talas u okeanu ima takvu individualnost. Postoji samo iluzorno sledovanje talasa jednog za drugim. Vi niste ista osoba koja ste bili juče; i ja sam samo niz približnih egzistencija, ne potpuno istih. Ovaj lanac je ono što proizvodi dejstvo trajnosti, slično pokretljivosti slike, a ne moja subjektivna i pogrešna predstava o mom realnom životu“.

BIO DATA VELIMIRA ABRAMOVIĆA

1952 – Rođen u Beogradu, Srbija
1967 – Zbirka poezije “Emsep“
1985 – Doktorska disertacija “Problem kontinuiteta u prirodnoj filosofiji Lajbnica i Boškovića”
1989 – Profesor Teorije filma, Univerzitet umetnosti, Beograd
1990 – Profesor Istorije ideja i pojmova vremena, prostora i materije u prirodnim naukama, centar za multidisciplinama studije Univerziteta u Beogradu
1992 – Osnivač i glavni urednik naučno-filosofskog časopisa “Teslijana“
2001 – Osnivač privatne filozofske škole “Institut za nauku o vremenu“, Barajevo, Srbija; Seminar za primenjenu metafiziku
2003 – Urednik teozofskog magazina Delphis, Moskva
2004 – Član Ruskog interdisciplinarnog temporološkog seminara, Državni univerzitet Lomonosov, Moskva
2007 – Dekan Fakulteta “Akademija umetnosti, Beograd
2009 – Monografija o Nikoli Tesli “Svetlost koja se ne gasi“
2010 – Osnivač privatne naučne tribine Tesline kosmološke studije, Beograd
2011 – Rusko/Srpski Institut za Fiziku Etra, Beograd/Moskva
2012 – Posle 37 godina istraživanja počinje rad na formulisanju teorije Osnovi nauke o Vremenu sa glavnom hipotezom da je Konstantna Sadašnjost čiji su matematički modeli Tačka i Nula – jedino vreme Fizičke realnosti, što dalje vodi do redefinisanja sile, mase i energije i eksperimenata kontrole temporalnih svojstava fizičkih i bioloških sistema kao najpoželjnijem rezultatu u čitavoj istoriji nauke.
2013/15 – Radi na Osnovama nauke o Vremenu u Barajevjskoj šumi, 37 kilometara južno od Beograda

__

Citati iz knjige: “Tesla evolucija svesti čovečanstva” 
Autor: Prof dr Velimir Abramović
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature o Nikoli Tesli. HVALA.

NIKOLA TESLA – PRVI MEĐU PRVIMA – CITATI IZ KNJIGE

Nikola Tesla – Prvi među prvima – SVEMIR – Citati iz knjige

Nikola Tesla – Prvi među prvima – SVEMIR – Citati iz knjige / Dr Irena Sjekloća Miler

Na Zemlji je u vremenu prije vremena postojalo vječno proljeće, nije bilo ni oblaka, niti kiše i snijega a ponajmanje omorine i jakih suša koje prže planetu. Njena osa bila je drugačija od današnje, a atmosferski omotač jači, nego sada, veli mitologija.

Što više čovjek svemir istražuje, stiče se utisak da se manje zna, jer zna, da mnogo toga ne zna!

Osnovno ontološko značenje samo riječi svemir: veliki Mir, Mir u svemu – SVE-MIR

__

Mi ljudi identifikovani smo i kodirani ovdje na Zemlji, trostrukim svemirskim, simbolom: Čovjek-Hram-Kosmos; i brojem 3, koga tesla toliko štuje.

Hram (tijelo) čovjeka, ovdje na Zemlji, kuća je kosmičkog čovjeka. Ljudsko tijelo, jedna je od najmoćnijih strukturalnih veza ljudi sa zemaljskim svijetom, kosmosom i zakonima njegovim; ali i ukupnim čovječanstvom, inteligentinim svemirom.

Kako reče Platon u Eneidi: „Bogovima treba biti nalik, ne samo dobrim ljudima; ne biti samo bezgrešan, neć na kraju postati Bog“

Zapadna nauka i običan čovjek, svijet i svemir posmatraju kao zbir odvojenih cjelina, najčešće obilježenih brojevima, koji nisu ništa drugo za njih, do običnih kvantativnih, jedinica, nečega. Drugi dio planete, orjentalni Istok i istočna nauka, svemir i brojeve, žive kao kvalitete koji u sebi nose životodavnu, inteligentnu, stvarlačku energiju. Za njih su kosmos i čovjek: JEDNO!

__

Zlatni presjek, je matematički pečat, kojim smo svi povezani sa sazvježđem Orion. Fibonačijev niz i njegovi brojevi, konektuju nas sa zvjezdanom konstelacijom Sirius, koju čini raspon od Siriusa A, do Siriusa F. Zakonom i matematikom spirale, u vezi smo sa našom galaksijom, Mliječnim putem.

Da kažemo i to da Đordano Bruno nije spaljen na lomači od strane katoličke Inkvizicije, zato što je tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca. To je bila laž za pu! Već je spaljen zbog toga što je smatrao da je Zemlja samo jedan u mnoštvu nastanjenih svijetova, u svemiru. Čudno je kako se Fontanelu, nije desilo nešto slično, jer je on upravo taj, koji je matematički izračunao, ono što je Đ. Bruno tvrdio, i zbog toga izgubio život.

_

Nikola Tesla je svjetski uzor: kako misiliti, učiti, raditi, i graditi bolje sutra.

Sve u našem svemiru, tvoreno je „visokom biotehnologijom matematike.

_

SVEMIRSKA LOGIKA

Tesla je bio tolilko napredan da je išao vijekovima ispred ljudskog roda, u svojim djelima i mislima. Svemirski sklad, moral zvijezda, univerzalna koegzistencija i kordinacija života u kosmosu, su njegove ideje vodilje, gotovo u svemu. Trudio se da znanje o inteligentnom svemirskom ustrojstvu na direktan način prense  ljudskom rodu, jer čovjek je sastavni dio vasione.

Tesla je imao oči koje vide sve. Došao je na ovaj svijet iz srži Mliječnog Puta, da nam prenese svijetlost, jer jedino putem nje čovjek može spoznati sebe i Kosmos, kao jedinstvenu cjelinu. Tesla nam tako orođuje i podruštvljuje svemir, ukazujući svojom naukom da smo svi, djelići iste kosmičke cjeline i nema razlike među nama. Njegovo shvatanje svemirske logike, kosmičkog sistema i vasinoskog života u njima, bitno je, jer će u budućnosti na tim postavkama, naići nov pogled čovjeka na svemir, vanzemljani život i komunikaciju sa njim. Pogledajmo od 13 fragmenata Teslinih misli, sastavljenu i donekle oformljenu, njegovu viziju svemira, energije i svekoliko život au njemu. Viziju koja je toliko moderna, da ni danas u 21. vijeku, još nije razumljiva i prihvaćena od većine ljudi.

  1. Energija, materija, vasiona

Najprije je bila energija, potom materija. Upravo tako stoje stvari sa rađanjem vasione.

  1. Praiskon

Materija je stvorena iz prvobitne i vječne energije koju znamo kao Svjetlost. Zasjala je, i pojavile su se prve zvijezde, planete, čovjek i sve što je na Zemlji i u Univerzumu.

  1. Život vaseljene

Nema mrtve materije. U kosmosu sve treperi, sve se kreće. Vaseljena je živa.

  1. Zakoni stvaranja

Postoje četiri zakona stvaranja. Prvi je da je izvor svega u Nepojamnom, crnoj čestici, koju um ne može zamisliti, niti matematika izmjeriti; u tu česticu stane cijela Vasiona. Drugi zakon je širenje tame, koja je prava priroda Svjetlosti, iz Nepojmljivog i njen u preobražaj u svjetlo. Treći zakon je potreba Svjetlosti da postane materija, i ostaje Četvrti zakon: Nema početka ni kraja; tri prethodna zakona oduvijek traju i stvaranje je vječno.

  1. Kolijevka vasiona

U Vasioni nema razlike, između onoga što postoji i onoga što je izmišljeno; i djelo i misao su stvarni. Vasiona je bila kolijevka prvih ljudi, iz nje su potom izlazili jedino oni, što će nešto stvoriti i učiniti za ljudski rod.

  1. Izvori energije

Vakumi su najveći izvori energije: ono što se smatra prazninom samo je manifestacija, neprobuđene energije. Nema praznine na Zemlji, niti uVasioni. U crnim rupama o kojima govore astronomi, najmoćnije su energije i izvori života.

  1. Ekosmičko jezgro

Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas vječno privlači, ja osjećam njegovu moć i vječnost koje ono emituje cijeloj vasioni i time je ona u skladu. Ja nisam prodro u tajnu tog jezgra, ali znam da postoji i kad hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svjetlost, a kad pokušam da ga dohvatim duhovno, onda je to ljepota i samilost. Onaj koji nosi u sebi tu vjeru osjeća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam osjeća jednim tokom u sveopštoj harmoniji.

  1. Zakon vasione

U Vasioni i prirodi postoji viši moral; naučnik treba njega da slijedi.

  1. Život u vječnosti

„Moral zvijezda“ su najstarija filosofska učenja o kosmičkim zakonima i upravljanja po njima. Ti zakoni su narušeni; moraju se uspostaviti… Etar postoji i njegove su čestice ono što drži Vasionu u harmoniji i život u vječnosti.

  1. Moral zvijezda

Što se tiče ljudskog morala, sva istorija bi se mogla svesti na dvije riječi: „krv i zlato“ i „samo krv teče i zlato sja“. To su stihovi E. Adija. Tako će biti dokle god među ljudima ne zavlada „moral zvijezda“.

  1. Astronomska ogledala

Htio sam da stvorim polarnu svjetlost u različitim krajevima ove planete. To je moguće, i zašto bi onda u njoj uživali jedino oni na svjerenom polu i u njegovoj blizini? Ako ni zbog čega drugog, to bi trebalo učiniti iz estetskih razloga. Iz tih razloga konstruisao sam džinovska astronomska ogledala, koja bi u našem nebu prikazala zvijezde iz drugih galaksija, tamnu stranu Mjeseca ili let komete, koja će se pojaviti kroz sto godina.

  1. Vizija

U ovom vijeku razuma nije čudno što nailazimo na osobe koje se nasmiju na samu pomisao da će biti ostvarena komunikacija sa nekom planetom. Prije svega, tvrdi se da postoji samo mala vjerovatnoća da su ostale planete uopšte nastanjene. Ova tvrdnja nije kod mene nikada nailazila na odziv. U Sunčevom sistemu izgleda da postoje samo dvije planete, Venera i Mars, na kojima ima uslova za život kao što je naš, ali to ne znači da na svima njima ne mogu postojati neki drugi oblici života. Hemijski procesi se mogu odvijati bez pomoći kiseonika, a još je pitanje da li su se hemijski procesi asolutno potrebni za podržavanje organizovanih bića. Moja ideja je da razvoj života mora da vodi ka takvim oblicima postojanja koji će biti mogući bez ishrane i koji neće biti sputavani odgovarajućimm ograničenjima.

Zašto jedno živo biće ne bi moglo da svu energiju koja je potrebna za obnavaljanje njegovih životnih funkcija dobija od okruženja, umjesto kroz trošenje hrane, i da transformiše nekim komplikovanim procesom energiju hemijskih kombinacija u energiju održavanja života.

  1. Komuniciranje sa Marsom

Pri sadašnjem stanju progresa ne bi moglo da bude nikakve nesavladive prepreke da se konstruiše mašina, koja je u stanju da sprovede poruku do Marsa, niti bi bilo ikakvih velikih teškoća za snimanje signala koje nam emituju stanovnici te planete, ako su oni obučeni elektrotehničari. Kada bi se komunikacija jednom uspostavila, čak na najjednostavniji način, kao na primjer samo razmjena brojeva, napredovanje ka komunikaciji sa više razumljivog sadržaja bilo bi brzo. Potpunu izvjesnot da primamo i odašiljamo poruke postigli bismo kada bismo recimo, brojem „četiri“ odgovorili na signal „jedan, dva, tri“. Marsovci ili stanovnici bilo koje planete, koja nam šalje signale, odmah bi razumijeli da smo uhvatili njihovu poruku preko svemirskog okeana i da smo im poslali natrag naš odgovor. Prenijeti znanje određenog oblika na takav nači, mada veoma teško, nije nemoguće.

__

Donald Tramp, koji je postavio sistem od 10 pravila, koja čine čovjeka uspješnim. Trampovo 7. pravilo glasi: „BUDITE STRASTVENI“. Donald u objašnjenju veli kako je strast jedan od osnovnih pokretača ljudskog života i suština čovjekovog napretka. Ako čovjek nema strastvenu želju da bude ono što hoće, da postigne ono čemu stremi i ode gdje ga srce zove, neće postići ništa, tvrdi Trump.

Svijest je shodno zakonu prirode, kreirana kako bi prerasla u planetarni razum, pa potom u još moćniji vasionski um, koji treba da bude protiv-teža silama nereda i propasti svemira.

_

„Svjetlost razuma“ je ono čemu treba težiti.

_

Energija iz prirodnih resursa sve je manje, a rat oko nje sve veći. Teslina slobodna energija nedozvoljena je stvar i anatema na Zemlji. Planeta se nalazi u antiformuli, koja glasi: Glad-Nemir-Nerad, umjesto, Hrana-Mir-Rad, što je istinska šifra evolucije.

Čovjek evolutivno sazrijeva, kroz misao i kreaciju. Što su živost, mašta i zanesenost čovjeka veći, jači mu je stvaralački žar, nikada ugašen.

Za Teslu kosmos je živ, a izvor energije koja pokreće naš fizički svijet, nalazi se u Sunčevoj toploti i svjetlosti.

_

„Nema stvora obdarenog životom, od čovjeka koji vlada elementima do najskromnijeg živog bića u cijelom svijetu, koji nije podložan dejstvu drugih sila“

_

„Mislim da ništa ne može biti važnije od međuplanetarne komunikacije. Ona će svakako biti ostvarena jednog dana, a potvrda da postoje druga ljudska bića u svemiru koja rade, pate i bore se kao i mi, imaće čaroban uticaj na ljudski rod i položiće temelje sveopšteg bratstva koje će trajati koliko i samo čovječanstvo.”

Tako će Tesla svijetu, na svoj 81. rođendan, obznaniti izvještaje svojih pronalazaka, koji će omogućiti čovjeku komunikaciju sa drugim planetama, i proizvodnju radijuma u neograničenim količinama.
Govorio je o mogućnosti prenosa, nekoliko hiljada konjskih snaga na druge planete, bez obzira na njihovu udaljenost od Zemlje.

Poznato je da je 1918. godine, radeći sa sinom Kolmana Čita, Džulijanom, slao impluse koji su se odbijali o Mjesec, isprobavajući neku vrstu „skopa“.

Tesla kaže da zvijezde, Sunca i Mjeseci iz svemira, imaju sebi analogne sub-kosmičke objekte u molekulima, atomima i elektronima, (koje će moći tek potpuno usavršena nanotehnologija otkriti i potvrditi).

Za Teslu izvor energije je gotovo sve veliko u prirodi: Sunce, vjetar, plima, osjeka, talasi okeana, atmosferski elektricitet, toplota Zemlje, Sunca, vodopadi, Svemir.

Svoju svemirsku strategiju, smišljao je u tišini noći, u holu stanice Grand Central. Naime, stanica je posjedovala ekstravagantni dio za putnike, koji je gledao ka nebu, i zvjezdanom svodu, na kome su bila oslikana sazviježđa i njihova mitska božanstva. Ovo je bilo jedno od važnih Telisnih mjesta za konsultovanje sa Pegazom, Heraklom, Djevicom, Kentaurom, Blizancima, Hidrom, Orionom, koji mu dadoše možda dodatnu ideju o njegovim svemirskim temamam – ko to danas zna, sem Tesle samog!

Naučnik nema za cilj neposredan rezultat. On ne očekuje da će njegove napredne ideje odmah biti prihvaćene. Njegov rad podsjeća na rad plantažera za budućnost. Njegova dužnost je da postavi osnove za one koji će doći i da im pokaže put. On živi i radi i nada se sa pjesnikom (Geteom) koji kaže:

„Gle! Ova stabla na golo šiblje liče, a ipak će dati plodove i zaklon – Iz Geteove: „Nade“

__

PLANETE

ZEMLJA

Zemlja je po redu treća planeta od Sunca, (podaci s kraja XX vijeka), peta po veličini uSunčevom sistemu, nastanjena, nama ljudima. Rotira oko svoje ose pod uglom od 66 stepeni i 33 minuta i 15,2 sekunde, 195. godine. Posjeduje prirodni satelit Mjesec, (po zvaničnoj nauci), koji spada u jedan od velikih satelita Sunčevog sistema. Zemljina kora je najpristupačniji dio za život čovjeka. Otprilike polovinu mase Zemljine kore čini kiseonik, jedna četvrtina pripada silicijumu i jedna četvrtina ostalim elementima, neophodnima za život na njoj. Glavni izvor energije joj je Sunce, a njena starost se procjenjuje na 5 milijardi godina, do daljneg.

Tesli je bilo jasno da je Zemlja, talasne prirode, kao i Svemir koji je opasava. Za njega svijet je složeni sastav energetskih tiraja, u koje smo uronjeni, pojedinačno i kao zajednica, sve sa našom planetom u paketu. Svaki atom, ćelija, biće i Zemlja, isijavaju i zrače prema spolja, ono što se danas naziva „energetski otisak“. Tesla je blistao mentalnom čistoćom, pa je zato i osjećao životni puls planete.

_

Tesla poručuje: „da je Zemlja pod dejstvom električnih kretanja, bila prosto živa“.

_

Tesla je bio u pravu da Zemlja živi, kroz električna kretanja, vremenske promjene, oluje i pomjeranja u njenoj stjenovitoj kori što se izražava preko ELF talasa (extra low frequency).

Znao je kako  ljudski mozak i tijelo frekventuju i trepere u sadejstvu sa planetom Zemljom, i da čovjek ako usmjeri misli svojom nadsviješću, može pokretati i same tektonske sile. Ako ljudsko biće može to činiti, može i mnoge druge stvari.

Naime, naučnici su danas potvrdili da elektromagnetni titraji prenose misaone, emotivne i duhovne poruke od organizma do organizma. Titraju spajaju: sve vidljivo i nevidljivo; malo i veliko; živo i neživo; materiju, pojave i bića u jednu visoko inteligentnu, energetsku električnu cjelinu, koja je u neprekidnoj dinamici i međudejstvu.

Njoj kraja nema, vječna je, bezvremena i istinita, jer u njoj se nijedna informacija sakriti ne može, niti poništiti svojevoljno. Tu važi princip: „Ono što je bilo jednom, uvijek jeste“!

Proračunao je da Zemlja pulsira različitim frekvencijama, naročito sa učestalošću od 12 ciklusa u sekundi.

Tvrdio je, da je glavni izvor kosmičke energije za Zemlju, Sunce, i kako noć na Zemlji nema uticaja na to!

 __

SUNCE

Sunce je sjajna zvijezda! Oko nje se okreće naša, Zemlja! Masa Sunca čini više od 99% mase, cjelokupnog Sunčevnog sistema u kome živimo. Atmosfera mu se sastoji iz 3 glavna djela: fotosfere, hromosfere i korone.

Kao što vidimo u našem Sunčevom sistemu, vlada prilična gužva i prenatrpanost, a Sunce je srž toga. Ono određuje kretanja tijela, što se okreću oko njega, održavajući ih na orbitama, njihovih carstava.

Sunce je kosmički vladar i kralj, jedne „zvjezdane države“ na nebu.. Ono je izvor topline i života, pa se u mitologiji raznih naroda pojavljuje kao simbol usksrnuća, uzdizanja i besmrtnosti. Sunčeva energija je nepresušni izvor slobodne energije, i istovremeno hrana za naprednije ljude, o čemu Nikola Tesla govori na više mjesta u svojim istraživanjima.

„U nekim trenucima viđao sam sav vazduh oko sebe ispunjen jezicima život plamena. Njihova jačina, umjesto da se smanjuje, povećavala se sa vremenom i dostigla je vrhunac kada sam imao dvadeset pet godina. U jednoj prilici imao sam osjećaj da mi se mozak zapalio i da mi malo Sunce sija u glavi“.

Tesla je tvrdio da je sve u našem svijetu elektricitet i svijetlost, pa i on sam, i svi mi. Znao je da Sunce podiže vodu iz okeana, a vjetrovi je nose dalje, do dalekih krajeva gdje ona dobija status izuzetno osjetljive ravnoteže.

„Malo sam napredovao u riješavanju misterije dok 1899. god. Nisam matematički i eksperimentalno dokazao da Sunce i druga nebeska tijela u sličnim uslovima emituju zrake velike energije koji se sastoje od nezamislivo malih čestica što se kreću umnogome brže od svjetlosti. Prirodna moć tih zraka tako je velika da mogu da prođu hiljade milja kroz čvrstu materiju i bez najmanjeg smanjenja brzine. Prolazeći kroz svemir prepun kosmičke prašine stvaraju danonoćno sekundarno zračenje konstantne snage koje ravnomjerno obasipa Zemlju sa svih strana“.

Polarnu svjetlost, Tesla takođe prepoznaje kao vrstu Sunčevih čestičnih emanacija.

Da je Tesla živio duže, moguće je da bi Sunce, kao ekstraterestrijalni resurs, bilo već uveliko korišteno danas, za neiscrpno izvorište energije, njenog bežičnog i slobodnog prenosa svega, na planeti, besplatno.

Sunce je izvor koji pokreće sve. – Nikola Tesla  

Korištenje energije koja je deponovana u drvetu ili uglju, ili opšte govoreći gorivu, dovelo je do parne mašine. Dalje, veliki korak napretka učinjen je prenošenjem energije pomoću elektriciteta, koji je omogućio transfer energije s jednog mjesta na drugo, a da se sam materijal ne prenosi. Ali, što se tiče korištenja energije iz životne sredine, još nije poznato da je učinjen radikalni korak naprijed.

Krajnji rezultat razvoja u ova tri pravca su:

  1. Sagorjevanje uglja hladnim procesom u bateriji;
  2. Efikasno korištenje energije iz životne sredine;
  3. Bežično prenošenje električne energije na sve daljine.

Bez obzira na koji način se može doći do ovih rezultata, njihova praktična primjena će svakako zahtjevati veliku upotrebu gvožđa, a taj dragocjeni metal će biti bitan elemenat u daljem razvijajanju ta tri pravca.

Tesla je predlagao mnoge vidove Sunčeve energije, koje bi čovjek mogao koristiti. To je toplota Sunčevih zraka, koji padaju na Zemlju i ta energija je danas gotovo potpuno neiskorištena. Slijedi energija vode koja je idealno sredstvo za korištenje Sunčeve energije, pa u tom smislu Tesla u svom članku „Energija budućnosti“, govori i o kontroli padavina, kako bi se na taj način, mogla maksimalno iskoristiti Sunčeva energija, u dobrobit čovječanstva.

Tesla je neusmnjivo mnogo znao Suncu. Smatrao je, da su ratovi na Zemlji posljedica kosmičkih poremećaja, u koje je prvenstveno umiješano Sunce, što se tvrdi i u drevnim sumerskim, egipatskim, vavilonskim i njima sličnim spisima, ali i u modernoj nauci, posebno kada su u pitanju Sunčeve pjege, solarni vjetrovi, elektromagnetne oluje i slične pojave, na Suncu.

Sav život na Zemlji, po Tesli je u apsolutnoj zavisnosti od Sunca i gigantskog mehanizma prirode povezane sa njegovom osom. Sve podlieže tome: voda, munje, gromovi, kiše, snijegovi, led… i kompletno ustrojstvo naše planete. U svemu tome toplota Sunčevih zraka predstavlja ogromnu količinu energije, mnogo veće od bilo čega na Zemlji, jer Sunce je moćnije od svega što nas blisko okružuje u svemiru.

__

MARS

Mars je četvrta planeta u Sunčevom sistemu po svojoj udaljenosti od Sunca. Period rotacije oko Sunca iznosi mu 686 dana 23 sata i 1 minut. Njegovo tlo se sastoji od pijeska, kamenja i prašine; izrazito je reljefno sa udolinama, klancima, ugašenim vulkanima i meteorskim kraterima. Po najnovijim istraživanjima na njemu ima dosta vode i mogućeg kako anaerobnog tako i razvijenijeg oblika života u dubini i površini.

Danas ne izgleda ni najmanje čudno, Teslina ideja da će jednog dana moći da se „pozove“ Mars, tako što će biti korišteno naelektrisanje dvije planete za slanje signala (Marsa i Zemlje).

„Ukoliko na Marsu i drugim planetama ima inteligentnog života, čini mi se da možemo nešto uraditi da bismo privukli njihovu pažnju… O toj mogućnosti razmišljam zadnjih pet-šest godina.“

Lord Kelvin će ujedno biti taj, koji će Teslu odbraniti bez zadrške, kada bude napadnut povodom Marsa, od javnosti. Naime, poslije snažnog bljeska (ili bljeskanja) na površini Marsa, koji su zabilježile opservatorije širom svijeta, Tesla je tvrdio kako je to energetski zrak, koji je on poslao na Mars da se odbije ka Zemlji? Zbog te izjave Tesla se našao na meti astronoma koji su negirali takvu mogućnost. Naglo i možda na iznenađenje svih, tu neumjesnu i optužujuću raspravu po Teslu, prekinuće Lord Kelvin. Na prvoj strani uglednog, već nam dobro poznatog časopisa New york Times, u članku, „Mars signalizira Njujorku“, Lord Kelvin izjavljuje: „Ako Tesla kaže da je tako, onda je to tako!“

__

VENERA

Venera je druga po udaljenosti od Sunca. Period rotacije oko njega iznosi joj 24,7 dana, dok oko svoje ose rotira u retrogradnom pravcu, i zavijena je stalnim oblačnim pokrivačem. Atmosfera joj se sastoji od 97% azota i malo kiseonika. Temperature su joj između 400 do 500 stepeni Celzijusa. Jedan dan na Veneri traje 106 zemaljskih dana.

U narodnim običajima, i astronomiji Venera se smatra, Sunčevim glasnikom. Kao boginja večeri, podstiče ljubav; kao boginja jutra označava ratničke pohode. Ona je kći Mjeseca i sestra Sunca u mitologiji. Paleufološki, antagonistički je simbol Marsu, a njena energija odgovara razvojnom stepenu čovjeka od njegove 14 do 20 godine života.

__

JUPITER

Jupiter je peta po redu i najvea planeta Sunčevog sistema. Njegov je oblik spljoštena lopta, dok mu je period rotacije oko sopstvene ose 9 sati, 55 minuta i 30 sekundi. Oko Sunca, njegova orbita traje 12 godina. Prekriven je gustom atmosferom koju čini vodonik i helijum, kao i metan i amonijak u tragovima, sa mogućnošću veće složenosti sastava, donjih slojeva njegove atmosfere.

Posjeduje svoje magnetno polje i oko njega kruži sistem od 12 satelita, od kojih su 4 giganti: Ganimed, Jo, Europa i Kalisto. U mitologiji Jupiter je jedan od vrhovnih bogova. Nebesko božanstvo Jupiter je bog dnevnog svjetla, munji, grmljavine i vremena; nadmoćan je i predsjedava vijeću Bogova! Simboliše red, pravednost, i posjeduje autonomnu moć odlučivanja.

__

VANZEMALJCI – VANZEMLJANI ŽIVOTI

Hronika o drevnoj Indiji poznata kao Knjiga o Džajanu, spada u klasu za sebe, ne samo zbog svoje starosti, već i zbog neočekivane priče u njoj. Ovo istorijsko djelo jeste kompilacija legendi koje su se prenosile sa koljena na koljeno, vijekovima prije nego što su ljudi naučili da pišu, i koje su konačno prikupili u formu rukopisa, drevni učenjaci, i sačuvali za nas.

„Samozvane crkve“ UNARIUS, slave Teslu kao Vanzemaljca (UNiversal Articulate Interdimensional Understanding of Science), ima sjedište u mjestu El Kaxonu u Kaliforniji. Za unarijance, Nikola Tesla je vrsta modernog božanstva.

Članovima ove crkve Tesla se periodično javlja, iz svoje kuće na planeti Parhelion, koja se nalazi u središtu Kosmičke Federacije Unarius, i šalje poruke, koje oni primaju. Do sada su objavili 13 tomova njegovog, svemirskog znanja.

Jednom im je Tesla odande viZuelno prenio, čak i sliku svoje kuće. Sedmostepene piramide, izgrađene od materijala nalik na staklo, osnove 1,5km. Na vrhu zdanja nalazi se veliki projektor, koji liči na teleksop, što odašilje informacije i slike na 33 frekventna nivoa, i isto toliko vremensko-prostornih dimenzija.

Robert Groustest, biskup od Linkolna (1170-1253) postavio je više nego moderno učenje o nastanku svijeta i multiverzumu, već u pred-srednjem vijeku. Ovaj biskup jedan je, od najvećih naučnih umova svog doba. Bio je teolog, crkveni reformator, matematičar, filozof, pjesnik i utemeljivač naučne misli. Bavio se politikom, naukom i svemirom.

U svojim spisima on na najmoderniji i kompleksniji način objašnjava porijeklo prirode svemira, na gotovo identičan način kako to čini današnja, teorijska fizika. Govoreći o tome da sferni, univerzum nastaje iz jedne tačke svjetlosti, spoja materije i forme, odakle započinje širenje, njegov život i rast. Djelo u kome biskup od Linkolna iznosi svoju teoriju o postanku kosmosa, nastalo je u XIII vijeku, i zove se: „De Luce“ (O Svjetlosti). Proračuni i formule, koje on izvodi, nevjerovatno su precizne i konzistentne, tvrde današnji naučnici iz Engleske, koji se bave proučavanjem svemira i ličnosti Groustesta; tvrdeći da su revolucionarna misao, rad i lik ovog biskupa, zapravo utabali put, svim velikim naučnim otkrićima XVI i XVII vijeka.

__

MAGIČNI KOLORADO SPRINGS

Kolorado Springs je izgledao magično, a razlog zbog koga je Tesla došao baš tu, bila je prije svega – tajnost! Ono što je radio bila je takođe tajnost, i tu tajnost je obavljao u još većoj tajnosti, jer je upravo to želio!

Krajem 1899. godine, Tesla je potpuno spreman da se vrati u Njujork. Prije polaska fotograf Dumens Ali, ovjekovječio je Teslin rad u Koloradu, sa 63 izvanredne fotografije, među kojima je i najčuvenija Teslina fotografija, gdje pronalazač mirno sjedi i čita knjigu u mnoštvu jezičaka eksplozivnih munja u prostoru.

„Prije svega čovjek je zapanjen konstatacijom izvanredne čistoće atmosfere što se najbolje potvrđuje jasnoćom i oštrinom kontura predmeta na velikoj udaljenost. U nižim regionima, a naročito kada je velika vlaga, konture predmeta postaju više ili manje neodređene, čak konfuzne,na daljinama većim od nekoliko milja, dok ovdje na mnogostruko većim odstojanjima konture predmeta izgledaju savršeno jasne i oštre.

__

KAKO KOSMIČKE SILE UTIČU NA NAŠE SUDBINE

Svako živo biće je mašina priključena na točak univerzuma. Mada na izgled na njega djeluje samo njegova neposredna okolina, polje spoljnjeg uticaja širi se u nedogled. Ne postoji nijedna konstelacija zvijezda ili maglina, Sunce ili planeta, u dubinama neograničenog prostora, niti lutalica zvjezdanog neba, koji na neki način ne utiču na njegovu sudbinu – ali ne u nejasnom i varljivom smislu astrologije, već u nepokolebljivom i pouzdanom smislu prirodne nauke. 

Može se reći i više od toga: nema nijednog živog bića – od čovjeka koji sebi podčinjava elemente, do najnižeg bića na cijelom ovom svijetu, koje sa svoje trane ne reaguje na svoj specifičan način.

Kad god aktivnost nastane kao rezultat sile, makar i beskrajno male, dolazi do poremaćaja kosmičke ravnoteže i sveopšteg kretanja.

Sve što postoji, organsko ili neogransko, živo ili neživo osjetljivo je na spoljne nadražaje. Nema nikakve granice, nikakvog prekida kontinuiteta, niti posebnog i određenog pokretača života.

Isti zakon upravlja cjelokupnom materijom, cijeli Univerzum je Živ.

Na polutaru Zemlje tačke imaju brzinu od 1520 metara u sekundi, što treba ili dodati ili oduzeti od translatorne brzine kretanja od 19 milja kroz svemir. Otuda se energija mijenja u toku 12 sati za vrijednost koja otprilike odgovara vrijednosti od 1533 000 000 stopa-funti, što znači da na neki nepoznat način energija ističe i utiče u tijelo u iznosu od oko 64 konjske snage.

Svi mi povremeno spavamo. Ova fiziološka potreba je isto oliko neophodna koliko i potreba da se mašina povremeno zaustavi. To je samo jedno stanje koje nam je postepeno nametnuto dnevnim okretanjem Zemljine kugle, i to je jedan od mnogih dokaza u prilog mehanističkoj teoriji: Čovjek-mašina.

Oko reaguje samo na vibracije svjetlosti u jednom prilično uskom rasponu, ali te granice nisu jasno određene. Na njega isto tako djeluju vibracije izvan tog raspona, mada u manjoj mjeri.

Za verbalne utiske, kojima su naročito podložni ljudi skloni muzici i podražavanju, osoba koja ima ove osobine često reaguje na mehaničke udare ili vibracije koje su nečujne.

Rat nikada ne može da prouzrokuje sam čovjek svojevoljnim aktivnostima, mada to tako može da izgleda.

Rat je, nesumnjivo, manje ili više, direktna posljedica nekog kosmičkog poremećaja u koji je prvenstveno umješano Sunce. Nema sumnje da je Sunce prouzrokovalo i mnoge međunarodne sukobe od istorijskog značaja a koje su ubrzali glad, bolest i katastrofe. U mnogim slučajevima veoma je teško odrediti brojne osnovne uzroke.

„Na nadgrobnoj ploči u Turijumu, postoji Pitagorejski dvojni napis, „lozinka sa odgovorom“:

  1. „Kozliću (kozlić znači Duša) pao sam u mlijeko“
  2. „Kozliću, pao si u mlijeko“. (došao si ponovo u galaksiju Mliječnog Puta)

__

ETAR – TERESTRIJALNO I MEĐUZVIJEZDANO

Jedno od remek dijela Teslinog rada, jeste njegova analiza i opis ljudskog oka. Tesla kaže da je ljudsko oko veličanstvena kapija kroz koju svekoliko znanje dolazi do mozga, navodeći, kako je čestva tvrdnja ljudi, da se sama duša ogleda u oku.

Oko je ono, koje Teslu inicira i vodi ga ka novim vizijama fascinantnih naučnih otkrića. Tesla će reći:
„To je organ višeg reda. Može se zamisliti da u nekom drugom svijetu, kod nekih drugih bića, umjesto oka postoji neki drugi organ ili savršeniji, ali ta bića nikako nisu ljudi“

Po Tesli, oko je organ koji reaguje neposredno i na vibracije samog etra!

Etar je teorijski pojam iz XIX vijeka, koji predstavlja sveprožimajući medijum, između planeta i zvijezda. Njime je prožeto sve, a ljudsko oko je organ koji ga direktno registruje.

Tesla nas je svojom tehnologijom uveo u interplanetarnu budućnost, htjeli mi to ili ne!

Sajfer je napisao izuetnu knjigu o Tesli pod nazivom: „Čarobnjak, život i vrijeme Nikole Tesle“

Na sličnim principima elektro magnetnih talasa, frekvencija iz svemira i drugih vrsta kosmičkih energija, funkcionišu i NLO-i, koji mijenjaju oblike kretanja u našem elektromagnetnom spektru i vibracijskom polju, kada uđu u naš Sunčev sistem i približe se Zemlji. Tesla je znao da je sve energija, i vidio je one stvari iz paralelnih svijetova, koje fizički „ne postoje“.

„Mi jurimo kroz beskrajni prostor nepojmljivom brzinom, sve što je oko nas okreće se i kovitla, svuda vidimo samo kretanje, svuda nalazimo samo energiju. Mora postojati neki način da se tom energijom neposrednije koristimo“.

Tesla zna da nema postojajanja ljudskog vida bez električnih događaja u organizmu oko njega, jer je život čovjeka, električni tok, a njegova duševnost je svjetlost sama! Tesline vizije zalazile su nevjerovatno daleko!

Za 79. rođendan New York Times, 11.7.1935. godine, objavljuje kako Tesla planira da pošalje energetski snop s jednog na drugi kraj svijeta. Tvrdi da je mjerenjem ustanovio kako su komički talasi 50 puta brži od svjetlosti, čime osporava Ajnštajnovu teoriju relativiteta. Ali, i da je otkrio tajnu kosmičkih zraka u pozitivnom električnom naboju Sunca.

U časopisu Philadelphia Public Ledger, 10.9.1933, Tesla objavljuje da u okviru svog energetskog projekta sada radi na procesu fotografisanja misli. Postupak je zasnovan na njegovom širem konceptu za izdavanje kosmičke energije koja upravlja univerzumom, po principu njegovih riječi: „Energija je svuda oko nas, u neograničenim količinama.“

„Proticanje dovoljne količine elektriciteta u podesnom obliku, kroz gornje slojeve atmosfere, učililo bi da vazduh svjetli. Cijela bi Zemlja bila pretvorena u džinovsku sijalicu, a nebo bi noću bilo potpuno osvjetljeno.“ 

Njegovi pronalasci u radu sa visokim frekvencijama, napredne ideje o vezi i odnosu elektromagnetizma i svjetlosti, osnovna su veziva za njegove najveće pronalaske, koji su i danas tajna, najtajnija!

Za Teslu su među silnim oblicima energije prirode, bili ipak najneodoljiviji magnetizam i elektricitet! Njega – elektricitet, Tesla vidi kao fluid koji se ne može ni stvoriti ni uništiti, a još manje zatočiti i sabiti.

Njegova je količina konstanta i slobodna u prirodi, dok su električne pojave u etru, identične tome! Na taj način on predstavlja čvrstu premisu, da je naš svijet uronjen u veliko more elektriciteta!

Smatrao je da se svjetlost krivi oko zvijezda i planeta, jer je privlači energetsko polje.

„Korist koju će od mojih izuma imati civilizacija, znači za mene mnogo više nego novac koji bih mogao privrediti. Djela uma, nauke i vještine treba da služe ljudskoj zajednici za otklanjanje problema i uljepšanje života, a ne pojedincima za sticanje bogatstva.

Tesla želi osvjetliti čitavu planetu, i prostor oko nje. Znao je, da svjetlost sadrži elemente za napredno obnavljanje života planete. Ona je tajni ključ stvaranja. Kroz drevna vremena mnogo je onih  koji svjetlost smatraju prvobitno tvoračkom snagom, dok je pjesnici nazivaju, neuništivom kosmičkom čarobnicom.

Kada je Nikola Tesla otjelotvorio električnu svjetlost, koja je samo jedna od mnogih manifestacija Velike svjetlosti, osvjetlio je tim činom Zemlju i čovjeka, koji su do tog trenutka bili fizički i duhovno u mraku.

Tesla zna da je svjetlostni etar istovremeno i elementarno i najviše stanje materije, koja prožima naš svijet.

U stanju smo kreirati svemire, i čitavi univerzumi loši i dobri, strepe od nas, jer posjedujemo u krvi metagen, uspavan u nama, u nauci još neotkriven!

Nosač svjetlosti jeste frekvencija, dok nju dalje nosi i prikazuje broj, čiji numerički svijet visoko uvažava, i Nikola Tesla sam.

Kada čovjek bude savladao više dimenzije, on će prelaziti u različite forme života, svog svjetlosnog postjanja. Jedna od glavnih osobina svjetlosti je njeno preobražavanje.

Tesla je ostvario poznanstvo sa Vivekanadom 1896. godine. Tu je i  upućenost u teozofsko učenje Madam Blavacke, gdje se Tesla, u potpunosti konektuje sa pojmom akaše, etra, i njegove vječne svjetlosti. To će izvršiti enormni uticaj, na kasnija Teslina istraživanja.

Interesantan je podatak, kako je Nijagra dobila svoje ime. Zvuk obrušavanja velikih količina vode iz jezera Irija u Ontario, sa velike visine, Indijancima se činio, kao neprekidna strašna grmljavina, pa su vodopad nazvali „Grom-Voda“, što se na njihovom jeziku kaže: Nijagra! Tesla, gospodar munja, maštao je o kroćenju Nijagre još u djetinjstvu, kada nije ni slutio, da je to baš, Voda Grom…

Drevni stih posvećen broju 13, glasi:

Svjetlost je električna Vatra koju je Priroda namjenila u korist: Volji

Ona prosvjetljava one koji znaju kako da je upotrijebe, i izgara one koji je zloupotrijebe!

__

Ako bismo pokušali na trenutak samo, zamisliti naš svijet bez Teslinih izuma, on bi bio siromašan do neprepoznatljivosti. Džinovska industrija i moderan svijet bez Tesline nauke ne bi postajali, a širom planete harao bi najvjerovatnije mrak, kao prije Tesle. Zahvaljujući njegovoj vizionarskoj sposobnosti i fanatičnoj upornosti kao i smjelosti, Teslin genije stvorio je moderno industrijsko dobra, darujući čovječanstvu enormni napredak.

Svih 80 sanduka Teslinih, Sava Kosanović uspjeva da organizuje, da napokon odu iz SAD-a u Beograd.

Osnovna luča za njega je svjetlost! Ona mu predočava vasionu, u milijardama njenih pojavnosti, poput simfonije naizmjeničnih struja, i igre bezbroj električnih oscijlacija od kojih se svemir sastoji. Samo jedna, od silnih donjih skala električnih vibracija, jeste Teslina naizmjenična struja od 60 perioda u sekundi. I samo jedna od gornjih skala, bila vidljiva svjetlost sa učestalošću od nekoliko biliona perioda u sekundi, što je Tesla otkrio Zemlji. Možemo zamisliti, kakve se sve mogućnosti još kriju u vasioni, a Tesla ih je naslutio, za nas!

„Naša planeta je prebogata, a tamo gdje nešto nedostaje, azot dobijen iz vazduha će obnoviti tkivo Zemlje. Tesla je 1900. godine razvio proces za ovu namjenu. Kasnije, poslije četrnaest godina, pred ratnim potrebama, usavršili su ga njemački fizičari, po Teslinim riječima.“

Sistematsko pošumljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima, učiniće kraj sušama, šumskim požarima i poplavama. Univerzalna primjena vodene energije i njen prenos na velike razdaljine, omogučiće da svako domaćinstvo dođe do jeftine energije, pa će prestati potreba za sagorijevanjem energenata.

Ratovi će se spriječiti, ne tako što se oslabljuju jaki, već tako što će svaki narod, slab ili jak, biti u stanju da sam sebe odbrani.

Ako nijednu zemlju ne možete uspješno da napadnete tada prestaje svaki smisao za ratnu operaciju. To teslino otkriće očito razoružava zlokobnu snagu aviona, podmornica i ostalog.

Uređaj o kome se ovjde konkretno govori, a koga Tesla iscrpno opisuje, projektuje pak svoje čestice koje mogu biti relativno velike ili mikorskopskih dimenzija, i omogućava da se na mali prostor i na veliku razdaljinu prenese trilion puta više energije nego što je moguće sa zracima bilo koje druge vrste. Hiljade konjskih snaga mogu se prenijeti snopom tanjim od  dlake u kosi, a da ih pri tome ne može ništa zaustaviti. Ova izuzetna osobina zraka omogućiće, između ostalih stvari, nezamislive rezultate u televiziji, jer gotovo da neće biti ograničenja za intenzitet osvjetljenja, veličinu slike, ili razdaljine na kojoj je moguća projekcija slike.

__

Teslina metoda rada, razmišljanja djelovanja:

„Ima ljudi koji onog trenutka kada hoće da konstruišu nešto ili da urade neki posao, zalete se bez dovoljne pripreme i odmah uđu u pojedinosti, umjesto da se drže središne ideje. Oni mogu postići rezultat, ali žrtvuju kvalitet.“

Evo ukratko moje metode:

„Kad zaželim da pronađem neku stvar, ja se u duhu bavim svojom idejom mjesecima ili godinama. Kad god to osjetim, ja se upustim u maštanje i razmišljam o problemu bez namjernog udubljivanja. To je vrijeme inkubacije. Zatim dolazi period neposrednog napora. Vrlo pažljivo tražim riješenja koja mi izgledaju mogućna. Razmišljam, i postepeno usredsređujem svoje misli na uže polje ispitivanja. A kada namjerno razmišljam o problemu u njegovim specifičnim oblicima, onda počinjem osjećati da ću možda naći riješenje. I čudna je stvar da, čim počnem tako da osjećam, ja odmah znam da sam zaista riješio problem, i da ću postići ono za čim težim…

Prije nego što išta stavim na hartiju, cijela je misao već razrađena mentalno. U duhu ja mijenjam konstrukciju, vršim ispravke na bolje, pa čak i radim sa tim izumom. Iako nikada ne pravim crtež, ipak mogu da dam radnicima potrebne mjere svih djelova, a kada budu gotovi, onda svi djelovi odgovaraju jedan drugom tačno kao da sam izradio stvarne crteže. Meni je svejedno da li radim sa mašinom samo u duhu ili je zaista ispitujem u radionici.

Ne žurim da započnem s praktičnim poslom. Kad mi se javi ideja, odmah je u svojoj mašti počinjem graditi. Mijenjam konstrukciju, usavršavam je i već je u mislima pokrećem. Sasvim mi je nevažno pokrećem li svoju turbinu u mislima, ili je ispitujem u laboratoriji. Čak primjećujem kad nešto nije u redu. Nema nikakve razlike, štaviše, rezultati su isti. Tako mogu brzo razviti i usavršiti zamisao, a da ništa ne dodirnem. Kad sam toliko odmakao u pronalasku da mogu sve usavršiti i kad ne otkrijem nikakvu grešku, uobiličavam taj konačni proizvod uma. Moj pronalazak radi upravo kako sam i zamislio, a provjere teku tačno onako kako sam planirao!

__

Citiran Teslin obrazac, primjenjen u ljudskim glavama, dovešće do oduhovljavanja nauke. Zakoni, načela, postulati i pravila u njoj, povezaće duhovno sa materijalnim u jednu moćnu cjelinu. Čovjek će po želji ulaziti u paralelne svjetove zasnovane na drugačijim energijama, i konstantama, a komunikacija sa bestjelesnim i inteligentnim bićima iz višeg svemira, postaće skoro svakodnevna stvar čovjeka, u budućnosti.

Visoka tehnologija, biće dostupna planeti, pa će interplanetarna putovanja zamjeniti svaku drugu vrstu putovanja kroz prostor i vrijeme. Holo tehnologija će prevazići ostale vizuelne tehnologije na planaeti, a ljudska duša će putovati u prošlost i budućnost, aranžirajući sebi živote i životne forme kakve želi! Duša će spoznati šta je smrt, i kako je bezbolno, bez dezintegracije prevazići, te preći u novu formu života.

Ulazak u banku svemirskih podataka biće dostupan svakom pogodnom, visoko razvijenom Zemljanu. Predviđanje, telepatije, teleportacija, telekinetičke moći i slično, biće razvijeti u svih ljudskih bića, a energija bola tokom visokog evolutivnog razvitka čovjeka, potpuno će nestati. Mogućnost dolaska do novih vidova izvora nergija iz viših svemirskih sistema biće dostupna ljudskom rodu, sve zajedno sa liječenjem mislima, i materijalizacijom onoga što j enekome potrebno u datom trenutku za njegov život.

Jer kako kaže veliki Nostradamus, sudbina je ono što ljudski kolektiv oblikuje u svom mozgu, a rukama realizuje i plasira u svoj svijet! Po njemu sudbina, je čovjek sam, a kuje je žezlom i vatrom svog bića! 

Ljudska jedinka će postati Kretor, koji može uticati na sudbine planeta, zvjezdanih sistema, galaksija pa i šire.

Brad Steiger, 1981. godine, objavljuje knjigu, koja nosi naziv „The star people“. On se ne bavi Teslom, niti je Tesla prisutan u toj knjizi. Ali i danas poslije skoro 35 godina, ova knjiga je i dalje najpopularnije i najkontraverznije pisano djelo na planeti, koje obrađuje temu zvijezdanih ljudi.

Poznato je da bijele rukavice pokrivaju ljudski magnetizam i elektricitet tijela, koji najjače zrači iz ruku čovjeka, a bijela ga boja kontroliše i pravilno dozira. Bijele rukavice simbolišu duhovnost, čistoću srca, mozga čovjeka i njegovih dijela.

„U toku prošle godine posvetio sam znatan dio svog vremena usavršavanju jednog malog i kompaktnog uređaja pomoću koga bi se snaga u znatnoj jačini mogla slati u međuzvijezdani prostor na koju god bilo daljinu, i to bez i najmanjeg rasturanja. Imao sam namjeru da se sa svojim prijateljem, Džordžom E. Helom, velikim astronomom i sunačnim ekspertom, posavjetujem o mogućčnosti upotrebe ovog pronalaska u vezi sa njegovim ispitivanjem. U međuvremenu, nadam se da ću iznijeti pred Francuski institut tačan opis ovog izuma sa svim podacima i proračunima i zatražiti nagradu Pjera Gucmana od 100.000 franaka, za sredstva za opštenje sa drugim svjetovima, jer se osjećam savršeno uvjeren da će mi ona biti dodjeljena. Naravno, novac je beznačajna stvar, ali za veliku istorsijku čast da budem Prvi koji je postigao ovo čudo BIO BI SKORO GOTOV DA DAM I SVOJ ŽIVOT!“

__
Autor knjige: Dr Irena Sjekloća Miler

Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

 

FBI: DOSIJE TESLA – NA TURNEJI

Multimedijalni pozorišni spektakl dr Neleta Karajlića o najvećem naučniku XX vijeka, o napretku i opstanku čovjeka i Planete.

O predstavi

Zamislite scenario u kojem sudbina Planete zavisi od poteza strastvenog kockara u policijskoj uniformi. Da li biste imali razloga za optimizam? Agonija jednog čovjeka poprima svjetske razmjere, a da li će zajedno sa svojim nebeskim mentorima uspjeti da odoli najjačim obavještajnim službama u jeku Drugog svjetskog rata, pogledajte u spektakularnom pozorišnom ostvarenju ”FBI: Dosije Tesla”.

Zaista je bilo zadovoljstvo obogatiti svoju dušu iskustvom i čarolijama koja ova predstava u sebi nosi. Jedinstveni genije, veliki pronalazač, izumitelj i naučnik – Nikola Tesla, oživljava kroz izvanrednu glumu, priču, scenografiju, koreografiju i sve ostale spektakularne detalje koji krase ovu predstavu…. Na jedan neobičan, više nego interesantan i zanimljiv način predstava pokazuje veliku bitku oko Teslinih ideja i izuma koja je uslijedila nakon njegove smrti, ulazeći u tajne prostore u kojima su se te bitke odvijale. Još jedna unikatnost ovog djela koja potpuno preobražava cijelu predstavu iz odlične u izvanrednu, iz sjajne u veličanstvenu, jesu čarobne pjesme u izvedbi djevojke kojoj na moju žalost, ne znam ime i moćna inspiracija i neiscrpnost koja živi u poštovanom, našem dobrom, svima poznatom Neletu. Posebna čar predstave je dijalog između glumaca koji se sav rimuje na tako jedan nezamislivo humorističan i zabavan način, ne gubeći pri tom ozbiljnost i ne smanjujući, nego upravo suprotno, povećavajući značaj i uvećavajući veličanstvenost i genijalnost predstave! Naravno, cijela predstava ne bi imala posjećenost, cijenjenost i ovu vrijednost da to nije ZAJEDNIČKO djelo sjajnih umjetnika, dobrih ljudi, posvećenih svome poslu, svom pozivu. Zaista, veliko hvala – svima.

Leon B. 

Photo by: Leon Bijelic

 TOP 5 FOTOGRAFIJA





G A L E R I J A

Photo by: Leon Bijelic

Podjelite sa prijateljima ako vam se sviđa

VIDEO – ZA SVE KOJI NISU IMALI PRILIKU VIDJETI “TESLIN VREMEPLOV”

Jedinstven, multimedijalni, umjetnički projekat pod nazivom “Teslin vremeplov” pronašao je svoje novo mjesto za prikaz, i to na fasadi banjalučkog Banskog dvora.

VIDEO

Svi zainteresovani ljubitelji Teslinog lika i djela, imaće priliku da u Banjaluci, 14. 15. i 16. oktobra, sa početkom u 20 časova pogledaju spektakularnu 4D projekciju, a koja je posvećena velikoj istorijskoj ličnosti i imenu, njegovom ličnom životu, izumima i postignućima.

Čitav taj prikaz koji nam poklanja kompanija m:tel, je način da mu se zahvalimo za sve ono što nam je omogućio, te da zajedno proslavimo 160 godina od njegovog rođenja.

FOTOGRAFIJE

aj2q0249
aj2q0247
aj2q0248
aj2q0251

aj2q0255

Najčitaniji članci o Nikoli Tesli:

NIKOLA TESLA: MOJA IZLOŽBA JE OVAJ SVIJET

TRI NAČINA NA KOJA JE TESLA TRENIRAO SVOJ MOZAK

IZUM NIKOLE TESLE KOJI I DANAS ZBUNJUJE NAUČNIKE

10 ZAKONA ZA PRILAGOĐAVANJE ANĐELA-ČOVJEKA NA ZEMLJI

BB PORTAL

Autor fotografija i članka: Leon Bijelić

Ako vam se sviđa ovaj jedinstven projekat, podjelite ga sa prijateljima.

NIKOLA TESLA: MOJA IZLOŽBA JE OVAJ SVIJET

Izložba Nikola Tesle “Vrijeme i prostor”, konceptualno obuhvata sve elemente impozantne biografije ovog genijalnog stvaraoca.IMG_0550

U umjetničkoj realizaciji akademika Milivoja Unkovića, prije nekoliko dana otvorena je u Galeriji Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske u Banjaluci.

Izložba kroz fotografije, dokumente, grafičke prikaze i predmete obuhvata osnovne činjenice iz života Nikole Tesle, a rađena je povodom 160. godišnjice rođenja ovoga van vremenskog genija.

O TESLI:

20. i 21. vijek su rođeni iz glave Nikole Tesle.
Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba.
Nikola Tesla je prvi čovjek koji je stvorio Munju.

Djela ovog velikog istraživača i izumitelja, misli ovog svetog čovjeka, rasipaju se i struje kroz naš život u svjetlu. Neprestano, neprekidno, nezaustavljivo, svakodnevno, bez kraja. On je lovac koji je uhvatio u svoju mrežu svjetlost iz dubina Zemlje i ratnik koji je zarobio vatru sa neba. Tvorac naizmjeničnih struja čini da fizika i hemija zavladaju polovinom svijeta.

Jedan dio njegovih otkrića i izuma iz laboratorije:

  • U laboratoriji Nikole Tesle po prvi put je razbijen atom.
  • Stvoreno oružje koje svojim vibracijama izaziva zemljotres.
  • Otkriven crni kosmički zrak.
  • Konstruisana su džinovska astronomska ogledala – koja bi na našem nebu prikazivala zvijezde iz drugih galaksija, tamnu stranu mjeseca, let komete koja će se pojaviti kroz 100 godina.
  • Napravljena mašina koja upravlja strahovitom snagom vjetra, njome se izaziva oluja nad čitavim prostorima i gospodari oblacima, kišom i snijegom.
  • Pronašao je način da se elektricitetom iz okeana dovede velika količina vode, te da se tako pustinje pretvore u zelena i plodna polja.

Izdvajamo pet nama omiljenih misli Nikole Tesle:

1. U Vasioni nema razlike između onoga što postoji i što je izmišljeno. I djelo i misao su stvar.
2. Jedna misao može promijeniti tok univerzuma.
3. Moramo osloboditi misli od ograničenja koja nameće prostor i vrijeme, ali i sačuvati glavni značaj.
4. Čestice svjetlosti su ispisane note, jedna munja može biti čitava sonata, a hiljadu munja je koncert.
5. Jednom stvoren zvuk traje vječito, za čovjeka on može da iščezne, ali on nastavlja da traje u tišini koja je njegova najveća moć.

Pročitajte još nešto od Nikole Tesle na:
10 zakona za prilagođavanje Anđela-Čovjeka na Zemlji
Dio jednog intervjua sa Nikolom Teslom

FOTOGRAFIJE SA IZLOŽBE
“Nikola Tesla: Vrijeme i prostor”
IMG_0519IMG_0525IMG_0526IMG_0528 copyIMG_0530IMG_0531
IMG_0551

Rođendanska čestitka Alberta Ajnštajna Nikoli Tesli

Rođendanska čestitka Alberta Ajnštajna Nikoli Tesli

Mihajlo Pupin i Nikola Tesla

Mihajlo Pupin i Nikola Tesla. Kralj Petar II Karađorđević u posjeti Nikoli Tesli, apartman hotela „Njujorker“ Jun 1942.

IMG_0556
IMG_0557IMG_0558IMG_0559

VIDEO UZ PJESMU POSVEĆENU NIKOLI TESLI

IMG_0544

Mirko Berić – Autor pjesme

Autor fotografija i članka: Leon Bijelić