DR VALERIJ SINJELJNJIKOV – PUT KA BOGATSTVU | CITATI IZ KNJIGE

DR VALERIJ SINJELJNJIKOV – PUT KA BOGATSTVU | CITATI IZ KNJIGE

_

U riječi BOGATSTVO glavni korijen je osnova BOG

Staroslovenski korijen BOG znači: obdaren bogatstvom, koji poklanja blagostanje. Interesantno je da indoevropsko porijeklo govori o tom istom: bhaga – blagostanje, sreća, a takođe obdaren, onaj koji dariva.

Šta je to ipostas?

Ipostas je suština ispoljavanja cjeline, apsoluta.
Sada čitate knjigu. Ko ste vi?
– Čitalac

Ako pripremate hranu, vi ste kuvar. U odnosu na svoju djecu ste roditelj. I tako dalje. Pritom ste ostali čovjek kao što ste i ranije bili. Čitalac, kuvar, pisac, roditelj su različiti ipostasi jedne iste osobe. Ipostas se ispoljava čim osoba stupa u uzajamni odnos s nečim. To je određena funkcija u nekom određenom vremenskom periodu.

U čovjeku su skrivene sve energije svemira.
U njemu postoje energije stvaranja i rušenja, sumnje i vjere. U njemu, kao i u Bogu, postoji apsolutno sve. Nije slučajno Bog – apsolut. Samo su u Bogu sve ove energije URAVNOTEŽENE.

Čovjek je ispoljavanje Boga u svim aspoektima života, u različitim ipostasima, pa i u materijalnom svijetu.

Glavni cilj našeg života je da postanemo slični Bogu. Da se ispoljimo kao Bog.

Bogatstvo su realizovane BOŽANSKE mogućnosti osobe.

Zdravlje je stanjeu kojem ste u skladu sa sobom i svijetom oko sebe.

Dobri odnosi s ljudima odražavaju naš kontakt sa svijetom oko sebe. „Nemoj da imaš sto rubalja, neog imaj sto drugova“. Ko je to drug? To je drugo ja. To je onaj čovjek u svijetu koji odražava moje skrivene, podsvjesne programe i koji mi pomaže da živim i da se razvijam.

__

Drevna kineska nauka o svijetu koji nas okružuje (feng šui) izdvaja osam tipova sreće koji umnogome liče na one iz naše šeme.

Osam tipova sreće:

  1. Bogatstvo i procvat – Sreća u novcu
  2. Srećan brak – Sreća u ljubavi
  3. Dobra djeca, posebno sinovi – Sreća u potomstvu
  4. Dobro zdravlje – Sreća u dugovječnosti
  5. Dostojno ime i priznanje – Sreća u dobijaju autoriteta
  6. Prisutnost korisnih ljudi – Sreća sa strane vlasti
  7. Obrazovanje – Sreća u samousavršavanju
  8. Dobra karijera – Sreća u dostignućima

Samo postizanjem harmonije u svim sferama života čovjek može postati Bog, a to znači čudesno bogat. Sama težnja da se postane Bog, da se postane kao ota naš nebeski, kao Stvoritelj, čini nas neizmjerno bogatim ljudima.

Duhovno, duševno, moralno blagostanje je postojanje dovoljne količine duhovnih snaga za punovrijedan, srećan život. To je prije svega postojanje čistih misli.

Jednom se jedan ugledan čovjek obratio mudracu s pitanjem:
– Reci mi, poštovani, ako si tako pametan, zašto nisi bogat?
Na šta je mudrac, obraćajući se njegovom skupom zlatnom kapuru, odgovorio:
– Vidiš li, poštovani kapute, moje bogatstvo je iznutra, a ne spolja. Kada tvoj gazda odlazi na počinak, on sa sobom ne nosi ni tebe, ni svoje sluge, ni zlato, ni bilo šta drugo. I ako mu se u snu javi tigar koji ga juri, on će u strahu da bježi od tigra, a neće zvati svoje sluge. Spasiće ga u snu samo brzo trčanje. Ako bude sanjao da se smrzava od ljute zime, on će se tresti od zime i neće moći da uzme ili da se pokrije tobom – toplim kaputom. Od zime će ga spasiti samo umijeće da zapali vatru. ISTINSKO BOGATSTVO SU NAŠE SPOSOBNOSTI! ONE SU UNUTRA, A SPOLJA JE SAMO NJIHOVA POJAVA.

Istinski bogat čovjek je onaj koji je otkrio u sebi Boga.

Prvi korak na putu ka bogatstvu je svijest da ste vi već BOGati, ovdje i sada. Vi ste ČOVJEK, gospodar Zemlje, cijelog svemira, vladar svih energija i suština svemirskih. Nema nikoga višeg i jačeg od čovjeka!

Sve što nam se ne sviđa kod drugih nalazi se u nama samima.

__

N O V A C

Jedan od razloga što pojedinci imaju dovoljno novca, a drugima vječito nedostaje jeste taj što u školi nema predmeta Novac. Ni roditelji ne objašnjavaju jer ni sami ne znaju ništa o tome. Zato se njihovi odrasli sin ili ćerka, kada počnu samostalno da žive, susreću sa mnogim problemima.

„Novac je predmet neorganskog svijeta, vještački predmet koji je stvorio čovjek za čovjeka. I zato je čovjek gospodar novca, a nikako obratno.“

Novac je predmet, iz čega proizilazi da on nema vlast i moć. Ipak, kroz njega se može manifestovati vlast i moć, ako je čovjek sam sebe postavio u položaj zavisnosti od novca.

„Prisustvo bilo kojeg predmeta u vašem životu zavisi isključivo od vaših misli u odnosu na taj predmet“

Ako vam nedostaje novac kao sredstvo, to je isključivo zato što se negdje na nivou podsvjesti odričete novca.

Formula novca:

„Količina novca je upravo proporcionalna količini uvažavanja samog sebe“

Novac = uvažavanje

Vrlo je važno shvatiti da je smisao života u tome da sebe realizujemo u svoj punoći života.

Ili novac upravlja čovjekom zato što sam čovjek ugrađuje u novac ogromnu snagu i vlast. Ili čovjek svojom snagom i vlašću upravlja novcem, usmjeravajući ga na realizaciju svojih namjera.

Jedan od najrazornijih programa jeste negativni odnos prema novcu. Jer to što čovjek odbija, toga i neće biti u njegovom životu.

Novac – da li je dobar ili loš

Mi smo već razumjeli da je novac predmet koji ima određenu funkciju. I samo od vas zavisi za koje ciljeve ćete ga upotrijebiti. Za novac možete kupiti oružje, a možete zasaditi prekrasnu baštu. I uošte ne postoji pozitivna ili negativna energija. Postoji samo energija, sila. Pri tome, čovjek vlada svim silama svemira. Kako to razumijeti kada je toliko informacija o tome da postoje ljudi sa pozitivnom ili negativnom energijom.

Hajde da razmislimo zajedno. Sunčeva energija – da li je to dobro ili lose? S jedne strane, ona daje život svemu živom, s druge – može da oprži, isuši, razruši. Sve zavisi samo od vas, kako je upotrijebite, kako sa njom sarađujete. Odatle slijedi da novac nije ni loš ni dobar. To je instrument. Uzmite novac u svoje ruke I činite dobro! Ako smatrate da je novac zlo, to vaše sjedinjenje s njim zaista će poroditi zlo.

Svaki čovjek je poseban. Nema loših ili dobrih ljudi. Postoje samo ljudi sa svojim posebnim karakternim crtama.

__

S T R A H

To je jedan od glavnih uzroka problema sa novcem.

Javlja se u tri oblika:

  1. Nespokojstvo zbog nedovoljne količine novca ili, kako ga ja nazivam, egzistencijalno nespokojstvo;
  2. Strah od gubitka novca;
  3. Strah od mnogo novca;

Sada ću vas podsjetiti na zakon energetske svrsishodnosti. Naša životna energija usmjerava se ka toj slici (cilju) o kome mislimo.

Misao (pažnja) Energija Krv (duša) Slika

Kuda ide misao, tamo ide i energija – tamo ide i krv. A krv je fizički dio duše.

Količina novca

Čovjek svjesno i nesvjesno stvara svoj svijet. I naš podsvjesni razum, kao vjerni stražar, brine o nama. I zato pušta novac u naš život u onolikoj količini i onakvim porcijama koje su za nas bezopasne.

Važan princip: “Postojanje nekog predmeta u mom životu zavisi od mojih misli u odnosu na mene samog i u odnosu na taj predmet”

Razvijajte kod sebe osjećaj sigurnosti, učite da se radujete, skupljajte spokoj. Tada se događaju zadivljujuće stvari. U skladu sa dobijanjem ovih duševnih osobina, počinje da raste i materijalno blagostanje. To je čisto matematička računica. Ako se povećava na jednoj strani jednačine, povećava se I na drugoj.i

Dobročinstvo nije milostinja, nego umjetnost.

Nije samo važno kako dolazi novac već i kako sa njim postupate.

Da li želite da znate koje ulaganje je najisplativije, koja je najbolja aktiva? Jeste li se sjetili?
To ste vi sami!

Bogatstvo se ne mjeri količinom novca, već danima života!

__

Z A V I S T

Postoji još jedan interesantan momenat. Kao što se sjećate, svaki čovjek u ovom svijetu je ispoljena čestica moje duše, to jest moj odraz. Ako moj komšija ili prijatelj kupuje neku dobru, vrijednu stvar, koju bih i ja želio za sebe, to je za mene znak: uskoro ću i ja imati ono što želim. Zato se iskreno radujem njegovoj kupovini I želim mu sve najbolje. Jer upravo mi je preko njega svemir dao znak o popravljanju mog materijalnog stanja.

__

D U G O V I

Ljudi imaju mnoštvo dugova. Pri tome, većinu njih i ne prepoznaju. A dugovi mogu da budu različiti. Prije svega su to neispunjena obećanja. Sjetite se koliko ste obećanja dali sami sebi, a šta ste obećali djeci, roditeljima, prijateljima… A šta ste od toga ispunili?

Nikada nemojte da dajete obećanja

Kako se kaže, sve teče, sve se mijenja. Obećanje koje ste dali danas možda sutra nećete moći da ispunite. Obećanje je takođe dug.

__

C I J E N E

Kada čovjek cijeni i uvažava sebe i svoj rad, on se tako odnosi i prema drugima. On ima dovoljno novca i miran i ispravan odnos prema cijenama.

Zbrka sa cijenama nastaje tamo gdje postoji ljudska pohlepa, strah i glupost. Ako njegujete u sebi umjerenost, spokoj i mudrost, pa i finansijsku mudrost, vi ćete uvijek naći potrebnu robu odličnog kvaliteta po pristojnoj cijeni.

Zanimljiv eksperiment

Čudno, zašto je instrument pokazao postojanje blaga? Nije mogao da reaguje samo na jedan bakarni novčić. – Ovaj instrument je veoma osjetljiv rekao sam – i on reaguje na misli onog čovjeka koji ga koristi. U ovom slučaju ti si mislio o blagu, imao si jaku želju da ga nađeš. Fizičaru imaju običaj da kažu da rezultat eksperimenta zavisi od očekivanja onoga ko ga izvodi.

RAditi

U staroslovenskom letopisu (pa i u egipatskoj mitologiji) Ra je Bog Sunca. Drugim riječima – to je sunčani, životvorni ipostas Svevišnjeg. Ispada da “raditi” (ruski работати) označava – Ra govori. Odnosno, „radi“ – stvaraj, stvori život, daj život svemu kao bog sunca Ra.

__

Dijete nije loše. Njegovo PONAŠANJE može da bude štetno po njega ili okruženje u nekoj od situacija.

Postoje dva načina reagovanja na otpuštanje:

  1. Ostanak bez posla – Stres (napetost) Sikiracija Samouništenje ili uništenje okoline smrt
  2. Ostanak bez posla – novi razvojni put nov život.

Ako bi se za svaki automobil posadilo ne sto, već pet ili deset sadnica drveta, naša planeta bi se pretvorila u cvjetni vrt.

Glavni izvor snage je sam čovjek i njegova sposobnost da stvara. Još moćniju energiju posjeduje ljudsko društvo, odnosno kolektiv istomišljenika.

U djetinstvu se radujemo bombonama, a što smo stariji, za radost nam trebaju sve skuplje stvari. O čemu se tu radi? Da li to radost poskupljuje? Ma ne! Radi se o tome da mi tokom godina nismo naučili da se radujemo. Zato griješite ako mislite da količina novca riješava probleme.

Svaki čovjek se realizuje tako što stvara sopstvenu predstavu svijeta, sopstveni prostor. Sjećate se krilatice: Djelo čovjeka krasi.

Potrebno je nadahnuće, to je posebno stanje stvaralačkog uspona i priliva kreativne snage.

Čim čovjek počne da živi u skladu sa svojim snovima, novac sam pristiže u dovoljnim količinama.

Uspjeh svakog poslovanja određuje ličnost onoga koji se tim poslom bavi. Zato treba raditi na ličnosti. Transformisati je iz žrtve u gospodara, a zatim u čarobnjaka.

Uspjeh u bilo kojoj oblasti zavisi od nivota znanja iz te oblasti. Čovjek koji ima znanje i koji je dobr pripremljen biće uspješan bez obzira u kom pravcu se razvija ekonomija.

__

Radovati – Darovati

Korijen prve riječi je RAD, a druge – DAR: DAR – RAD

Ispada da, kad poklanjaš svijetu radost, i sam primaš dar.

Ako vam nešto poklanjaju, znajte da ste vi toga dostojni. Primite sa zahvalnošću. I ništa niste dužni zauzvrat. Mi uopšte nikom ništa nismo dužni i nama niko ništa ne duguje. I ako nešto nekom učinimo, to je prije svega zato što to treba nama samima. A ako neko nešto nama čini, to je zato što to treba ne samo nama samima već i toj osobi koja čini. Volite sebe i dozvolite sebi da prihvatite poklone.

__

Prostor za život (kuća, stan, lokacija…)

Ljudima koji su željni života preporučujem da pročitaju izuzetne knjige ruskog pisca Vladimira Megrea. Ukupan tiraž njegovih knjiga „Zvoneći kedri Rusije“ premašio je 10 miliona primjeraka. Prevedene su na više od 20 svjetskih jezika i jednako su popularne u svijetu kao i u Rusiji.

Vladimir Megre je jedini koji je naučno objasnio divnu budućnost Rusije, iznoseći nacionalnu ideju koja će riješiti i duhovne i materijalne probleme svakog čovjeka i zemlje u cjelini.

Zaista je bio u pravu Omar Hajam kada je napisao:
„Da bi mudro proživio život, treba mnogo da znaš. Za početak zapamti dva pravila: bolje gladuj nego da jedeš bilo šta i bolje budi sam nego s bilo kim.

__

Zanimljivo iskustvo

Valerije Vladimiroviću – pita me jedna pacijentkinja – posavjetujte me šta da radim. Željela bih da moja mama živi s nama u kući, a moj muž je protiv. Bolje da odmah to razjasnim nego da poslije nastane konflikt.

Hajde da to razmotrimo – kažem ja. Natalija, ako pođemo od toga da je svaki čovjek slika mene samog, šta onda oslikava vaš muž? Koji vaš dio nije saglasan sa maminim prelaskom u kuću? Obratite se svom unutrašnjem ja i upitajte ga. Žena je zatvorila oči i opustila se. Poslije nekog vremena je rekla: – Izgleda da sam razumijela. Duboko u podsvijesti sam nezadovoljna nekim postupcima svoje majke. I uopšte ne bi željela da u svoj dom prenosim njen model porodice. – Zato vaš muž izražava protest – kažem ja. On osjeća vaše unutrašnje stanje. Otklonite, prije svega, svoja unutrašnja protivrečja. Budite spremni da prihvatite svoju mamu svim svojim bićem i tek joj poslije toga predložite da živi s vama. Kada u sebi budete osjećali harmoniju, onda ni muž neće negodovati.

Računaju se samo postupci. Zato što samo svojim djelovanjem mi dajemo ozbiljnost svojim namjerama.

Svako na ovom svijetu ko o tebi misli dobro i jeste tvoj Anđeo-čuvar.

__
Citati iz knjige: “Put ka bogatstvu ili gdje je skriveno blago” 
Autor: Dr Valerij Sinjeljnjikov
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Time ujedno podržavate i moj rad zbog čega vam unaprijed izražavam zahvalnost. HVALA.

CITATI IZ KNJIGE: “KAKO UVEK BITI SREĆAN”, AUTOR: PARAMHANSA YOGANANDA

TRAŽENJE SREĆE NA POGREŠNOM MESTU

Tražiti sreću negde van sebe isto je što i pokušaj da se oblak uhvati lasom. Sreća nije stvar. To je stanje uma. To je nešto što se mora živeti.

Što više rasipamo svoju energiju na različite strane, to nam manje snage ostaje da je usmerimo ka nekom konkretnom poduhvatu.

Ljudi često smetnu sa uma da je cena raskoši trošenje sve više nervne i umne nergije, što za posledicu ima skraćenje prirodnog životnog veka.

Materijalisti postaju toliko obuzeti zarađivanjem novca da ne mogu dovoljno da se opuste i uživaju u komforu koji su sebi obezbedili.

Što više čovek dopušta da njegov telesni, umni i duhovni razvoj zavisi od spoljašnih okolnosti, zanemarujući izvore unutar sebe, to više crpi vlastite rezerve energije.

Posedovanje materijalnog bogatstva bez unutrašnjeg mira isto je što i umirati od žeđi dok se kupamo u jezeru.

Čista ljubav, sveta radost, pesnička imaginacija, dobrota, mudrost, mir i sreća prvo se osete iznutra, u umu ili srcu, a onda se odatle putem nervnog sistema šalju u fizičko telo. Spoznajte i osetite neizmernu radost unutrašnjeg života, i ona će vam značiti više nego prolazna zadovoljstva spoljašnjeg sveta.

Važno je praviti razliku između onoga što vam treba i onoga što želite. Potrebe su male, a želje neograničene. Želite li postići oslobođenje i blaženstvo, negujte samo ono što vam je potrebno. Prestanite da stvarate bezbroj želja i da tražite prividnu, lažnu sreću. Što više vaša sreća bude uslovljena spoljašnim okolnostima, to ćete manje sreće iskusiti.

Razmislite na trenutak na šta je Isus mislio kada je rekao, “Ostavi da mrtvi ukopavaju svoje mrtve“ (Matej, 8:22). On je mislio na to da su mnogi ljudi mrtvi, a da to ne znaju! Oni nemaju ni ambicije ni inicijative, ni duhovnog poleta ni životne radosti.

__

SREĆA JE STVAR IZBORA

Ako vi želite da budete tužni, niko na ovom svetu neće moći da vas usreći. Ali ako vi u svom umu odlučite da budete srećni, niko na ovome svetu ne može vam oduzeti tu sreću.

Sreću dostižemo ne beznadežno je želeći, već sanjajući je, misleći je i živeći je neprestano. Šta god da radite, neka sreća uvek bude osnova – tajna reka radosti koja teče ispod peska vaših misli i kamenitog tla teških iskušenja.

Ljudi snažnog karaktera obično su najsrećniji. Oni ne krive druge za nevolje uzrokovane njihovim vlastitim postupcima i nedostatkom razumevanja. Oni znaju da niko ne može niti uvećati niti umanjiti njihovu sreću, osim ako oni sami ne dozvole da štetne misli ili ružna dela drugih ljudi utiču na njih.

Prava hrana za biljku sreće može biti samo ona koja stiže kroz meditaciju i stvarni kontakt sa Bogom u svakodnevnom životu.

BUDITE SREĆNI SADA! Ako uspete da pronađete sreću u svojoj duši, čak i da sutra umrete i pridružite se dugoj povorci preminulih duša koja se lagano kreće kroz hodnike vekova, vi ćete uvek sa sobom nositi to neprocenjivo blago. Kada jednom ostvarite sreću svoje duše, niko vam je neće moći oduzeti, ma koliko dugo putovali ka bezvremenosti i večnosti.

Mnogima nedostaje mašte i ne trgnu se sve dok se ne dogodi nešto strašno što će ih probuditi iz košmara njihove gluposti. Lošoj je osobi teško da bude dobra, isto kao i što je dobroj teško da bude loša.

Posle kupanja u okeanu mira u zemlji snova, probudite se srećni i recite: “U snu sam bio slobodan od svetovnih briga.“ Bez unutrašnje sreće čovek može postati zarobljenik briga u bogatom dvorcu.

Vi morate biti vrlo radosni i srećni, jer sve je ovo Božiji san. I mali i veliki čovek samo su projekcija svesnosti Sanjara. Prihvatite sve što dođe, i recite sebi da sve to dolazi od boga. Sve što dođe od sebe, neka dođe. Čak i kada osetite potrebu da ispravite nešto što je pogrešno, nastojte prvo da osetite Njegovo unutrašnje vođstvo. A kada krenete u akciju, radite to u Njegovo ime, a nikada iz prkosa podstaknutog egom.

__

IZBEGAVAJTE KRADLJIVCE SREĆE

Ljudi koji traže sreću treba da izbegavaju uticaj loših navika koje vode ka zlim delima. Vi ste sada ono što ste od sebe stvorili u prošlosti. Vi ste ti koji ste tajnim, nevidljivim tragovima svojih prošlih dela uticali na delotvornost svojih sadašnjih dela.

Ako se koncentrišemo na loše, gubimo iz vida ono što je dobro. Doktori tvrde da milioni užasnih mikroba prolaze kroz naše telo. Ali, pošto ih mi nismo svesni, oni imaju manje uticaja na nas nego kad bismo osećali njihovo prisustvo i brinuli se zbog toga. Ako dovoljno dugo posmatramo negativne stvari, mi poprimamo negativne osobine. Kada se koncentrišemo na dobro, poprimamo dobrotu.

Ne provodite previše vremena šaleći se. Zašto trošiti svoje duhovne spoznaje na beskorisne reči? Kada vedro svoje svesnosti napunite mlekom mira, neka tako i ostane; nemojte ga bušiti šalama i ispraznom pričom. Šala je veštački stimulans. Ona niti potiče iz istinske sreće niti je donosi.

Vaša vlastita sreća zavisi umnogome od sposobnosti da sebe i svoju porodicu zaštitite od posledica ogovaranja. Ne vidite zlo, ne govorite zlo, ne čujte zlo, ne mislite zlo, ne osjećajte zlo. Ogovaranje opija one koji satima pričaju o drugima poput opojnog, otrovnog vina. Kad dođete u iskušenje da govorite o moralnim i mentalnim slabostima drugih ljudi, istog trenutka počnite glasno da govorite o sopstvenim moralnim i mentalnim slabostima, svega pet minuta, da vidite kako vam se to dopada. Ako vam se ne dopada i ako vas boli da govorite o vlastitim nedostacima, trebalo bi da vas mnogo više zaboli kada pričate neljubazne stvari o drugim ljudima.

Ne možete biti srećni ako robujete svojim čulima. Ako vladate svojim željama i prohtevima, možete biti istinski srećna osoba.

Zapamtite, od vas zavisi da li će vašim životom upravljati pohlepa, robovanje čulima, bes, mržnja, osvetoljubivost ili brige, ili ćete dozvoliti božanskim ratnicima samokontrole, smirenosti, ljubavi, praštanja, mira i sklada da vladaju kraljevstvom vašeg uma.

__

NAUČITE DA SE PONAŠATE

Nikada neću moći da se dovoljno zahvalim svom učitelju što mi je neprestano ponavljao: “Nauči da se ponašaš.“

Otkrio sam da mogu sebe da sagledam kroz umove drugih ljudi, a posebno kroz Učiteljev um slobodan od predrasuda, mnogo jasnije nego kroz vlastito zamagljeno razumevanje. Počeo sam tako da se družim sa ljudima smirenog uma i da ih pitam koja je njihova mentalna predstava o meni, jer sam otkrio da se ono što sam ja mislio da drugi misle o meni razlikuje od onoga što su oni zaista mislili o meni.

Jedino su vredne pobede nad samim sobom, a ne spoljašna dostignuća.

Želite li da budete voljeni, počnite vi da volite one kojima je potrebna vaša ljubav. Želite li da drugi budu iskreni prema vama, onda prvo vi budite iskreni. Želite li da drugi saosećaju sa vama, saosećajte vi sa onima oko sebe. Želite li da budete poštovani, treba vi da naučite da poštujete svakoga, i mladog i starog. Ako očekujete od drugih da zrače mirom, i vi sami morate biti mirni.

Ništa ne radite sa pola pažnje ili sa pola srca.

Ako čitate duhovne knjige, izaberite one koje se bave Samoostvarenjem. Knjige poput Biblije i Bhagavad-Gite ne bi trebalo čitati kao roman. Pročitajte jedan odlomak, zatim razmišljajte o njegovom značenju i meditirajte na istinu sadržanu u njemu. Potom pokušajte da u vlastitom životu živite tu istinu.

Želite li da budete srećni, naučite da živite sami i da uronite u introspekciju o svim iskustvima – o dobrim knjigama, problemima, religijii, filozofiji i unutrašnjoj sreći. Radosno, dobrovoljno i redovno povlačenje u osamu cena je istinske sreće. Kada se protiv svoje olje nađete u gomili ljudi koji pričaju, uvucite se u isposničku pećinu svojih dubokih misli i uživajte u miru vašeg unutrašnjeg izvora tišine.

Kada naiđu sumorni dani, pomislite samo na sve sunčane dane koje ste imali. Kada vas obuzme potištenost i kada pomislite da će se trajno nastaniti u vašem životu, setite se bezbrojnih minulih dana ispunjenih srećom. Nezahvalno je prema Davaocu svih darova zaboraviti zdrave osmehe u kojima ste uživali pedeset godina, samo zato što ste sada šest meseci bolesni. Besmisleno je uznemiravati um i zaboraviti tolike godine sreće uzimajući previše ozbiljno tugu koja traje par nedelja ili meseci.

__

KLJUČ JE U JEDNOSTAVNOSTI

Živeti jednostavno znači ići tihim putem umerenosti. Unutrašnja sreća leži u uravnoteženom životu između krajnosti.

Čak je i kraljevima želja za srećom češće neostvarena nego ostvarena. Njihovu prirodnu žudnju za prijateljstvom svakodnevno odnosi more ljudi koji od njih traže samo usluge. Njihovu nadu da će dobiti ljudsko razumevanje bacaju i potapaju talasi nadmetanja za njihovu pažnju. Što je veća gomila koja okružuje kralja, to se on osjeća usamljenijim.

Budite u miru i tišini najmanje deset minuta (po mogućnosti i duže) uveče pre spavanja i ujutru pre ustajanja. To će stvoriti nepokolebljivu i nesalomivu unutrašnju naviku da budete srećni, što će vam pomoći da se suočite sa svim izazovima u svakodnevnoj bici života.

Tražite sreću više u svome umu nego u sticanju stvari.

VELIKI DEO takozvane “sreće“ nije ništa drugo do prerušena patnja. Možete uživati u ogromnom obroku, ali je vrlo verovatno da ćete osetiti neprijatne posledice, poput akutnih probavnih tegoba ili bolova u želucu. Najbolji način da sebi stvorite sreću je da ne dozvolite čulnim iskušenjima ili lošim navikama da vas kontrolišu, već da čvrsto vladate svojim navikama i prohtevima. Kao što svoju glad ne možete zadovoljiti hraneći neku drugu osobu, isto tako ne možete pronaći sreću udovoljavajući neumerenim zahtevima svojih čula.

RADOST je isuviše osetljiv cvet da bi mogao cvetati u zagađenoj atmosferi svetovnih umova koji traže sreću u novcu ili posedovanju. Ona vene kada je ljudi nedovoljno zalivaju uslovljavajući svoju sreću tako što govore sebi: “Neću da budem srećan sve dok ne dođem do novog auta (ili odela, ili kuće, ili letovanja na moru..).

Život će vam dati mnogo više nego što ste ikada sanjali, samo ako bogatstvo definišete na drugačiji način: ne kao svetovno postignuće, već kao unutrašnje, božansko zadovoljstvo.

__

DELJENJE SREĆE SA DRUGIMA

Kada služimo drugima, mi služimo i sebi.

Ako se vi prema drugima odnosite neljubazno, i prema vama će se odnositi neljubazno, kako drugi ljudi tako i život.

Ljudi koji stvarno pronađu sreću u braku ne nalaze tu sreću jedno u drugom. Ona uvek dolazi iz njih samih. Kako je tužno gledati patnje kroz koje ljudi prolaze samo zato što su svoja očekivanja sreće zasnovali na drugim ljudima!

Dobro koje činimo mora biti ponuđeno s ljubavlju i uz poštovanje slobodne volje drugih ljudi. Treba pre svega da poštujemo ono božansko u njima.

Kada draguljar želi da od nebrušenog dijamanta načini predivan dragi kamen, on zna da ga mora seći po njegovim priodnim rascepima. Ne može da ga seče proizvoljno, samo da bi zadovoljio neku svoju apstraktnu zamisao. Isto važi i za ispoljavanje lepote u ljudskoj prirodi – treba uvek da uzmemo u obzir da svako ima svoje viđenje stvarnosti i da nikada ne pokušavamo da im nametnemo svoje viđenje.

Ispravno je i dobro da svako od nas da sve od sebe da učini ovaj svet boljim mestom za život.

OD SVANUĆA obasjavaću svojom radošću svakoga koga danas sretnem. Biću mentalno sunce svakome čiji se put danas ukrsti sa mojim.

__

PRAVI USPEH I PROSPERITET

Milioni dece na životni put kreću bez odredišta. Ponašaju se kao mali automobili na navijanje koji sa malo pogonske snage idu bez određenog pravca, sudarajući se sa svime što im se nađe na putu. Takvo besciljno lutanje kroz život sudbina je mnogih ljudi, jer ih u mladosti niko nije usmerio ka pravom cilju niti su im bila dana sistematična sredstva koja bi im pomogla da idu svojim jasno zacrtanim putem.

Probudite se! Nikada nije kasno da postavite dijagnozu svome životu. Otkrijte šta ste vi i koji je vaš životni poziv da biste mogli postati ono šta treba da budete. Vi posedujete neiskorišćene talente i moći. Imate svu moć koja vam je potrebna. Ne posotji ništa veće od snage uma. Uznesite svoj um iznad malih navika koje vas čine svetovnima.

Uspešni su oni koji su dovoljno hrabri da u svome umu naprave neizbrisiv nacrt za sve što žele da stvore ili urade na ovom svetu.

Ne postoje prepreke, postoje samo prilike!

Kod dece treba razvijati duhovnu ambiciju da novac zarađuju samo radi služenja drugima.

Da bi se vodio uravnoteženi život, odrasli treba da se obrazuju i shvate da su poslovne ambicije tu samo zato da bi usrećili i sebe i druge. Bez te spoznaje, naporne poslovne aktivnosti stvaraju nervozu, pohlepu za novcem, nedostatak društvenih vrednosti, škrtost i nepoštovanje svih valjanih načela. Jedino uz spoznaju da treba služiti drge možemo živeti uistinu srećno.

VRLO JE MALO onih koji analiziraju da li napreduju ili nazaduju u životu. Naša je najveća dužnost kao ljudskih bića obdarenih razumom, razumevanjem i mudrošću da razum i mudrost koristimo ispravno kako bismo znali napredujemo li ili nazadujemo.

Neophodno je izdržavati članove svoje porodice, ali je još potrebnije pomoći im da razviju moći svoga uma. Još je važnije pomoći im da se duševno razvijaju, usmeravajući ih ka meditativnim načinima opštenja sa Bogom.

ISKUŠENJA VAM ne dolaze da bi vas uništila, već da biste više cenili Boga. Ta iskušenja vam ne šalje Bog, već ste ih vi sami stvorili. Sve što vi morate da učinite jeste da izdignete svoju svest iznad neznanja. Nevolje sa okolinom nastaju zbog vaših svesnih ili nesvesnih prošlih postupaka nekada, negde…

Vaše navike su vaši najveći prijatelji ili najveći neprijatelji.

SVAKOG DANA afirmišite: “Bože, Ti me snabdevaš svime. Ispolji svoje obilje kroz mene. Oče, Ti si moje bogatstvo, i ja sam bogat. Tvoje je sve što postoji. Ja sam Tvoje dete. Ono što je Tvoje, pripada i meni.“

AKO JE NEOPHODNO zarađivati novac, mnogo je važnije ostvariti sreću. Novac je stvoren radi sreće, a ne sreća radi novca.

Čovek nikada ne može zadovoljiti svoje želje ako zaboravlja da se sreća uglavnom nalazi u umu, a samo delimično u zadovoljenju svetovnih potreba.

__

UNUTRAŠNJA SLOBODA I RADOST

Ako težite mudrosti i čistoj radosti, neka osjećanja vašeg srca budu slobodna. Nemojte reagovati burno na životne uspone i padove. Drugim rečima, kada vam se posreći u životu, nemojte razdragano uskočiti u penušavi potok uzbuđenja. Odolite iskušenju da obeshrabreno potonete u blato razočarenja kada vam se učini da nema izlaza iz sadašnjih teškoća.

DOBRO JE U ŽIVOTU rukovoditi se ovim pravilom: “Neka dođe sve što dođe samo od sebe.“

Život će vam doneti mnoge uspone i padove. Ako dozvolite svojim osećajima da se dižu i spuštaju zajedno sa talasima okolnosti, nikada nećete postići unutrašnju smirenost koja je temelj duhovnog napretka. Stoga budite obazrivi i ne reagujte emotivno. Uzdignite se iznad onoga što vam se dopada ili ne dopada.

NE DOZVOLITE da ono što vi posedujete poseduje vas, niti da beznačajne sitnice i horde briga svetovnog života nasrću na smirenost vašeg srca.

Najveći čovekov problem je egoizam, svest o individualnosti. Čovek doživljava sve što mu se događa kao da je usmereno na njega lično. Zašto da sve to utiče na vas? Vi niste ovo telo. Vi ste On! Sve je Duh.

Stvarne okolnosti uvek su neutralne. Od načina na koji reagujete na njih zavisi da li ćete ih doživeti kao tužne ili srećne.

Radite na sebi i na tome kako reagujete na spoljašne okolnosti.

Nemojte se oduševljavati niti biti potišteni zbog bilo čega što se dešava izvan vas. Posmatrajte prolaznu predstavu života sa smirenošću, jer su životni usponi i padovi samo talasi na okeanu  u večnom kretanju.

__

PRONALAŽENJE BOGA JE NAJVEĆA RADOST

Pomolite se Bogu ovako: “Voljeni Gospode, znam da si mi Ti bliži od ovih reči kojima se molim, bliži čak i od mojih najbližih misli. Učini da iza svakog svog nespokoja osetim da Ti brineš o meni i da me voliš; da osetim da moju svesnost održava i vodi Tvoja svesnost; da budem sve svesniji da sae iza moje ljubavi prema Tebi krije Tvoja ljubav.“

Prava svrha života je spoznati Boga. Zemaljska iskušenja dana su da vam pomognu da razvijete sposobnost razlučivanja: da li ćete radije uživati u čulnim zadovoljstvima ili ćete izabrati Boga? Zadovoljstva u početku izgledaju primamljivo, ali izaberete li njih, zaplešćete se pre ili kasnije u mrežu beskrajnih problema i teškoća.

Gubitak zdravlja, duševnog mira i sreće sudina je svakoga ko podlegne iskušenjima čulnih zadovoljstava.

PATNJA NAS SAMO podseća da ovaj svet nije naš dom. Kada bi ovaj svet bio savršen, koliko ljudi bi tragalo za nekim boljim svetom?

Duboka meditacija uvek usmerava svest ka Bogu, dok nedostatak meditacije usmerava svest ka čulima. Ako sada ne meditirate, a još uvek neprestano osećate Božije prisustvo, to znači da ste sačuvali sve dobrobiti nedavne meditacije. Ako možete da sačuvate radost i zanos meditacije tokom celog dana, onda vi i dalje meditirate.

Najvažnije isceljenje za koje treba da se molite jeste isceljenje od neznanja, tako da se više nikada ne vratite svom starom životu. Najbolja i najviša nagrada u našem životu jeste spoznaja neizmerne sreće koju nazivamo mir i blaženstvo.

Imajte pozitivna očekivanja od života.

Mudri, čak i kada su blagoslovljeni materijalnim uspehom, nikada ne gube iz vida istinu da je sve prolazno.

Zašto još uvek spavate ?! Nemojte se opravdavati time da ste prezauzeti da biste mislili na Boga! Kada dođe smrt, moraćete odmah, bez najave ili odlaganja, da napustite sve svoje obaveze. Zašto onda ne biste već sada odustali od nekih svojih beskorisnih poslova i dokonih razmišaljanja da biste imali vremena za Boga?

Ne možete spoznati Boga ako istovremeno imate i drugih želja u vašem umu. “Nemoj imati drugih bogova osim Mene“ znači da vam se Bog neće pokazati ako vaše misli  Njemu nisu dovoljno snažne da odagnaju sve druge misli koje vam odvlače pažnju.

__

ZA KRAJ JEDNA POUČNA PRIČA IZ KNJIGE:

Čovek koji je živeo u hladnim predelima Aljaske probao je jednom prilikom veoma ukusnu vrstu grožđa koju mu je poslao prijatelj koji živi u mestu Fresno u Kaliforniji. Čoveku sa Aljaske se toliko dopalo to grožđe da je našao posao u Fresnu, gde razne vrste grožđa rastu u izobilju, i zauvek napustio Aljasku.

Po dolasku u Fresno, čovek s Aljaske je bio pozvan kod prijatelja u goste, gde mu je mlada žena donela grožđa koje je toliko voleo. Bio je van sebe od radosti, i dok je brzo žvakao i gutao grožđe, rekao je: “O, hvala vam, iz sveg srca vam hvala. Zbog ovog grožđa sam i napustio Aljasku. “Dobro, gospodine, imaćete grožđa koliko poželite. Ja sam vlasnik vinograda i svakodnevno ću va donositi mnogo grožđa“, reče žena.

Sledećeg jutra žena je došla u kuću čoveka sa Aljaske i donela mu je veliku količinu grožđa. Čovek s Aljaske, koji jošš uvek nije svario grožđe koje je nezaisto jeo prethodne noći, izađe iz kuće zevajući. Poskočio je od radosti pri pomisli da će jesti sve to grožđe koje mu je žena donela.

“O, kako je lepo imati tako mnogo grožđa! Veoma sam srećan. Hvala vam, hvala vam“, uzvikivao je čovek sa Aljaske. Pojeo je nešto grožđa u prisustvu žene, učtivosti radi, iako je u ustima još uvek osećao ukus nesvarenog grožđa od prošle noći. Kada je žena otišla, on se halapljivim pogledom naslađivao grožđem. Posle sat vremena, počeo je ponovo da ga jede. Celog dana jeo je samo grožđe i ništa osim grožđa.

Rano sledećeg jutra, mlada žena je došla sa još više najfinijeg grožđa iz svog vinograda i pozvala čoveka sa Aljaske. Još pospan, nešto manje poletan i pomalo ljut što je probuđen iz dubokog sna, čovek se učtivo osmehnuo i pozdravio je: “Pozdravljam vas, dobra ženo, i hvala vam za ovo divno grožđe“.

I trećeg jutra žena je donela mnogo grožđa. Čovek s Aljaske, bunovan, jedva se osmehujući, pozdravi ženu i reče: “Gospođo, lepo je od vas što mi donosite ovo grožđe, ali još imam ono koje mi je ostalo od juče.“

Četvrtog jutra, žena je opet došla kod njega i donela mu veliku količinu grožđa. On je nerado ustao i bez osmeha na licu pozdravio ženu rekavši “Oh, opet grožđe. Lepo je od vas što mi ga donosite, ali već imam dovoljno“.

No žena je, ne verujući njegovim rečima i misleći kako to kaže samo da se ne bi nametao, donela petog jutra najveću količinu grožđa do tada i pokucala mu na vrata. On iskoči iz kreveta kao da je ugledao duha i viknu na ženu: “Užaš, gospođo, grožđe, grožđe… Pomogu, opet grožđe!“ Žena se nasmešila i rekla: “Dobro je da ste mi rekli da ne podnosite grožđe. Nadam se da više neću zbog vas ostajati bez grožđa koje mogu da prodam.“

– Ova priča nam pokazuje da bilo šta čega ima previše nije dobro. Koliko god da je nešto prijatno, ako u tome preterate, prestaje da bude zadovoljstvo i umesto toga donosi bol. Zato zapamtite: ne preterujte ni u jelu, ni u spavanju, ni u radu, ni u društvenim aktivnostima, niti u bilo čemu drugom, ma koliko zadovoljstva vam to pružalo, jer preterivanje ne donosi ništa drugo osim nesreće.

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći u nečemu. Time ujedno podržavate i moj rad zbog čega vam unaprijed izražavam zahvalnost. HVALA.

CITATI IZ KNJIGE: “SAMOM SEBI“, AUTOR: MARKO AURELIJE

DRUGA KNJIGA

“Meni kao Antoninu država i otadžbina jeste Rim, a kao čoveku svemir“

U svakom trenutku i kao Rimljanin i kao muž hrabro misli na to da svoje predstojeće poslove moraš obaviti sa ozbiljnim i neusiljenim dostojanstvom i ljubavlju prema ljudima, slobodno i pravično i da sve ostale misli odstraniš da bi mogao sačuvati svoje spokojstvo.

Da li te uznemiravaju događaji koji se zbivaju van tebe? Potrudi se da jednom naučiš nešto zaista korisno i prestani da lutaš. A čuvaj se i druge zablude: jer su budale oni koji se celog svog veka trude i muče, a nemaju pred očima cilj prema tome kako bi mogli usmeriti svoje težnje i misli.

Teško je naći čoveka koji će biti nesrećan zato što se ne brine o onome što se zbiva u dušama drugih ljudi. A oni koji ne vode računa o pokretima svoje sopstvene duše, moraju bezuslovno biti nesrećni.

Neka svako tvoje delo, svaka reč i svaka pomisao budu takvi kao da je mogućnost tvoga odlaska iz ovoga života već tu.

Suprotno pripadnicima Epikurove škole koji su se radi obezbeđenja lične udobnosti klonili praktičke politike, stoički filosofi uviđali su moralnu međuzavisnost države i građana, te su stupali u državne poslove kao savetnici i pomoćnici vrhovnih državnih rukovodilaca i zajedno sa njima osnivali ili održavali i unapređivali red, sklad i mir u državi ili i sami postajali vrhovni državni rukovodioci.

Kako brzo prolazi sve, na ovome svetu ljudi, a u večnosti uspomena na njih. Takva je priroda svih vidljivih stvari, a naročito onih koje nas mame nasladom ili plaše tegobom, ili koje prazna domišljatost čini čuvenim. Dužnost našeg razuma je da shvati kako su one malo vredne i dostojne prezrenja, kako su prljave, prolazne i mrtve.

Dužina ljudskog života samo je točka u vremenu, njegovo postojanje je u neprestanom toku, čula su mutna, sklop čitavoga tela podleže raspadanju i truleži, duša je čigra, sačinjava telo, reka je, a što je u vezi sa dušom, san i dim.

TREĆA KNJIGA

Ne troši ostatak svoga života u razmišljanju o drugim ljudima, osim ako to služi opštem dobru, jer ćeš, ako se budeš mučio oko toga šta ovaj ili onaj radi i zašto on to radi, šta kaže, šta misli i namerava, i ostalim sličnim pitanjima koja nas odvode od posmatranja našega sopstvenoga uma, biti sprečen da obaviš neki drugi posao. Stoga u niz predstava treba izbegavati sve štonema osnove i svrhe, a pre svega radoznalost, brigu o stvarima koje te se ne tiču i sve rđave misli. I treba sebe da navikeneš da imaš samo takve predstave koje te neće sprečiti da u trenutku kada te neko zapita: “Šta sada misliš?“, prostodušno odgovoriš: “To i to“, tako da se odmah vidi kako je u tvojim mislima sve jednostavno, dobronamerno, i kako dolazi od bića koje shvata opšte stvari, ne brine se za pohotljive i požudne predstave, nema ni truni slavoljublja, zavisti, podozrenja, ili nečeg sličnog čega bi se čovek morao stideti kad bi rekao da je mislio baš na to.

Ma šta radio, nemoj raditi protiv svoje volje, bez ljubavi prema ljudima, bez prethodnog razmišljanja ili ako te što vuče na drugu stranu. Neka ti misli ne budu skrivene uglađenim rečima. Ne govori mnogo i ne započinji mnogo odjednom.

Ako je nešto korisno za tebe kao za umno biće, onda to zadrži; a ako ti je od koristi samo kao živom biću, onda to glasno reci i neka tvoje mišljenje ostane nepokolebljivo. Samo, nastoj da ovaj izbor izvršiš dobro!

Nikada nemoj smatrati za korisno nešto što bi te jednom moglo prisiliti da ne održiš reč, da zaboraviš na stid, da zamrziš nekoga, da posumnjaš u njega, da ga prokuneš, da se pretvaraš, da zaželiš nešto što bi morao sakriti iza zidova i zavesa.

Ništa nije pogodnije da stvori duhovnu veličinu nego sposobnost da svaku stvar na koju u životu naiđeš metodski i sa vidika sa kojeg ti postaju ujedno jasni i njeni odnosi prema svetu, i da proceniš kakvu vrednost ima za kosmos, a kakvu za pojedinca, kakva je njena vrednost kada je u pitanju celina, a kakva kad se odnosi na pojedinca.

ČETVRTA KNJIGA

Nema mesta koje čoveku pruža veći mir i spokojstvo nego što je to njegova duša, naročito ako je ona takva da, čim se u nju povuče, odmah naiđe na savršeni mir. A kad kažem “mir“, mislim samo na savršeni sklad.

Znaj da se sve ono što se dešava, dešava kako treba. Ako pažljivo posmatraš, videćeš da je zaista tako. Po mome mišljenju, ono se ne dešava samo po prirodnom redu, već i po načelu pravičnosti, kao svesno delo bića koje svakome deli prema zasluzi. Pazi ubuduće kako počinješ, a sve što počinješ, radi trudeći se da budeš dobar, i to u pravom smislu te reči dobar. Makar šta da radiš, upravljaj se po tome principu.

Ne misli onako kao što misli čovek koji želi da ti naškodi, ili kako bi on želio da ti misliš, nego stvari primaj onakvima kakve one u stvari jesu.

Nemoj raditi tako kao da ćeš živeti deset hiljada godina. Smt je već nad tobom. Budi dobar dok živiš, dok možeš.

Kakvo spokojstvo duha poseduje čovek koji se ne brine za ono što drugi kaže, radi ili misli, nego samo za ono što on sam radi, da bi njegovo delo bilo pravično i bogougodno; ne priliči se dobrom čoveku da traži tamne mrlje u karakteru drugih ljudi, nego da ide pravo svome cilju i da ne gleda ni desno ni levo oko sebe.

Sve što je lepo, pa makar šta to bilo, lepo je i dobro samo po sebi. Hvala u tome nema nikakvog udela. Jer ništa neće postati ni gore ni bolje ako se hvali.

Ne daj da te niko odvuče sa sobom, nego svakoj želji odgovori moralno i pri svakoj predstavi zadrži dobar sud.

Pokušaj jednom da se nađeš u životu dobroga čoveka koji je zadovoljan onim što mu pruža priroda i koji nalazi zadovoljstva u svome poštenom delanju i mišljenju.

Sve traje samo jedan dan, i čovek, koji se seća, i stvar koje se seća.

Zagledaj u duše mudrih ljudi i trudi se da vidiš za kakvim stvarima oni teže, a kakve izbegavaju.

Vreme je reka nastala od svega onoga što se dešava, i još više, ono je brzak. Jer u istom trenutku kada se pojavi, stvar je već odnesena, i talas donosi drugu, a za njom opet dolazi nova.

Kad bi ti neki bog rekao da ćeš umreti sutra, a najkasnije prekosutra, tebi, ako nisi sasvim bezvredan, neće biti tako važno da li će to biti već sutra ili tek prekosutra – pošto je rzlika tako mala – pa neka ti bude onda jasno i to da nema velike razlike ni u tome da li ćeš umreti kroz sto godina ili sutra.

Budi kao stena o koju se talasi neprestano lome. Ona stoji nepokretna, a more koje oko nje besni postepeno se smiruje.

PETA KNJIGA

Smatraj sebe dostojnim svake reči i svakog rada koji odgovara prirodi. Ne daj da te u tome uznemire ogovaranje i pričanje ljudi koje će uslediti. A nemoj sebe smatrati nedostojnim ni onih stvari koje su lepe i kao reč i kao delo. Ljudi imaju svoje mišljenje i upravljaju se prema svome sopstvenom raspoloženju. Ti o tome nemoj voditi računa, nego idi pravo svome cilju i upravljaj se prema svojoj i prema opštoj prirodi, jer je put i jedne i druge jedan te isti.

Radi, dakle, ono što je potpuno u tvojoj moći: budi čiste duše, dostojanstven, izdržljiv, preziri čulne naslade, budi zadovoljan svojom sudbinom, nemoj imati velikih prohteva, budi dobar, nezavisan u donošenju sudova, prirodan čovek; meri svoje reči, budi velikodušan.

Ne treba se plašiti niti gubiti nadu ili volju i napuštati svoju nameru ako te izda sreća, pa ono što radiš ne ispadne onako kako to pravi principi zahtevaju. Ako pretrpiš neuspeh, moraš svoj posao ponovo započeti, moraš biti zadovoljan ako veći deo tvojih radnji bude dostojan čoveka, i moraš voleti ono čemu si se ponovo vratio.

Tvoja će duša biti onakva kakve su i predstave za kojima težiš. Jer one duši takoreći nameću svoju boju.

Čoveku se nikad ne dešavaju stvari koje on po svojoj prirodi ne bi mogao podneti.

Još na ovom svetu možeš da živiš onako kako bi posle smrti živeo na onom svetu.

Pomozi drugome koliko možeš prema tome koliko ko vredi.

Imaš uslova da uvek budeš srećan, ako samo hoćeš da ideš pravim putem, pa i ako možeš da misliš i radiš u skladu sa pravim načelima. Razumnoj duši i božijoj, i čovečijoj i svakog razumnog bića dve su sledeće stvari zajedničke: ona ne dozvoljava nikome da joj smeta, a dobro nalazi samo u pravičnom mišljenju i radu i težnje svoje zadovoljava baš time.

Ostavljen negde samom sebi, ja sam nekada bio srećan. “Srećan“ znači: bio sam čovek koji je sam sebi dosudio sreću. A dobra sudbina, to su dobre naklonosti duše, dobri nagoni i dobra dela.

ŠESTA KNJIGA

Nasladu i spokojstvo traži samo u jednome: da vršiš jedno čovekoljubivo delo za drugim i da pri tom uvek nosiš boga u srcu.

Ako te neke okolnosti prisile da izgubiš mir, onda se brzo povuci u sebe i nemoj odande izlaziti više no što je potrebno. Bolje ćeš ovladati harmonijom ako joj se neprestano vraćaš.

Ako ti je neka stvar teška, ne smeš odmah misliti da je ona čoveku nedostižna. Moraš verovati da je, ako je čoveku uopšte moguće, i ti možeš postići.

Ako poštuješ svoju dušu, onda ćeš biti zadovoljan samim sobom, sa svojim bližnjima živećeš u slozi i sa bogovima u saglasnosti, što znači da ćeš ceniti ono što oni dodeljuju i određuju.

Ako neko može da mi dokaže i da me ubedi kako moje mišljenje ili rad nisu pravilni, ja ću radosno promeniti svoje gledište. Jer ja tražim istinu koja još nikada nikome nije naudila. Oštećen je samo onaj koji istraje u svojoj grešci i neznanju.

Sramota je da u jednom telu duša oslabi pre nego što je oslabilo telo.

Prilagođavaj se stvarima za koje te je vezala sudbina! Voli ljude sa kojima te je ona sastavila, i voli ih od srca!

Samo jedna stvar ima istinsku vrednost: živeti do kraja u istini i pravičnosti i biti blag prema lažljivcima i svima nepravednicima.

Kad hoćeš da obraduješ samoga sebe, pomisli na prednosti svojih bližnjih; na preduzimljivost jednoga, skromnost drugoga, darežljivost trećega i na slično što kod nekog četvrotg. Jer ništa ne pričinjava takvu radost kao slike vrlina koje se javljaju u karakterima naših bižnjih i koje, ukoliko je to moguće, nailaze sve odjednom. Zato ih stalno moramo imati u mislima.

Slavoljubljiv čovek traži svoju sreću u delatnosti drugih ljudi, a onaj koji voli telesne naslade, traži je u svome uživanju. Razuman čovek, međutim, nalazi svoju sreću u svome sopstvenom delanju.

Navikavaj se na to da dobro razmisliš o onome što drugi govore, i ako možeš, unesi se u dušu čoveka koji govori.

SEDMA KNJIGA

Budućnost neka te ne uznemirava. Ako ti je suđeno da je doživiš, doživećeš je i sa razumom koji sada imaš i kojim se u sadašnjosti služiš.

Ili si uspravljen sam, ili te podupiru drugi.

Neka drugi govore i rade šta hoće, ja moram biti dobar. Onako kao kad bi zlato, smaragd ili skerlet stalno ponavljali: “Ma šta ko rekao ili učinio, ja moram ostati smaragd i čuvati svoju boju“

Da li se neko plaši promene? A zar bez nje može nešto da se desi? I, šta je opštoj prirodi milije i draže od nje? Da li možeš da se okupaš ako se u drvetu ne izvrši promena? Možeš li da se hraniš ako namirnice ne pretrpe promenu? Da li je uopšte moguće da se bez promene izvrši nešto korisno? Zar ne uviđaš da je i tebi neophodno potrebna promena, a da je tvoja promena potrebna i opštoj prirodi.

Kad neko pogreši prema tebi, ti se odmah pitaj šta je on smatrao za dobro a šta za slo kad je taj prestup učinio. Kad to budeš uvideo, sažalićeš se nad njim i niti ćeš mu se diviti niti se ljutiti na njega.

Trudi se da što je moguće bolje shvatiš ono što se govori. Zagnjuri svoj duh u ono što se zbiva i u ono što je uzrok zbivanja.

Ispituj svoj unutrašnji život. U njemu je izvor dobra koji, ako neprestano i sve dublje kopaš, može uvek ponovo da proradi.

Čuvaj se da prema nečoveku ne postupaš onako kao što on postupa prema čoveku.

Suština savršenog karaktera sastoji se u tome da svaki dan provede kao posljednji, da ne besni, da nije ukočen i da se ne pretvara.

OSMA KNJIGA

Čim nekoga sretneš, ti se odmah zapitaj: “Kako ovaj čovek gleda na dobro, a kako na zlo?“ Jer ako su njegove predstave o nasladi i bolu i o njihovim uzrocima, ili o slavi i beščasnosti, o životu i o smrti ovakve ili onakve, onda mi neće biti ni neobično ni čudnovato kad on učini ovo ili ono, niti ću zaboravljati da je on prinuđen da radi onako kako radi.

Kratkog su veka i onaj koji hvali i ono što se hvali, i onaj koji se seća i ono čega se seća. Osim toga, sve se to dešava u jednom kutku ovog prostora, pa ni tu se ne slažu svi među sobom, čak ni pojedinac sa samim sobom, a čitava je zemlja samo jedna tačka.

Primati skromno, a praštati rado.

Neko se raduje ovom, a neko onom. Ja se, međutim, radujem kad mi je razum zdrav, kad se ne okreće ni od jednoga čoveka, niti od onoga što ovome može da se desi, nego sve posmatra i prima blagonaklono a svaku stvar upotrebljava prema njenoj vrednosti.

Ne treba odugovlačiti na radu, u raspravljanju ne treba nabacivati stvari jednu na drugu, u predstavama ne treba lutati bez plana, dušu ne treba ništa da odvlači, niti ona sme da iskoči iz reda, ne treba da ti u životu nedostaje vreme.

Šta je svjetlosni zrak, to možeš videti kad posmatraš kako sunčeva svetlost ulazi kroz uzan otvor u neku tamnu sobu. Ona se prostire u pravoj liniji, proseca vazduh i odupire se nekako u prvu površinu na koju padne. Tu ostaje, ne klizi i ne pada. Takvo mora biti i žarenje i razlivanje tvog duha: nikad ga ne sme nestati, nego se mora prostirati, ne sme udarati silom i nasiljem o prepreke koje se javljaju, a ne sme ni da se sruši na zemlju, nego mora ostati čvrsto i mora osvetljavati ono što pogađa. Jer ono što se njegovim zracima odupire, to samom sebi oduzima svetlost.

Ljudi su na svetu jedan radi drugoga. Ili ih poduči bolje, ili ih podnosi!

DEVETA KNJIGA

Samo su razumna bića zaboravila na svoju težnju i međusobnu zavisnost i samo se kod njih ne javlja želja za sjedinjavanjem. A ipak se jedan za drugog vezuju, bez obzira da li jedno od drugog beži, ili ne. To je zato što priroda pobeđuje. Ako samo budeš pazio, videćeš da imam pravo. Lakše ćeš naći komadić zemlje koji se ni sa čim drugim ne dodiruje, nego čoveka koji bi bio potpuno odvojen od čoveka.

Vrši svoj posao, ali ne kao neko ko je zbog toga nesrećan, niti sa željom da probudiš nečije sažaljenje ili divljenje. Teži samo jednom: da iskoristiš svoje snage i da ih sačuvaš onako kako to traže obziri prema zajednici.

Kao što sam možeš koristiti ljudskome društvu, tako i svako tvoje delo treba da doprinese upotpunjavanju opšteg života.

DESETA KNJIGA

Ako tvoj bližnji gerši, pouči ga ljubazno i objasni mu njegove greške. A ako to ne možeš, onda ili okrivi samoga sebe, ili čak ni to nemoj činiti!

Ne raspravljaj o tome kakav treba da bude dobar čovek, nego ti sam budi takav.

Na svaki postojei predmet obrati pažnju i misli na to da je svaka stvar po svojoj prirodi određena da umre.

JEDANAESTA KNJIGA

Tragedije su prvobitno izvođene da bi nam prikazale događaje u prirodi, da bi nas poučile da u prirodnom toku stvari ne može biti drugčije i da nam na većoj pozornici – to jest, u životu, ne bi bile nemile stvari koje nas na običnoj pozornici privlače.

Da li te neko prezire? To neka bude njegova stvar! Ja ću se, međutim, truditi da me niko ne uhvati na nekom delu ili reči koja je dostojna prezrenja. Da li me mrzi? I to je njegova stvar! Ali ja sam vedar i raspoložen prema svakome i spreman da u tom istom čoveku ukažem na njegovu manu, ne grdnjom, ili tako što ću ljudima pokazivati da ja tu nešto trpim, nego otvoreno i srdačno.

Kad si preterano ljut ili tužan, pomisli na to da čovekov život traje samo kratko vreme i da nas uskoro više neće biti.

Onaj kome životni cilj nije uvek jedan i isti, ne može ni sam čitavog svog života biti jedan i isti.

DVANAESTA KNJIGA

Nauči se da radiš i ono što ne daje nikakvu nadu za uspeh. Leva ruka je nespretnija za druge stvari, jer na njih nije naviknuta, ali jače drži uzde nego desna. To je zato što je na to navikla.

Shvati jednom da u tebi postoji nešto što je jače i božanstvenije od stvari koje izazivaju tvoje strasti i koje te kao takvu lutku povlače na sve strane.

Pomisli da te uskoro neće biti nigdje, da nećeš biti ništa, i da će to isto biti i sa stvarima koje sada gledaš i sa ljudima koji sada žive. Sve se stvari po svojoj prirodi moraju menjati, preobražavati i nestajati, da bi posle njih mogle doći druge.

Znaj da je sve samo tvoje mišljenje i da ono zavisi od tebe.

Blagostanje života sastoji se u tome da svaku stvar upoznamo u njenoj suštini i njenom biću: šta je njena materija, šta njen uzrok, i da od srca radimo pravično i govorimo istinu. Šta nam još preostaje, nego da se radujemo životu, nižući jedno delo za drugim, tako da između njih ne bude ni najmanjeg praznog mesta?