CITATI IZ KNJIGA: TAJNA MOG ŽIVOTNOG DIZAJNA – MARIJANA MAY

CITATI IZ KNJIGA: TAJNA MOG ŽIVOTNOG DIZAJNA – MARIJANA MAY

CITATI IZ KNJIGA: TAJNA MOG ZIVOTNOG DIZAJNA – MARIJANA MAY

Ovo je samo manji izbor naslova (tema) koje Marijana May, životna dizajnerica i učiteljica mindfulness meditacije jednostavno kroz lijepe priče, lična ili iskustva drugih, neobične citate neobičnih ljudi i na još mnogo drugih načina, obrazlaže i pojašnjava i tako lijepo prenosi sve što treba čitaocu ove knjige prenijeti.

Pratite Marijanin blog: Moj Životni Dizajn – www.mojzivotnidizajn.com 
Knjigu možete naručiti putem e-mail: mojzivotnidizajn@gmail.com

__

DVA PITANJA ZA DOBAR ŽIVOT

Po jutru se dan poznaje, kaže stara izreka. Način na koji započinjemo svoj dan, u velikoj mjeri uvjetuje kako će nam dan proteći.

Kad se ujutru probudiš, upitaj se:

  1. Šta je dobro u mom životu?
  2. Što se treba učiniti?

Prvo pitanje te poziva da budeš svjesna ljepote i obilja u svom životu, poziva te da svoju pažnju usmjeriš na ono što je pozitivno i korisno, te da izraziš zahvalnost na svemu tome.

Drugo pitanje je poziv na akciju. Kada se upitaš što to treba učiniti, tada se fokusiraš na izvršavanje svojih obaveza; pozivaš sebe na akciju da završiš ono što je započeto i ostvarip ono što želiš ostvariti: svoje snove, potrebe i želje.

MINDFULNESS: TAJNA ŽIVLJENJA PUNIM PLUĆIMA

Što znači biti Mindful?

Zamisli čovjeka koji šeta svog psa pored rijeke. Dok čovjek neprestano razmišlja i u mislima se vraća u prošlost ili bježi u budućnost ne bivajući svjestan sebe i okoline, pas biva u sadašnjem trenutku svjestan onoga što se događa oko njega.

Dakle, ljudski um i duša nisu u potpunosti prisutni na mjestu gdje je prisutno tijelo. Pa tko se onda šeta?!

A što je Mindfulness?

Mindfulness je usredotočena svjesnost, namjerno obraćanje pažnje na sadašnji trenutak i ono što se događa sada. Dakle, svjesno promatranje i prihvaćanje sadašnjeg trenutka upravo takvog kakav je, upijanje znanja i iskustva sadašenjg trenutka.

 

PRESTANI BITI PREPREKA SAMOJ SEBI

Nitko nas ne laže onako kao što mi lažemo sami sebe, nitko nas ne koči kao što mi kočimo sami sebe.

Jedan od načina kako lažno štitimo sebe je taj da ne dajemo sve što imamo, zadržavamo se, dajemo samo 20%, 50% ili 70% od sebe. Ljudi to rade u poslu, u vezama, misleći: „Ako dam 100% i ne usijem to će jako boljeti“. Tako se ljudi unaprijed pripremaju za neuspijeh.

To je gubitnički stav zbog kojeg ljudima propadaju karijere, brakovi, odnosi. Ljudi igraju na sigurno štiteći se unaprijed i ne davajući sve od sebe.

“Jedan od principa uspjeha: spremnost da daš 100% od sebe“

Ako kupuješ odjeću, ti ćeš kupiti cijeli komad odjeće, nećeš kupiti pola haljine ili pola majice. Ti si cjelina, jedna divna cjelina koja je došla na ovaj svijet s razlogom. Jedna divna cjelina koja treba dati 100% od sebe.

Kao što ne bi uzela pola haljine već cijelu haljinu, tako nemoj davati samo 50% od sebe, već daj sve od sebe.

Daj 100% od sebe, 100%! Svaki put kada nešto važno radiš i daš 100% sebe, jačat ćeš svoje samopoštovanje i samopouzdanje, osjećat ćeš se ponosno jer si dala najbolje od sebe. Osjećat ćeš se možda i umorno, ali ćeš se osjećati ispunjenom kao nikad prije.

Živi 100% ovdje i sada.

“U svakom se čovjeku nalazi ogroman potencijal. Vjeruj u svoju snagu i mladost. Nauči se beskonačno ponavljati: Sve ovisi samo o meni. – André Gide

 

JEDNOSTAVNI NAČIN DA UMANJIŠ SVOJE BRIGE SUMNJE I STRAHOVE

Opuštanje i prepuštanje igra značajnu ulogu u našim životima. Što točno znači prepuštanje i od kolike je važnosti saznat ćeš u slijedećim redovima.

Prepustiti se“ ne znači prestati pokazivati brižnost. To znači da nešto ne mogu učiniti umjesto nekog drugog.

“Prepustiti se“ ne znači pokušati se promijeniti ili za nešto okriviti nekog drugog. To znači iz sebe izvući najviše.

“Prepustiti se“ ne znači osuđivati, nego drugome dopustiti da bude ljudsko biće.

“Prepustiti se“ ne znači poricati, nego prihvaćati.

“Prepustiti se“ ne znači prilagoditi sve vlastitim željama, nego prihvaćati svaki novi dan i voljeti sebe u njemu.

“Prepustiti se“ znači manje strahovati a više voljeti“.

Kada se prepustimo, tada prihvaćamo ovaj sadašnji trenutak i dopuštamo da ono što se događa u njemu bude upravo tako kako je u svojoj univerzalnoj prirodi.

Da bi mogla živjeti moraš se prepustiti disanju i dopustiti da disanje neometano teče, da se disanje prirodno odvija. Ne možeš dugo zadržati svoj dah. Isto dako, ne možeš zadržavati svoj život i ono što se događa u njemu, jer sve teče, sve dolazi i prolazi, sve je prolazno.

Manje strahuj, više voli. Manje sumnjaj, više vjeruj. Manje brini, više se nadaj.

 

DVIJE REČENICE ZBOG KOJIH ĆEŠ DRUGAČIJE DOŽIVLJAVATI SEBE I DRUGE LJUDE

Svako od nas ima drugačiji doživljaj stvarnosti, jer svako od nas je svijet za sebe.

Tvoj život je tvoje umjetničko djelo, svaki dan ga stvaraš i dizajniraš, kao i svi drugi ljudi.

Možda trenutno nisi zadovoljna svojim umjetničkim djelom i zbog toga želiš izbaciti neka poglavlja iz svog života. Možda se kaješ zbog propusta i određenih stvari koje si učinila u prošlosti ili se želiš riješiti bijesa kojeg gajiš u sebi zbog nepravde koju su Ti drugi učinili.

Šta god da je u pitanju, imaj na umu slijedeće:

  1. Učinila si najbolje što si mogla u to vrijeme, u određenoj situaciji sa svojom razinom svijesti, razumijevanjem i znanjem kojeg si tada imala.
  2. Oni si učinili najbolje što su mogli u to vrijeme, u određenoj situaciji sa svojom razinom svijesti, razumijevanjem i znanjem kojeg su tada imali.

Razumjeti znači ne osuđivati, razumjeti znači shvaćati smisao i vidjeti širu sliku, razumjeti znači biti svjesna tuđeg motiva i suosjećati s drugima, razumjeti znači poznavati sebe, razumjeti znači imati dobar odnos sa sobom i drugima.

U onoj mjeri u kojoj razumijemo sebe, razumijemo i druge ljude oko nas.

Što više razumijemo sebe i svoja djela, to više razumijemo druge i njihove postupke.

“Mudar čovjek u oluji Bogu se moli, ne za izbavljenje iz opanosti, već za izbavljenje od straha. Oluja iznutra je ta koja ga ugrožava, a ne oluja izvana.“ – Ralph Waldo Emerson

 

KAKO NJEGOVATI I ČUVATI LJUBAV KOJA ĆE BITI UZVRAĆENA

Odgovore na ta pitanja oktrićeš u ovoj priči:

Majka i dječak šetaju plažom.
U jednom trenutku dječak upita: “Mama, kako se čuva ljubav“?
Mama ga pogleda i odgovori: “Zgrabi malo pijeska i pokušaj ga zadržati u šaci.“
Dječak stisne šaku, ali što je jače stiskao, to je više pijeska curilo iz nje.
“Ali, mama, pijesak mi bježi!“
“Znam, a sad potpuno rastvori šaku.“
Dječak je posluša, ali u tom trenutku zapuše vjetar i odnese sav pijesak s dlana.
“Ni ovako ne uspijevam zadržati pijesak.“
Na to majka smiješeći se reče:
“Sada uzmi opet malo pijeska u ruku i drži dlan u obliku žlice, dovoljno zatvoren da ga štitiš, a dovoljno otvoren da bude slobodan.“
Dječak učini kako mu je rečeno i pijesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vjetra, a i slobodan da ne klizi kroz prste.
“Eto kako se čuva ljubav…“ Odgovori mama

Ljubav štiti i njeguje, ali ne zatvara i ne veže, jer je Ljubav sloboda.

U  Ljubavi nema vezivanja u smislu posjedovanja. Kada volimo, tada ne posjedujemo nekoga, već dopuštamo da ta osoba bude slobodna, dopuštamo drugoj osobi da “diše“ pored nas i da se razvija na svoj način.

Kada iskreno volimo, tada drugu osobu prihvaćamo u potpunosti. Naglašavamo njene vrline i razumijemo njene mane. Dopuštamo sebi i drugoj osobi da rastemo zajedno hodajući jedno pored drugog i gledajući u istom smjeru.

“Koliko ima ljudi toliko ima i umova. Isto tako je sigurno da koliko ima srca toliko ima i vrsta ljubavi.“ – Lav Nikolajević Tolstoj

 

KAKO ISKORISTITI KRIZU I IZ NJE IZAĆI JOŠ SNAŽNIJA

Koliko Ti se već puta dogodilo nešto naizlged katastrofalno, a poslije je sve završilo sa najboljim mogućim ishodom?

“Svaka nevolja donosi sjeme jednako velike ili još veće koristi.“ – Napoleon Hill

Kada nam se dogodi nešto tragično, to nas istjera iz naše zone komfora i natjera da svoj život promatramo na novi i drugačiji način, da promijenimo svoju perspektivu.

No, koliko često pozitivno doživimo krizu i vidimo priliku? U trenucima krize većina ljudi najčešće gubi vrijeme i snagu tražeći krivca za sve što im se dogodilo, te govore kako to nisu zaslužili. Radeći tako gube svoje vrijeme i energiju sažaljevajući se, od čega nemaju apsolutno nikakve koristi.

“Da biste prevladali krizu ne treba vam više energije, već duboka promjena vrijednosti, stavova i načina života.“ – Frank Capra

Problem nije u nevolji ili poteškoći, problem je u načinu na koji im pristupamo. Važno je kako reagiramo na ono što nam se događa. Hoće li iz toga proizaći nešto dobro ili loše, ovisi samo o tome kako tumačimo krizu.

Jedni ljudi reagiraju na krizu govoreći: “Što mogu naučiti iz ovoga? Kako to mogu okrenuti u svoju korist? Što treba poduzeti kako se ne bi tako nešto opet dogodilo?“, dok drugi pak: “Zašto se to dogodilo baš meni? Tko je kriv za ovo? Tko će za to platiti? Tko će mi to objasniti? I to nije fer. Oni su odgovorni.“

Kako ti doživljavaš krizu? Stavljaš li se u ulogu žrtve i tražiš krivca ili prihvaćaš ono što se dogodilo, naučiš nešto iz toga i krećeš dalje?

Što je kriza nego li prilika za rast! Prilika da se osnažiš, ojačaš svoje samopouzdanje i vjeru u sebe. Prilika da se nova vrata otvore i da se lijepe stvari dogode. Iskoristi tu priliku.

“Iskoristite priliku! Cijeli život je prilika. Čovjek koji stigne najdalje je obično onaj koji se usudio pokušati.“ – Dejl Karnegi

 

KAKO SE RIJEŠITI BRIGE I ŽIVJETI ŽIVOT BEZ STRESA

“Razlog zbog kojeg brige ubijaju više ljudi nego rad je to što ljudi više brinu nego što rade.“ – Robert Frost

Briga je po svojoj prirodi aktivnost koja je fokusirana na budućnost. Nemoguće je da se brinemo za nešto što se događa u sadašnjem trenutku, ili da se brinemo o prošlosti koja je završena. Možemo se brinuti samo u vezi onoga što će se možda dogoditi u budućnosti, a budućnost u biti ne postoji jer uvijek postoji samo sadašnji trenutak.

“Koliko su nam boli donijele brige koje se nikad nisu dogodile?“ – Thomas Jefferson

“Ako vjerujete da će se prošli ili budući događaj promijeniti zato što se vi osjećate loše ili ako se dovoljno dugo brinete, onda živite na drugom planetu s drugačijim principima stvarnosti.“ – William James

Kada bivaš ovdje i sada, kada si u sadašnjem trenutku jedino tada možeš učiniti nešto dobro. Um će pokušati komplicirati i reći: “Da, ali… šta ako…“ Ali ne postoji situacija u kojoj se sadašnji trenutak ne događa.

Svaki put kada postaneš svjesna da se brineš, svjesno i namjerno preusmjeri svoju pažnju  (budi mindfull) i posveti se onome što radiš upravo tog trenutka. I znaš što se onda događa sa brigom? Nestaje, iščezava.

Budi ovdje i sada, budi svjesna sadašnjeg trenutka i budi u miru.

 

NEGATIVNA STRANA POZITIVNOG RAZMIŠLJANJA

“Samo pozitivno“ stav ponekad više odmogne nego što pomogne ljudima. Ljudi se prisilno uvjeravaju da će sve biti dobro i da ih optimizam može spasiti. Naglasak je na “prisilno“ uvjeravanje, a sve što je prisilno nije prirodno i zahtjeva određeno naprezanje, pri čemu se javlja određeni otpor, jer gdje ima naprezanja ima i otpora. Tu počinje negativna strana pozitivnog razmišljanja.

“Optimizam nas ponekad može spriječiti da vidimo stvarnost s potrebnom jasnoćom.“

No, što je dobro ili loše? Što je pozitivno ili negativno, što je lijepo ili ružno? Ništa. Mi sami činimo nešto da je dobro ili loše, pozitivno ili negativno, lijepo ili ružno. Mi nešto osuđujemo, definiramo i lijepimo razne etikete: “Ovo je baš lijepo, a ovo je tako ružno.“

Smisao života je da ga živimo, da doživimo njegovu punoću i obilje. Radost, tuga, sreća, nesreća, patnja, veselje, nemir, mir… sve su to sastavni dijelovi života, a na nama je da težimo ravnoteži.

Ali kako uspostaviti ravnotežu, kako vidjeti stvari kakve uistinu jesu, kako prihvatiti što se događa, kako prihvatiti svoje misli, osjećaje, kako živjeti u miru sa sobom i cijeli svijetom?

Ø Mindfulness

Minfulness je usredotočena svjesnost, kada svjesno i namjerno obraćamo pažnju na sadašnji trenutak i ono što se u njemu događa. Mindfulness je svjesnost koja je urođena u svim ljudskim bićima, ona je u tebi i Ti je posjeduješ. Svjesnost je prirodna i predivna kvaliteta čovjeka.

Mindfulness nije pozitivno razmišljanje. Pozitivno razmišljanje je pokušaj stavljanja pozitivnih misli na negativne, dakle prikrivanje (potiskivanje) negativnih misli stavljenjem (nametanjem) pozitivnih misli. Mindfluness je kada posmatra[ svoje misli iz drugačije perspektive, iz ptičije perspektive. Kada umjesto jednog drveta vidiš cijelu šumu. Iz ove točke gledišta misli su kao riječi koje izlaze iz radio prijemnika ili slike koje izlaze iz TV ekrana. One su zanimljive ali te ne definiraju. Mindfulness te osnažuje da budeš pod kontrolom svojih misli, radije nego da tebe misli kontroliraju.

Takođe, Mindfulness ne znač da si neutralna i pasivna, već da si svjesna sadašnjeg trenutka i prihvaćaš ono što se u njemu događa, jer sve što se događa jednostavno se događa, sada i ovdje.

“Osnovni uzrok nesreće nikad nije situacija, već vaše misli o njoj. Budite svjesni vaših misli. Odvojite ih od situacije, koja je uvijek neutralna. Tako je kako je.“ – Eckhart Tolle

 

KAKO NE DOPUSTITI DA TE DRUGI LJUDI ISKORIŠTAVAJU

Na stolu se nalazi jedna čaša puna vode. U prostoriji su dvije jako žedne osobe. Prva osoba je uzela čašu i dala drugoj osobi da popije, vjerujući da će druga osoba ostaviti napola punu čašu vode. No druga osoba je popila vodu sve do posljednje kapi ne vodeći računa o tome kako treba podijeliti vodu. I tako je prva osoba ostala žedna.

Čaša vode predstavlja sve ono što tražimo odnosima s drugim ljudima, sve ono što je potrebno kako bismo imali sretan i ispunjen odnos – ljubav, poštovanje, razumijevanje, suosjećanje, iskrenost, dobrotu, darežljivost, poštenje…

Ako samo jedna osoba popije vodu, druga osoba će ostati žedna. Takav odnos je jednosmjeran i u njemu nema neke iskrene ljubavi i poštovanja. Nije uspostavljena ravnoteža zbog čega jedna osoba pati a druga osoba manipulira.

Upravo zato što su ljudi u jednosmjernim odnosima, upravo zato se osjećaju iskorišteno. Tamo gdje nije uspostavljena ravnoteža davanja i primanja, odnos nikada neć e biti skladan.

  1. Da li zaista želiš ostati u takvom odnosu?

Prvo se trebaš zapitati da li zaista želiš ostati u takvom odnosu, odnos u kojem te druga osoba ne cijenim odnosu u kojem druga osoba manipulira s tobom, odnosu koji se svodi na ispunjavanje zahtjeva te druge osobe?

  1. Da li zaista želiš ostati u takvom odnosu?

Prvi scenarij:

Biti odraz osobe znači da se ponašaš poput nje, da promijeniš svoje ponašanje i ponašaš se prema toj osobi onako kako se ona ponaša prema tebi. Tada se događa nešto zanimljivo: drugoj osobi se to neće svidjeti, vjerovatno će se uvrijediti i naljutiti, te je moguće da će se udaljiti od tebe. To se događa upravo zbog toga što takva osoba ne voli sebe i svoje ponašanje, pa ne voli ni ljude koji se prema njoj ponašaju na način na koji se ona ponaša prema drugima.

Kad se počneš mijenjati drugima se to neće svidjeti, jer stari način na koji su navikli manipulirati tobom prestaje djelovati.

Drugi scenarij:

Zbog tvog promijenjenog ponašanja, koje je odraz ponašanja te osobe, moguće je da će te osoba početi više cijeniti i biti ljubaznija prema tebi.

  1. Život je prekratak za igranje igrica

Život je najveći dar i trebamo ga cijeniti, a s obzirom da si Ti život, onda cijeni sebe i svoje vrijeme. Nitko nije vrijedan tvoje boli i patnje, nitko ne zaslužuje da se osjećaš loše.

Prihvati istinu takvu kakva je i nemoj zavaravati sebe. Samo zato što imaš dobro i otvoreno srce, samo zato što u drugima vidiš najbolje, to ne znači da ćeš uvijek susresti ljude koji će se prema tebi ponašati onako kako se Ti ponašaš prema njima. I zato budi pažljiva, pažljivo biraj ljude kojima ćeš otvoriti svoju dušu.

Svaki odnos u kojem se nalazimo nam služi kao odraz nas samih. Ako se nalazimo u odnosu gdje nas druga osoba ne voli i ne poštuje, to znači da sebe ne volimo i ne poštujemo. Ako se nalazimo u odnosu gdje nas druga osoba voli i poštuje, to znači da sebe volimo i poštujemo.

Drži do sebe i svojih vrijednosti, cijeni sebe i svoje vrijeme i neka Ti tvoj unutarnji mir bude najveći prioritet.

KAKO SE OSLOBODITI STRAHA OD TUĐEG MIŠLJENJA

Strah od tuđeg mišljenja, strah od toga tko će što reći, tko će što misliti je toliko zastupljen strah, da neki ljudi ne mogu uživati u svom životu upravo zbog tog straha.

U realnom svijetu se svakodnevno susrećemo s ljudima koji nam se sviđaju i koji nam se ne sviđaju. Isto kao što se nama neko ne sviđa, isto tako se i mi nekome ne sviđamo, a kao što se nama neko sviđa, tako se i mi nekome ne sviđamo.

Kao što i sami imamo određeno mišljenje o nekome, tako i drugi imaju određeno mišljenje o nama. Sve je to normalno, ali nije normalno dopustiti strahu od tuđeg mišljenja da paralizira život i njegovu ljepotu.

Kako bi se oslobodila od tog potpuno nepotrebnog straha od tuđeg mišljenja, postavi sebi iduća pitanja i iskreno odgovori na njih:

  1. Čijeg mišljenja se bojiš?
  2. Koga smatraš autoritetom?
  3. Čijem odobravanju težiš?
  4. Tko je ta osoba koja u tebi budi osjećaj manje vrijednosti?
  5. Kome i zašto se želiš svidjeti?
  6. Kome i zašto se želiš dokazati?
  7. Tko te najviše kritizira, ismijava, ili osuđuje?
  8. Čiju pažnju želiš?
  9. Zašto želiš biti prihvaćena od te osobe (ili osoba)?
  10. Kakvo mišljenje imaš o sebi?

Razmisli malo o ovim pitanjima, iskreno odgovori na njih i otkrićeš puno toga o sebi. Vjerovatno ćeš se jako iznenaditi kada spoznaš pravu istinu.

Što činiti s tuđim mišljenjem

Ako će Ti tuđe mišljenje pomoći da postaneš bolja osoba, onda je to korisno i trebaš ga uzeti u obzir, ali bez obzira na sve to, trebaš imati svoj stav i svoje mišljenje, trebaš vjerovati u sebe.

“Brini o tome šta drugi misle i uvijek ćeš biti njihov zarobljenik.“ – Lao Tzu

Ukoliko Ti neko nameće svoje mišljenje, ismijava te, ogovara te i pokušava u tebi izazvati osjećaj manje vrijednosti, slobodno se posluži ovom genijalnom izjavom legendarne dame:

“Ne brinem što ti misliš o meni. Ja uopće ne mislim o tebi.“ – Coco Chanel

Sredi svoje misli. Budi svjesna svojih misli. Misli one misli koje Ti pomažu, zbog kojih se dobro osjećaš, a kada dođu crne, negativne i opterećujuće misli, budi ih svjesna, prihvati da su to samo misli, a ne istine i znaj da Ti nisi tvoje misli.

Misli dolaze i prolaze, one su poput oblaka, mijenjaju svoj oblik i iščezavaju. Ne možeš dohvatiti oblak, ne možeš promijeniti oblak, ali možeš prihvatiti oblak kao sastavni dio ovozemaljskog života. Isto je tako s mislima. Prihvati misli i otpusti ih. Ne veži se za njih, ne pravi od muhe slona.

“Brini se više za svoju savjest, nego za svoj ugled. Jer, savjest je ono što ti zaista jesi, a ugled je ono što drugi misle o tebi. A ono što drugi misle o tebi, to je njihov problem.“ – Meša Selimović

 

DVA SVIJETA DANAŠNJICE

“Tvoj mir je najvažniji i nikada nemoj dopustiti da ga bilo tko narušava. Znaj da kada radiš ono što voliš i kada si uspješna u tome, počet ćeš smetati drugima, postat ćeš previše “glasna“, tvoj uspjeh će boljeti neuspješne, one koji su zavidni i ljubomorni. Sudit će Ti jer sebi sude. Kritizirat će te jer sebe kritiziraju. Napadat će te s raznih strana ne bivajući svjesni da napadaju sebe. Smatrat će te umišljenom jer su sami umišljeni. Zbog svoje nesigurnosti pokušavat će te dovoditi u neugodne situacije. Radovat će se tvojim padovima, smijati se tvojim pogreškama i naslađivati se tvojom boli. A znaš zašto? Jer pate, jer su puni otrova i boli, jer su puni tuge i sjete, jer su previše izloženi mraku i svaka svjetlost ih bode u oči. Sudit će Ti oni bez lica, kritizirat će te oni bez morala, napadat će te slabići. I pusti ih, pusti ih… Nisu vrijedni tebe i tvog mira. Ti znaš tko si i što si, Ti znaš svoju istinu i slijediš svoju misiju. Čini pno što najbolje znaš, čini dobro sebi i drugima. I molim te, ne opterećuj se s malim umovima, ali im uvijek uputi najbolju namjeru i iskrenu želju da dođu na pravi put, na put istine, mira i ljubavi.

MOĆNI ZAKON DAVANJA I PRIMANJA KOJEG MNOGI LJUDI NE RAZUMIJU

Kako natjerati drugu stranu da uzvraća onoliko koliko joj se pruža?

Ovo je vrlo čest problem s kojim se bori većina ljudi. Ljudi kada daju nešto drugima očekuju da će dobiti nešto od drugih. To se zove trgoanje, a ne davanje.

Ako daješ, onda daješ od srca i bez očekivanja da će ti biti vraćeno. Ukoliko očekuješ da će ti biti vraćeno, onda nisi dala već si trgovala.

Moćni zakon primanja i davanja gasi: Sve što daješ drugima, daješ sebi.

Sve što daješ, daješ sebi, sve što daješ ostaje tebi.

Možda ćeš pomisliti kako dar koji si nekome poklonila može ostati tebi? Jednostavno. Način na koji se osjećaš, osjećaj radosti i ispunjenja, te uspomene koje si stvorila su zauvijek sačuvane u tebi, sve to ostaje tebi. Kada nekoga naučiš određenu vještinu ili predaš svoje znanje, tebi to znanje i dalje ostaje. Dijelieći svoje znanje drugiama ti još bolje učiš.

Prije nego što nekome nešto pokloniš, budi svjesna zašto to činiš, te pokloni jedino ako poklanjaš čistog srca bez očekivanja da ćeš dobiti nešto zauzvrat. Kad daješ, onda daj bez računanja, bez očekivanja. Daj zato što želiš dati i znaj da svaki dar koji pokloniš nekome, zapravo daruješ samoj sebi. Sve što daješ ostaje tebi.

__

Ovo je samo jedan dio iz knjige, a ako vam se on sviđa, zamislite kakav je tek ostatak knjige… Rećiću samo da je prepun veoma bitnih i važnih informacija koje vam samo mogu pomoći da značajno bolje upoznate sebe i uljepšate svoj život i život drugih ljudi oko vas.

Knjigu možete naručiti putem e-mail: mojzivotnidizajn@gmail.com 

__

Citati iz knjige: “Tajna mog životnog dizajna” 
Autor: Marijana May ; www.mojzivotnidizajn.com
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DUČIĆ

IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DUČIĆ

IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DUČIĆ

__

POGLAVLJE: O SREĆI

1.

Ako puno govorite o nesrećama u životu, najzad više ne vidite život nego nesreće.

Mnogi se ljudi tuže da im prođe ceo vek tražeći životu njegov smisao, koji, ako uopšte postoji, i nije drugde nego u samom traženju. Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo; ali ko ga je tražio, taj nikad nije bio dovoljno srećan.

Najmanje su srećni oni ljudi koji bi imali sve razloge da budu srećni. Ima ljudi koji su gospodari zlatnih rudnika, a ne osećaju se srećnim; a ima ljudi koji se ne osećaju nesrećnim ni posle kakvog slučaja koji bi drugi smatrali katastrofom ljudskog života. Znači da je sreća jedna stvar mišljenja, i da sama za sebe ništa ne predstavlja.

Treba se čuvati više sebe nego svih svojih zlotvora. Čovek koji za svoje nesreće krivi drugog, već tim pokazuje da je ili malouman ili krivouman, čak i rđav.

Nauka o tom kako treba misliti, logika, i nauka kako treba biti dobar, moral, i nisu stvarno ništa drugo nego učenje kako da čovek sam sebi ne iskiva nesreće i ne stvara neprijatelje.

3.

Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski srećni.

Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesreće i produžili da vole druge ljude. Naročito onaj kome su drugi učinili nesreću omrzne i nedužne.

Čovek po jednoj slabosti i sujeti, sve svoje sreće pripisuje samo sebi, a svoje nesreće pripisuje samo drugom.

Bogataš je plemenit iz sujete i iz straha, a siromah je dobar iz pobožnosti i iz častoljublja. Bogataš je duhovno hrabriji, a siromah je hrabriji fizički. Bogataš nema intezivnih radosti kao siromah, jer živi bez velikih očekivanja i snova; nema iznenađenja, živi bez dovoljno idealizma, često blaziran i pasivan. Bogataš je perverzniji, a siromah čedniji, jer perverzija dolazi od presićenosti i lenosti, a čednost dolazi od rada koji je veliki moralizator života. Ima siromaha zaljubljenih u poštenje većma nego drugi u zlato, a mnogi čak izgledaju manijaci častoljublja. Poštenju se uče bogataši od siromaha, jer se samo na siromahu može da vidi kako poštenje i sreća stoje nezavisno od zlata.

4.

Najbedniji je čovek koji živi u mržnjama na druge ljude; taj se prvi iseče noževima koje je sam izoštrio.

Platon je govorio: “Ljubav umiruje ljude i stišava bure na moru, ljubav uspavljuje vetrove.“

Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata, i vi ste posle toga nesrećni i otrovani; a govorite pola sata o njemu dobro, i kad to ne zaslužuje, i vi postanete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.

Ljubav za neprijatelja, to je vrlina velika koliko i samo častoljublje.

Užasan je slučaj što ima mnogo ljudi koji ne mogu biti potpuno srećni, ni osećati se velikim, bez istovremeno i nečije nesreće.

Ne verovati više u Boga, u kojeg se dotle verovalo svim srcem, to je odista užas, ali ne verovati više u sebe, to je još bolnije: jer to isključuje i Boga i čoveka u našoj sudbini.

5.

Sreća, to je osećanje da čovek ima što mu je najpotrebnije. Neki su mudraci smatrali srećom samo suficit čovekovog blagostanja.

Prava sreća čovekova biće ako postigne svoje oslobođenje od drugih ljudi; a osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tuđih primera, dajući svom životu pečat svoje sopstvene prirode i svojih ukusa. Tada bismo razumeli da sreća za Petra ne mora biti što i sreća za Pavla.

O CILJEVIMA

Svaki čovek ima u svom životu mnogo planova, ali nema nego jedan cilj. Ko razmisli taj će lako taj cilj naći, jer je on u našoj strasti i našoj volji vrlo izražen, iako često zamagljen i nerazgovetan.

Dok god cilj nije ostvaren, čovek postoji, jer je sav u sili i akciji; a kad je najzad cilj postignut, čovek prestaje biti sila i akcija, i postaje sam nepotreban, čak često i štetan svom delu.

Retko je kad čovekov cilj zao; mogu biti zla samo sredstva.

Čovek koji jasno razazna kud hoće, sve njegove unutarnje sile isti čas krenu istim pravcem, i mnogim takvim ljudima moćne volje ne može se ništa odupreti. Samo po sugestiji tuđoj ili po poremećenosti instinkta, čovek izgubi taj smisao cilja ili pobrka prava sredstva za njegovo ostvarenje.

Čovek koji vidi cilj najjasnije, taj je čovek najsilniji.

Ima ljudi koji nešto hoće tolikom silom da im se ništa ne može odupreti; a za mene to nešto jeste cilj ciljeva, koji je centralna sila u čoveku. Velikim ljudima njihovi veliki ciljevi nikad ne izgledaju nemogućni, i oni ih odista postižu sa istom lakoćom sa kojom i mali ljudi postižu svoje male ciljeve.

Najveći broj ljudi ne zna šta hoće, a veliki broj ljudi ne znaju koliko mogu. Najređi je slučaj čoveka koji zna i šta hoće i koliko može.

Život je jedna neizmerna logika i harmonija, a pošto su priroda i život jedno isto, nepostoje ni u životu apsurdumi i anomalije. Sve je na svetu vezano jedno za drugo, pa su vezane i sreća i nesreća u ljudskoj sudbini. Kao iz korpe rumenih trešanja što se ne da izvući samo jedna trešnja, a da se prstom ne zakači i izvuče odjednom više njih, tako idu i sreće i nesreće uvek u serijama.

O SREĆI – NASTAVAK POGLAVLJA

Nesreća nam izgleda mnogo manja kad o njoj čćutimo nego kad o njoj govorimo. Govoreći o nesreći, ona samo postaje sve dublja i sve crnja. Ko o njoj govori sto puta, on je tim samo povećao za sto puta. Ćutanje je najbolji lek protiv nesreće; a ono je i najdostojanstveniji čovekov otpor i odmazda sudbini.

Dve su prave i najveće čovekove nesreće: nemati zdravlja i nemati prijatelja. Međutim, i iz jednog i drugog ima izlaza: čovek ili prezdravi ili umre, a sa prijateljima ili se izmiri ili dobije nove prijatelje.

Hrabrost je jedan veliki uslov sreće; bez hrabrosti se ne može biti srećan. Za svaku akciju treba hrabrosti, i što čovek ima više hrabrosti, utoliko je šira i potpunija njegova akcija. Hrabar čovek podnosi mirno svoje bolove, i sličan je samo velikom mudracu.

Hrabrost se ne ogleda samo u krupnim pitanjima časti i opstanka, nego i u vrlo sitnim odnosima, i gde se god traži nesebičnost i dobrota.

6.

Nesumnjivo, ljudstvu najviše nesreće prave glupaci. Najveća je beda što glupak ne zna da je glup, kao što ni rđav ne zna koliko je rđav; a svet bi možda bio spasen kada bi glupaci znali kakva su nesreća za čovečanstvo.

Ima ljudi koji celog života ne reknu nijednu glupost, ali ih urade hiljadu; a ima ljudi koji sve što reknu, prazno je, a sve što urade, mudro je. Čovek len voli da govori, a čovek od akcije voli da ćuti, i ne daje rečima nikakvu cenu. Reč je neprijatelj zamaha i poleta. Dovoljno je da jednu svoju nameru dvaput nekom izgovorite, pa da ona odmah za polovinu oslabi. Velike snage su ćutljive u čoveku, kao i u prirodi. Napoleon je, uglavnom, bio ćutalica.

Ima ljudi koji mogu da nesreću trpe celog života, i da se ne osećaju nesrećnim, kao što drugi podlegnu pod prvim nesrećama.

7.

Veliki uspeh u životu imaju ćutalice. Oni ulivaju poverenje ljudima sa kojima rade, jer mnogi ljudi u ćutanju drugog vide i svoju sigurnost. Čovek može da naškodi drugom čoveku ili promišljenim rđavim delom ili nepromišljenom rečju; a ćutalica se smatra bar kao čovek koji ne škodi svojom neopreznom rečju.

Ima mudrih ćutanja koje vrede više nego i najmudrije reči.

Nikad čovek ne može da kaže onoliko mudrosti koliko može da prećuti ludosti, čak i gluposti.

9.

Sokrat govori u Kritonu: prvo, ne čini nepravdu ni u kojem smislu; drugo ne čini nepravdu ni onom koji ti je nepravdu učinio; i najzad, treće, nikad ne vraćaj zlo za zlo.

Epikurova ideja o sreći, to je jedna ideja da je ljudska sreća samo u uživanju. Zadovoljiti treba sve želje, velike i male, istovremeno; jer, kako epikurejci govorahu, ako jedna želja nije zadovoljena, to je dovoljno da duša tuguje. Međutim, oni su govorili da posotji jedna jerarhija uživanja, pošto ima uživanja koja treba izbeći kako bismo izbegli nesreću, a ima bolova koje treba primiti da bismo tako došli do jedne više sreće.

Fizička zadovoljstva postaju uživanjima samo ako daju istovremeno i duhovnu sreću, jer su svagda duševna uživanja viša. Najveće uživanje jesu vrlina i častoljublje.

10.

Ljudi pate i zbog tuđih nesreća, više možda nego i od svojih sopstvenih. Ovo je velika beda čovekova. Patimo od nesreća patriotskih i socijalnih, i porodičnih i prijateljskih, čak i istorijskih. Svašta od ovog baca po manju ili veću senku na naš život, nagriza naš oklop, podriva naš zid.

Srbin ima prirodnu tendenciju da sve svoje velike ljude ili poubija ili unizi, i da ih zatim opeva u svom desetercu kao heroje svoje nacije, i najzad proglasi svetiteljima svoje crkve.

Svakako, najveći tvorac čovekove nesreće, to je sam čovek.

Postoje sreće dok ste sin i sreće kad ste otac; i postoje sreće mladosti i sreće starosti; i postoje sreće duha i sreće tela.

Mnogi veliki čovek nije ni sanjao u mladosti što će postati kroz dalje godine. Hristip i Kleant su bili poznati najpre sa utakmica na javnim igrama, a tek zatim u filozofiji; kao što je i Platon bio najpre atlet u Korintu i u Sikionu, a tek docnije najveći mudrac svog vremena, i najzad, zna se da je i sam Pitagora počeo svoj javni život dobijajući najpre nagrade u Olimpijskim igrama u Elidi.

Život je kula na bregu sa koje hiljadu prozora gledaju na hiljadu strana vidika.

11.

Najgori čovek može biti srećan u novcu, i u zdravlju, i u deci, ali ne može biti srećan u duševnoj lepoti ni u slavi među drugim ljudima.

Plemeniti ljudi imaju slavu i kad nemaju sreću; a slava je najveća sreća. Jedan čovek je slavan u svojoj okolini samo tim ako je primer poštenja, kao što je aleksandar bio slavan vojskovođa, ili Platon slavan zbog mudrosti.

Svaki čovek može biti veliki ako hoće: ako ne kao general, a ono kao vojnik; ako ne kao izvanredan gospodar, a ono kao izvanredan sluga. Naša veličina dakle zavisi od nas; a veličina je sreća već tim što je veličina.

Smrt nije nesreća, nego samo jedna čovekova predrasuda: zato je predrasuda, što je smrt za jednog ubica, a za drugog spasitelj. U oba slučaja ona je veća od života. I u oba slučaja, ona nije nesreća za onog koji odlazi nego samo za one koje ostavlja.

13.

Najsrećniji je čovek onaj koji ume da se udubi onoliko u svoju sreću, kao što se drugi udube u svoju nesreću.

Mislim čak da treba i mnoge svoje sreće namerno izmišljati. Uobražavati ih; slikati ih na pesku ili po zidovima; pevati im, i razgovarati o njima s kamenjem na putu.

Ima puna sreća rasejanih ulicom kuda ste i danas prošli. Nijedna tuđa sreća nije bez pomalo sreće i za nas druge.

14.

Zlo i nesreća ne dolaze od Boga, nego od čoveka. Sve bede među ljudima to su nesreće koje učini čovek samom sebi, ili urade ljudi jedan drugome.

Čovek ima više hrabrosti prema drugom nego prema sebi. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, a nisu bili strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra.

Najbolji ljudi to su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što ne bi nikad oprostili samom sebi.

POGLAVLJE: O LJUBAVI

1.

U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono i šta ni sami ne verujemo.

“Dobro pazi; sine moj, da nikad svoj razum ne žrtvuješ za ljubav jedne žene“, kaže Kreont u Antigoni. A Plutarh, govoreći o Antoniju i Kleopatri, pet vekova posle takvog Sofoklovog pesimizma, kaže o ljubavi: “Duša zaljubljenog čoveka živi u tuđem telu.“ Dugo se verovalo da ljubav pomućuje zdrav razum, i podiže egoizam do slepila. O ljubavi se ne može ni govoriti pametno: jer ljubav nije stvar pameti nego osećanja; a zato što je ljubav istinska samo kad je slepa, ona ne podleže nikakvim merama razuma.

Često i sve ideje koje imamo o nekoj ženi, dolaze samo od dobrog ili lošeg iskustva sa nekom sasvim drugom i drugčijom ženom.

2.

Ljudi koji u ljubav unose odveć srca, manje stradaju, jer srce sve pozlaćuje, i ne vidi ništa što nije dobro.

Anakreont kaže: “Ako možeš da prebrojiš lišće u šumi, ili pesak u moru, onda ćeš moći prebrojati i moje ljubavi.“

Ljubav je glavni izvor inspiracije pesnikove, jer je ljubav i glavni motiv njegovog života. Sve što znamo o ljubavi, znamo od pesnika. Da nije bilo pesnika, o ljubavi bi se znalo manje nego o mržnji.

3.

Ljubav je osećanje koje je rezultat svih drugih osećanja, zbir svih mogućnosti čovekovih, najviših i najčistijih.

Voleti, to je sveobimno osećanje.

“Ja sam stvorena da ljubim, a nisam stvorena da mrzim“, kaže Antigona u drami Sofoklovoj.

Teokrit kaže: “Onaj koji mrzi, mrtav je. Ljubite da vas ljube“.

4.

Žena u koju smo zaljubljeni, kao i sama ljubav, nije nešto što postoji van nas, nego je nešto što postoji u nama, i što je deo nas samih.

Ne žalim ništa na svetu nego što u mladosti nisam znao da sam mlad.

Ljubav je čak i herojstvo jer traži žrtve.

Ljubav je, najzad, i najviši produkt kulture. Što je veća kultura jednog naroda, utoliko je ljubav dublja.

Biti zaljubljen, verovati u ljubav kao u nebo, to je živeti u najvećoj čistoti i krajnjoj sili dobrote.

Teško srcu koje uzima san o sreći kao sliku sreće koja je mogućna.

5.

Lubav je ozbiljna i sveta stvar, ali su zaljubljenici, začudo, uvek smešni za sve ostale ljude.

Svi veliki ljudi su bili zaljubljeni celog života; i to ne samo pesnici nego i državnici, i velike vojskovođe čak i veliki vladari: Perikle, Cezar, Napoleon. Jedan veliki čovek je rekao da se na sve bregove penjao, ali da je breg ljubavi najviši.

6.

Ljubav je sama sebi dovoljna; i ljubavi nije potrebna nikakva druga slava nego njena sopstvena.

Ima izvesnih patriota zbog kojih nam omrzne otadžbina, i sveštenika zbog kojih nam omrzne crkva i vera, i vojskovođa zbog kojih nam omrzne vojska i herojstvo, i žena zbog kojih nam omrzne ljubav.

7.

Ima odista jedno doba u ljudskom životu kad sve podseća na ljubav: sunčan dan, tamna noć, bura i tišina, novac i muzika, cveće i heroizam, mek divan, oblak u nebu, mušica u vazduhu.

Rađanje ljubavi u duši, to je više i lepše nego rađanje sunca na okeanu.

Prava žena nikad ne poljubi prva; pravi tip žene sve čeka od čoveka: prvu reč, prvi poljubac, prvu žrtvu, prvi primer.

8.

Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti.

Nikad žena ne govori o ljubavi s nekim koji joj se ne sviđa kao čovek, i kojeg nikad ne bi mogla voleti ili poželeti.

Ima mladih žena koje kažu da su s nekim mladim čovekom samo prijatelji. Velika prijateljstva, to su odveć male ljubavi.

12.

Žena oprašta čoveku sve pogreške prema njoj, ali ne oprašta ni najbolju stvar učinjenu zbog druge žene.

Žena je istinitija prema sebi nego čovek, jer čovek ide za onim što je naučio, a žena ide za onim što oseća. Čovek uvek uradi što mora, a žena uvek uradi što hoće.

Žena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obično ljudsko biće, nego ili postane beli anđeo ili crna sotona.

Kad je žena i najvećma napadnuta, čak i nepravedno, ona neće da razuverava dokazima nego samo maglovitim rečima. Ona iskreno veruje da je čovek voli samo onda kad zbog nje pati, i kad u nju stalno sumnja. Za nju spokojan čovek izgleda ravnodušan i leden.

POGLAVLJE: O ŽENI

1.

Za čoveka su božanstva jedna veza između njega i kosmosa, a za ženu su božanstva samo jedna veza između nje i čoveka.

Žena je dobra samo kad voli; ali kad voli, ona je viša od čoveka.

Žena voli čoveka dok joj veruje. I onda kad ga ne voli, ona traži da joj ipak veruje.

2.

Nikad ne pitajte ženu da vam kaže nešto od svoje prošlosti. Nijedna ne voli da ima prošlost, niti joj daje kakvu cenu; a ako vam krije prošlost, to nije zato da nju sačuva od sebe, nego da vas ne izgubi.

3.

Samo ljudi velike uglađenosti i artisti u životu naprave od ljubavi neiscrpni izvor svoje radosti ili svoje tuge.

Svakako, od svih viših ljudi, ženama su pesnici najbliži, jer i oni žive u stalnom uzbuđenju i imaju puno ženskog i detinjastog.

Žena je blagodarna čoveku i koji je ne voli, ali koji ima izgleda da je voli; ne traži u čoveku  herojstvo nego pažnju; veruje i u laži ako su delikatne i nežne; i uživa i u maloj sreći, ako je ništa ne muti.

4.

Više za ženu vredi jedan dobar kalambur nego najdublja Njutnova istina. Za nju više vredi čovek duhovit nego dubok, a više blistav nego duhovit. Žena voli ležerne ljude jer joj oni praštaju njene ležernosti i radoznalosti; i voli poročne, jer se žene daju za porok a ne za vrlinu. Njih plaši vrlina koliko i um, jer um čovekov žena smatra za lukavstvo i za svirepo oružje prema ženi.

Svaka je žena dosadna osim one koju volimo.

Šta su za pesnika principi ljubavi? To su najčešće kaprici mašte kao i njegove pesme. Gete u sedamdesetoj godini voleo je devojku od sedamnaest godina, i prosio je najzad za ženu. Bodler je živeo sa ženom mulatkinjom, u kojoj nije bilo više od osamdeset centimetara visine. Žena pesnika Miltona, koji je pevao raj i anđele, napustila ga je zbog njegove ružne ćudi prema njoj. Nema skoro nijednog velikog pesnika kojeg žena nije ili prevarila ili zlostavljala: od Šekspira do Igoa, i od Molijera do Puškina.

Latinski pesnik Lukrecije, koji nije manji od Vergilija, i koji je izvesno dublji, ima užas od žene. Za njega postoji samo fizička ljubav, kao i za mnoge rimske pesnike. Ali je, kaže, i ta ljubav skupo plaćena novcem, gubitkom snage i samoljublja; i zato je, po njegovom mišljenju, jedino spasenje pobeći od ljubavi.

5.

Istina je da lepote čovekova osvaja odjednom, a karakter i duh čovekov osvajaju polagano, jer se karakter i duh ne obraćaju ženinom životu fizičkom nego moralnom.

Žena ne ide ni za čovekom koji ju je zaneo svojom lepotom ili svojom duhovitošću, nego za čovekom koji ima nešto što ona naročito traži. U najviše slučajeva žena traži osećanje sigurnosti.

Lepe žene su manje sklone poroku nego ružne. Lepotica se zadovoljava divljenjem i obožavanjem svoje okoline, a ružna traži utočišta u prvom ljubavniku koji je bude smatrao da nije ružna.

Žena voli većma lepotu nego vrlinu; ali žena voli samo svoju lepotu. Tuđa lepota joj izaziva zlu krv, kao tuđ novac i tuđ nakit. Ljudi su, naprotiv, u tom pogledu viši od žene, jer su u stanju da se dive i čoveku lepšem i umnijem i bogatijem od sebe. Jedino što ljudi neopraštaju drugom čoveku, to je kad ima lepšu ženu nego što je njihova.

6.

Lepota fizička, to je neosporno jedna plemenita čovekova vrlina. Uostalom, telesna lepota je samo spoljni izraz viših unutrašnjih čovekovih lepota.

Ako su lepotice često neobrazovane, to je što je negovanje njine lepote bilo za njih važnije od nege njihovog duha.

8.

Porok se razvija u ljubavnoj dokolici i golotinji; porok je u umnogom stvar mašte koliko i temperamenta. Svakako, porok je stvar bogatih i besposlenih.

Ima žena koje su verne i kad ne vole; a ima žena koje su jednom čoveku neverne i kad su u njega istinski zaljubljene. To su anomalije ali koje su ipak istine, čak vrlo često obične.

Žena postaje neverna najčešće kad je to najmanje mislila, a često i kad to nije ni željela.

Žena koja padne u porok, uopšte nije toliko razvratna koliko je slaba. kad ljudi ovo uvide, smatraće takvu ženu više za nesrećnu nego za rđavu.

Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u bojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici; mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom; mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom.

Ona prima u naručja čoveka koga niko više ne želi da primi u kuću; i pruža mu svoja usta, i kad mu niko ne bi pružio svoju ruku.

10.

Uvek je za ženu prvi čovek jedini njen pravi čovek, čak i kad prestane da ga voli.

Kad su pitali Pitagoru kad treba čovek da se oda zadovoljstvu ljubavi, mudrac je odgovorio: “Kad god hoćeš da se umanjiš.“ Pitagora je verovao da je fizička ljubav štetna za čoveka, jer ga zamara i skraćuje mu život. Pitagora je živeo osamdeset godina.

11.

Žena ima više nežnosti, a čovek ima više dobrote; žena je velikodušna, a čovek je plemenit. Žena oprašta ali ne zaboravlja; čovek zaboravi i kada ne oprosti.

Ljubomoran je onaj koji hoće da bude voljen više nego što sam voli

Mnogo je manje ljubavi na svetu nego u literaturi; u jednom romanu ima više ljubavi nego u jednom velikom gradu.

Ja pamet čoveka računam po onom šta kaže, a pamet žene po onom što ne kaže.

Čim žena počne da istinski voli čoveka, onda ga voli pomalo kao majka: tepa mu sitne i slatke reči; boji se za njegovo zdravlje, i utopljuje ga; i brani mu da pije, ili da odveć puši; i strepi od hiljadu prilika i stvari koje bi mogle da mu učine kakvo zlo.

12.

Vara se svaki čovek kad veruje da je pouzdan u ženu samo zato što ga ona voli.

U mladosti je brak stvar ljubavi i spola, a u starosti je stvar slabosti i straha od samoće.

13.

Nema veće radosti čovekove od one koju može da podeli sa jednom ženom. Nema za heroja nijednog pravog trijumfa ako ne može da svoj pobednički mač spusti pred noge žene koju voli. Nigde ni sujeta čovekova nije veća nego pred ženom. Nigde ni dobrota, ni viteštvo, ne mogu toliko biti stavljeni na iskušenje, koliko pred tim finim i nežnim i komplikovanim stvorenjem kakva je žena.

Ima nesreća koje ne postoje za čoveka, ali postoje za ženu, kao i obratno. Najveća ženina nesreća, to je kad počne verovati da njena lepota propada.

Ženino očajanje za izgubljenu lepotu prevazilazi i njeno žaljenje za izgubljeno zdravlje, ili za svoje propalo ime. One bi volele biti i bolesne, i važiti za nečasne i biti siromašne, nego važiti za ružne među ljudima, i, možda, još više među ženama.

POGLAVLJE: O PRIJATELJSTVU

1.

Nad svetom leži dosada kao debelo more nad zemljinom korom. Toliko je dosada neizmerna na zemlji, da čovek uvek traži nekog da ga razonodi. Da vidi čoveka, makar kog! Da govori, makar s kim! I da razgovara, ma o čemu! I da idu, ma kuda!

Čovek odlazi u društvo više iz dosade nego iz sujete.

Ovakvo društvo, to je nesrečni svet koji sam sebi zagorčava život, kao kockar i pijanica. Ovakav društveni čovek, to je za polovinu propalica. Govori kad ne treba, laže bez povoda, udrava se bez potrebe, igra bez volje, peva bez glasa, besedi bez duha i cilja. Drugi se iz dosade žene i razvode, putuju sa psetom, druguju s konjem, spavaju s mačkom.

Veliki deo sveta ne traži umetnost da se njome inspiriše za velike akcije, nego da njom rastera očajnu dosadu.

Ljudi ne smeju ostati sami sa sobom. Često vole čak i društvo glupaka, i nevaljalaca, čak i svog protivnika, nego da trpe samoću, a to znači društvo samog sebe.

Zbog dosade čovek menja kuću, ulicu, varoš, zemlju. Iz dosade menja lektiru, čak i ideje i principe.

Čovek ne lovi da ubija životinju nego da ubije svoje dragoceno vreme.

Čovek postaje prijatelj čoveku koji je zabavan, a neprijatelj čoveku koji je dosadan.

Danas ljudi izmišljaju mašine koje govore, i kutije koje pevaju, i te sprave puštamo da govore i pevau ne samo kad smo sami, nego i kad smo u društvu pošto nam sad više ni društvo nije dovoljno.

2.

Čovek se ne boji samo opasnosti koja postoji, nego još više opasnosti koju sluti; boji se i mogućeg i nemogućeg.

Ma koliko da su svi mudraci propovedali prijateljstvo, nisu manje propovedali i bežanje od rulje. Seneka je govorio da se nikad čovek ne vraća onako miran kući kao što ie miran iz nje izašao.

Ko se oslobodio dosade i straha, postao je pitom i plemenit.

Postoje i uzvišeniji motivi prijateljstva koji važe samo za prosvećene ljude: zajednica osećanja, zajednica ideja, zajednica interesa. Proverite sva svoja prijateljstva, pa ćete se uveriti da svako od njih mora da bude osnovano na jednom od ovih načela.

Prijateljstvo na zajednici osećanja, bilo je veza između vojnika slavne tebanske legije, koji su se udruživali zakletvom heroju Jolaju da će svi  umreti samo sa ranom na grudima, kao što je i on poginuo. Takva je veza bila između dve sjajne antičke ličnosti Epaminonde i Pelopide, koji su se borili u bitki sjedinjujući svoje štitove.

Među najlepše primere istorijskog prijateljstva spadaju izvesno primeri dvojice srpskih vitezova, Miloševih pobratima, koji su otišli s Milošem da sva trojica zajedno poginu u turskom taboru, i to za čast Miloševog imena. Ovakav primer ne postoji ni u Ilijadi.

3.

Svi pesnici su pevali prijateljstvo. Horacije peva da se ništa ne da uporediti sa dobrim prijateljem. Terencije peva da se ne može srećom nazvati ništa što se ne daje podeliti s prijateljem; a Katul oplakujući smrt jednog prijatelja, peva da njegov drug u grob odnosi i njegovu dušu. I stari filozofi su prijateljstvo proslavljali većma nego ljubav.

Prvi je Pitagora napravio od prijateljstva jednu filozofsku i moralnu doktrinu. On je prvi postavio formuku da je naš prijatelj naše drugo ja. Prema pitagorejcima, sve je zajedničko među prijateljima, čak i opasnost za život ili imanje jednog od njih, jer je prijateljstvo više i od ličnog života.

Pitagora je bio prvi Grk koji je rekao da više vredi dobar stranac nego rđav Grk.

4.

Nemoguće je govoriti o prijateljstvu bez sećanja šta su o tom govorili antički pisci. Uvek sam voleo ovde pomenuti lepu reč koju je kazao Monteskje: da nove pisce čita publika, a da stare pisce čitaju autori.

Odista, nije bilo nijednog antičkog mudraca koji i o prijateljstvu nije govorio duže ili kraće: i Epiktet i Seneka, kao, mnogo pre njih, Teognis iz Megare, Platon i Aristotel i Epikur i Zenon iz Atine. Ciceron je napisao o prijateljstvu jedno slavno delo koje svi i danas s ljubavlju čitamo.

Naročito su stoici pisali o prijateljstvu vrlo toplo. Možda u tom niko nije tako neposredan i toliko intiman kao Seneka. On kaže kako traži prijatelja zato da bi znao za koga će poginuti, i s kim poći u izgnanstvo, i kome spasti život po cenu sopstvenog života.

Od Seneke je ona izvanredna i sjajna izreka: “Živi s ljudima kao da te Bog gleda, a govori s Bogom kao da te ljudi slušaju.“

Epikur je govorio kako pre nego što budemo mislili šta ćemo jesti i piti, treba da se zapitamo s kim ćemo biti za stolom da jedemo i pijemo; jer ako jedemo meso bez prisustva prijatelja, onda živimo kao lav i kurjak.

5.

Jedan od najvećih zločina starog veka bio je zločin Aleksandrov, kad je u Persiji pijan bacio koplje, i ubio svog najboljeg prijatelja Klita, koji mu je u bitki na Graniku spasao život. Mladi kralj je nosio kroz istoriju mržnju celog sveta za ovo grozno ubistvo, što najbolje pokazuje i koliko je kult prijateljstva bio raširen u svetu grčkom i rimskom.

Prijateljstvo ima tri motiva: prijatno, dobro, korisno. Zato ima i tri vrste prijateljstava: iz druželjublja, iz dobroljublja i iz koristoljublja. Ovo poslednje je osećanje najniže vrste, egoistično, prolazno i sadrži isto toliko mržnje koliko i ljubavi, zbog čega ne može biti ni predmetom etike.

Hesiod kao i Sokrat, postavlja pitanje da li se međusobno vole slični i srodni, ili neslični i nesrodni. Ali Aristotel ovde najzad zatvara liniju govoreći da je potrebna sličnost među prijateljima, jer je u pitanju snaga nagonske ljubavi a ne samo moć razmišljanja. Čak prijateljstvo, kaže, ima snagu da niveliše, izjednačuje, pravi sličnim i srodnim. Zato je prijateljstvo i osnov svake pravde, najveći zakon društva, jedina mogućnost da živi svet u zajednici.

6.

Ciceronova knjiga o prijateljstvu je delo pisano u njegovoj šezdeset i trećoj godini, za vreme velike žalosti, posle smrti njegove kćeri, znači u dane kad su prijatelji najpotrebniji. Od latinskih pisaca on je najveći teoretičar prijateljstva; njegova mala knjiga je i danas školska lektira.

Prijateljstvo je jače od srodničkih veza, jer porodično srodstvo može postojati bez ljubavi, a prijateljstvo ne može. Prijateljstvo je, kaže ovaj mudrac, vezano za sve čovekove sreće i nesreće.

Koliko je prijateljstvo skupo, vidi se po tome koliko je retko: mi poznajemo stotine ljudi ali od njih izaberemo svega dvojicu-trojicu za svoje prijatelje.

Prijateljstvo je prema Ciceronu, harmonija ljudskog i božanskog. Ništa uzvišenije nego govoriti s nekim slobodno kao sa samim sobom, i koji se raduje svakoj našoj sreći i koji podnosi kao i mi sve naše nesreće.

Ciceron ustaje i protiv Grčkog utilitarizma u prijateljstvu, znači protiv teorija Epikurovih i teorija filozofa iz Abdere i Kirene. Ovi su grci govorili da je prijateljstvo samo jedan motiv čovekovog egoizma. Ciceron pobija ove tri grčke teze.

Prvo: Grci kažu da treba prijatelje voleti koliko samog sebe, a Ciceron odbija ovo govoreći da u stvarima svog prijatelja treba postupati energičnije nego i u svojim sopstvenim: moliti, preklinjati, napadati. Znači sve što bi bilo inače sramno činiti za samog sebe, ali što je najčasnije kad se to uradi za korist svog prijatelja.

Drugo: Grci kažu: voli prijatelja koliko god on voli samog sebe. I ovo Ciceron odbija kao apsurdum. Mnogi su ljudi često preterano skromni i skrušeni po prirodi, ili nemaju pouzdanje u sebe, ili nemaju vere u svoju sreću, zbog čega ih treba voleti i višenego što oni vole sebe same. Jedino tako ćemo ih ohrabriti i podići.

Treće: Isto ovako Ciceron pobija Grke kad kažu da treba nekoga voleti kao da ćemo ga sutra mrzeti. Ovo je za Cicerona još jedan apsurdum: jer vas niko neće voleti ako bude verovao da ga vi sutra možete mrzeti. Čak treba, misli Ciceron, podnositi i rđav izbor svojih prijatelja, pre nego pomišljati na priliku za neprijateljstvo.

7.

Čoveka najiskrenije volimo kada ga volimo zajedno sa njegovim nedostacima, čak kad ga volimo baš zbog njegovih nedostataka.

Pravo prijateljstvo, ono koje ide do heroizma, postoji samo među mladim ljudima. Samo se u mladosti izdašno i svesrdno dele sreće i nesreće, zadovoljstva i porazi. Mladost to je jedino kraljevsko osećanje.

8.

Čoveka većma uvredi ono što ste o njemu rđavo rekli, nego ikakvo zlo koje ste mu učinili.

Lakše se izmire ljudi zavađeni posle bitke ili neprijatnih dela, nego posle reči u kojima je bilo uvreda.

Odista, ne treba govoriti zlo ni o najgorim ljudima. Iza gorkih reči ostaju gorka usta.

Kad govorite o lepom gradu, o cveću, i o lepoj ženi, vi postajete radosni; a govoreći o rđavom čoveku, vi postanete tužni. Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se dotakne prljavog čoveka, on uprlja svoju dušu.

Pokušajte samo jedn dan govoriti lepo i svima ljudima, a o zlim ne govoriti ni rđavo ni dobro, i videćete svoj ogromni unutrašnji mir.

Naše lepe reči su, odista, najkraći put ka uspehu u životu.

Najgore je, što napadanje rečima, kao i sve drugo u čemu se ponekad uspe, postane najzad navika, i svrši kao zanimanje.

Treba voleti bez obzira da li smo odmah voljeni u zamenu.

9.

Ljudi često zbog jedne žene upropaste čast svog imena i izvršuju samoubistvo, i onda kad je nisu voleli, ili kad su je čak i mrzeli, a danas nema ni u najkulturnijim društvima primera da se za prijateljstvo prinose žrtve kakve se prinose za ženu. Samo još u Japanu je harakiri možda nešto što naliči na idealno žrtvovanje sebe za drugoga. Prijateljstvo mora ponovo da postane predmet škole.

Pogledajte samo u svom ličnom životu koliko smo malo sreće postigli ako tu nije bilo učešća naših prijatelja, a koliko smo nevolja pretrpeli samo u njihovom odsustvu.

Čovekprirodno voli onog kome je učinio dobro, jer onda u tom drugom čoveku ima nešto i od njegovog dela i od njegove lepote.

Prijatelji su obično ljudi slični po znanju, uverenju, moralu, ali i po položaju i po ugledu. Nije nikad sigurno prijateljstvo između bogatog i ubogog, ni prijateljstvo između obrazovanog i neobrazovanog. Naročito nije sigurno prijateljstvo između čoveka otmenog i uglađenog ukusa i čoveka grubog i prostog.

10.

Prva osobina primitivnog čoveka, to je da se boji svega što ne razume; a na prvom mestu se boji pameti.

Glupost je zaraznija od svih bolesti.

Nije žalost što često rđavi i glupi ljudi ipak dobro žive; žalost je samo kad glupi i zli ljudi otmu mesta pametnim i čestitim.

11.

Neprijatelji, to su često samo naši prerušeni prijatelji, koje od nas deli samo kakav nesporazum iili predrasuda.

Veliki uslov prijateljstva, to je ne tražiti blagodarnost za učinjene usluge.

Mali dug pravi dužnika, a veliki dug pravi neprijatelja, a svaki dug pravi nezadovoljnika.

Aristotel je dao ovu definiciju prijateljstva: “Ista duša koja živi u dva razna tela.“

Među piscima novijeg doba poznato je nežno prijateljstvo između dva velika nemačka pesnika, Getea i Pilera, koji su ostavili bogatu prepisku od dvadeset godina njihovog dopisivanja. Kad se Gete sa Šilerom sprijateljio, govorio je kako je sahranio s njim i polovinu samog sebe. Na to prijateljstvo nalik je bila samo ljubav između dva anglosaksonska pisca, Emersona i Karlajla, koji su se dopisivali punih četrdeset godina, i najzad imali izgled da drže pero u ruci samo jedan za drugog.

12.

Najbolji prijatelji, to su oni u čijem društvu možemo da ćutimo a da se ipak osećamo dobro kao i da se najsrdačnije razgovaramo. S neprijateljem se može razgovarati, ali se ne može ćutati. Tako je ćutanje jedna mera prijateljstva.

14.

Nikad nas ni novac ne usreći koliko nas usreći obična ljubaznost drugih ljudi.

Rđavi ljudi beže od prijatelja, jer, po instinktu, beže od istine; a prijateljstvo je jedna krupna istina, zato što je gola iskrenost.

Rđav čovek beži od prijatelja, jer se pred njim oseća providan i bez maske; i ne usuđuje se govoriti prijateljskim jezikom u kojem se sve brzo prokaže, i sve lako oseti.

16.

Stari atinski mudraci su govorili da prijatelj treba da pazi i prisluškuje čak po ulicama gradskim šta svet govori o njegovim prijateljima, da bi neopreznog prijatelja učinio pažljivim ako mu preti opasnost; i da međiu prijateljima nema obzira materijalne vrste, jer prijatelji ne mogu pozajmiti ništa jedan drugom zato što je među njima sve zajedničko.

POGLAVLJE: O MLADOSTI I STAROSTI

1.

Mladost, to je bogatstvo i kraljevanje; to je čar telesne lepote i duhovne svežine; lepota fizičke snage; beskonačnost nadanja; raskoš u planovima od kojih je svaki ogroman i bezmeran, i od kojih svaki izgleda verovatan i kad je nemoguć.

Danas se niko i ne priznaje starim. Merilo za mladost i starost sad je manje princip fizički nego princip duhovni.

Za umne ljude i za lepe žene ne postoji starost. Uman ne sme ostareti, a lepa žena ne može da ostari. Um i lepota se samo menjaju, ali s vremenom ne propadaju.

Mladost, to su radosti prečeste i prenagle; svi izvori optimizma otvoreni; a san stavljen iznad istine, i ljubav iznad života.

Ko je jednom bio odista mlad, taj ne može postati odista star, kao što čovek koji je odista pametan, ne može postati glup.

Ksenofont živeo stotinu godinu,Pitagora skoro isto toliko. I božanstveni Platon je živeo vrlo dugo, jer je navršio devet puta devet godina, što znači množenje broja koji su onda smatrali najsavršenijim; a navršivši osamdeset i jednu godinu, taj mudrac je umro na sam rođendan. Zbog ovog se slučaj Platonov smatrao kao savršenstvo i života i smrti.

Plemenite stvari ne stare nego samo promene izgled, često čak i na lepše.

Ima lica koja sa starošću dobiju nešto svetiteljsko ili mudračko, druga mučeničko ili bolesničko, a treća životinjsko i zversko.

Umni i blagorodni ljudi postaju divni starci s kojima je radost dolaziti u dodir. Neko ostari kao zlato i mramor, a neko ostari kao cipela.

Prostak kad ostari, postane rugoba. Zato starost, kao ogledalo, prokaže šta je čovek bio unutrašnje celog svog veka, i onda dok je maska mladosti mogla još da prikriva svu nakaznost koja je stajala iza nje.

Čovek ostari slušajući starce, a razboli se slušajući bolesnike.

Ima mladih staraca kao što ima puno i starih mladića.

2.

Znak starosti, to je kad se nema volje za šalu, ni snage za smeh.

Jedni ljudi naliče u starosti na svoje dedove a drugi na svoje babe.

Starost čovekova odista počinje onde gde svršava čovekovo oduševljenje. Čovek koji ne može da zatreperi, oduševljen za neku ideu ili neku ličnost, star j ei mrtav.

4.

Treba, kaže Seneka, misliti svako jutro kako je ovo poslednji dan života, a sebi večerom ponoviti reči: “Ja sam umro! Ja sam umro!“ – Kad se i sutradan čovek probudi ponovo živ, treba da veselo vikne: “Zadobih još jedan dan”“ Samo tako će, mislio je ovaj mudrac, čovek osetiti šta je odista i zadobio svakim novim danom.

5.

Jedna od najstrašnijih nesreća starca, to je osećanje usamljenosti.

Starac je čovek koji više nema prijatelja.

Tuga starosti kod žene prevazilazi svaku tragediju čovekovu. Žena sudi svoju mladost samo po svojoj lepoti. Samo dok je lepa, smatra da je i mlada.

Dok je žena mlada, ona se boji samo lepše od sebe i bogatije od sebe; ali docnije se boji i počinje da mrzi svaku ženu od sebe mlađu.

Jedino što može spasiti ženu u starosti, to je plemenitost i kultura, koje znače večnu mlados.

Čovek ostari samo kad ostare sve njegove strasti. A ovo je vrlo retko kod kulturnih ljudi. Emerson je dobro zapazio da ima izvesnih misli koje nas uvek zateknu još mlade, a neke nas čak i održavaju mladim.

Ako mladić od dvadeset godina ima morbidnu filozofiju života, i nepotpun instinkt za akciju, onda je on gotov starkelja. A ako mladić počne da obara pre nego što je išta sam stvorio, i počinje da mrzi pre nego je išta duboko zavoleo, onda je on bliži nevaljalom starcu nego zdravom mladiću.

6.

Ljudi nas uvek plaše našim godinama, i kad smo mladi i kad smo stari: kad smo mladi, da smo nedozreli za velka dela, a kad smo stari, da smo postali nesposobni za velike namere. Zato nije slučajno što se u dobrom društvu ne sme govoriti o godinama života.

Kad pitaju nekog koliko mu je godina, to je toliko bezumno kao da ga pitaju koliko je njemu kilograma; jer ni godine ni kilogrami ne znače ništa za čovekovu duhovnu i moralnu snagu, a ona se jedina može uzimati u obzir.

Žena nema ni onoliko godina koliko oseća da ih ima, nego onoliko koliko drugi osećaju njene godine. Još tačnije rečeno: žena ima samo onoliko godina koliko to izgleda čoveku koji je voli.

Veliki ljudi nemaju vremena da broje godine koje su prošle, nego godine koje im još ostaju da ostvare svoje krupne namere.

8.

Na brodu telesne radove rade mladi i snažni, ali na krmi sedi i starac, jer je uvek snažan umom. A ovo je važnije: jer mudrost upravlja  a telo samo služi.

Starost uživa u stvarima duha, a te su stvari najvišeg roda među svima stvarima. Starac u selu uživa u klijanju i plođenju svog semena, i ta starost zemljoradnika je najblaža od svih starosti. Naravno, kaže dalje Ciceron, da se ne možemo ponositi starošću nego samo delima svog dugog života.

Plašljivci čak i ne ostare nego pomru pre vremena od straha. Heroji ako ne poginu, obično dožive duboku starost. Starost je, dakle, jedna privilegija hrabrih i mudrih, a to ide na njenu veliku čast i ponos.

9.

Nepoštovanje starca bila je osobina samo varvarskih naroda i divljačkih plemena; a sve što se ide dalje u civilizaciju, starci postaju uvaženijim, mestimice i svetiteljskom figurom. Njegovo je iskustvo ravno učenosti; njegov duh i neukaljan život je ravan herojstvu; a njegova vernost principima zajednice i otadžbine ravna je veličini i zaslugama istorijske ličnosti.

Mudrac ne može pasti u očajanje zbog starosti, jer je mudrac mlad dokle god mudruje, znači dokle god misli. A mudrac misli do kraja svog veka, jer nikad ne može iscrpsti svoje predmete razmišljanja.

Čovek samo u starosti dođe do izvesnih ideja i osvedočenja, na koja nikad u zaslepljenosti mladalačke strasti ne bi mogao doći. Zato je starost i jedan faktor duhovnog usavršavanja čovekovog.

POGLAVLJE: O PESNIKU

1.

Nauka vidi sve u evoluciji, a pesnik u večnosti: znači u vremenu koje se ne daje opredeliti ničim, pa ni etapama.

Za nauku je čovek deo sveta, a za pesnika je svet deo čoveka.

Svi su veliki pesnici bili tužni: Sofokle, Šekspir, Dante i Gete: i svi veliki muzičari, kao Betoven i Šopen; i svi veliki filozofi, kao Heraklit i Platon. Lepota i tuga bile su svagda rođene sestre. Čak i u staroj Grčkoj nije bila umetnost bez puno tuge.

Nauka o svetu misli, a pesnik o svetu oseća.

Čovek nije pesnik zato što stvara delo. On je samo viši od drugih ljudi zato što je jedini on njihova esencija; a govori kroz pesme, jer se sve veliko među ljudima izrazilo pevanjem. Veliki proroci govore jezikom velikih pesnika. Čak mnoge ptice i insekti, kad rade i stvaraju, oni pevaju.

2.

Pesnik je svagda i nepomirljivo idealist, jer sve gleda kroz ideal, to jest kroz prizmu savršenstva. To ne znači da pesnik nema osećanja stvarnosti, mogućnosti i nemogućnosti; pesnici su, naprotiv, jedini ljudi koji gledaju na stvarnost pomičući je uvek do njenih krajnjih granica usavršenja.

Na belom listu hartije, na kojem za ceo svet nema ničeg napisanog, za čoveka koji se zove Dante ili Šekspir, na tom praznom prostoru, zatrepere istog časa reči najlepše koje su rečene posle reči Božijih.

Pesnik je tumač božanstva, jer je božanstvo slika čovekovog ideala.

3.

Najizrazitiji i napotpuniji tip jedne rase, to je pesnik. On je merilo rasnog genija, senzibiliteta, ideologije.

Jedno od najstarijih grčkih božanstava, boginja Demetra, bila je božanstvo zemljinog ploda, sa svetilištem u Eleusini, koja je postala centrom Grčkog sveta.

Ono što ponekad nema pesnik od heroja (snagu volje), to ima heroj od pesnika (ideal). Heroj i pesnik, to su dva blizanca i dva najsavršenija uzora ljudskog soja.

4.

Za sitne ljude sve je sitno, a za velike duhove nema sitnice; jer veliki duhovi vide sve u nedeljivosti. Sitnica je za njih samo deo nečeg bezmernog.

5.

Lepota i božanstvo se ne daju izraziti rečima; pokušajte pa ćete videti koliko je veliko siromaštvo ljudskog govora. Jedini pesnik uspe da nađe reči i da se približi tim nepristupačnim i nezirecivim veličinama.

Jedan strani pisac je rekao da pesnik uvek govori o sebi, a nama izgleda da govori o nama. Neosporno, ono što mi nađemo na jednoj slici ili u jednoj pesmi, kao da je intimno naše, to je ono što je najlepše i najdublje za nas lično, i kad je najpovršnije za nekog drugog. Zbog tog delića mi volimo ili mrzimo jednu pesničku stvari i njenog tvorca, i na tom deliću niko nije potreban da nam išta tumači.

6.

Bez nove filozofije nema nove umetnost. Ima novih umetnika, ali nema novih umetnosti.

Pristalice raznih škola jesu učenici, a nisu i sami novatori, jer je nov samo onaj umetnik koji je izraz samog sebe nezavisno od svojih prethodnika ali i od svojih savremenika!

Samo duboki pokreti religiozni i filozofski mogu biti inicijatori novih idelogija i novih senzibiliteta.

Najlepša pesma jednog pesnika ima uvek izgled molitve; i najlepša slika jednog slikara ima izgled ikone. Sve su umetnosti oduvek bile u službi religije. Zato je laž u dnu svakog onog pokreta koji ne dolazi iz najdubljih čovekovih izvora vere ili sumnje.

Ideje imaju svoje poreklo i svoje rođendane, kao i ljudi. Ništa se u duhovnom životu nije rodilo bez veze sa opštim zakonom napretka ili nazatka čovekovog.

8.

Kad jedan pesnik piše o drugom pesniku, taj je slučaj interesantniji nego kad o pesniku piše kritičar. Jer je pesnik odista jedini koji može da neko delo pronikne do u samu njegovu srž, a to znači do u krajnje tančine svake pojedinosti.

Kad ma koji čovek govori o samom sebi, onda to može još biti i tačno; ali kad čovek tumači drugog, tu više ne može biti govora o tačnosti, jer onda sve gledamo ili kroz svoju prirodu, ili samo kroz tuđe principe.

Mi u jednom piscu vidimo ili jednog umnog prijatelja ili zabavnog druga, savetnika ili utešitelja, ili, naprotiv, nađemo u njemu čoveka koji nije za nas lično nijedno od svega toga.

Pesnik presuđujući drugog, uvek pomalo presuđuje i samog sebe, ili uvek brani pre svega svoj umetnički smisao. Ocenjujući i većeg od sebe, ili drugčijeg od sebe, on je i nehotično, u oba slučaja nepravedan. Jer je i pesnik čovek sa ljudskim strastima, od kojih se ne može osloboditi, ni kad je najčedniji i najplemenitiji.

Niko nije toliko požudan da izgleda naročito učen i samostalan u mišljenjima, koliko kritičar; a to uvek pada na štetu pisaca koje ocenjuje, i koji ponekad predstavljaju čak pravi kapital jedne književnosti.

Nisu, dakle, neminovno tačni ni pesnik koji kritikuje drugog pesnika, ni kritičar od zanata. Pesnik većma kritikuje samo stvaranje nego stvoreno delo, zato što je i sam tvorac; a kritičar opet ocenjuje ono što je stvoreno, i ne znajući kako se umetničko delo začelo i zatim stvaralo kroz njegove pojedinosti, zato što i sam nije tvorac.

Najbolja je samo ona knjiga koja nam je najmilija, kao što je najlepša ona žena za koju nalazimo da je lepa, a ne znamo zašto je lepa.

Odista, ko se vaspitavao na duhovima stare umetnosti i literature, ne treba da se boji da će njegov ukus ikada zastareti. Ko je mnogo polagao na modernizam, prošao je i sam sa modom.

9.

Najveći je pesnik onaj koji je imao najviše duše, a ne najviše duha. Duša je individualna, a duh je univerzalan.

Čovek koji odista ima svoju sopstvenu dušu, veoma je redak među ljudima; ali se naročito među piscima takvi ljudi daju izbrojati na prste. Istinski personalan pesnik, to je samo pesnik duboko duševan.

Pod suncem neba sve su stvari osvetljene jednakim raskošnim i nesebičnim bleskom; ali pod suncem života čovekovog sve su stvari drukčije obasjane, i drukčije obojene, i drukčije izražene.

10.

Razlika između pesnika i naučnika jeste i u tome što je svaki pesnik jedna figura za sebe. Pesnikovo je delo uvek kao jedno usamljeno ostrvo, koje izgleda da ima svoje sopstveno nebo i sopstveno sunce, na čijem osvetljenju zrači njegova sopstvena lepota.

Pesme vole samo deca i mudraci. Prvi u pesničkim mislima vide šarene slike, a drugi u tim šarenim slikama vide duboke misli. Pesme ne vole ljudi rđavog srca i lošeg vaspitanja.

11.

Pisci nose u duhu jedno delo celog života. Tako je Gete u vrlo stare dane pisao drugi deo svoga Fausta, i nastavio roman Vilhelma Majstera, koji je inače bio pisao davno, a koji je za svakog bilo već svršeno delo.

Nema nijedne knjige za koju njen pisac misli da je sasvim gotova. Najbolji je onaj pisac, koji misli da bi svako svoje delo trebao da iznova napiše.

Nema te reči koju je svet čekao da jednom bude kazana, a koju nije razumeo ako je najzad odista i rečena.

Volim jednu sjajnu izreku koju je kazao Karduči, talijanski pesnik: “Ko jednu stvar može da kaže sa dve reči, a on je kaže sa tri, to nije pošten čovek.“

13.

Životinja je samoživa i proždrljiva samo kad je gladna fizički, a čovek je proždrljiv i kad je najsitiji i najbogatiji.

Samo ljudi velikog srca cene ljude velikog uma. Ima ljudi genijalnih srcem, kao što ima ljudi genijalnih umom; jer se srcem i stvara više nego umom.

Čovek uman ima čak izvesnu bolećivost prema čoveku bez pameti, jer mu ovaj izgleda kao dete bedno i nedovršeno; ali čoveku maloumnom, čovek mudrac izgleda samo naduven, i kad je najskromniji, a agresivan, kad je najpasivniji.

Nema velikana za male ljude.

Veliki čovek vas sudi po vašim vrlinama, a mali čovek vas sudi po vašim manama. Velikan nađe načina da vas i na taj način uveliča, a mali čovek vas unizi i smanji.

POGLAVLJE: O HEROJIMA

1.

Nije čovek heroj samo kad svoj život stavlja na kocku, nego je on heroj i u nebrojenim malim slučajevima plemenite hrabrosti.

Pitagoristi su bili postavili heroje između bogova i ljudi, i kao posrednike između neba i zemlje.

Heroizam, to je snaga u kojoj ratuje božanstvo dobra protiv božanstva zla, Bog protiv sotone, pravda protiv nepravde.

Herojstvo i hrabrost nisu jedno isto: hrabrost može biti bez herojstva, ali herojstvo sadrži u sebi oboje: i hrabrost koja je slepa sila prirode, i ideju koja je sila svesnog i dobrog genija.

Čovečanstvo zove herojima samo one velike duhove koji su umrli za najviši smisao o dobru, a to je ideja za koju se bore njegovi sunarodnici. Ovo je najčešće ideal o otadžbini i veri. Naš heroj Lazar je jedan od najvećih i najlepše izgrađenih heroja čovečanstva, zato jer se borio za taj dvostruki ideal koji je on zvao nebeskim carstvom.

2.

Heroj ne ubija za svoje zadovoljstvo, ni iz lične osvete, ni iz lične sujete, nego samo iz ljubavi za ideju pravde i za dobro drugih ljudi.

4.

Nijedna ideja o heroju nije dostigla vrhunac kao što je grčki mit o Prometeju; a nijedan pesnik od postanja sveta nije ovog nenadmašnog borca za ideal predstavio moćnije nego pesnik Eshil. Uopšte heroj, to je odista duh koji enja zakone reda u prirodi, i koji na taj način udara na božanstvo: heroj pobeđuje jače od sebe, i stavlja sreću slabih iznad sreće jakih, a to znači sasvim protivno načelima same prirode.

Prometej je još i novator, koji se bori protiv starih predrasuda, nosilac nauke, mučenik svog ideala.

Neosporno, heroj Prometej je heroj prosvetitelj, znači najviši soj heroja. Prometej se bori protiv Zevsa koji je oborio sa uprave na Olimpu svog oca boga Krona, i zatim zaveo tiraniju nad svima božanstvima, i najzad hteo i da uništi ljudstvo, kako bi stvorio zatim drugo i drugčije. Ali Prometej, titan, dolazi ovde kao spasilac ljudi. On je ukrao Zevsu veličanstvo Ognja, kojim se dotle služio bog Hefest, i dao ga ljudima kao najveće dobro, jer je vatra izvor sve civilizacije.

Prvi je on (Prometej) zapregao životinje da rade mesto ljudi, i sagradio brodove, i naučio ljude lekarstvu, i pokazao im tajnu proricanja pomoću snova i tamnih otkrića, po letu ptica i po spaljivanju kostiju. Najzad, on je za ljude pronašao u zemlji tuč i žezlo, zlato i srebro, i naučio ih zatim svima zanatima i industriji.

– Tako kaže Eshil. Ali zato je čovekomrzac Zevs osudio Prometeja da bude prikovan na stenu u Kavkazu, “gde prestaje poslednja staza na svetu“, kako peva isti Eshil; i sam Hefest je heroja onde prikovao. Prometej je na Kavkazu podnosio ponosito svoja stradanja, i trpeo da mu orao Zevsov trideset godina kljuje u telo.

5.

Svesna i prosvećena hrabrost, to je najveći stepen herojstva. Čast i dužnost, to su dva najveća pokretača za svakog heroja, a sve drugo može biti i samo sujeta i krvološtvo.

6.

“Čovek je dobar samo po jednom razlogu: ako je zdrav duhovno, a naročito ako je zdrav duševno. A rđav čovek je rđav iz više razloga, i na više načina. Međutim, onim dobrim pripada dužnost da od rđavih brane ne samo sebe, nego i ideal o dobrom. Ovi malobrojni dobri ljudi prave korisne revolucije, daju ideji sjajne heroje, i donose dobre zakone.

Kad ljudi ne bi bili jedan drugom zlotvori, ne bi apsolutno bilo nikad potrebe da se govori o dobrotvorima i dobročinstvima, niti bi milosrđe bila prva čovekova vrlina. Ali kao što ima ljudi glupih duhovno, ima ih i glupih moralno. Ovo su najopasniji ljudi i najmračniji glupaci.

Najveća vrlina ženina jeste duševnost, a najveća vrlina čovekova jeste hrabrost.

Istinski artisti su po pravilu gospoda; od svih ljudi na zemlji su najponosniji artisti i mislioci, kojih je veliki broj izginuo za čast ili za svoje učenje.

8.

Heroj mora biti uzor ne samo sjajnom smrću nego i svetlim životom, i obratno.

9.

Strah i dosada, to su dve najviše čovekove nesreće, a one su raširene svugde. Strah je izvor svih zabluda, a dosada je izvor svih poroka.

Ljubav u svim njenim oblicima, to je jedno sveobično osećanje, isključivo, nerazumno, iznad života i iznad smrti.

Pravi nesrećnik, to je neznalica. Tako je mislio i Sokrat, a tako su mislili i mnogi posle njega, naročito Dante i Leonardo. Ali pravi heroj je mudrac, pošto svaki porok ističe iz neznanja, a svaka vrlina ističe iz znanja. Po samom Sokratu, znati, to znači biti dobar; i zato logika, to je istovremeno i nauka o moralu.

Za jednog modernog mudraca, Emersona, heroj nije ni filozof ni pobožan, nego sav intuitivan; i zato što je heroj samo jedna neizmerna duboka intuicija zato je on jači i od razuma. Prema Emersonu, heroj može biti i čovek bez nauke, i bez mnogo pameti, ali s puno svete vatre.

10.

Heroj se rađa, kao i pesnik; ali herojem se i postaje. Mnogi su ljudi počinili prava herojska čuda i postali slavni, čak i večni, iako nisu pripadali lozi starogrčkih heroja čiji je otac bio bog ili majka boginja. I u današnje doba je sramno biti kukavica koliko i lopuža.

Ideal je odvojiti svoju ličnost od terora grupe i sličiti sebi a ne celom svetu. U tom možda nije sreća čovekova, ali je u tom satisfakcija elite, istina vrlo skupa; jer ljude ne vređa ako ste od njih bolji ili gori, nego samo ako ste drugčiji nego oni.

Danas treba čoveka vratiti k njemu samom, dižući mu poverenje u sebe; uputiti ga produbljivanju svoje ličnosti i svoje mogućnosti, razviti duhovni egoizam ličnosti nasuprot materijalnom egoizmu gomile. Uzdati se više u sebe nego u druge; verovati u svoju sudbinu i u svoju glavu; polagati na svoju snagu koliko i na svoju mudrost; smeti ići uvek do kraja svoje brazde; ne odreći se nijednog prava u životu!

11.

Prema učenju pitagorista, reč “heroj“ dolazi od reči “eros“, što znači ljubav. Ovo kazuje da su heroji zaljubljeni i ljubavnici, i da ljube božanstvo, i da sve nas druge uče da ga ljubimo. Ovo je duboko dirljivo tumačenje jedne božanske lepote u čoveku, i zato nije čudo što to tumačenje dolazi iz grčke škole.

Prva odlika jednog ratničkog naroda, to je što ne oplakuje one koji su pali u boju kao što se rida za onima koji umiru na svom ognjištu. Srpske narodne pesme opevaju a ne oplakuju poginule junake, jer ih ne sažaljevaju nego proslavljaju; a Spartanci su se oblačili u svečano ruho, mesto u korotno, kad im je neko u porodici poginuo za otadžbinu.

Makedonski kralj Aleksandar je govorio svom ocu kralju Filipu, koji je posle jedne rane bio izgubio oko, a posle druge rane ostao hrom: “Ne ljuti se na ranu, jer te ona svaki čas opominje na tvoju hrabrost.“

Heroj većma ceni, čak i većma želi, u boju dobiti ranu nego dobiti orden; a samo sujetan i krvoločak vojnik nema ovakvo osećanje.

POGLAVLJE: O PROROCIMA

1.

U čovekovom životu je izvesna samo prošlost, jer sadašnjost ne postoji, a budućnost će tek postojati.

Svaki je čovek prorok, jer po ceo dan proriče ili sebi ili drugom. On proriče malo i veliko, dobro i zlo, pravo i nepravo.
– Ovo će se dogoditi, a to neće! U ovom ćete uspeti, a u tom nećete!
– Tako šapuće svaki čovek na kojeg naiđete putem, ili koga sretnete na stepenicama.

Niko se ne može osloboditi potrebe da veruje u čudesa. Kad ljudi ne bi verovali u čudsesa, ne bi bilo velikih dela, niti bi život bio izvorom neprestanih ljudskih stvaranja. Najbolji dokaz, što je verovanje u čudesa čak više osobina moćnih ljudi nego slabih. Zato veliki ljudi uvek izgledaju drugim ljudima manijaci. Oni odusti ne veruju u nemogućno, i nikad se ne osećaju slabijim od onog što hoće da postignu.

Pronaći sebi cilj, to je pronaći svoj put u životu i odmeriti svoje mesto među ljudima: to je istovremeno jedna čovekova duhovna moć i njegova morlana dužnost; jer ko ne pronađe svoj cilj, taj luta kao slepac bez očiju, ili kao zločinac bez moralnog smisla.

Mi nikad nećemo duboko poželeti osim ono što istinski možemo ostvariti.

Ljudi koji veruju u svoje više sudbine, uvek veruju i da su silniji od svih protivnika i od svih prepona; a samo kukavice veruju da je od njih svako silniji, i da ih sve teškoće premašaju.

Mnogbrojne želje, to su uvek mnogobrojne moći i još neostvarena dela; neostvarena ali precizirana dela. Ko ima mnogo želja, taj ima mnogo snage, a ne samo mnogo mašte ili puno sujete. Prestajanje želja, to je propast instinkta i prva smrt čovekova.

Čovek koji ponovi sebi svoju želju stotinu puta, on zatim izgleda sav od nje izgrađen, a to je pravi put kad cilju.

2.

Pošto svaki čovek proriče sebi i drugom, sasvim je u njegovoj prirodi da veruje i kad drugi njemu proriču. Zato će proricanja biti smatrana za svete stvari dokle traje sunca i meseca.

Najkulturniji narodi antičkog doba, kao egipatski i grčki, digli su bili svoja proročišta do najviših religioznih ustanova. Amon je u Egiptu proricao sudbine ljudima i narodima kao i docnije Apolon u Grčkoj. U Delfe su išli ne samo Grci kao u središte sveta, nego i kraljevi iz Lidije i cezari iz Rima. Hramovi strašnog Boga Sunca u Egiptu bili su izvorima najvećih misterija, kao i hramovi grčkog Boga Sunca. Veliko proročište u Delfima nije bilo pribežište ljudi samo slabih voljom i nejakih duhom, nego su onamo odlazile i slavne vojskovođe, kao i Temistokle, i veliki filozofi, kao Aristotel.

3.

Četiri velika pokretača i tvorca među ljudima, to su pesnik, heroj, kralj i prorok. A pošto svaki čovek nosi u sebi elemente ove četiri stihijske i neobuzdane tvoračke sile, čovek je božanstven, rođen od Boga (diogenes), i bogočovek.

Pesnik dadne proroku svoju lepotu govora, heroju dadne svoju veru u slavu, i kralju dadne svoju ljubav za ljude. Ali je prorok možda zbir sviju mogućnosti ovih trojice ostalih pokretača i tvoraca. U jedno doba ljudske istorije, prorok je bio odista sve ovo ujedno. On je jedini bio vođ i zakonodavac, pesnik i kralj; Mojsije i Homer, Nauma i Likurg.

Proroci su prvi ukazivali na stvari za koje su heroji ginuli, kojima su pesnici pevali, i za koje su krajevi stavljali na kocku države i narodne. Oni su ljudski duh stalno podizali iznad malih sreća i iznad sitnih nesreća. Oni su najveći sanjari i utipisti, bogonosci i životvroci, glasonoše i predstraže.

Iako su i pesnici i kraljevi i heroji isti takvi bogoljudi, ipak su proroci bili jedini koji su govorili s Bogom nasamo. Na molbu Mojsija, prestao je da pada strašan grad koji je u to vreme pustošio Egipat; i tek kad je, po naredbi Gospoda, pružio Mojsije ruku prema Crvenom moru, poraslo je to more toliko da je potopilo silne vojske faraonovome koje su gonile Jevreje prilikom njihovog izlaska iz Egipta.

4.

Bilo je velikih pesnika koji su bili prvi proroci. Eshil je pevao u svom spevu o Prometeju kako će Zevs, bog čovekomrzac, najzad propasti, i to propasti od svoje sopstvene slabosti. Zar pesnik nije odvde odista bio prorok? Zevsa, čovekomrsca, oborio je hrišćanski Bog koji je bio čovekoljubac, i kojeg se, kao takvog, nikad više neće do kraja odreći”! Hrišćanstvo je najveća pobeda prometeizma. Prometej je predak svih antičkih heroja i predak svih hrišćanskih mučenika; on je oličenje tvoračkog ljudskog genija koji svoje zakone dobrote stavlja nasuprot prirodnim zakonima sile. Prometej je bio pravi Hristors u grčkom politeizmu.

POGLAVLJE: O KRALJEVIMA

Vladari su ili bogodani ili slučajni. Prema tome se dele na tvorce i rušioce, mudrace i ludake, svece i vampire, očeve i očuhe, parazite i izdajice. Ali na hiljadu vladara bi se moglo nabrojati na prste onih  koji su bili srećni, još manje istinski voljeni.

Svi oni kraljevi koji vladaju voljom naroda, i kad su bili najbolji za svoju zemlju i građane, ne održavaju se ljubavlju nego silom.

Mnogi vlastodršci nisu voleli razumne ljude, jer su im oni izgledali najopasniji. Govoreći o Cezaru kaže Plutarh da isti Cezar nije mogao trpiti Kasija i Bruta, ali je delio vlast sa pijanicom Markom ANtonijem jer ga nije stavljao u zasenak; kao što je Seneka najzad omrznuo Neronu a Platon omrznuo Dionisiju..

Strah od umnih ljudi je u prirodi čovekovoj, kao i strah od svega i što je odveć moćno i što nas premaša. I Hristos je mrzeo skribe i fariseje, a to je značilo mudrace i intelektualce, a voleo je ribare.

Od kraljeva se traži uvek više nego od ma kojeg drugog čoveka. On mora biti istovremeno vojnik, političar, državnik, salonski i društveni čovek. Mora razumevati sve što se radi, govori i piše. Ne sme dozvoliti da ga drugi čovek prevaziđe ni umom ni hrabrošću.

O tom da je zanat kraljeva najteži od svih ljudskih zanimanja, i mudri Montenj to ističe govoreći “da je teško održati pravu meru u jednoj sili tako bezmernoj“.

Od svih ljudi velikog imena kralj je jedini za kojeg i poslednji njegov građanin misli da ima pravo da ga sudi, i uveren je da ga uvek sudi pravo. Kralj je jedini čovek koji se smatra krivim za pogreške drugih.

Žeđ za vlašću je snažnija nego žeđ za vodom. Koliko su stari Atinjani prosuli filozofskog genija da od mudraca, koji je stavljen ostalim ljudima kao uzor, naprave pre svega čoveka koji ne gramzi za vlašću nikakve vrste. Istorija se odista ne može smatrati borbom belih protiv crnih, ni bitnkom dobra protiv zla, nego samo jačih protiv slabih, ljudi kojima su zlo i dobro bile sopredne vrednosti.

Ako je strašna potreba da se izbije na vlast, još je svirepija potreba da se vlast sačuva. Još Platon je govorio da ko zadobije vlast izgubi pamet. Ja verujem pre da izgubi srce; znam odista da sam gubio jednog za drugim svoje prijatelje kako se koji dizao na vlast.

Preterana sreća pokvari ljude isto toliko koliko i preterana nesreća. Kad Bog dadne ljudima sva dobra ovog sveta, onda oni veruju da im Bog više ne treba i rade sve što je protiv njega.

Nikada ljudi nisu praštali krvološtvo i kad je ono bilo neophodno, čime se pokazuje da je život čovekov najviše što drugi može da mu otme ili može da mu spase.

Jedan od najčešćih slučajeva, i najtežih za vladare, što uvek gomila stoji na gledištu: kakav kralj, takva vlada i takvi političari. I obratno.

__

Citati iz knjige: “BLAGO CARA RADOVANA” 
Autor: Jovan Dučić
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

RAZMIŠLJAJTE KAO NIKOLA TESLA – SPASOJE VLAJIĆ – CITATI IZ KNJIGE

RAZMIŠLJAJTE KAO NIKOLA TESLA – SPASOJE VLAJIĆ
CITATI IZ KNJIGE

RAZMIŠLJAJTE KAO NIKOLA TESLA – SPASOJE VLAJIĆ – CITATI IZ KNJIGE

_

“Nebo nam ponekad pošalje lica koja predstalvjaju ne samo čovečanstvo već i samo božanstvo, tako da uzimajući njih za svoje uzore i oponašajući ih, naši umovi i najbolji deo naše pameti mogu doseći do najviših nebeskih sfera. Iskustvo pokazuje da se oni koji proučavaju i prate tragove ovih čudesnih genija, čak i ako im priroda pruža malo ili nimalo pomoći, mogu barem približiti nadnaravnim deslima koja imaju udela u božanskom“. – Đorđo Vazari (1511-1574)

_

ČINIOCI USPEHA

Da bismo lakše uspeli u poslu, a istovremeno i usavršavali svoju ličnost, potrebna su četiri koraka:

  1. Odluka o radu,
  2. Duhovna priprema sa ciljem da se, što manjim utroškom energije i vremena, postigne što više,
  3. Umni i fizički rad na ostvarenju postavljenih zadataka, i
  4. Praćenje učinaka (rezultata) rada.

DUHOVNA PRIPREMA

Sa duhovnom pripremom razvijaju se tri osnovna uslova za napredak i postizanje uspeha: smiren um, vera u ono što se radi i celovito korištenje mozga.

Dosadašnja iskustva su pokazala da duhovna priprema pokreće i nevidljive prirodne sile, a one nas usmeravaju da što jednostavnije dođemo do cilja. Sredinom juna, jedan događaj je višestruko opravdao moja očekivanja. Dobio sam knjigu Majkla Gelba Razmišljajte kao Leonardo da Vinči. Beše to srećan čas. Otvarao mi je divne mogućnosti.

LEONARDO DA VINČI – 7 PRAVILA ZA GENIJALNOST

Udruženja predsednika vodećih svetskih kompanija održava svake godine skup svojih prestižnih članova. Tema je rad na ličnom razvoju i stručnom usavršavanju.

U leto 1994. godine, jedan od tih skupova bio je u Firenci. Majkl Gleb je dobio poziv da govori o povećanju stvaralačkih mogućnosti kod tih, već uspešnih osoba. U skladu sa temom, Gelb je svoje predavanje nazvao “Razmišljajte kao Leonardo da Vinči“.

Predavanje je bilo uspešno i Gelb ga je proširio u istoimenu knjigu. Jezgro knjige sačinjava sedam davinčijanskih načela. Do tih načela je Gelb došao posle opsešnog izučavanja Leonardovog dela. Otkrio je i način razmišljanja ovog genija. Tih sedam načela, a ona odlikuju genijalne osobe, jesu:

  1. Radoznalost (curiosità) – nezasito radoznali pristup životu i neprekidno učenje.
  2. Dokazivanje (dimostrazione) – Provera znanja kroz iskustvo i oglede, istrajnost i želja za učenjem na greškama.
  3. Osećaj (sencazione) – stalno oplemenjivanje čula kao sredstava za oživljavanje iskustva.
  4. Raznolikost (sfumato) – želja da se prihvate dvosmislena značenja i novi uglovi posmatranja, neočekivani i neizvesni.
  5. Umetnost/nauka (arte/scienze) – razvoj ravnoteže između umetnosti i nauke, razložnosti i mašte, razmišljanje “čitavim mozgom“.
  6. Stasitost (corporalità) – negovanje lepog izgleda, snage, ravnoteže i spretnog korišćenja obe ruke
  7. Povezivanje (connessione) – Sposobnost da se sagleda međusobna povezanost svih pojava i sposobnost uopštavanja i spajanja delova u celinu.

Naime, prema teoriji psihologa Hauarda Gardnera, svako od nas poseduje najmanje sedam merljivih pameti (inteligencija). Stičemo ih nasleđem i usavršavamo radom i vežbama. Tih sedam pameti i velikani koji su njima ovladali su:

  1. Logičko-matematička (Ajnštajn, Milanković…),
  2. Govorno-jezička (Dostojevski, Njegoš…),
  3. Prostorno-mehanička (Leonardo da Vinči, živopisci Sopoćanja…),
  4. Muzička (Betoven, Mokranjac…),
  5. Telesna (Hudini, Aleksić…),
  6. Društvena (Gandi, Sv. Vladika Nikolaj…),
  7. Samospoznaja (Lao Ce, Sveti Sava…),

Gelb je svoje vežbe usmerio ka razvoju svake od ovih pameti i njihovom spajanju u skladnu celinu – u sedam koraka ka genijalnosti.

_

NIKOLA TESLA

U umu mnogih ljudi predstava o Nikoli Tesli sija kao čist, redak i dragocen dar Neba. Sa sigurnošću se može reći da je on jedan od najvećih izumitelja svih vremena.

Upotreba vatre i pronalazak točka smatraju se najvećim otrkićima u istoriji. Tehnologija vatre i točka vladala je hiljadama godina. A onda je, krajem devetnaestog veka, došao njen nagli uspon i skok na viši nivo. U prvom redu, zahvaljujući Nikoli Tesli, pronađeni su dotada skriveni i moćniji (viši) oblici vatre i točka – “električna vatra“ i “elektromagnetni točak“.

Kao jezgra motora, generatora i mnogih sprava, Teslini pronalasci su uveli čovečanstvo u savršeniju eru. Rođena je nova tehnologija svetlosti.

Tesla je od Zemlje stvorio malo sunce. Svetlost njenih velegrada se vidi noću iz vasione. Ono što u svemirskim razmerama do dvadesetog veka nije postojalo, sada je ostvareno: jedna ugašena planeta počela je da svetli i da u svemirska prostranstva zrači sopstveni sjaj.

_

SEDAM TESLINIH PAMETI

Najuspešnije su one ličnosti koje skladno koriste logiku i maštu, naučni i umetnički pristup – levu i desnu moždanu stranu. Po tim merilima Tesla je izuzetna ličnost. Pesnik i filozof Laza Kostić je za njega skovao jedinstven obrazac: Tesla = izumitelj i umetnik = izumetnik.

Dela najbolje govore o deslinoj svestranosti i o njegovih sedam pameti – iz kojih izrasta i razvija se čovečanstvo. Teslini izumi, u kojima je svaki delić savršeno uklopljen u svrsishodnu celinu, nepobitno svedoče o Teslinoj logičko-matematičkoj genijalnosti.

Toranj na Long Ajlendu, kao deo svetske mreže predajnika, ili prva hidrocentrala na Nijagarinim vodopadima, proizvod su njegove genijalnosti u oblastima prostorno mehaničkih rešenja.

Teslini članci, predavanja, dnevnici, knjiga i prevodi Njegoševih i Zmajevih pesama na engleski, izraz su svojevrsne govorno-jezičke genijalnosti. Uz to je, pored sprskog jezika, besprekorno govorio nemački, francuski i engleski.

Tesla je izuzetnu pažnju poklanjao zdravlju, snazi i čistoti svog tela. Njegovo genijalno upravljanje telom, izazivalo je divljenje kod ljudi.

Tražeći u ljudskom razumu, telesnoj građi i ponašanju odgonetke Prirode, Tesla je težio da što više upozna i razume sebe. Iz te samospoznaje, nastale su njegove genijalne misli o robotici, a među mnoštvom pronalazaka, zablistalo je njegovo čudesno upravljanje pomoću elektromagnetnih talasa.

Sve što je Tesla stvorio, ili predložio za skladan odnos i mir među ljudima, donelo je dobrobit i napredak čovečanstva.

_

PRVI DEO

USAVRŠAVANJE LIČNOSTI

Tesla je čovečanstvu dao mnogo više od tehičkih izuma.

On je ostavio i neprocenjivo vredna uputstva za svestrani razvoj uma i postizanje vrhunskih uspeha u raznim oblastima života. Te Tesline darove treba primeniti da bismo postigli ono za šta smo predodređeni – to su uspeh i trajna sreća.

Mogućnosti našeg mozga nadmašuje, ponekad, i stvaralačke odlike prirode, jer je Stvoritelj čoveku darovao mozak sposoban da menja fizički svet.

O tim, gotovo neograničenim mogućnostima čoveka, zapravo njegovog mozga i uma, Tesla kaže: “Na njegovu naredbu, s asamo neznatnim naporom od njegove strane, stari svetovi bi nestajali a novi bi, po njegovoj zamisli, stupali u postojanje… On bi mogao da učvrsti, materijalizuje i sačuva nestvarne oblike svoje mašte, iščezavajuće vizije svojih snova. Mogao bi izraziti sve što je stvorio svojim umom, u bilo kojoj razmeri, u čvrstom i neuništivom obliku… Mogao bi da začinje i razvija život u svim njegovim beskonačnim oblicima. Stvaranje i uništavanje materijalne tvari, njeno udruživanje u oblike po svojoj želji, to bi bila vrhunska objava čovekovog razuma, njegova najpotpunija pobeda nad fizičkim svetom, njegovo krunsko dostignuće koje bi ga stavilo uz bok njegovog Tvorca i ispunilo njegovu konačnu subdinu“.

UROĐENE UMNE SPOSOBNOSTI

Tri čarobna svojstva će vas uzdići u tihi svet uspeha. To su:

  1. Smiren um,
  2. Vera u ono što radite i
  3. Ravnomerno korišćenje leve i desne strane mozga

ORGAN ZA STVARANJE ČUDA

Svi nivoi stvarnosti, od duhovnog do materijalnog, zasnovani su na različitim titrajima (vibracijama) i povezani su zakonima, čiju prirodu tek upoznajemo.

Čuda nisu u suprotnosti sa zakonima prirode, nego su u neskladu sa našim poznavanjem tih zakona i načela.

Sve jasnije se nazire most između duhovnih i čulnih dimenzija. To je takozvano “treće oko“, za koje se smatra da učestvuje u natčulnim pojavama i da naduzročno utiče na događaje, budućnosti i sudbinu – dakle, da stvara čuda.

Sve je izvesnije da je taj tajanstveni “organ za stvaranje čuda“ šišarkasta žlezda, epifiza.

Za “treće oko“ se smatra da je organ ljudske bioenergije. Kako svedoče predavanja, stari zapisi, ali i nova otkrića, ono učestvuje u stvaranju čuda: prenos misli na daljinu, čitanje tuđih misli, sagledavanje budućnosti, veza sa višim dimenzijama i jedinstvenim poljem sila (višim umom), uticaj na gravitaciju i prirodne procese, kao i druga svojstva, koja pokazuju da je umna moć, ujedno, i fizička moć.

VELIKO BUĐENJE

Voljno izazivanje istovremene podudarnosti misli i događaja, dakle, ostvarenje želja, češće se događa kod osoba koje skladno koriste obe strane mozga. Kod njih se frekvencija moždanih talasa snižava na oko 10 herca, što dovodi do smirenja uma i, pretpostavljam, buđenje “trećeg oka“.

Ravnomerno korišćenje celog mozga izaziva odgovarajuće živčane struje, a one podstiču rad epifize – organa sa kojim se upravlja moćnim energijama uma. Te procese prati osećaj prijatne smirenosti.

SRPSKA TAJNA

Buđenjem “trećeg oka“, otvaraju se skrivene umne sposobnosti. To stanje slikovito opisuje srpska narodna mudrost, koju je zabeležio Vuk Karadžić: “Kad čoeku pukne među očima. Kad mu se otvori pamet, da svašta može lasno naučiti. Govori se da u čoeku ima više očiju iznutra – oko mozga – nekakva koža, pa kad ona pukne onda se čoek u jedan put opameti i stane misliti kao što treba“.

Ova mudrost, očigledno, opisuje iskustvo “otvaranja trećeg oka“, u Vukovo doba skoro nepoznatno običnim ljudima na Zapadu. Stoga, ova narodna mudrost nagoveštava drevnost srpskog duhovnog bića i njegovu živu vezu s tajnama Univerzuma.

SIMETRIJA MOZGA

Svaka od dve polovine mozga ima posebne odlike.

Leva strana je povezana sa čulnim iskustvima i promenama, logičkim mišljenjem i uzročnim odnosima. Zadužena je za rešavanje svakodnevnih, običnih zadataka. Dosadašnji način života je uslovio, pretežno, njeno korišćenje.

Desna strana mozga čuva i koristi duhovna iskustva, zasnovana na smisaonim odnosima i naduzročnom poretku. Ona je nadlogična i povezana je sa natčulnim, nadiskustvenim i naduzročnim umnim moćima. Radi preko misaonih slika. Verovatno se iz tog dela mozga kreću živčane struje (vervni impulsi), koji, usaglašeni sa ostalim zračenjima, pobuđuju epifizu, treće oko.

Simetrija mozga i moždanih delova

Neiskorišćene mogućnosti mozga

ŽIVE SLIKE

Tesla je izuzetan primer skladnog korišćenja desne, nadlogične i leve, logične strane mozga, čime se dolazi do mudrih zaključaka i dragocenih izuma.

U svojim razmišljanjima Tesla daje svojevrsnu prednost desnoj strani mozga, jer se njome naslućuje i ono što je za svest još maglovito, daleko, nejasno. U tom smislu, on piše: “Naslućivanje (intuicija) je iznad logičkog mišljenja, jer naslućivanjem možemo postići zadovoljavajuće razumevanje pojava, iako nismo shvatili uzročno-posledičnu vezu koja dovodi do njihovog nastanka… Daleko preko zapažanja naših čula, duh još uvek može da nas vodi“.

UMNA RADIONICA

“Moj metod je drugačiji – piše dalje Tesla. – Ja nikad ne hitam ka praktičnom radu. Čim mi se javi zamisao (ideja), odmah počinjem da je razvijam u svojoj mašti. Menjam građu naprave, usavršavam je i ona radi u mojim mislima. Sasvim mi je nevažno da li moja turbina radi u mislima ili je ispitujem u svojoj radionici… Bilo šta da je, nema razlike učinci su isti. Na ovaj način sam u stanju da brzo razradim i doteram zamisao, a da ništa ne dodirnem. A kada postignem takav stepen usavršenosti svoga izuma da ne vidim nigde nikakav nedostatak, onda mu dajem fizički oblik, konačan proizvod moga uma. Redovno moja naprava radi onako kako sam i zamislio i rezultat ogleda je upravo onakav kakav sam planirao da bude. Za dvadeset godina nije bilo nijednog izuzetka. A zašto bi i bilo drugačije?“

UM I TELO

Svaka naša misao pokreće hemijske i fizičke reakcije u telu, pre svega u mozgu, živcima i žlezdama.

U ravni fizike i hemije svesti taj put od misli do ćelija izgleda ovako: misaona slika izaziva osećaj; osećaj pobuđuje moždane ćelije; moždane ćelije šalju živčane struje; živčane struje deluju na hormonalne žlezde; hormonalne žlezde luče određene hormone; hormoni hemijski utiču na stanje ćelija.

Na toj lestvici upravljanja sve počinje sa svešću i stanjem misli.

Naše misli su, zapravo, biohemijski i biofizički događaj.

ZDRAVLJE I SREĆA

Misaoni obrazac, recimo, zdrav sam smiren i srećan, pobuđuje moždane ćelije čiji elektricitet izaziva strujanja u živcu vagusu. On te titraje prenosi do grla, gde ih iskažemo u vidu reči, zatim preko srca do “sunčanog spleta“ (pleksus solarisa), gde se stapaju sa nevoljnom, podsvesnom živčanom mrežom. Ona prenosi poruke iz mozga u ostale ćelije “naređujući“ im šta da čine. Pri tome podsvest ne tumači zapovesti svesti, nego ih izvršava.

Dakle, misaoni obrazac “zdrav sam smiren i srećan“, kao i svaki drugi, uranja u ćelije i postaje deo njihovih hemijskih procesa. Tako, ćelije i celo telo počinju da rade po naredbi mozga.

UM I PRIRODA

Pored živčanih struja, koje se prostiru u telu, misli izazivaju i određene moždane talase u okolni prostor. Na taj način, misli preko moždanih talasa, utiču na jone u našem okruženju.

SVEST I PODSVEST

Misaona slika prožima svest i podsvest našeg bića. Ona postaje njegov organski deo. Taj put od misli do organskih ćelija izgleda ovako:

Misao › mozak › živci › žlezde › hormoni › ćelije.

Istovremeno se misaona slika, preko moždanih talasa, širi i u okolni prostor. Znači, energija misaone slike kreće se u dva smera: unutar organizma i u spoljašni svet.

ISPRED VREMENA

Saznanja o moždanim talasima nagovestila su i mogućnost da se putem usmrenih misli može delovati na fizički svet i izazvati zemljotresi.

Mnogo ispred vremena, o tome je govorio i Nikola Tesla. U tekstu “Kako kosmičke sile utiču na našu sudbinu“, on piše:

“Teorijski bi se moglo reći da se može misliti o zemljotresu i učiniti da se to dogodi kao učinak misli, jer pred samo oslobođenje, masa mora da je u najosetljivijoj ravnoteži… Zemlja je sfera tvrdoće nešto veće od čelika i treperi jednom za oko jedan čas i 49 minuta. Ako se, što može biti moguće, svest potpuno usmeri, njihovo zajedničko delovanje može da pokrene tektonsko prilagođavanje na bilo kome delu zemlje, i italijanska nevolja može biti rezultat eksplozije u Francuskoj. Izvan svake sumnje je da čovek može da proizvede takve potrese i možda je blizu vreme kad će to i učiniti… Energija jedne misli može odrediti kretanje svemira“.

MISLI ZATRESLE SRBIJU

Noćni program TV “Palma plus“ u Jagodini, između 8. i 9. januara 2000. godine.

Ističe subotnje veče. U gluvo doba, nekoliiko minuta posle ponoći, razgovor krenu o Teslinoj pretpostavci da se zemljotres može pokrenuti i energijom misli.

Biram reči i tiho besedim. Usporenim ritmom, pokušavam da u svest gledalaca preslikam ono što živo vidim u svom umu: – Tesla smatra da usmerene misli mogu izazvati zemljotres. Znači, tamo gde su stenske mase u krhkoj ravnoteži, naša misao o zemljotresu može izazvati sam potres. Tesla je želeo da na taj način razloži mogući jak udar na više manjih zemljotresa, a oni ne bi izazvali teže posledice.

Uto, primećujem da smo isključeni iz programa uživo. Ulazi Peđa, reditelj emisije, i uzbuđeno kaže: – Gledaoci se javljaju i tvrde da su tokom vaših reči o mislima koje pokreću zemljotres, stvarno osetili zemljotres. Neki su zaprepašćeni ovim događajem.

Posle provere u Seizmološkom zavodu, voditeljka emisije Aleksandra, potvrđuje događaje i objašnjava gledaocima: – Dok je inženjer Vlajić, govorio o mislima koje pokreću zemljotres, zemljotres se dogodio, i to na našem području, među nama koji gledamo ovaj program. Dakle, zemljotres smo upravo osetili. Ovo je svetska vest: dok naš gost u emsiji objašnjava na koji način misli pokreću zemljotres, zemlja stvarno počinje da se trese.

Smireno sažimam utiske i kažem: – Hvala Bogu, sve je prošlo bez posledica. Mogući veći udar je razložen na manje potrese, koji nisu naneli nikakvu štetu. Teorijski je mnogo toga moguće, ali jedno je izvesno: ovo nam je opomena da moramo biti veoma oprezni kada istražujemo nepoznate moći ljudskog mozga. Što se mene tiče, trudiću se da mi nikada više naučnička radoznalost ne nadvlada oprez.

SAVRŠENO ORUĐE

Mozak smirenog čoveka, čiji se moždani talasi prostiru u alfa ritmu od oko 10 treptaja u sekundi, savršeno je misaono oruđe za stvaranje i onoga što priroda nije stvorila. Dakle, mozak je savršeno oruđe koje napaja energija moždanih ćelija, a kojim se upravlja Vašim mislima.

SILA I ENERGIJA ZNAČENJA

U prirodi deluje jedna osnovna energija koja je iza svih stvari i prožima sve pojave. Sila koja upravlja tom osnovnom energijom povezana je sa značenjem naših misli. Zato je nazvana sila značenja, ili peta sila.

Usmerenje ka otkriću sile značenja, dao je i jedan od vodećih savremenih naučnika, Rodžer Penrouz. U knjizi Senke uma, objasnio je prirodnu vezu između sveta zamisli, fizičkog sveta i sveta uma.

Sagledavši duboku vezu uma sa materijom, postavio je dalekovidno pitanje: “Može li on (čovek) da potčini sebi neiscrpne energije prirode, tako da one sve svoje radnje pod njegovom naredbom vrše i, još više od toga, može li toliko usavršiti svoj način upravljanja da one stupaju u dejstvo jednostavno snagom njegove volje?“

Posle tridesetak godina istraživanja i deseetogodišnjeg ogleda, konačno mogu da odgovorim na ovo Teslino pitanje: upotrebom energije i sile značenja, čovek može mislima da upravlja neiscrpnim energijama prirode, tako da one stupaju u dejstvo i vrše koristan rad.

Otvorio nam se srećan čas da budemo svedoci dosada nepoznatih pojava u svetu nauke – s neočekivanim i neobičnim, a korisnim svojstvima za pojedinca i zajednicu.

UTICAJ SILE ZNAČENJA

Delovanje sile značenja ispoljava se preko istovremenog poklapanja jednog misaonog sadržaja sa odgovarajućim fizičkim događajem, a da oni nisu u poznatim uzročno-posledičnim odnosima. To je pojava sinhroniciteta.

Srodna podudarnost misli i događaja može se ispoljiti na mnogo načina i upotrebom različitim sredstava. To je i svojevrsno umeće da mislima utičemo na fizički svet, o čemu svedoči i naredni događaj.

PROŠIRITE UGAO POSMATRANJA

Zemunske prostorije izdavačke kuće “Miroslav“, 30. jun 2004. godine.

Pred petnaestak prisutnih objašnjavam uticaj moždanih zračenja na razvoj događaja i kažem: – Kad smirimo um, onda i sadržaj naših misli teži da se materijalizuje, da se otelotvori. Među nama je gospodin Milutin, profesor matematike u penziji.

– Ja verujem u logiku i u ono što može da se dokaže, a ne u te Vaše prazne priče, koje više priliče popovima, nego naučnicima

– Prekida me i sa nipodoštavanjem odmahuje rukom.

– Pokušajte da proširite ugao posmatranja, da pored leve, logične, razmišljate i desnom, nadlogičnom stranom mozga.

Gospodin Milutin ostaje isključiv, nadmen. Da bi objasnio svoje stavove on poče novu priču:

– Dok sam predavao matematiku, dešavalo se da vrapci slete na prozor…

Gotovo istovremeno sa Draganom Medićem, koji je postavio pitanje sličnog sadržaja, obratio sam se profesoru:

– Šta mislite, može li vrabac doleteti prizvan našim mislima?

– Ne! Trista posto ne! – Samouvereno viknu i oholo nastavi: – Moj odgovor je nepokolebljiv, uostalom, matematiku znam bolje od Tesle i Ajnštajna.

– U tome je njihova prednost. Oni nisu znali samo matematiku – rekao sam i poželeo da iskušam ono što sam tih dana izučavao: moć “trećeg oka“ da preko energije misli utiče na fizičke događaje.

Dok su ostali raspravljali povukao sam se u tišinu. Blago opušten širio sam ljubav prema svim bićima. Smirenog uma “video“ sam kako u svetlosni snop, koji je zračio iz predela mog “trećeg oka“, polako uleće mala ptica.

Utom, dragan i još jedna žena, Branka izađođe ispred prostorije. Dragan se odmah vrati i pokaza ruku, a u njoj – vrabac!

– Kada sam izašao, krajičkom oka zapazih kako vrabac prhnu iz gnezda i okači se na stablo bora, nedaleko od mene, u visini očiju. Maše krilima, ali ostaje na mestu. Niti da padne, niti da poleti. Prišao sam i uzeo mladog vrapca, svestan višedimenzionalnog značaja ovog događaja.

– Šta velite na ovo: mi o vrapcu, a vrabac na vratima? – Pitam profesora matematike.

– Lako je doneti vrapca koji ne može da leti – neuverljivo se batrga njegova leva, logička strana mozga.

Na to Dragan stade na vrata i otvori šaku. Vrabac istog trenutka odlete.

JUNGOVE SMERNICE

Govoreći o voljnom uticaju misli na fizičke događaje Jung daje ove smernice:

“Nedostatak zanimanja i dosada su nepovoljan činilac; oduševljenje i povoljno iščekivanje, nada i vera u mogućnost natčulnih zapažanja pridonose dobrim učincima i čini se da su to pravi uslovi koji određuju da li će uopšte biti nekih učinaka“.

OBRAZAC ZA USPEH

Od načina razmišljanja zavisi stanje našeg organizma i ponašanje Ti misaoni obrasci čine od nas dobitnike ili gubitnike. Oni su osnovno oruđe koje nam je priroda podarila za uspeh u životu. Naučimo da što bolje upotrebite to sredstvo za postizanje uspeha.

ZNANJE I OTKRIĆA

Pod uticajem sile značenja, lakše dolazimo do novih sananja i otkrića prirodnih pravila i zakona.

Uputstva: odredite oblast istraživanja i smireno poželite da dođete do saznanja naučnih otkrića. Pre početka rada, molite se s vreom u uspeh. Predano proučavajte odgovarajuće gradivo, a preko znakova i znamenja, usmerite misao i na ono što je još skriveno i nepoznato.

Na navedeni način se, uz istovremeno korišćenje leve i desne moždane hemisfere, logike i nadlogike, povećava verovatnoća da ostvarimo svoje namere.

DRUGI DEO

PRAKTIKUM ZA STVARANJE SREĆE

Najviši cilj i krunsko dostignuće čoveka je pravilno korišćenje mozga, energije misli i snage uma.

Ovladavši tim dostignućima, bolji ste, uspešniji i srećniji nego pre toga.

LOGIKA I NADLOGIKA

Leva strana se koristi čim se probudimo i počnemo da razmišljamo o običnim stvarima i svakodnevnim problemima. Ona nas vodi kroz čulni svet. Prirodno svojstvo ovog moždanog dela su talasi iznad 16 herca – to je beta ritam koji uslovljava pojačan umni napor.

Desna strana mozga čuva i koristi duhovna iskustva zasnovana na smisaonim odnosima i naduzročnom poretku. Ona je nadlogična i sklona umjetnosti. Uspavana je kod većine ljudi. Svoj rad zasniva na razigranoj mašti, sanjarenju, slikovitim mislima, celovitom sagledavanju, prostornim odnosima, boji, ritmu… Ona “pliva“ u smirenom alfa ritmu moždanih talasa od oko 8 do 14 herca.

Tesla je najčešće boravio i “radio“ u tom stanju uma o čemu piše:

Napredak i razvoj čoveka bitno zavise od izumiteljskog dara. On je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. njegov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom i ovladavanje prirodnim silama za potrebe ljudi… Ako govorimo o sebi, ja sam već osetio punu meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga života osećao taj neprekidni zanos. Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve moje budne sate… Svaki napor pod prinudom zahteva žrtvovanje energije. nikada nisam platio tu cenu. Naprotiv, ja sam sazrevao razmišljajući.

MOLITVA

Moždani ritam od oko deset herca je stanje s najnižim frekvencijama, pri kojima čovek zadržava budnu svest i mogućnost da voljno, a lako i  neusiljeno, oblikuje misaonu sliku želja. Tako se povećava povoljna energija misli, pogodna za ostvarenje želja, samoizlečenje, lakše shvatanje i rešavanje problema, stvaralačko nadahnuće – i uopšte, svestrani razvoj ličnosti.

Molitvom se usporava rad moždanih ćelija i štedi dragocena energija. Takođe se poboljšava zdravlje, poslovni rezultati, saradnja sa drugima, a problemi se lako i uspešno rešavaju.

Tesla je bio sin pravoslavnog sveštenika i odrastao je napajan molitvom, o čemu piše:

“Još od mladosti, prije spavanja, klečeći na golim kolenima molio sam se Bogu… Tako sam se molio sve do svoje pedesete godine. Od toga se doba molim drugačije, no to je svejedno, suština je ista, i ja se molim Bogu svakog dana“.

Duhovno pojanje je uzdizanje molitve do svojevrsne svečanosti duše. To je jedan od najtananijih i najdelotvornijih načina za razvoj desne strane mozga i pripreme za svesno usavršavanje ličnosti.

DESNORUKI LEVAK (prva vežba)

Osobe koje podjednako spretno koriste obe ruke imaju veće izglede za izuzetna dostignuća.

Dok je radio na Sikstinskoj kapeli, Mikelanđelo je začuđivao posmatrače prebacujući četkicu iz jedne u drugu ruku tokom rada. Sličnu sposobnost razvio je i Leonardo da Vinči. Po prirodi levoruk, negovao je ravnomerno korišćenje obe ruke i tako stvarao vrhunska dela.

Koristite svoju zapostavljenu ruku celog dana, ili bar jedan deo dana. Upalite svetlo, otvorite vrata, operite zube, služite se hranom i radite ostale poslove svojom “drugom“ rukom. Pišite i crtajte “drugom“ rukom. Počnite svim slovima azbuke, zatim potpisima, a onda opišite jedan od tokova svojih misli.

Uz pisanje, vežbajte i crtanje jednostavnih, a onda sve složenijih slika.

Pravo majstorstvo postižete kad uspete da se potpišete, pišete ili crtate, istovremeno, obema rukama. Pokušajte sa jednostavnim slikama poput krugova, trouglova i kvadrata i videćete da možete.

NAČIN GOVORA (druga vežba)

Ritam tokom govora na lak i jednostavan način podstiče rad desne moždane strane i usaglašava ga sa levom.

Blago usporen govor, sa malim pauzama koje produbljuju misli, višestruko je koristan. Budeći desnu moždanu stranu, takav način govora povećava milozvučnost; uz to, kod govornika, povećava rečitost i snagu izraza, a kod slušalaca veće zanimanje, pažnju i punije razumevanje.

Iz sličnih razloga je delotvorna i povremena tišina tokom razgovora. Korisno je naučiti osluškivanje tišine i neizrečenih poruka – skrivenih između redova, ali i tananih sadržaja misli, čija se energija širi preko moždanih zračenja.

Kad upotebimo neku tuđicu, recimo “originalan“, sagovornik će razumeti ogoljeno značenje lišeno slike – a slikovito razmišljanje je jedan od načina za buđenje desnog dela mozga. Međutim, kada upotrebimo našu reč “izvorno“, uz osnovno značene zaiskri i slikovita predstava o izvoru, vodi, živom toku…

Uporedimo, u tom smislu, reči “zdravo“ i “ćao“. Reč  “zdravo“ nosi poruku koja delotvorno hrani naše ćelije hormonima sreće i zdravlja, dok “ćao“ ne ostavljakoristan trag. Njime (“ćao“) otaljavamo međusobne odnose, kako bi to narod rekao.

Osećajući snagu izvornih reči, Tolstoj je još u devetnaestom veku upozoravao da prihvatanje tuđica vodi ka površnosti i zaglupljivanju.

Čuvajući čast i čistotu najvišeg nasleđa – jezika, čuvamo pamet i zdravlje. To je jedan od načina da povećamo opšti sklad u sebi i postignemo ono blaženo stanje kad, zdravi, telo gotovo i ne osećamo.

KORIŠĆENJE REČI

Ono što mislimo i izgovaramo, ima veće izglede da se ostvari. Zato treba reči i simbole koristiti pažljivo. Dobro je da rečima prethode dobre namere. One potiru nespretne i loše izraze. Ako smo ih već izgovorili, ne treba se opterećivati zbog toga, nego težiti da loše zamenimo dobrim, a štetno korisnim.

DESET ZLATNIH ODLIKA

Uspešne osobe sagledavaju probleme na jednom opštijem, višem nivou. To im omogućuje raznovrsnije uglove posmatranja i nalaženje načina da probleme lakše rešavaju. Uspešni ljudi misle povoljno, nadgrađuju ono što je dobro, zrače nadom i radosnim očekivanjem da će na kraju sve biti kako treba.

Odgovorni su, ispunjavaju obećanja, veruju u sebe, ne boje se neuspeha i nemaju osećaj samosažaljenja. Brinu o zdravlju, izgledu i svom potomstvu. Nisu sebični, zavidljivi, netrpeljivi. Skloni su da poboljšaju stare i potpomognu nove poduhvate.

Veruju u ono što rade. I pored smirenog uma puni su elana, nadahnuća i lako ih je pobuditi za nova pregnuća.

RAZIGRANE I DUHOVITE MISLI (treća vežba)

Desnu stranu mozga možete probuditi i u običnom razgovoru. Uslov je da jezik obogaćujete novim rečima, kovanicama, simbolima i duhovitim upadicama s neočekivanim obrtima u značenju.

Na primer, pre nego što izgovorite neki izraz, u trenu nađite neku neustaljenu, svežu, reč. Tako, umesto “kupio bih brdo knjiga“, ja bih rekao “nabavio bih reku knjiga“. Smisao izraza ostaje isti, ali se postiže nova, življa simbolika. Ona zahteva veće uključivanje desne strane mozga. Na taj način oslobađamo misli, podstičemo maštu, prizivamo poveziju, a jezik obogaćujemo novim izrazima i kovanicama, svežim tokovima značenja i nesvakidašnjim obrtima.

Svakako, ne posezati za rečima iz drugih jezika!

SKLONOST KA UMETNOSTI

Desnu stranu mozga bude i razvijaju maštovite i slikovite misli, sanjarenje, prostorno planiranje, ritam i boje – dakle, sve ono što je u osnovi umjetnosti.

Prostorno planiranje i slaganje boja: na praznom listu papira, po sopstvenom osećaju za sklad, rasporedite i nacrtajte razne slike, a zatim ih obojite na odgovarajući način. Pri tome se igrajte oblicima i bojama, otkrivajući nove nijanse.

Pesma i muzika: posle delovanja na bubnu opnu, zvuk se prevodi u tananiju elektromagnetnu energiju živčanih struja i mždanih talasa. Skladnim spojem značenja i odgovarajućeg ritma, muzika, a naročito poj glasom, dovode čoveka u blago i uzvišeno stanje kad mu se duša širi, a svest diže do praga mudrosti. Poželjno je slušati muziku koja smiruje i za koju osećate da je delotvorna za stanje vaše svesti.

STVARALAČKA MAŠTA (peta vežba)

“Mašta (imaginacija) je mnogo važnija od znanja. Znanje je ograničeno dok mašta sadrži u sebi ceo svet, podstiče napredak i razvoju daje životni dah“. Razvijena mašta, usmerena ka izumima, dovela je Teslu i Ajnštajna do najvećih otkrića našeg doba.

Vežba samoviđenja: razmišljajte o uzbudljivom saznanju da preko vaše kože i jezika vasiona dodiruje sama sebe i oseća sopstveni ukus; preko vašeg nosa vasiona miriše sama sebe; kroz vaše uši vasiona čuje sama sebe; kroz vaše oči vasiona vidi i gleda sama sebe; kroz vašu svest vasiona osvešćava sama sebe; kroz vaš um, vasiona promišlja sama sebe; kroz vašu mudrost vasiona spoznaje sama sebe; kroz vašu dušu vasiona ispravlja sama sebe; kroz vaš duh, vasiona usavršava sama sebe.

U ovoj vežbi, zažmurite i unutrašnjim vidom gledajte sami sebe, a zatim zamišljajte i posmatrajte sebe u raznim poznatim stanjima. Recimo, kako osveženi hodate posle letnje kiše i divite se prekrasnoj dugi…

Vežba maštovitih putovanja: da biste se približili načinima razmišljanja Tesle i Ajnštajna, izađite iz poznatog sveta i zamislite da hodate prozračnim lukom prelepe duge. Po tom nebeskom mostu stižete do mesta gde se nalazi riznica sa neprocenjivo vrednim blagom. Uđite u tu riznicu novih saznanja i u umu potražite izume, koji će unaprediti svet.

PUT KROZ VREME

Sve su izvesnija gledišta da su prostor i vreme predstave našeg uma. Pri tome, razum odgovara poimanju vremena, osećaji shvataju prostor. Ako su prostor i vreme izraz naših osećaja i razuma, onda su procesi, u mšždanim ćelijama i živčanom sastavu, naš vremeplov.

VREME KAO STANJE SVESTI

Novija naučna saznanja ostavljaju mogućnost da se brzina vremenskog proticanja menja u zavisnosti od stanja naše svesti. Ono što je za jedno stanje svesti prošlost, ili sadašnjost, za drugo stanje svesti je tek budući događaj. Menjajući stanja svesti, voljno utičemo na rad moždanih ćelija i tako pokrećemo svojevrstan vremeplov. U stanju smirenog uma i sna, ovaj put kroz vreme dovodi do pojava poznatih kao “već viđeno“ i drugih oblika predosećanja.

Navedena saznanja vode do umeća da mislima utičemo na događaje – da menjajući loše obrasce ponašanja u prošlosti, predodredimo bolju budućnost.

LEČENJE MISLIMA

Misli su dragocen, svakome dostupan lek – dar prirode.

Od misli i slike u svesti, umnogome zavise zbivanja oko nas i naše zdravlje. Korisno je da nam misli budu povoljne i da smireno očekujemo povoljne ishode. Smiren i dobronameran čovek je lek koji hoda.

MISAONE PILULE

Misli pokreću odgovarajuće biofizičke i biohemijske reakcije u organizmu. U tom smislu, misli su fizičke i hemijske prirode. Od njih zavise i moždana zračenja. Ključ za očuvanje zdravlja i izlečenje bolesti je u samom čoveku – taj ključ su moždani talasi i živčane struje.

ENERGETSKI DVOJNIK

Oko čoveka treperi bioplazmatično polje. Sastavljeno je od jona, slobodnih protona i elektrona. Držane privlačnom silom tela, te čestice se stvaraju hemijskim procesima u ćelijama. One obrazuju fizičko polje, ispunjeno elektromagnetnim i drugim zračenjima. Stanje biopolja je povezano sa zdravljem, a na samo biopolje utiču naše misli – živčane struje i moždani talasi.

ODUZIMANJE ENERGIJE

Borba za energiju je svakodnevna. Poprište te borbe su odnosi među ljudima. Crpljenje snage od drugih, vrše četiri tipa ljudi: zastrašitelj, ispitivač, tajanstveno povučen i navodno ugrožen. Zaštita: prepoznati nosioce otimanja energije i izbegavati ih. Povoljnim mislima, mogu se osnažiti umne i telesne odlike.

BUDITE MEĐU NAJUSPEŠNIJIMA

Svi smo srećni pod srećnom zvezdom i data nam je mogućnost da sreću ne izgubimo.

U psihologiji uspeha, napredak se vezuje za tri osnovna činioa: odluku, rad na sprovođenju odluke i praćenje procesa rada. Najuspešniji primenjuju još nešto – duhovnu pripremu.

DUHOVNA PRIPREMA

Za nju je dovoljno izdvojiti petnaestak minuta dnevno, a u ovom poglavlju dajemo uputstva kako se ona obavlja u svakodnevnom životu i u raznim oblastima.

Trajna smirenost se dobija molitvom, pokajanjem i praštanjem, a produbljuje postom, ispovešću i pričešćem. Usklađeni sami sa sobom i pomireni s bližnjima, dostižemo posebno stanje uma, praćeno blagim moždanim talasima od oko deset herca. To je ono čarobno stanje svesti kada mislima možemo da utičemo na fizičke događaje i pripremamo lepšu budućnost.

ŽELJE I USPESI

Da biste mislima voljno uticali na fizičku stvarnost, potrebno je da objedinite određena stanja svesti i tako izazovete najpogodnije moždane talase. Navodim tri osnovna uslova i četiri koraka za brže ostvarenje želja i lakše postizanje uspeha.

Uslovi su: vera u uspeh, smiren um i celovito korišćenje mozga.

Koraci su: molitva s verom u uspeh, jasna misaona slika želje, izrada plana (delimično usmerena preko znakova i znamenja) i fizički rad na ostvarenju želje.

MATERIJALIZACIJA MISLI

Kod osoba koje koriste čitav mozak, događa se svojevrsna materijalizacija misli, želja i očekivanja.

Uputstva:  u umu stvorite što jasniju misaonu sliku svoje želje. Pomolite se za njeno ostvarenje. Molitvu ponovite, naročito u slučajevima pojave nakova i znamenja povezanih sa vašom željom. Prepustite se blagosti smirenja, z nenametljiva očekivanja da se misaona slika otelotvori.

MISLI ZAKLJUČALE BRAVU

Evo nesvakidašnjeg događaja od 17. aprila 2004. godine, u zemunskim prostorijama izdavačke kuće “Miroslav“.

Dok razgovaramo o uticaju misli na prirodu i stvari, gospodin Dušan, bravar po zanimanju, zaposlen u Nemačkoj, potišteno kaže:

– Meni se sva vrata zatvaraju.

– Dušane, zapamtite da misli prethode događaju – dobronamerno mu velim.

– Meni se stvarno sva vrata zatvaraju! – ostaje uporan.

Uto, dolazi gospodin Dragan Medić i povlači pritvorena, metalna vrata.

– Ne! – Viknuh, jer sam u predosećaju video da se vrata više ne mogu otvoriti. Međutim, bilo je kasno.

Dragan me iznenađeno gleda i pita: O čemu se radi?

– Vođen podudarnotsima neoprezno sam pomislio da će se brava zaglaviti. A misao prethodi događaju…

– Neverovatno?! – Na to će Dragan: Pre oko pola sata bio sam u kafe galeriji “Ruža“. Ponekad se na tom mestu ispolje zanimljive smisaone podudarnosti. O tome sam razgovarao sa Vladimirom, sinom vlasnice galerije. Rekao sam: “Mnogi ljudi primećuju da misli pokreću fizičke događaje, ali ne znaju to da protumače“. Posle toga smo razgovarali o pronalazaštvu. Vlada, u jednom trenutku, kratko reče: “Znaš li šta bi trebalo da pronađeš? Jednu bravu koja se ne može otvoriti!“ Ostao sam zbunjen, misleći da to nema veze sa mnom. Tada sam se setio nekog pronalazača iz Ništa. Izmislio je vremensko-elektronsku bravu. To mu i saoštiš. S tim mislima sam došao u prostorije. Otvorio sam vrata, pozdravio prisutne i normalno ih zatvorio kad čuh tvoj glas: “Ne!“

– Šta misliš, da li smo vrata stvarno zabravili? – Šaljivo upitah, s pritajenom željom da se to dogodi, da konačno, okažem prisutnima snagu usmerenih misli.

Dragan se nasmeja i pokuša da ih otvori… Međutim, ništa. Ona ostadoše čvrsto zabravljena. Probam i sam, ali bez uspeha. Budući da je Dušan bravar, dajem mu neki od priručnih alata da on to pokuša. Uzalud.

– Rekao sam Vam da se meni sva vrata zatvaraju – razočarano kaže.

– Naučite nešto iz ovoga – blago mu velim: – Naučite da upravljate mislima i da pažljivo birate reči.

Zovem vlasnika prostorija, gospodina Radivoja i saopštavam mu šta se desilo. U početku misli da se šalim, a kad sam mu objasnio šta se događa, on dolazi sa bravarskim alatom i dovodi još dva čoveka. Više od dva sata, pokušavaju da otvore. Sve to, ispred vrata, prati i gospođica Marija, profesor matematike. Stigla je u međuvremenu.

Napokon, uvidevši da ih je nemoguće otvoriti, vrata su spolja provalili pomoću velike brusilice, čekića i odvrtača. Bili smo zatočeni tri sata, od 16 časova i šest minuta, kada je Dragan došao, do 20 časova i četiri minuta.

– Desilo se kako je VLadimir prorekao. Zahvaljujući delovanju čudesne sile značenja, potom međudejstva, “postao sam pronalazač brave koja se nije mogla otvoriti“ sa smeškom i čuđenjem reče Dragan i zamišljeno nastavi: – Sad sam se uverio da misli deluju i na tako čvrste stvari kao što je brava na vratima. Zaključavaju je bez ključa!

ZDRAVLJE I SNAGA

Ključ za zdravlje i snagu je u samom čoveku – taj ključ su stanje svesti i odgovarajući moždani talasi, na koje možemo voljno da utičemo.

Uputstva: kad se pokažu znaci povezani sa zdravljem, onda se, u skladu sa njihovom porukom, treba pomoliti za svoje, ili zdravlje nekog drugog, i stvarati što jasniju misaonu sliku zdrave i snažne osobe. Smirenog uma i sverom, očekivati da se ozdravljenje dogodi.

Misaoni obrazac – zdrav sam i snažan, treba ponavljati u svesti i zamišljati sebe (ili druge) slikom krepkog čoveka. Na taj način, želje postaju deo našeg organizma i energetska zapovest ćelijama šta da rade. Volja pojačava tu zaposvest, vera je trajno održava, a molitva pokreće silu i energiju značenja.

__

Citati iz knjige: “RAZMIŠLJAJTE KAO NIKOLA TESLA” 
Autor: Spasoje Vlajić
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

MILOVAN MATIC – MILUTIN TESLA OTAC NIKOLE TESLE – CITATI IZ KNJIGE

MILOVAN MATIC SRPSKI PROTA MILUTIN TESLA – OTAC NIKOLE TESLE | CITATI IZ KNJIGE

Milovan Matic – Srpski prota Milutin Tesla – Otac Nikole Tesle

UVOD

 

POREKLO PORODICE I PREZIMENA TESLA

„Prezime Tesla staro je više od dva i po veka. Pre toga prezime ili porodično ime, bilo je Draganić. Ime Tesla u čisto doslovnom značenju, zanatlijsko je ime, kao Kovačević ili Drvodeljić. Kao zajednička imenica, ono označava drvodeljsku alatku, u stvari sekiru sa širokim sečivom. Ta sekira upotrebljavala se za tesanje velikih debala, i na srpsko-hrvatskom jeziku zove se tesla.

Kaže M. Medić: „Milutin Tesla rodom je iz Raduča (južno od Gospića). Tamo i sad živi pleme Tesla, a Teslića ima u Ostrvici. Pa i u Bosni je na glasu mesto Teslić. Teslino je krsno ime Sveti Đurađ. Kako je to prezime postalo, ne znam; ali je Vuk u svoj „Srpski rječnik“ (1852) uvrstio riječ “tesla“ za ime oruđa, što se njim kopaju na primjer korita; a i teslar kao ime vodene ptice u Srijemu.“

Malo je poznata i još ređe publikovana činjenica da je krsna slava poordice Milutina Tesle, sv. Đorđe (16. novembar), tj. Đurđevdan (6. maj). Sva njegova deca su poštovala i čuvala krsno ime kao najveću svetinju.

NIKOLA I ANA TESLA

O svom dedi, imenjaku, unuk Nikola Tesla je zapisao, da je bio “oficir koji je služio u vojsci velikog Napoleona“, i ništa drugo, dok je neodređen kada govori: “Kasnije sam počeo rastavljati i sastavljati satove mog dede. U onom prvom pokušaju uvek sam uspevao, ali u ovom drugom često sam grešio. Tako se dogodilo da je deda naglo prekinuo moje zanimanje na ne baš obazriv način, te je prošlo trideset godina pre nego što sam dotakao sledeći časovnik.“

U prvoj biografiji Nikole Tesle koju je napisao Bude Budisavljević, stoji: “Milutin Tesla se rodio u uglednoj krajiškoj zadruzi u selu Raduču u Lici od oca Nikole, koji je bio stražmeštar, a baš pred smrt i oficir postade“.

Dane Tesla, i sam iz Raduča, beleži: “Milutinov otac, također Nikola, bio je oficir. Jedno vrijeme je služio u Napoelonovoj vojsci, jer je lička Vojna krajina bila pod Napoelonom od 1809. do 1813. Dugo se u porodici čuvala originalna povelja koju je Teslin djed Nikola dobio za hrabrost, kao neustrašiv i sposoban oficir.

Simo Kosanović, školski podvornik u Grubišnom Polju, piše 9. novembra 1897. godine “Štovanom gospodinu i bratu“ Nikoli Tesli u Njujork:

“Ne znam hoćeš li se sjećati svoje mladosti u kršnoj Lici i nas Tvojih rođaka, ali ako se iole toga sjećaš, to ti onda mora biti poznato i to, da je moj otac Simo Tesla iz Raduča i tvoj otac Mile (Milutin) Tesla prota u Gospiću bili od dva brata djeca, po čem smo onda i mi dvojica braća…“ Nemoj se čuditi, što ti navađam prezime Kosanović mjesto Tesla, tome ti je uzrok taj, što je moj stric a i tvoj Jovo Tesla prikupio grunt Kosanovića, kojega je i zarajto, pa je po njemu prezime primio i tako sam ti ja poznat samo pod prezimenom Kosanović.“

JOSIF TESLA, BRAT MILUTINOV

Veoma malo zapisa postoji o Josifu, stricu Nikole Tesle. Nikola je pomenuo samo “da je bio profesor matematike u jednoj istaknutoj ustanovi.“ Nešto više beleže drugi izvori: “Josif svrši vojnu matematiku (u Gospiću), i ostane na vojničkom putu, postane oficir i umre u Mitrovici (Sremskoj) kao c.(esarsko) kr.(aljevski) major.

Najopširniji je Bude Budisavljević: “Otac mu premda sveštenik, zabavljao se rado matematikom, jer je kao oficirski sin prije bogoslovije skupa s bratom Josifom, učio kadetsku školu te je tu donekle zagledao u prirodne nauke i matematiku, a brat mu taj Josif, stric Nikolin, koji je vojničke škole dovršio i oficir postao, napisao je neke matematičke knjige, u svoje vreme jako hvaljene tako, da su bile uvedene kao udžbenici u nekim vojničkim zavodima.

Josifov sin Milutin Tesla, koji je rođen 23. novembra 1854 godina u Bjelovaru, a preminuo tokom 1914. godine, po zanimanju stražar kod “c.kr. Magyarske železnice“ u Rumi kod Sremske Mitrovice, piše slavnom bratu od strica Nikoli Tesli u Njujork, 10. novembra 1892. godine i moli ga “pružite vašu desnu ruku, na moju siromašnu familiju, poašite mi malo, da mogu moju decu odraniti, i šalje fotorafiju svog oca “pokojnog kapetana“ koja se danas nalazi u muzeju Nikole Tesle u Beogradu na kojoj se jasno vidi carski orden na njegovim prsima.

MILUTIN TESLA

Na pitanje novinara K. Mofeta, 1896. godine,  koliko jezika govori, Nikola Tesla je odgovorio: “Ne baš mnogo, šest ili sedam, ili osam, ali moj otac je bio veliki lingvista. On je govorio osamnaest jezika.

“Milutin Tesla rodio se 3. februara 1819. godine u selu Raduču u Lici. Otac mu je bio štabalni stražmeštar, – bilo mu je ime Nikola, a materi Ana.

Dane Tesla piše: “Pošto u vrijeme djetinjstva Teslina oca Milutina nije u Raduču bilo škole, Milutin s bratom Josifom pohađa njemačku osnovnu školu “trivijalku“ u Gospiću. Obojica su bili vrijedni učenici i otac ih poslije šalje u vojnu školu da bi se produžila porodična tradicija.“

ŠKOLOVANJE

Škole u Vojnoj krajini su imale specifičan program nastave čiji je cilj bio da se učenici što više osposobe za praktičan rad. One su bile jezgra iz kojeg su se razvile realke koje su školovale prve generacije inžinjera.

Prirodne pojave se tumače isključivo s naučne tačke gledišta. Nema nikakvih metafizičkih tumačenja prirode i fizičkih pojava, i po tome je ovaj školski program u Krajini potpuno različit od drugih. Za grad (tuču) se tvrdi da je prirodna pojava, a ne djelo čarolije kako se onda još verovalo. Grom i munje su atmosferske pojave, a ni iz daleka ono što neuki veruju i čega se boje. Pomračenje Sunca je u narodu pričinjavalo veliki strah, pa se ovde tvrdi da pomračenje ne može značiti niti šta dobro niti pak zlo…

Ovaj deo o prirodnim naukama podeljen je na više delova, od kojih se prva četiri odnose na zemlju, vodu, vazduh i vatru, a ostali su o toploti, svetlosti i ustrojstvu svemira.

Džon O‘Nil o Milutinovom prelasku sa vojne akademije na bogosloviju piše: “Teslin otac je počeo karijeru u vojsci, izbor koji odgovara oficirskom sinu; ali on očevidno nije nasledio očevu ljubav prema vojničkom životu. Jedan neznatan slučaj, prekor što nije očistio svoju mesinganu dugmad, bio je uzrok da napusti vojnu školu.“

Sam Nikola Tesla je kratko zapisao: “…Moj je otac bio vojnički vaspitan poput svoga brata,… ali začudo, kasnije se priklonio svešteničkom pozivu i u tom zvanju stekao visok ugled“.

Zaista, “Milutin Tesla. Iz Like u Smiljanu 20. januara (1857)“ piše: “Nego na pogled klirikalnog učilišta mogu vam izjaviti …Učilište ovo Mušicki (Lukijan Mušicki vladika Gornjokarlovački), je prilično ustrojio bio, a Jovanović (Evgenije Jovanović vladika gornjokarlovački, nasledio Mušickog), ga je mnogo bliže k savršenstvu doterao, i s dobrim učiteljima snabdevao, gde sposobni i trudoljubivi g. Gervasie Petrović, sadašnji Arhimandrit Gomirski, prvo i glavno mesto zapremao… Za vreme episkopa Jovanovića prepodavani su u njegovom klirikalnom učilištu sledujući predmeti: dogmatična, polemična, moralna i pastirska bogoslovija; istorija crkvena, hronologija; tolkovanje evangelija; gramatika i ritorika slavenska, metoda učiteljski, tipikon s pjenijem crkovnim. Očevidno je da ima tu predmeta od obojih glavnih časti bogoslovije: dogmatične i praktične, tako kao bi sveštenik prvenstveno vaspitan čovek, i dobar predstatelj crkovni biti mogao.

ŽENIDBA

Kada tačno i kako je došlo do braka između Milutina Tesle i Georgine Mandić, nije poznato. Verovatno se taj događaj desio u drugoj polovini 1845. ili prvoj 1846. godine.

Posle smrti Milutinove, Pepo Milojević, čovek koji se svojevremeno udvarao Đuki pre Milutina, reče joj nakon slučajnog susreta: “Eh, Đuka, da si se onda udala za mene, ne bi sad bila udovica.“ Na to mu Đuka odgovori: “Milije mi je, biti Milutina Tesle udovica, nego Pepe Milojevića žena“.

Georgina Mandić, (1822. – 16. April 1892) koju su češće nazivali Đurđija, zapamćena je po nadimku Đuka, majka Nikole Tesle, rođena je za sada neutvrđenog datuma godine 1822. u Gornjem Grača(d)cu, od oca Nikole Mandića (1801-1868), paroha gornjogračačkog i majke Sofije-Soke Budisavljević. Nikola i Sofija Mandić imali su osmoro dece, a Georgina je bila najstarija.

U SMILJANU

Odgovarajući na pitanje K. Mofeta o svojoj familiji Nikola Tesla 1896. godine, kaže: “Imam tri sestre u Srbiji, prema kojima gajim najdublju naklonost. Sve su one udate, po običajima zemlje iz koje dolazim, u ranim šesnaestim ili sedamnaestim godinama, što mislim da je velika greška. One me obožavaju. Znaju za moj veliki uspeh iako ne razumeju baš najbolje o čemu se radi. Dao bih sve na svetu da su one ovde sa mnom, ali one ne bi napustile svoju zemlju jer ne mogu da žive bez nje“.

DANILO – DANE TESLA

Različiti su podaci koji se odnose na porodičnu tragediju koja je zadesila Tesle. Tesla navodi da je Danilo stradao od udarca konja, a to se potvrđuje i na drugim mestima.

Najviše svetla na tragični događaj dao je dr Branimir Jovanović u svojoj poznatoj knjizi: “Tesla – duh, delo vizija“ (2001)

“Smrt Danila Tesle je pretstavljala porodičnu tragediju i izazvala je promenu ponašanja svih članova porodice. Ne zna se kada se taj tužni događaj odigrao. I sam Tesla je u svojim sećanjima neodređen. Jedanput je napisao da je Danilo imao osamnaest godina kad je umro, a drugi put da je on imao tri godine kada se tragedija odigrala, što je nemoguće, jer pomera datum bratovljevog rođenja u vreme kada se Milutin još nije ni oženio. Neki biografi kažu da je Danilo imao četrnaest godina, drugi da je imao petnaest, a većina da se događaj odigrao 1863. godine kada je Nikola imao sedam godina i kada se porodica preselila u Gospić, smatrajući da je baš Danilova smrt bila uzrok preseljenja“.

ORDEN ZLATNOG KRSTA

Rad, angažovanje i vrline Milutine Tesle nisu mogle ostati neprimećene. Zbog revnosnog rada u službi i služeći kao primer za razvijanje dobrih odnosa između različitih veroispovesti austrijski car Franz Joseph I, odlikovao ga je svojim ukazom od 21. juna 1873. godine,  Ordenom zlatnog krsta za zasluge I stepena (Goldness Verdienstkreuz mit der Krone), na koji je Milutin bio itekako ponosan.

OTAC I SIN

Neminovan sukob generacija između oca i sina uticao je i na odnose Milutina i Nikole Tesle. Prota Milutin je želeo da mu sin bude sveštenik i s teškom voljom je pristao da Nikola studira politehniku, a kada je već odlučio postarao se da to bude u najboljoj tadašnjoj evropskoj tehničkoj školi Joanemu u Gracu.

Odličan student, ali pun mladalačke energije, slobodnog vremena i prirodnom potrebom za dokazivanjem u okruženju, nakon reči koje mu je uputio jedan nemački kolega: “Što dangubiš ovde u Auli, bolje bi bilo da ideš kući i greješ stolicu, da te profesori još više hvale“, Tesla donosi odluku da promeni stil života, pa mu odgovara: “Tačno je to, ja sam marljiviji od tebe i u učenju i u pohađanju predavanja. Ali ja ću ti pokazati, iako si valjan u lumpovanju kao svi ostali da znam bolje i lumpovati od tebe bez da to bude na uštrb mog nauka.“

Nešto pre toga profesori sa Politehnike su pisali ocu Milutinu pismo u kojem ga mole da utiče na sina da manje uči i time sačuva svoje zdravlje. Naime, Nikola je odlučio da se oduži svojim roditeljima što su mu omogućili da studira tehniku u Gracu, i dao se sav na učenje, ali kada je otišao kući na odmor očekujući najviše pohvale i trijumf, do srca ga je uvredio očev nezainteresovan i hladan odnos prema njegovom uspehu u školi, što mu je gotovo uništilo ambiciju. Tek nakon očeve smrti nalazi hrpu pisama svojih profesora koji predlažu Milutinu da ga ispiše sa fakulteta ukoliko neće da se ubije prekomernim radom.

VRSNI KNJIGOLJUBAC I PROPOVEDNIK

Pišući svoju autobiografiju Nikola Tesla za svog oca kaže: “veoma učen čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac, a za njegove propovedi se govorilo da odišu rečitošću, poput one Abrahamove u Santa Klari.

Posedovao je čudesno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela. Njegov stil pisanja je izazivao divljenje. Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite a on je bio vrlo duhovit i satiričan.

“Moj je otac imao veliku biblioteku,“ kaže dalje Nikola Tesla. “Jednom prilikom sam naišao na roman poznatog mađarskog pisca Jožike (Josika), za koji Nikola Tesla u autobiografiji kaže da je na njega izvršio presudni uticaj u jačanju volje.

O sudbini Milutinovih propovedi Mojo Medić piše i nakon susreta s Nikolom Teslom u Beogradu, 1892. godine: “…Govorio sam mu za propovijedi očeve, ali sam protrnuo, kad mi reče: da je vrlo malo od očevih spisa ostalo, a sve ono drugo da je spaljeno! Grdna je šteta, što je oganj progutao crkvene besjede dobroga govornika, vještoga pisca i umnoga bogoslova, jer tim je srpska homiletička književnost ostala bez priloga iz kršne Like, kojim bi se doista ponosila bila.

I drugi izvori mnogo ranije, nego Nikola Tesla 1919. potvrđuju da su Milutinove propovedi upoređivali s čuvenim propovednikom Abrahamom zvanim Megerle Ulrih. Na zahtev vladike Teofana Živkovića, da mu svi sveštenici napišu propoved s temom “o radu i vrednoći“, Milutin je bio najuspešniji i zbog toga je bio adekvatno nagrađen.

Milutin Tesla je bio pristalica Dositeja Obradovića i njegove prosvetiteljske ideje je širio na svakom koraku.

DOPISNIK SRBSKOG DNEVNIKA I NACIONALNI RADNIK

Koliko je Milutin Tesla bio u pravu, vidimo se sledećeg dopisa od 14. septembra: “Kolera bi reći da oće kod nas građanstvo sebi da prihvati. Pre devetnaest godina za prvi put bila je ovđe,…, posle toga opet pre sedam godina… je izbliza namigivala na nas kao što je lanjske godine iz daleka namigivao Šarlić na gradove Baltika, ove godine pak poseti nas kolera evo u toj meri, da već ovđe – onđe i pustijeh kuća imade!“

Pominje žrtvu zaraze, mladog sveštenika, iza koga je ostalo šestero siročadi, a kako su se baš tih dana prikupljali prilozi za spomenik Lukijanu Mušickom i Teodoru Pavloviću, Milutin Tesla dalje nastavlja:

“Čestiti rode Srpski, hvala ti do zvijezda! Što namjeravaš spomenike slavnijem tvojijem muževima podizati, ali vjeruj istini koja se ne lomi, nijedan spomenik ne bi tako ugodan bio tvome uvjenčanom Mušickom kao taj, da namijeniš spomenik njegov svešteničkim sirotama i udovicama njegove negda eparhije, jer ovaj rodoljubivi mitronosac za vrijeme svoga pravlenija divno je uviđao velikijem duševnijem očima, kako rđavo stanje mirskog sveštenstva pa obziru uhljebljenija prva je coklja ili ti kamen pretikanija k prosvjeti i napredku naroda, te zato je tako reći svu dušu svoju tamo prolio bio, da najprije voljkoliko osigura stanje svešteničke sirotinje u sebi povjerenome i onako svagda najsiromašnijem Eparhijeskome Obštestvu, da bi tijem načinom čestit koji i izškolan mladić ranije pristupio k srkovnome činu – ali nesite Parke zarana prekidoše ovo njegovo visoko namjerenje, kao i zlatni potok njegovih božestvenijeh pjesama“.

LIK PROTE MILUTINA

“Glavom si nadvisivao sve stanovnike trgovišta Gospića, baš kao sada lički župan Bude, samo su ti jagodice poispale bile, a i u licu bio si nam svagda nešto žut. Tvoja mala i porijetka brada osobito ti je pristajala, kad si podigao naočari na čelo pa si stao nama tumačiti katihizis.“ Ovako opisuje Milutina Teslu Mojsije Mojoj Medić, školski drug Nikolin, pa nastavlja: “Uživao sam, kada sam o godovima zalazio u rimokatoličku crkvu u Gospiću, pa sam video “starca Milovana“, kako s odličjem carskim na prsima, a u novom novcatom ruhu, ponosno korača preko crkve i zalazi u klupu… Topio sam se od radosti, što rimokatolički sveštenik tako lijepo pazi svoga brata po Hristu, koji je pravoslavne vjere.“

Piše Vasilije Krestić: “Nimalo gramziv, visokomoralan i širokogrud, kakav bi morao da bude svaki hrišćanski sveštenik, otac Milutin od svojih parohijana nije uvek naplaćivao štolarinu za svešteničke usluge. Tako, na primjer, prilikom venčanja Mihaila Lemaića nije hteo da naplati usluge, jer, objasnio je kapelanu sela Počitelj da je Lemaić siromašan i da mu savest zabranjuje da bilo šta od njega potražuje. Za oca Milutina bilo je važnije da ljudi u njegovoj parohiji ne žive nevenčani, “bezzakono“, u konkubinatu i na sablazan, nego da od njih naplaćuje usluge“.

Prilikom pranja pšenice pre mlevenja, raspostrli su je na ponjave da se suši u dvorištu crkve. Kada pored pšenice nikog nije bilo naišla je krava i pojela dosta žita. Đuka je zbog toga, kažu, htela iz kože da iskoči, ali ju je Milutin smirivao: “Pusti, Boga ti! Naša krava pojela našu pšenicu. Naša krava, naša pšenica!“

U sličnom tonu piše i Nikola Tesla: “Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan.“

“Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem, i vežbe koje mi je otac zadavao mora da su bile od izuzetne koristi. One su se sastojale od svakojakih zadataka. Zadavao mi je, na primer, da pogađam tuđe misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam dugačke rečenice ili da računam napamet. Nesumnjivo je da su te svakodnevne lekcije, čija je svrha bila jačanje memorije i rasuđivanja, a naročito kritičkog mišljenja, bile veoma korisne“ kaže Nikola Tesla.

Poznata američka Teslina biografka, Margaret Čejni primećuje: “Kako je prota Milutin Tesla u slobodno vreme pisao poeziju, dečak je odrastao u kući gde je uljudnost uvek kontorlisala običan govor i gde je citiranje odlomaka iz Biblije ili poezije bilo isto toliko prirodno koliko i prženje kukuruza leti na žaru.“

  • ČLANAK NIKOLE TESLE –

Koliko je Nikola Tesla u svom stvaralačkom zanosu bio inspirisan duhom pravoslavlja koji je poneo iz porodice, naročito od svog oca, možda se najjasnije sagledava iz njegovog članka: “Problem povećanja ljudske energije“, koji je po svom objavljivanju 1900. godine izazvao pravu senzaciju u čitavom svetu.

Razmatrajući glavne probleme ljudskog roda, Tesla počinje tako što kaže da svi ljudi sveta čine jedno telo, jednog pojedinca, i da su svi stanovnici planete povezani neraskidivim vezama koje se ne mogu videti, ali se mogu osetiti: “Godinama su ovu ideju proklamovala savršeno mudra učenja religije, verovatno ne samo kao sredstvo kojim se obezbeđuje mir i harmonija među ljudima, već i kao jedna jako opravdana istina. Budisti je izražavaju na jedan, hrišćani na drugi način, ali i jedni i drugi tvrde isto: mi smo svi jedno“.

“Ljudska energija će biti povećana posebnom brigom o zdravlju, zdravom ishranom, umerenošću, pravilnim načinom života, osnivanjem braka, savesnom brigom o deci, uopšteno rečeno, poštovanjem svih mnogobrojnih pravila i propisa religije i higijene. S druge strane, jedva da je potrebno reći da sve što je protiv religijskog učenja i higijenskih pravila, teži da smanji kvalitet (ljudskog života).“

“Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od Onoga koga on voli iznad svega, veličanstvenim umetničkim delom neopisive lepote i veštine van ljudske moći shvatanja, i tako delikatnim i nežnim da ga jedna reč, dah, pogled ili misao samo može povrediti.“

“Nečistoća koja rađa bolest i smrt je ne samo samouništavajuća, već i krajnje nemoralna sklonost. Čuvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i čisto mi izražavamo naše poštovanje visokom principu kojem su ona podarena. Onaj ko poštuje popise higijenske u ovom smislu, pokazuje se iskreno pobožnim. Labavost morala je strašno zlo koje truje duh i telo, i odgovorno je za veliko nazadovanje. Društveni život, moderno obrazovanje i zaposlenost žena koji teži da ih otrgnu od kućanskih poslova i pretvore u muškarce, mahnite potrebe kkoje umanjuju uzvišen ideal koji one predstavljaju, smanjuju umetničku stvaralačku moć i opšte smanjenje rase.“

Razmatrajući dalje probleme čovečanstva, Nikola Tesla dolazi do sledećeg ključnog zaključka: “Vidimo da je na tri načina moguće rešenje velikog problema povećanja ljudske energije, odgovor dat pomoću tri reči: Hrana, mir i rad. Mnogo, mnogo godina sam mozgao i razmišljao, gubio se u nagađanjima i teorijama, dok nisam stigao do ovih rešenja, da bih tada shvatio, da su me o njima učili u ranom detinjstvu. Ove tri reči predstavljaju osnovni ton hrišćanske religije. Sada mi je jasno njihovo naučno značenje i svrha: Hrana da se poveća masa, Mir da se smanji usporavajuća sila i Rad da se poveća sila koja ubrzava ljudsko kretanje. Ovo su tri jedina moguća rešenja velikog problema, a svi oni imaju jedan predmet, jedan cilj – da se poveća ljudska energija.

Kada ovo uočimo, ne možemo a da se ne zadivimo koliko je mudra i naučna i koliko neizmerno praktična hrišćanska religija, i u kakvom značajnom kontrastu ona stoji sa drugim religijama.

Očigledno, ona je rezultat praktičnog eksperimenta i naučnog posmatranja, koji su se produbljivali vekovima, dok su se ostale religije izgleda javile samo kao posledica apstraktnih razmatranja. Rad, neumoran napor, koristan i akumulativan, sa periodima odmora radi veće efikasnosti je nejgova glavna i uvek ponovljena zapovest.

Tako smo mi, nadahnuti i hrišćanstvom i naukom sposobni da činimo najviše što se može za dobrobit ljudskog roda.“

MILUTIN TESLA U SENJU

Milutin Tesla, koji je umro kao proto-paroh u Gospiću aprila 1879 godine, nije znamenit samo s toga, što je on otac slavnog Nikole.

U svoje vrijeme kao srpski sveštenik, on je bio vidan radnik i kao sveštenik i kao spreman Srbin; on je bio jedini Srbin u Lici, koji je osećao šta bi sve trebalo učiniti, da srpski narod njegovog zavičaja korakne naprijed, pa je podstrekavao i perom u javnosti i živom riječi, do koga je god doprijeti mogao, da se razvije srpska svijest i stvore uslovi za prosvjetni, crkveni, ekonomni napredak.

 

MILUTIN TESLA – SENJSKOJ CRKVENOJ OPŠTINI

DOPISI

IZ LIKE U SMILJANU – 2. NOVEMBAR

OTAC SRPSKOG EDISONA – MILUTIN TESLA

Milutin Tesla rodio se 3. februara 1819. u selu Raduču u Lici. Otac mu je bio štabalni stražmeštar, bilo mu je ime Nikola, a materi Ana. Milutin je imao još jednog brata Josifa i dvije sestre. Kao dijete svrši u Gospiću njemačku školu, a posle i vojenu matematiku skupa sa bratom Josifom. Josif ostane na vojničkom putu postane oficir i umre u Mitrovici kao c. kr. major.

Milutin pak, koji se nikako nije mogao s onom prećeranom stegom vojničkom sprijateljiti, ostavi kadetiju, pa ode u bogosloviju u Plaški, i svrši je 1844. i 1845. kao “prevoshodni pervi“. Pošto se oženi sa Đukom, kćeri popa Nikole Mandića iz Gračaca.

Milutin Tesla bio je darovit i skroz inteligentan čovjek i oduševljen sveštenik. Govorio je i pisao osim srpskog i crkv. Slovenskog, klasično njemački i talijanski. I literature tih jezika bile su mu vrlo dobro poznate. Već kao starca slušao sam ga, kako s oduševljenjem recitira po đe što iz klasičnih pjesama Šilerovih, kao “Unter der Linden“, “Ideale“, “Gloske“ i t.d.

U mlađim godinama bavio se i pisanjem članaka po novinama, i to sve o životnim potrebama našim, – pa i pjesništvom.

Odu Korneliju Stankoviću i crkvenom pjeniju završuje ovako:

“Pjesno sveta, i prsi ti moje

Nek do groba otvorene stoje

Da po tebi moja duša diše

Jer si dana s više.“

__

Pisao je i po hrvatskim novinama pod pseudonimom “Rodoljub Pravičić“, većinom o narodnom životu i gospodarstvu, i da ispravi kakve krive vijesti novinske iz Like, jer laži nikako nije trpio. Pa i za čudo pisao je velo lijepim jezikom za ono vrijeme.

Inače je bio čovjek neobično plemenite duše, do krajnosti pravdoljubiv, nesebičan, – i idealan. A tijelom je bio visok, ispravljen, okošt kao i njegov sin Nikola.

Njegove starešinske vladike uvažavale su ga neobično. Ima dosta sačuvanijeh prijavtnijeh pisama od sviju vladika počinjući od Evgenija pa do Teofana, koja sva dišu velikim povjerenjem i uvažavanjem prema njemu i njegovoj službi.

Mislimo da se iz d sada navadenog može viđeti, da je Milutin Tesla bio čovjek uman, napredan, uvažen i jedan od najodličnijih sveštenika svog vremena. I propovjednik je bio vrlo dobar i na glasu u svojim krajevima i među svojim drugovima. Na zahtjev Teofana vladike, da mu svi sveštenici napišu propovijed “o radu i vrjednoći“, Milutin je kao starac vaistinu najbolje napisao tu propovijed. Iz njegovih propovijedi koje su sačuvane vidi se da ih je sastavljao čojk, koji je mnogo čitao i upamtio u svakoj struci nauke.

MILUTIN I NIKOLA TESLA. OTAC I SIN.

  • Napisao penzionisani direktor Mojo Medić

Suvremenici su hvalili protu Milutina, kao dobrog propovednika. Uspoređivali su ga čak i sa Abrahamom a Sankta Klara (dvorskim propovednikom u Beču, inače zvanim Mergele Ulrih, 1642-1709); ali su svi privatni spisi njegovi, osim jedne uskršnje propovjedi, držane u Gospiću 23. aprila 1861, propali. Ta je propovijed napisana upravo kaligrafski; i onda je razumljivo, što je prota Milutin Tesla moljen, da kao kaligraf i crtač piše svešteničke “singelije.“

U “Srbskom dnevniku“ (za god. 1855, u 97. broju od 8. decembra) stoji ovako:

“M. T. Iz Like u Smiljanu 26. novembra. Mi stojimo ovdje što se tiče srpskijeh škola nikako! Osim sveštenstva i gdje kog trgovca ili zanatlije malo se koji činovnik znade srpski potpisati; šta više jošt se na neki način i sramota godi (čini) srpski znati, jer to, vele, spada u struku popovsku – ili po drugoj mjeri: srpski valja znati onome ili onoj, ko je u Srbiji; a koliko je isparčeniji i gordiji, toliko više mrzi sveštenika; no neka prolazi i to; ali evo vidite kakva je kod nas ovdje narodna svijest! – Nije čuda, jer bez narodnijeh učilišta kako će narod znati ono, što korača do narodne časti! – Lika je po svome prostoru i broju žitelja velika, a sastoji se iz samije Srba, ili ako ko voli, Srba i Hrvata, pravoslavnog i rimokatiločkog obreda, kod pošljednjeg gotovo učitelji javnijeh škola, koji da bi povući htjeli (hćeli) srpsko “buki“ – sahrani Bog! U Lici ima više Srba pravoslavnog nego rimokatoličkog vjerovanja.

Na sveštenstvu prvog obreda oskudica predstoji, jer kako je blaženopočivši Episkop Joanović počeo obavljati i umr’o, od to doba već ne postoji Klirikalno učilište, koje mislimo da će sadašnji dobročuveni upravitelj Eparhije g. arhim. Kaćanski po svome rasuđenju, ako mu ikako moguće bude, skorijem otvoriti; ali budući što ovuda zemlje sve to sterilnije postoji, otkuda sveštenstvo svoj glavni prihodak crpe (črpi), a narod iz dana u dan siromašniji biva, mučno će koji mmladić, osobito onaj koji više godina na učilištu kom potroši, odvažiti se k crkvenome činu. Oskudica sprskijeh škola i ostala nevolja u narodu našem povlači se ponajviše od rđavog stanja sveštenstva u oba prizrenja, jer to je besprekosloveno, da počem sveštenik za obezbeđenje svoje i svojijeh prihvaća za ralo i motiku, to već o napretku pomena nema, te tako i gubave one prolisine i potrice na polju pastirske dužnosti naočigled stoje. Da bi se zavesti mogla jedna srpska škola u Liki, koja bi ukupno i k prosvjeti ckrvenoj posopstvovala, učinio je g. Budislav od Budisavljevića, penz. Đeneral u Gospiću, po svojoj mudrosti, blagočašću u toplome rodoljublju jedan prijedlog (predlog), kog je prije kratkog vremena uputio sveštenstvu triju protoprezviterata, i u kome je razložio prijeku nuždu takvoga jednog učilišta, pa kako bi se i sredstvo za osnovanje dotičnog fonda dokučiti moglo i. t. d. Nadati se je, da će čestiti sveštenici i njihovi predstojatelji: vrsni Danilo Trbojević, odični Samuilo Popović i revnosni Damjan Čučković, lemeniti poziv g. generala Budisavljevića ocijeniti znati“.

__

Kao tehničar u Gracu dokazao je Tesla (Nikola) svoje srpsko osećanje, time što je – po uvjerenju g. d-ra Vladimira Čobanića, advokata Mitrovačkog – bio član akademskog društva “Srbadije“, te je na njenim sastancima džao i predavanja. O tome će nas i ova anegdota uveriti. “Ma da Nikola Tesla nije stekao zemaljsko blago u onoj mjeri, kao što je mogao da je bio iole veći materijalista, ipak je uvijek imao toliko da može živeti džentlmentski. Tako na pr. već dug niz godina, tako reći decenijama, stanuje u najskupljem njujorškom hotelu i ima tamo svoj apartman. Pa i kad putuje, odsjeda svagda u najboljim hotelima. Tako je 1892. godine, putujući u Evropu da pohodi svoju staru majku, odseo u Parizu u najelegantnijem hotelu, gde se najodličniji gosti saobraćaju. Portir, vidjevši elegantnu džentlmentsku pojavu, odmah je titulisao povisoko:

  • Klanjam se, Ekselencijo!
  • Moja je titular viša, upozori ga Tesla.
  • Visočanstvo? – Promuca portir.
  • Još viša, kaže Tesla.
  • Veličanstvo? – Jedva izgovori portir.
  • Tu već portir zanijemi, jer veće titule nije znao.
  • Ja sam Srbin, rastumači mirno i dostojanstveno Tesla“.

Za Nikolu Teslu može se reći, da se rodio “s otvorenim rukama“. “On je i u ranoj mladosti bio dobra srca i darežljiv; i što kažu, dao bi drugom i košulju sa sebe. Bio je darežljiv čak i onda, kada ni sam nije ništaimao. Tako jednom, kad je bio slušalac tehnike u Gracu, došao je o ferijama u Senj svome zetu (sadašnjem proti ličkom Jovi Trbojeviću). Šetali su se njih obojica na morskoj obali, a u tom ih zaokupi jedan prosjak. Zet se čini nevješt, a Tesla u sto muka, jer bi dao prosjaku a nema šta. U tom se dosjeti, pa reče zetu: Jovo, molim te, pokaži mi tvoj novi šajtok (buđelar), što si ga nedavno kupio. Zet, ne sluteći ništa, pruži buželar, a Tesla izvadi dva srebrena forinta i dade prosjaku, “Šta to radiš? Dreknu zet na njega, a Tesla ga umiruje: “Pusti, molim Te, vidiš da nema!“

MILUTIN TESLA – DOPISNIK SRBSKOG DNEVNIKA

O „Božijem fenomenu“

  1. juna, broj 55: on javlja o atmosferskom fenomenu svetlosti koji se pokazao na Petrov dan; “lijepi fenomen daje prostome narodu povoda od svake ruke suditi, umniemu zritelju pak ostala je muka ta što ga se nije mogao sit nagledati, jer ovo pojavljenje božije prirode toliko je trajalo, koliko bi čovjek mogao tako rekuć šinuti dlanom o dlan. Juče bila je vrućina velika i vozduh težak, popodne padalo je krajem Velebita kiše, a pred veče izvedrilo se je i bio je vozduh ladan, nebo se smješilo i zvijezde sjajile kako igda; najedanput, blisnu od strane istoka, i kao kad bi zabuktilo tirsta luča potegnu na zapad, zvijezde ukloniše se, i bi reći sva priroda stade; pojavljenje pak preko svoda neba prolazeći činilo se je tako blizo, kao da bi ga iz praće dovatiti mogao, a čulo se je kao daleki vodopad i prosipajući od sebe varnice ostavljalo je modre prute za sobom, i kad je šmrnulo za prvi brijeg, zaorilo se je tamo, kao da bi se srušila kakva velika kula, a odjek protezao se je u Velebitu na južnoj strani zadugo. Zatijem obuze časkom pomrčina i mirijade svjetila nebesnije ostadoše preblijeđene od lica ovoga maloga božijeg fenomena.“

BELEŠKA O AUTORU

Milovan Matić rođen 12.5.1963. u Aleksandrovcu Župskom.

Opčinjen životom, delom i vizijama Nikole Tesle još od detinjstva vrlo rano počinje sa proučavanjem njegovog života i dela. O Tesli je do sada u mnogim časopisima i listovima objavio mnoštvo studija, članaka, feljtona, u kojima na seriozan način osvetljava stvaralaštvo genija iz Smiljana.

Radeći na bibliografiji Nikole Tesle, sa prikupljenih više od 20.000 bibliografskih jedinica, za Matića se može reći da je jedan od najboljih poznavalaca i istraživača vizionarskih stremljenja Nikole Tesle.

FOTOGRAFIJE

 

__

Citati iz knjige: “SRPSKI PROTA MILUTIN TESLA – OTAC NIKOLE TESLE” 
Autor: Milovan Matić
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

VELIMIR ABRAMOVIĆ – TESLA EVOLUCIJA SVESTI ČOVEČANSTVA

VELIMIR ABRAMOVIC – TESLA EVOLUCIJA SVESTI ČOVEČANSTVA | CITATI IZ KNJIGE

Velimir Abramovic – Tesla evolucija svesti čovečanstva

_

ZAŠTO OVA KNJIGA?

Ujedinjenoj planeti neophodan je i novi vid religioznosti, koji će sigurno biti univerzalno učenje oduhovljene Fizike ukorenjene u transcendentalnom nivou postojanja koji se odnosi na samo stvaranje Sveta i prevazilazi moć poimanja ljudskim umom.

__

Svaka religija imala je i svog ljudskog osnivača, Arijevci – Ramu, Judaizam – Mojsija, Hinduizam – Krišnu, Zoroastrijanci – Zaratustru, Hrišćani – Hrista, Budisti – Budu, Islamisti – Muhameda. Nova naučna religija, primerena scijentističkom globalnom društvu ima svetog naučnika, asketu, modernog monaha najviših duhovnih i duševnih svojstava – Nikolu Teslu.

Uvođenjem fizičke interpretacije vremena u nauku, čak i samom svešću o potrebi da se to uradi, pa i samom namerom ili željom – ne samo fizika, nego i sve druge nauke ukorenjene u nju, a to su zapravo sve ljudske naučne discipline, celokupna filozofija i ljudsko saznanje uopšte – zadobiće nov smisao, oduhoviće se i uspostaviti vezu sa neprolaznom fizičkom realnošću, čiji temelj je Duh, za koji u fizici imamo pravo ime, ali ime koje naučno ne razumemo, a to je neprolazno univerzalno vreme – Konstantna Sadašnjost, Večnost. Uvek je isto vreme – sadašnje. Trenutak sadašnjosti je nezavisan od promena prostora i mase, stalnoj e sebi isti, beskonačan i nepromenljiv; vreme se ne kreće, nema nikakav tok, niti brzinu.

“Svet nije nastao u vremenu, nego od vremena“, Sv. Avgustin, Isposvesti.

POREKLO, ŽIVOT, RAD, NAUČNO STVARALAŠTVO, EKSPERIMENTI, PATENTI, KOSMOLOŠKA TEORIJA, NEOBIČNA PSIHIČKA SVOJSTVA, BUDUĆNOST RAZVOJA ORIGINALNE SAVREMENE NAUKE KOJU JE ZAPOČEO GENIJALNI PRONALAZAČ NIKOLA TESLA

Biće sveta je nepredvidivo. Po načelu energetske ekonomije, u prirodi se događa uvek ono što je najlakše. Na putu ka ostvarenju, ideja prolazi tamo gdje je otpor najmanji, tamo gdje je za nju već sve spremno da se pojavi.

Teslin zemaljski život počinje…

“S vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh otkrića silazi na zemlju da saopšti neku tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslužnijeg i šapuće mu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. Kad shvati skriveno značenje, izabranik vidi čudesnu promenu: pred njegovim ushićenim očima je jedan novi svet, jedva da naslućuje sličnost sa starim. To nije prolazna iluzija, puka igra njegove razigrane mašte ili fantom od izmaglice koja će se razići. Čuda koja vidi, koliko god da izgledaju udaljena, ostaće ovde. On to zna, nema ni senke sumnje u njegovom umu, svakim delićem svog tela on oseća: to je Velika ideja.“ – pisao je Nikola Tesla u Belešci o Kabaneljasovom patentu br 164.995 oko 1900. godine, kada se njegov polifazni sistem, zasovan na obrtnom magnetnom polju, već uveliko primenjivao, a sve nedoumice oko prvenstva izuma bile otklonjene.

Vođen Proviđenjem nad sobom i Velikom idejom u sebi, Nikola Tesla se, 6. juna 1884, obreo u luci za useljenike na ostrvu Bedlou, blizu Njujorka. Krenuo je iz Pariza, vozom, do Avra, potom brodom do Liverpula, odakle je parobrodom City of Richmond doplovio u Ameriku. Imao je četiri centa u džepu, nekoliko svojih pesama, rešenje jednog teškog integrala i nacrte leteće mašine. 1936. godine, zahvaljujući se na godišnjoj nagradi koju je dobio od Institute of Immigrant Welfare, Tesla je opisao ovaj svoj susret sa Novim kontinentom:

“Početkom 1884, dok sam radio u Francuskoj kompaniji u Parizu, načinio sam velika unapređenja u danimo mašinama i motorima, pa me je Edisonova firma iz Njujorka angažovala da nacrtam i konstruišem slične mašine za njih. Vrhunac moje ambicije i moja najvatrenija želja bila je da dođem u dodir sa Edisonom i vidim Ameriku. Prema tome, ja sam krenuo na put, pa, nakon što sam izgubio novac i karte, prošao niz komplikacija, uključujući i pobunu u kojoj sam za malo izgubio život, ja sam se iskrcao na ove blagoslovene obale sa četiri centra u džepu. Moja prva namera bila je da potražim bliskog američkog prijatelja pre nego što odem do Edisonovog sedišta. Na putu ka centru grada prošao sam kraj jedne radnje gde je majstor pokušavao da popravi električnu mašinu evropske proizvodnje. Upravo je odustao od psla kao beznadežnog i ja sam uzeo mašinu da popravim, ni ne pomišljajući na bilo kakvu nadoknadu. Nije bilo lako, ali sam stvar doveo dotle da je savršeno radila. Bio sam zapanjen kad mi je majstor dao dvadeset dolara i rekao kako bi bilo dobro da sam došao u Ameriku mnogo godina ranije.”

Zahvaljujuću se na Edisonovoj medalji, 18. maja 1917. Tesla se sećao da su mu roditelji od rođenja namenili službu sveštenika i da je tome uzrok verovatno neki izuzetan događaj prilikom rođenja: “Rođen sam tačno u ponoć” – piše on – “nemam rođendan i nikad ga ne slavim. Ali nešto drugo mora da se desilo tog datuma. Rekli su mi da mi je od rođenja srce kucalo na desnoj strani i tako je bilo godinama kasnije. Kako sam rastao, ono je kucalo na obema stranama i konačno se smirilo na levoj. Sećam se da sam se iznenadio, kada sam se već razvio u vrlo snažnog čoveka, što sam srce našao na levoj strani. Nikom nije jasno kako je došlo do toga.”

Teslin školski drug, Mojo Medić, ostavio je svedočanstvo da je sa drugim dečacima često molio Nikolu da ih odvede kući gde bi im njegova majka pokazivala čudo od veštine – vezivanje čvora na trepavici sa dva prsta. Sama je konstruisala i napravila razboj, a da ga pre toga nikada nije videla. Usavršavala je i pronalazila nove načine da od različiith biljaka pravi neobične niti od kojih je izrađivala tkanine.

O unutrašnjem miru i duševnosti ove žene govori i podatak da je jednom prilikom otišla u kuću porodice u kojoj su svi članovi umrli od opasne zarazne bolesti, okupala ih, obukla i pripremila ih za sahranu, što niko drugi nije smeo da uradi.

Za naše prilike neobičan je i podatak koji je ostavio Nikola, da je Milutin (Teslin otac) svoj sveštenički posao u Smiljanskom kraju i okolini vršio, ne samo za hrišćane, već i za Turke muhamedanske vere.

“Moj otac je bio istinski filozof pesnik i pisac… imao je vanredno pamćenje i znao je često da recituje duge fragmente iz dela napisanih na raznim jezicima. Čak bi znao da kaže u šali da bi on, kada bi se izgubilo koje klasično delo, bio u stanju da ga po pamćenju napiše… Imao je smešan običaj da govori sam sa sobom i tako bi češće u sobi glasno raspravljao i pritom menjao i glas. Da ga je neko neupućen slušao, zakleo bi se da u sobi sa njim ima nekoliko lica.”

Osjećaj nesigurnosti pratio je Teslin rani razvoj. Uzrok tome bio je brat Danilo, koji je u porodici važio za genijalnog. Nisu ostavila nikakva svedočanstva o njegovoj izuzetnosti, nikakav opis lika niti fotografija, svedočenja oca, majke ili rođaka. Čak ne znamo tačno ni koliko je Danilo imao godina kada je umro. I sam Tesla je u svojim sećanjima neodređen.

U pismu turskom konzulu u Njujorku, Mehmet Ali Jukselenu, Tesla je opiso detalje tragičnog događaja (smrt njegovog brata Danila): “Otac mi je bio veoma učen i slavan sveštenik Grčke pravoslavne crkve na misionarskom poslu za Hrišćane i Mohamedance, otprilike pre oko osamdeset godina. Morao je da deluje na velikim udaljenostima, prelazi planinske vrleti pštrim i strmoglavim stazama; iako sjajan jahač, imao je poteškoća da nađe brzog i stabilnog konja posebno zbog toga što su planine pustošili vukovi. Kako je učinio vredne usluge vašim ljudima, to je bilo preneto jednom prosvetljenom i bogatom Paši, koji mu je iz zahvalnosti za humanitarne napore mog oca poklonio veličanstvenog konja čiste arabijske krvi čiji je normalan tempo bio veoma brzi galop. Ovi konji spašavaju život neverovatnom inteligencijom i hrabrošću i u najvećoj opasnosti od vukova. Ali, na nesreću, moj brat je (u mladosti hvaljen kao genije) bio izbačen iz sedla i zadobio povrede od kojih se nikada nije oporavio. Konj je bio više vezan za njega i pokazao je svoju žalost tako da nam se svima sre paralo. Bio sam svedok ove tragične scene kad sam imao tri godine i to se neizbrisivo ubeležilo u moju memoriju. Posle smrti brata, moj očajni otac vratio je konja njegovom velikodušnom davaocu.”

Jedna od knjiga koja je veoma uticala na Nikolu po dolasku u Gospić je roman Abafi, mađarskog pisca Jožike, u srpskom prevodu.

Roman je životna priča mladića koji je postepeno skrenuo stranputicom i koga je preokrenula slučajem probuđenja volja i rešenost da popravi svoj život. Tesla je imao osam godina kada je to pročitao i kada je s dečačkim oduševljenjem počeo da vežba svoju volju. Ubrzo je otkrio kako umom može da upravlja svojim željama.

Temelj njegove pronalazačke metode, začete u tim dečačkim danima u Gospiću, bila je sposobnost da zamisli u prostoru ispred sebe sliku bilo kog predmeta, uređaja ili mašine, precizno, sa svim detaljima i u srazmeri, sa mogućnošću da delove pokreće, da srazmeru menja i sliku po volji smanjuje i povećava.

S dvanaest godina prvi put je uspeo da snagom volje otkloni spontanu ejdetsku sliku. Oduševljen, otrčao je majci i ocu, i uzviknuo: “Mogu da izgovorim reč, a da je ne vidim.”

Značajnu ulogu u Teslinom životu imao je profesor Matin Sekulić. Upoznavao je svoje đake sa najnovijim dostignućima u elektrotehnici: otkrićem olovnog akumulatora, Gramovim mašinama jednosernih struja, povezivanjem Amerike i Evroope polaganjem transatlanskog kabla.

Tesla se rado sećao časova fizike i eksperimenata koje je demonstrirao profesor: “Ni približno vam ne mogu opisati jačinu svojih osećanja kada bih prisustvovao njegovim eksperimentima sa tim tajanstvenim pojavama. Svaki je eksperiment nailazio na hiljade odjeka u mom mozgu. Želeo sam da više saznam o toj izvanrednoj snazi, čeznuo za opitima, za ispitivanjima i povukao se sa bolom u duši…”

Teslin školski drug, Julije Bartoković kaže: “Nikada nije on učio mnogo iz školskih knjiga, ali je pažljivo pratio predavanja, osobito profesora fizike, kojemu se mnogo uplitao u reč.”

Mladi Tesla je često pokazivao neposlušnost roditeljima, posebno ocu. Bežao je iz škole, kartao se, kasnije strastveno čitao knjige, zatim pušio, neumereno pio kafu i sve to uprkos očevim željama. Odmah po dolasku u Gospić teško se razboleo od kolere i pao u postelju gde provodi sledećih devet meseci. Očekivalo se da će umreti. U jednom trenutku, stari Tesla je prišao postelji, pomilovao sina po glavi i rekao: “Biće ti dobro.” “Možda, ako me pustiš da studiram tehniku” – promucao je u bunilu Nikola. Milutin je osećao da u svemu što se dešava sa njihovim sinom postoji božja promisao i obećao je sinu da će ga poslati u najbolju tehničku školu u Evropi. Na opšte čuđenje, Nikola je ozdravio, a njegov oporavak pomogla je jedna stara služavka koja ga je lečila gorkim ekstraktom pasulja.

Zahvaljujući autoritetu rođaka Brankovića, izdejstvovana je stipendija Karlovačkog vojnog okruga koja je “pokrivala” deset škoslkih meseci. Tesla je marljivošću i upornošću pokušavao se da oduži naporu porodice: “Očekivao sam taj čas sa velikim nestrpljenjem i pristupio sam studijama sa srećnim znamenjima i sa potpunom verom u uspeh. Moja priprema je bila viša od srednje, što sam mogao da zahvalim ocu, njegovim svakodnevnim brigama za moje vapitanje, njegovim mudrim instrukcijama. Tih sam godina već mogao da govorim na nekoliko jezika, pročitao sam mnogo najrazličitijih knjiga tako da sam imao pojma o mnogim manje ili više korisnim stvarima. Mogao sam, konačno, prvi put u životu da se prihvatim onim predmeta koju su me najviše interesovali. Crtanje me u to doba više nije mučilo. Čvrsto odlučivši da zadivim i obradujem roditelje, prve godine sam učio bez odmora od tri sajta izjutra do jadanest sati na noć. I tako iz dana u dan, i nedeljom i praznikom. Moje kolege se nisu odnosile tako ozbiljno prema učenju i zato se ne treba čuditi što sam bio prvi među njima, tokom prve godine sam položio svih devet ispita i moji su profesori bili jednoglasni da zaslužujem najviše moguće ocene. Sa mnoštvom najpohvalnijih karakteristika stigao sam kući na kratak odmor, uveren da će me dočekati trijumfalno.
Kakvo je, pak, bilo moje razočaranje kada sam video kako se ravnodušno odneo otac prema pohvalama koje sam zaslužio. To je u mnogome pokolebalo moje ambicije; tek kasnije, kada sam posle očeve smrti sređivao njegove papire, saznao sam za pravu osnovu njegovog ponašanja. Ispostavilo se da su moji profesori u svojim pismima savetovali ocu da mi zabrani dalje školovanje, pošto bi moje preambiciozno učenje, moglo navodno, da me uništi. Vrativši se u Grac, ja sam se posvetio uglavnom studijama fizike, mehanike i matematik, a sve moje slobodno vreme sam provodio po bibliotekama.

Pešlovi eksperimenti sa generatorom jednosmjerne struje bili su sudbonosni za Teslinu budućnost. Na predavanju o Gramovoj mašini suprostavio se autoritetu profesora. Nešto ga je nateralo da, onog dana kada je profesor Pešl studentima prikazivao pojave samoindukcije jednosmerne struje, ustane i kaže da uprkos velikom poštovanju, on ne misli isto po pitanju objašnjenja funkcionisanja Gramovog motora. Dodao je da motor koji radi na jednosmernu struju i pri tom koristi kolektor sa četkicama, može drugačije da se konstruiše, da se pojednostavi i da radi bez kolektora na naizmeničnu struju. To što je Tesla izgovorio bila je tada naučna jeres. Činjenica da se naizmenična struja ne može koristiti za stvaranje obrtne sile bila je u to vreme, među naučnicima – elektrotehničarima, čvrsta kao Njutnov zakon. Ostvarenje te ideje smatralo se nemogućim, što je profesor Pešl odmah i rekao svom talentovanom studentu. Ostvarenje takve ideje “bilo bi isto što i pretvaranje sile koja deluje u jednom pravcu, na primer sile teže, u silu kružnog kretanja, što je apsolutno nemoguće!”

Tesli to nije bilo prvi put da ustaje i komentariše predavanja svojih profesora. Njegov drug sa studija Antun Zorić, u pismu koje je Tesli uputio 30. jula 1926. sećao se kako je prof Roegner, koji je predavao diferencijalni i integralni račun, često znao da postavi pitanje, na koje su obično svi ćutali, osim Tesle, koji je uvek znao odgovor.

Na trećoj godini studija, sve više, univerzitet zamenjuje kafanom. U pismima upućenim Nikoli, Antun Zorić se sećao njihovih večeri provedenih u igranju preferansa i Ajnca, Teslinog majstorstva u igranju karambola, i njihovih kafanskih poznanstava sa Panajtovićem, Kosirićem, Mimmi i Pfaffi.

“Moji roditelji su bili jako zabrinuti mojom strašću prema kocki. Posebno se ljutio otac, koji je prezirao moje rasipanje vremena i novca. Ja mu, međutim, nikada nisam obećavao da neću igrati, već sam se, suprotno, na razne načine i dosta vulgarno pravdao…”. Epilog ovih događaja nije teško naslutiti: od januara 1878. godine, Tesla više nije student Politehnike u Gracu.

Izgubivši stipendiju, Tesla se po drugi put obraća Matici Srpskoj. Iz molbe upućenje 1. septembra 1878. saznajemo da je želeo da nastavi studije u Beču ili Pragu, ali ne u Pešti, jer je u to vreme pored nemačkog naučio francuski, italijanski i engleski, ali mađarski još nije znao. Ni ton poniznosti, koji je doduše bio opšta odlika stila pri takvoj vrsti obraćanja, nije pomogaoa: “Nižepodpisani moli slavnu srpsku Maticu najponiznije, da mu podjeljenjem stipendije za Beč ili Prag moguće učini započete nauke na tehnici dovršiti. …Srbinje kao što se samo razumije…”

Nikola Tesla je ponovo bio odbijen. Ali, 1902. godine je kao slavan naučnik oprostio “greh” “slavnoj” Matici Srpskoj i postao njen član. Krajem 1878. godine, nikog ne obavestivši, odlazi iz Graca.

Početkom januara 1880. godine, otputovao je u Prag.

O tamošnjem Teslinom kratkotrajnom boravku podatke iznosi František Zurek u tekstu Uspomene o Nikoli Tesli, objavljenom u Praškim novinama iz 1927. godine:

“Upoznao sam se sa njim osamdesetih godina prošlog stoleća, u tadašnjoj kafani Nacional u Vodičkovoj ulici, omiljenom sastajalištu studenata. Tu su se okupljali i istaknuti umetnici, među njima Bedrih Smetana i Antonjin Dvoržak. Sala, čiji su prozori gledali na ulicu, imala je bilijarske stolove. Student Tesla je bio neprevaziđeni majstor ove igre… Bio je visok, mršav i lepo građen mladić, preplanulog lica bez brkova, sa nemarno povezanom kravatom. Bio je to čovek bez velikih zahteva, koji je svojim sarkastičnim osmehom ostavljao utisak razumnog muškarca. Dobro je govorio češki… Tadašnje studente suzapanjivala njegova matematička znanja… Posle izvesnog vremena sam se susreo sa njim u Carskoj javnoj biblioteci u Klementinumu. Tih godina su se kod nas svi zanosili Bajronom. Čitao sam njegove stihove na nemačkom prevodu, poredeći ih sa engleskim originalom. Najednom se preda mnom kao priviđenje pojavio Tesla, i njegova koščata ruka se ispružila ka mojoj knjizi. On mi je predložio da ja čitam početak svake strofe, a on će napamet da citira dalji tekst, a ako hoću – može da ide i do kraja knjige. Pokušao sam nekoliko puta, i ubedio sam se da zna napamet praktično celokupnog Bajrona.”

Praški period života Nikole Tesle obeležen je traganjima za novim elektromotorom bez kolektora:

“Naslikao bih sebi, pre svega, mašinu jednosmerne struje, pustio je u rad i gledao kako se struja menja u njenom rotoru. Zatim bih zamislio jedan alternator i uradio istu stvar. Najzad bih vizualizovao sisteme koji sadrže motore i generatore… Odvojio bih kolektor od mašine, stavio ga na drugu osovinu i pustio da radi u mojoj svesti… i sa tom praksom sam nastavio bez prekida…”

„Instinkt je nešto, što se nalazi sa druge strane naučnog istraživanja. Mi posedujemo, u to nema sumnje, veoma osetljive nervne ćelije, koje nam omogućavaju da osećamo istinu, i onda kada je ona još nedostupna logičkim zaključcima ili drugim umnim naporima. Pod delovanjem autoriteta profesora, ja sam se za kratko vreme gotovo odrekao svoje ideje…”

Antal Sigeti pojavljuje se u ovom bitnom trenutku njegovog života kao čovek koji mu je savetima i primerom pomogao da se posveti fizičkim vežbama i preusmeri navike. Ali, Teslina preterivanja i dalje traju. Jednom se sa Sigetijem kladio u to ko će da ispije više mleka, ali je izgubio kod 38 flaše.

Njemu, Sigetiju, nacrtao je Tesla istorijski crtež motora bez kolektora, koji je 1888. god. prikazao u predavanju pred Američkim instituto elektro-inženjera. U jednostavnoj skici nastaloj u pesku Gradskog parka u Budimpešti bio je sadržan princip stvaranja obrtnog magnetnog polja naizmeničnim strujama čije je najvežnije otelovljene predstavljao indukcioni motor. Iz te jednostavne skice proizaći će čitav polifazni sistem.

“Moja maštanja su se izjednačila sa stvarnošću. Ideal mi je bio arhimed. Divio sam se delima umetnika, ali ona su po mom shvatanju bila samo senke i likovi u ogledalu. Pronalazač, smatrao sam, daje svetu dela koja stvarno žive.” (Neka lična sećanja)

5. juna 1884. Tesla je zakucao na Edisonova vrata u njujorškoj South Fifth Avenue broj 65, sa čuvenom preporukom inženjera Čarlsa Bačelora: “Poznajem dva velika čoveka. Jedan ste vi, a drugi je ovaj mladi čovek koji stoji pred vama.”

Edisona nisu fasicinirale pohvale i priče već samo težak rad i sposobnost da se ostvare rezultati. U početku, Tesla se nadao da će ga zainteresovani da svoje pronalaske, ali prilika za razgovor sa gazdom nikako nije iskrsavala. Kada je u decembru iste godine Tesla izvršio bitna poboljšanja na generatorima jednosmernih struja, za šta mu je bila obećanja nagrada od 50 000 dolara i kada je čuo da je to obećanje bilo samo neslana šala, odlučio je da napusti posao. Posljednji datum zabeležen u njegovom dnevniku iz Edisonove radionice bio je 7. decembar. Na sledećoj strani Tesla je zapisao velikim slovima:

“GOOD BYE TO THE EDISONE MACHINE WORKS”
“ZBOGOM KOMPANIO EDISONOVIH MAŠINA”

30. marta 1885. Dvadeset devetogodišnji Tesla podnosi svoju prvu patentnu prijavu za Električnu lučnu lampu. Ali podrška još uvek izostaje. U zimu 1886 – 1887. ostao je bez novca i morao je da radi fizičke poslove za nadnicu od 2 dolara.

Istorijski ugovor je sklopljen 7. jula 1888. Neoprezan, Tesla je pristao da prepiše sva svoja patentna prava na The Tesla Electric Company, čiji je bio jedan od vlasnika, ali kontrola nad sudbinom kompanije i patenata nije bila u njegovim rukama.

“Bila je to najveća greška u mom životu – izjavio je 20. aprila 1908. kao svedok na suđenju Wagner električne kompanije protiv Senčeri električne kompanije – da pristanem na takvu izmenu, zato što me je to uskratilo za velika i vredna novčana sredstva. Ima sada hiljade miliona dolara samo u ovoj zemlji uloženih u moj sistem prenosa i da ja nisam pristao na aranžman, kompanije Vestinghaus, Dženeral elektrik, i mnoge druge radile bi po mojim licencama, i gomile električnih aparata na današnjem tržištu bile bi prodavane u moje ime. Kao što je poznato, ovi aparati se prodaju pod imenima individualnih kompanija, uprkos činjenici da su napravljeni i dalje se proizvode po mojim patentima.”

U knjizi Nenadmašni genije novinar i publicista Džon O’Nil koji je poznavao Teslu, prvi je objavio priču da je Tesla na zahtev Vestinghausa da revidiraju ugovor, isti velikodušno poceopao da pruži podršku velikom industrijalcu. Ali, u pismu svom prijatelju Robertu Andrevud Džonsonu od 24. decembra 1914, Tesla je dao detalj koji potvrđuje tezu da je bio prevaren odmah na početku, da je ugovor bio sastavljen tako da za njega bude bezvredan, i da po tom istom ugovoru ionako ne bi dobio ništa:

“Stari isečci iz novina, koje ste mi poslali, tužni su podsetnik moje nekadašnje gluposti. Imao sam trideset i šest patenata mog sistema prenosa energije u koje su sada investirane milijarde. Dobio sam svaku presudu bez izuzetaka i da to nisu bili samo “otpaci od papira”, primio bih već u honorarima Rokfelerovo blago.“

Ukupna vrijednost tantijema koje je Vestinghaus navodno trebalo da isplati The Tesla Electric Company, do 1906. godine, kada je istekla važnost Teslinih osnovnih patenata, procenjena je, prema instalisanoj snazi do te godine, na 12 miliona tadašnjih dolara.

“Kada razmatram događaje iz prošlosti, shvatam koliko su tanani uticaji koji formiraju naše sudbine. Događaj iz moje mladosti može poslužiti kao ilustracija za to. Jednog zimskog dana uspeo sam da se popnem na vrlo strmu planinu u društvu drugih dečaka. Sneg je bio dosta dubok i topao južni vetar nam je išao na ruku. Zabavljali smo se bacajući grudve niz padinu, koje su se kotrljale, hvatajući po sebi sneg i rasle, neka manje neka više. …jedna grudva je nadmašila sve prethodne, rastući sve više, dok nije postala velika kao kuća i sjurila se u dolinu, uz strašnu grmljavinu. Gledao sam omađijan…. Nedeljama opsle toga slika lavine mi je bila pred očima i pitao sam se kako je moguće da nešto tako malo može tako silno da naraste. Od tada me fascinira uvećanje slabih dejstava, i kada sam godinama kasnije, preduzeo eksperimentalno proučavanje mehaničke i električne rezonance, bio sam veoma zainteresovan od samog početka. Možda, bez tog tog doživljaja iz detinjstva, koji je na mene ostavio snažan utisak, ja ne bih sledio malu varnicu koju je proizveo moj kalem i nikada ne bih usavršio svoj najbolji izum…” (Moji pronalasci)

DEČAŠTVO I MLADOST
UM KOJI RADI KAO PRIRODA

Sve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno, nije imao odvažnosti da donese bilo kakvu čvrstu odluku. Osećanja su mu nadolazila naizmenično i nekontrolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je oscilirao između dve krajnosti – oduševljenja i tuge.

“Želje su mi imale razonu moć”, seća se on, “a umnožavale su se poput glava mitske Hidre“. Bio je opsednut razmišljanjem o bolu u životu, o smrti, o verskom strahu. “Sujeverna ubeđenja su me razdirala, živeo sam u stalnom užasavanju od zlog duha, od utvara, oddžinovskih ljudoždera i ostalih satanskih čudovišta mrata. A onda je, odjednom nastala, korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je novim tokom.

Knjige je voleo više od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njoj zadovolji svoju rano probuđenu čitalačku strast. Otac se, međutim, protivio tome i sppadao ga bes kad god bi ga zatekao da čita noću. Sakrivao je od sina sveće jer nije želeo da kvari oči. Ali on je dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojnica, iz noći u noć, pošto bi zapušio ključaonicu i sve pokuotine, čitao je često do zore.

Prenaoregnutog uma, počeo je da pati od čudnog poremećaja “pojavljivanja živih slika koje je često bilo praćeno jakim bljeskovima svetlosti“, što je, može se reći, karakteristično za ljude obdarene parapsihičkim moćima. “Ovi jaki svetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti“.

Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje “čudnih realnih slika“ unosilo u njegovu dušu, on je pokšavao da se u tim trenucima koncentriše na prizore iz svakodnevnog “običnog“ života.

“U nameri da se tako oslobodim, ja sam neprestano tražio nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao – prizore iz kuće i najbliže okoline. Nakon što sam više puta primenio ove mentalne opreacije, pokušavajući da oteram svoje vizije, primetio sam da “običan život“ gubi bitku, a realnost vizija postaje sve čvršća. Zatim sam instiktivno počeo da vršim ekskurzije izvan granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. One su bile u početku vrlo maglovite, nejasne, i bežale kad bih ja pokušao da usredsredim pažnju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadržim. One su dobile na snazi i jasnoći i najzad postale konkretne kao realne stvari. Uskoro sam otkrio da se najbolje osećam kad se opustim i dozvolim da me sama vizija nosi dalje i dalje. Sve vreme dobijao sam nove impresije i tako sam počeo mentalno da putujem. Svake noći i ponekad i preko dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrlo često, u nova mesta, gradove i zemlje, žive tamo, sretao ljude, pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgledalo neverovatno, činjenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i moja porodica, i svi ti novi svetovi nisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama.“

Verujući da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obično smatra (tj. biohemijski, odnosno biofizički) već da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljašni stimulans. Zaista je neobično da čovek poznat po retko dobrom pamćenju (govorio je sedam-osam jezika), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Još značajnije je, naravno, da neko sa više stotina naučnih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu sprovonika ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse. Sve ovo ne deluje više tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži budizmu. Kasnije, Tesla se budizmu sve više približavao, čak i praktično: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka živeo izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.

Dugo vremena Tesla je posvetio rešavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom životu.

“Samo jedanput u svojoj dosadašnjoj egzistenciji“, kaže on, “imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom: ležao sam u krevetu. Odjednom, pomislio sam da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da će mi dati neki znak. Dva ili tri meseca posle toga bio sam ponovo u Londonu sa mojim, dok ovo pišem, već pokojnim prijateljem, engleskim naučnikom ser Viljemom Kruksom, gde se dikutovalo o spiritualizmu, i bio sam pod punim utiskom ovih misli. Možda ne bih obratio pažnju na drugog čoveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podložan njegovim argumentima, sećajući se njegovog epohalnog rada o “radinat matter“ (zračećoj materiji) koji sam čitao kao student i koji je učinio da zavolim karijeru elektroinženjera. Pomislio sam da su uslovi da se pogleda “iza“ vrlo dobri, jer je moja majka bila žena posebno psihički moćna i obdarena. Čitave noći svako vlakno mog mozga bilo je napeto u iščekivanju, ali ništa se nije desilo do ranog jutra, kada sam zaspao, ili možda zadremao, i video oblak kako nosi anđeoske figure božanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni sa ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je polako plovilo kroz sobu i iščezlo, i ja sam naglo bio probuđen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju nikakve reči ne mogu opisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina.“

TESLA POSEĆUJE BEOGRAD

Posle majčine smrti, na poziv ujaka Petra, sada monaha Nikolaja, Tesla odlazi u manastir Gomirje. Posle manastira odlazi u Beč, Varaždin i Zagreb, pa u Budimpeštu, gde ga pronalazi delegacije beogradske opštine na čelu sa Đorđem Stanojevićem, na čiji poziv Tesla posećuje Beograd, 1. juna 1892, prvi i jedini put u životu. 

Stigao je brzim vozom iz Pešte uveče u 11 časova. Doček na beogradskoj železničkoj stanici na Teslu je ostavio jak utisak. Čim je izašao iz voza, nekoliko hiljada okupljenih građana predvođeni predsednikom opštine i nekolicinom profesora Velike škole, dočekalo ga je burnim: “Živeo Tesla!“

Priređena je igranka na Kalemegdanu Tesli u čast, ali je najopuštenije bilo na svečanoj večeri u Smutekovcu koji se nalazio na mestu današnje pivare na Topčiderskom brdu. U trenutku kada je Zmaj pročitao pozdravnu pesmu Tesli i kada je Tesla ganut skočio i poljubio mu ruku, mnogi su zaplakali.

PESMA

Ne znam šta je, jel’ suština
Il’ to čini samo mis’o
Čim smo čuli dolaziš nam,
Odmah si nas elektris’o.

Na što žice sprovodnice
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja
(Posle možda i etirom).

Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu – sinu;
Najsvežiji list mu trepnu
Pa odleti u daljinu.

Ti nam Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.

I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.

Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sretan
Rukujuć’ se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.

No ti moraš opet natrag
Sastanak nam kratko traja
Al’ toplotu nosi sobom
Bratimskoga zagrljaja

Ostvarena j’ mis’o tvoja
Mis’o divna i golema:
Među nama biće veza,
A daljine nema, nema.

Razumeće listak sveži
Svaku žilu svoga stabla,
Spajaće nas elektrika
(Elektrika naših srca)

I bez žice i bez kabla.

JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ

_

Početkom 1893. Tesla je na predavanju O svetlosti i drugim opjavama visoke frekvencije 1. marta pred Natinal Electric Light Asociation u St. Luisu priredio spektakl.

Preko šest hiljada ljudi je došlo da ga vidi kako kroz telo propušta struju napona od 200.000 volti, bez žica pali sijalice raznih oblika, iz prstiju ruke “izvlači“ plamene jezike dugačke do 20cm. Tu je prikazao usavršene varijante svog oscilatornog varničnog transformatora koga je dalje unapredio i sa kojim je sada mogao da dobija neprekidne i malo prigušene struje visoke frekvencije i napona veoma širokog opsega. Da bi dokazao kako njegova naizmenična struja na određenim frekvencijama nije opasna po život, Tesla više puta sam sebe javno uključuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenične struje i postiže fantastičan efekat: vrši električno praženjenje sopstvenog tela, u mraku, tako da mu čitavo telo svetli, izgledajući kao da gori, obliveno jezicima sablasnog plavičastog plamena.

U kući Džonsonovih Tesla je upoznao Marka Tvena. Ispričao mu je kako se, posle završene male mature u Gospiću, razboleo i kako mu je čitanje njegovih priča na nemačkom prevodu pomoglo da se oporavi. Ovo je Tvenu nateralo suze na oči.

U razgovoru sa genijalnim pijanistom Ignjacom Paderevskim, konstatovao je da su obojica u isto vreme, 1882, boravili u Strazburu. Kod Džonsonovih je upoznao i Antonjina Dvoržaka, kompozitora New World Simphony koja se baš u to vreme izvodila u Njujorku, Radjarda Kiplinga, pisca Knjige o džungli, kao i Teodora Ruzvelta, budućeg predsednika Sjedinjenih država.

Često je Tesla vodio prijatelje u svoju laboratoriju, gde je pokazivao retke i spektalularne eksperimente, navodeći goste da i sami u njima učestvuju. Maštovito je režirao ovakve susrete, priređujući prvo večeru u restoranu sa jelima po njegovim receptima, zabavljajući goste recitujući im najlepšu italijansku, nemačku i englesku poeziju, da bi svi na kraju završili u laboratoriji gde bi im Tesla u mraku pokazivao varničenja moćnih oscilatora ili najnovije fosforoscetno svetlo.

Daleko istočna učenja upoznaje u to vreme preko indijskog monaha i propovednika Svamija Vivekanande. Sa Svamijem raspravlja o Brami, univerzalnom umu koji proizvodi pranu – životnu silu i akašu – etar.

Sredinom 1896. povodom svojih najnovijih rezultata u oblasti bežične telegrafije u članku Tesla’s New Marvel / Machine for Comunications with Stars / Teslino novo čudo / Mašina za saobraćanje sa zvezdama, on izjavljuje: 

“Na osnovu mojih nedavnih eksperimenata uveren sam da ćemo u vrlo kratkom vremenu prevazići nezgrapne metode proizvodnje struje koje su sada u modi. Električni fluid iz atmosfere pružiće nam dovoljno energije. Taj elektroomotač Zemlje omogućiće nam da trenutno šaljemo poruke s jednog dela sveta na drugi. Isti taj elemnat, za koji vjerujem da je beskonačan, i nije ograničen na našu atmosferu, može se koristiti i za saobraćanje sa drugim planetama.“

KOLORADO SPRINGS

U Kolorado Springs stigao je 18. maja, 1899. godine. Novinarima koji su se interesovali za razlog dolaska, rekao je da su mu ciljevi da “konstruiše generator visokofrekventnih struja velike snage, usavrši metode individualizacije i međusobne izolacije prenete energije i utvrdi zakone prostiranja struja kroz zemlju i atmosferu.“

Prema njegovim uputstvima, za dve nedelje je sagrađena laboratorija – jednostavna drvena baraka 20 metara dugačka, 17 široka i 9 metara visoka. Iznad vrata stavio je natpis iz Danteove Božanske komedije – “ostavite za sobo svaku nadu, vi, koji ulazite!“

Tesla je bio oduševljen lepotom neba iznad Kolorada, neverovatnim oblacima najrazličitijih boja i oblika, koji su podsećali na “grudve od zlata“ ili “komade usijanog metala“. Opis prirode koji je ostavio pod datumom 1. avgust 1899, u svom dnevniku, fascinantan je gotovo isto toliko koliko i opisi rada njegovog čuvenog transformatora od 12 miliona volti.

“Originalnost cveta u samoći – izjavio je kasnije – slobodan od spoljašnih uticaja koji prete da obogalje kreativni um. Biti sam sa idejom, to je uslov otkrića.“

Kolorado će ipak biti zapamćen po otkriću vezanom za treći i najambiciozniji cilj – za električne osobine planete. U pismu uredniku Popular Mechanics Magazine, 2. juna 1912. o tome kaže:

“Ali, ono što je na mene ostavilo jači utisak čudesnosti od bilo čega drugog je otkriće stojećih talasa, koje sam učinio 1899, pokazujući da se čitava planeta na kojo živimo, uprkos njenoj nazamislivoj veličini, može navesti da treperenjem odgovori na najslabije treperenje ljudskog glasa.“

Neposredno posle oluje koja je pogodila Kolorado Springs u noći između 3. i 4. jula, Tesla je opisao eksperiment:

Noćašnja zapažanja su bila takva da se ne mogu lako zaboraviti iz više razloga. Veličanstvenu sliku je davala neobična parada munja i bili smo očevici ni manje ni više no 10 do 12 hiljada pražnjenja za dva sata. Gotovo neprekidno je sevalo pa čak i docnije noću, kada je oluja jenjavala moglo se izbrojati 15-20 munja u minutu. Neka pražnjenja su bila čudesno sjajna i često su se granala u 10 i dvostruko toliko munja. Često su neke bile deblje pri dnu nego pri vrhu. Da li je to moguće? Ovo treba oripisati verovatno činjenici da je prizemni deo bliži posmatračevom oku. Oluja je dopirala iz daljine i kako se spuštao mrak bivala je sve jača. Jedan instrument (obrtni “koherer“) bio je uzemljen i vezan za ploču iznad zemlje, kao u mom planu za telegrafiju, a korišćen je i jedan kondenzator radi pojačanja efekata koji se prenose kroz tlo. Takav metod pojačanja obezbeđuje mnogo bolje rezultate i biće podrobno opisan u više modifikacija. Ja sam ga koristio prilikom proučavanja svojstava Lenardovih i Rentgenovih zraka, i to sa odličnim rezultatima.

Relejno kolo nije bilo podešeno do velike osetljivosti, ali je ipak počelo da radi kada je oluja bila još uvek udaljena oko 80 do 100 milja. Daljinu sam odredio na osnovu brzine prostiranja zvuka. Kada se oluja primicala, trebalo je instrument podešavati na sve manju osjetljivost, da bi proradio prilikom svakog pražnjenja. Obično zvonce bilo je vezano za zemlju pa je i ono često reagovalo. Mali varničar je bio premošćen svetlom varnicom kada je počelo da seva u blizini. Držanjem ruke na varničaru mogao se osetiti udar koji je pokazivao jačinu struje koja je prolazila između tla i izolovane ploče…

Na osnovu otkrića stacionarnih talasa utvrdio je osnove električne osobine celokupne planete, neophodne da podesi svoj oscilator sa dodatnim kalemom tako da ova dva sistema, oscilator i zemlja, mogu rezonatno da osciluju.

U patentu Tehnika prenošenja električne energije kroz prirodne sredine  koji je prijavio 16. maja 1900. izneo je podatak da je najniža rezonatna frekvencija Zemlje 6 herca, što je potvrđeno tek merenjima koje je 60-tih godina izveo Šuman. 

Do kraja 1899. Tesla je izveo niz eksperimenata i došao do drugih značajnih otkrića i zapažanja koji su ostali u senci rada na bežičnom prenosu. Utvrdio je uslove pod kojima pri pražnjenju nejgovog oscilatora nastaju vatrene lošte, u jednom trenutku je u pravilnim vremenskim razmacima registrovao signale nepoznatog porekla za koje je pomislio da dolaze od inteligentnih bića sa druge planete,  stvorio je veštačku maglu u laboratoriji i uverio se u tehničku mogućnost veštačkog proizvođenja kiše. Pred sam odlazak iz Kolorada, Robert Džonson mu je opslao fotografa koji je snimio najvažnije detalje eksperimenata.

KVANTNA MEHANIKA, TEORIJA RELATIVNOSTI I TESLINA ETARSKA TEHNOLOGIJA

Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela Kanta da su vreme i prostor apriorne forme ljudskog iskustva. I budući da nema ni jednog fizičkog sistema u kosmosu koji apsolutno miruje, a svetlost se kreće određenom konstantnom brzinom, posmatrači na svim fizičkim sistemima koji se kreću brzinama različitim od svetlosti imaće svoje karakteristično lokalno vreme. Tako ni jedan od njih neće objektivno percipirati događaje, već samo relativno. Koristeći radove čuvenog irskog matematičara Hamiltona, Ajnštajn je stvorio takav sistem izračunavanja stvarnih parametara fizičkih događaja, koji su prevazilazili varijante subjektivnih utisaka i matematični talno opisivali realnost.

U opštoj teoriji relativnost objavljenoj 1919. godine Ajnštajn je pomoću tenzorskog računa i pretpostavke o zakrivljenosti prostora uspeo da zameni Njutnov pojam sile i izračuna putovanju planete Merkur oko unca tačnije nego li da je koristio Keplerove zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije.

Samu materiju Ajnštajn je smatra prostorno vremenskim događajem. Čuvena je njegova kritika Njutnove koncepcije odeljenosti apsolutnog vremena, apsolutnog prostora i grube materije: “Ako bismo iz kosmosa izbacili svu materiju, ne bi u njemu ostali ni vreme ni prostor.“

Treći pristup razumevanju fizičke realnosti bio je Teslin. Oslanjajući se na radove Faradeja i Aragoa, s jedne, i Galvanija i Volte sa druge strane, Tesla je na osnovu Helmholcove teorije akustičkih rezonatora i modifikovanog modela etra Lorda Kelvina, uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u eksperimentima davala zapanjujuće rezultate. Njegov glavni aksiom bio je “da celokupna energija jednog fizičkog sistema potiče iz spoljne sredine“. Po njemu, ekscitacija, odnosno međusobna komunikacija fizičkih sistema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, tj. na simultanom oscilovanju delova sistema. Smatrao je da se koncept etra nikako ne može izbeći u fizici, jer se materija i prostor ne mogu apsolutno razdvojiti. Elektricitet je za Teslu bio fluidna supstancija obdarena moći percepcije i svešću. U matematici je bio pobornik realističkih gledišta, po kojima postoji identitet matematičkih i fizičkih objekata, odnosno postvarenost matematike. U načinu postavljanja problema uzor mu je bio grčki mehaničar Arhimed, koji je tvrdio “da vreme treba izbaciti iz fizike“ kao suvišan pojam.

KOLORADO SPRINGS I KULA VORDENKLIF – EKSPERIMENTI TESLINE ORIGINALNE FIZIKE

Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se isključivo u otkrivanu dubinskih zajedničkih karakteristika fizičkih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. Kula Vordenklif, (izgrađena na Long Ajlendu kod Nju Jorka 1901-5), kojom je mogao da uspostavi zajedničko vibriranje jonosfere i planete Zemlje.

Razlike Tesle i Ajnštajna u stvovima o fizičkoj realnosti su fundamentalne:

1. Za Ajnštajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan;

2. Za Ajnštajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizičkoj realnosti, a za Teslu fizička realnost je univerzalna i prožima sve nivoe kosmičke egzistencije, tj. spoznaja istine ne može se izbeći ni na koji način;

3. Za Ajnštajna, svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmičke svarnosti, a matematika je čist gnoseološki instrument kojim se ljudska empirija privodi fizičkoj realnosti; za Teslu, svet je jedinstven i materija koja proističe iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora

4. Za Ajnštajna, etar ne postoji kao stvarni entitet, već je to plod pogrešnih mišljenja kroz istoriju nauke; za Teslu etar je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u etru nastaje materija;

5. Za Ajnštajna, sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljenošću, za Teslu sila je niz matematičkih operacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizičkog sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile, dok za većinu drugih naučnika, kao i za Ajnštajna, obrnuto, tj. sila ima matematički karakter;

6. Za Ajnštajna, vreme je samo poredak događaja, ne postoji kao fizički entitet, već se utvrđuje merenjem od sistema do sistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizičke sisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar.

7. Za Ajnštajna je najveća brzina u vakumu brzina svetlosti od 300.000km/sec, za Teslu brzina elektromagnetskih talasa nije ograničena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu moguć trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distancu, a da brzina mehaničkih i elektirčnih talasa kroz Zemlju uveliko prevazilazi Ajnštajnovu brzinu svetlosti u vakumu.

U razgovorima sa prijateljima Tesla je često pobijao mnoge Ajnštajnove tvrdnje, najšešće onu o zakrivljenosti prostora. Smatrao je da je time povređen zakon akcije i reakcije: “Ako se u prisustvu velikih gravitaconih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja“.

Ajnštajn je bio čovek čiste teorije, a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajnštajn je Tesli čestitao njegov 75. rođendan, ističući kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generator a i motora naizmenične struje, što su po svemu sudeći Teslina manje značajna otrkića.

SVETSKI SISTEM

Svetski sistem Tesla zasniva na sopstvenim pronalscima kao što su: Teslin transformator, tj. aparat za stvaranej električnih vibracija specijalnih karakteristika; Uveličavajući predajnik, odnosno transformator naročito podešen da ekscitira planetu Zemlju (za transfer elektriciteta ovaj instrument ima isti značaj kao teleskop u astronomiji); Teslin bežični sistem, koji obuhvata izvestan broj usavršenih aparata i danas je jedini poznat način za ekonomičnu transmisiju električne energije na razdaljinu, a bez posredstva žica; aparat za individualizaciju signala zahvaljujući tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajni signali ili poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to jest, oni ne ometaju druge signale ili poruke. Stacionirani Zemljini talasi (popularno objašnjeno, ovo izvanredno otkriće znači da Zemlja reaguje na električne vibracije određene frekvencije, isto kao što zvučna viljuška hvata specifične zvučne talase; ove posebne električne vibracije koje su u stanju da snažno ekscitiraju Zemlju mogu se koristiti na bezbroj načina, a pre svega za promenu svetskog energetskog sistema koji je veoma nesavršen i ni izdaleka ne iscrpljuje naučne i prirodne mogućnosti).

Ciljeve Svetskog sistema Tesla formuliše na takav način da je jasno da on smatra da uspotavljanje guste komunikacione mreže svih oblika i nivoa treba da posluži humanizaciji nauke i tehnologije. U tome je on na početku dvadesetog, bio vizionar dvadeset prvog veka. Dakle, Tesla se još davne 1900. godine zalagao za:

  1. Uspostavljanje veze među postojećim telegrafskim stanicama ili centrima širom sveta; (ostvareno)
  2. Organizovanje tajne državne telegrafske službe čiji rad nije mogue ometati; (nije ostvareno, koliko se zna, jer nisu primenjeni Teslini patenti za radio prenos, nego Markonijevi koji za svako simultano emitovanje zahtjevaju posebnu frekvenciju);
  3. Uspostavljanje veze među postojećim telefonskim centrima, odnosno stanicama na Zemlji; (ostvareno)
  4. Univerzalna distribucija opštih novinskih vesti putem telegrafa ili telefona; (ostvareno)
  5. Osnivanje službe na principima Svetskog sistema za dostavljanje obaveštenja isključivo u privatne svrhe; (ostvareno internacionalnom kompjuterskom mrežom, tj. internetom)
  6. Uspostavljanje međuveza svih telegrafskih aparata na svetu; (ostvareno još za Teslinog života)
  7. Osnivanje službe za distribuciju muzike pomoću ovog sistema; (ostvareno)
  8. Univerzalno registrovanje vremena jeftinim časovnicima koji sa astronomskom preciznošću označavaju sekunde, a da pri tom ne iziskuju nikakvo staranje; (ostvareno)
  9. Prenošenje širom sveta znakova, slova, zvučnih signala, itd. bilo da su kucani na mašini ili rukom ispisani; (ostvareno – precizan opis telefaksa)
  10. Osnivanje svetske službe za potrebe trgovačke mornarice koja navigatorima svih brodova omogućava da pilotiraju bez kompasa, da tačno određuju lokaciju, čas i brzinu, da izbegavaju sudare i katastrofe itd. (ostvareno)
  11. Uvođenje svetskog sistema štampanja na kompnu i moru (ostvareno)
  12. Reprodukovanje fotografija i svih vrsta crteža ili pisanih tekstova koji bi se otpremali širom sveta; (ostvareno)

Ma da je razvoj moderne nauke i tehnologije itekako dao za pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa njima poklopio u fundamentalnoj koncepciji: naime, Tesla je sve ovo hteo da ostvari prenošenjem signala kroz planetu Zemlju, a ne koristeći njenu orbitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik korišćenja nuklearne energije, opasnog usled ljudskog nepoznavanja prave strukture materije od koje se ljudi sastoje, Tesla je smatrao da je svako narušavanje kosmičkog prostora, odnosno Zemljinog magnetnog polja, povreda harmonije prirodnih zakona. Ovo proističe iz negativnog dejstva ljudske slobone volje, koje biva destruktivno, ukoliko izostane etička komponenta nauke oličena u dobroti koja sama po sebi donosi više saznanje pri svesnoj selekciji ispravnih namera. Čovečanstvo, koje živi na Zemlji, smatrao je on, mora da otkrije sve oblike prirodne simbioze sa planetom, inače je u opasnosti da uništi svoje jedino kosmičko vozilo.

PISMO MORGANU

U novembru 1900. uputio je prvo pismo Morganu u kome je izneo deo svog plana, i to onaj koji se odnosio na prekookeanske bežične komunikacije. Prećutao je da je njegov glavni cilj bežični prenos snage. U pismu je izneo i koliko mu je para bilo potrebno za opremu: 100.000 dolara za transatlanski prenos poruka i 250.000 dolara za transpacifički. Morgan nije reagovao odmah. Razmišljao je i Tesla mu je 10 decembra uputio novo pismo: 

“Pre nego što nastavite dozvolite mi da vas podsetim, da ako bi na svetu postojali samo malodušni i šrkti ljudi, ništa veliko nikada ne bi bilo učinjeno. Rafael ne bi mogao da stvori svoja remek dela, Kolumbo ne bi otkrio Ameriku, Atlanski kabl ne bi mogao da bude postavljen. Vi, za razliku od svih ostalih ljudi, treba da budete čovek koji će se hrabro upustiti u ovaj poduhvat, samo naizgled opasan, podstaknuti superiornim uvidom, kao i željom da se unapredi jedna nova umetnost od neprocenjive vrednosti za čovečanstvo“.

MUZIKA 

Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta leži u osnovi izvođenja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i elektromagnetnim poljima. Vratimo se na čas mistiku Džordžu Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. Govoreći o vibratu, on ističe da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se naći ljudi koji žive lišeni muzike i plesa.

Prije više od 2500 godina Pitagora je rekao učenicima da je kamen zaleđena muzika. Poznato svojstvo svake čestice u fizičkom svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, što znači od njenog pevanja.

Ljudi stvaraju muziku, ali prije toga, ona stvara ljude. Dar slušanja otvara nam mogućnost seećanja našeg najdubljeg porekla. Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmičke osobine svih stvari. Vibrato nam pomaže da ujedno istražimo sebe i svet čiji smo deo. Ta pulsacija izviruća iz tona može da nas dovede do nečega što je najspontanije i najkreativnije u ljudskom životu.

Vibrato koji pobuđuje unutrašnje ljudske tonove može biti i duboko erotičan. Kod laganog stava Bahovog Četvtog brandenburškog koncerta, svi drveni duvački instrumenti jednog orkestra i žice počnu da podrhtavaju i zajedno pulsiraju. Publika, kao da osjeća neko čuđenje da tako jedan intiman zvuk može da se izvodi javno. Opasno senzualno svojstvo vibrata objašnjava se činjenicom da brzina virbacija od sedam pulsacija u sekundi precizno odgovara stanju alfa-talasa mozga. A to je stanje između buđenja i spavanja kada je odsutna uobičajena kontrola uma. Sanjač, budeći se, često ima osjećaj pristupačnosti svih izvora memorija i stvaranja.

Poznata je vizija brojevnih funkcija, koju je matematičar Poenkare spazio pred samo utonuće u dubok san: matematičke ideje igrale su se u oblaku pred njim, sudarajući se kao materijalne i kombinujući u rezultat koji je dugo tražio. Takođe, snažan i dugotrajan muzički vibrato, hvatajući ritam sa našim mozgom, stvara uslove za neku vrstu svesnog sanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve se veoma lako pamti.

Način kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet stvari i događaja, jer je sve to vibracija. Brzina vibracija subatomskih čestica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog nukleusa izgledaju još brži. Vibracije svih energija zračenja – radio talsa, toplote, svjetla, rentgenskih zraka itd – mogu da se svrstaju u red. Elektromagnetski talasi imaju svoje vlastite harmonične gornje tonove, a postoje i izvesne sličnosti koje se pojavljuju među intervalima oktava. Zakoni muzičke harmonije primenjeni na elektromagnetiku daju izvanredne rezultate. Upravo zato je Nikola Tesla koristio Helmholcove radove o zvuku za svoje električne rezonatore.

Johan Kepler, astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da je svaka planeta sunčevog sistema živa i da je na svakoj od njih nastanjen njen anđeo čuvar koji čuje njenu muziku. Planete, na putanjama oko Sunca, sviraju: Merkur, koji ima najveću brzinu, peva pištavu ulaznu i silaznu skalu preko pikolo flaute. Jupiter, najsporiji, proizvodi duboku snažnu tutnjavu. Venera menja ton od dura do mola šest, a Zemlja svira divni drugi mol. Poseban aranžman zvukova, što ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove sličnosti i različitosti, to je i način kako stvari rastu i trule, propadaju, kao i način kako iz dekomponovanih sistema izrastaju novi, mladi sistemi. Duboka struktura muzike ista je kao i struktura svega ostalog.

Holandski naučnik Kristijan Hajgens primetio je 1665. godine da klatna dva časovnika postavljena na zidu jedan pored drugog zadobijaju istu periodu klaćenja, tj. klate se u preciznom ritmu. To je zapravo univerzalan fenomen. Kada dva ili više oscilatora pulsiraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontano uklope tako da počnu pulsirati u tačno i isto vreme. Oni se ponašaju prema zakonu ekonomičnosti i načelu minimuma energije jer je svakom klatnu ponaosob kod zajedničkog pulsiranja potrebno manje energije nego kod aritmitičnog ili suprotnog. To usaglašavanje svuda je prisutno ali ga retko primećujemo. Moglo bi se čak reći da su sve žive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmički. I najjednostavniji jednoćelijski organizam oscilira u velikom broju harmonično složenih frekvencija, na subatomskom, atomskom, molekularnom, subćelijskom i ćelijskom nivou.

U komplikovanom organizmu kao što je ljudski, račun tih frekvencija je veoma složen. Naši unutrašnji ritmovi čvrsto su međusobno povezani, ali ništa manje, povezani i sa spoljnim svetom. Ljudska fizika i mentalna stanja menjaju se sa ritmom sezonskih kretanja Zemlje i Sunca, sa plimom i osekom, sa dnevno-noćnim ciklusom kao i u kosmičkim ritmovima koji današnja nauka nije odredila i uglavnom ne uzima u obzir. Kada se faze tih ritmova poremete, javlja se osjećaj nelagodnosti što je predznak oboljenja.

Dvije galaksije mogu da prođu jedna kroz drugu kao dva oblaka dima, jer su zvezde u galaksiji međusobno udaljene distancama jednakim milionitim umnošcima njihovih dijametara, tj. vrlo su retke. Koalizija je malo vjerovatna.

ELEKTROMAGNETSKO POLJE – TALASI – RITAM

Ljudsko telo generiše svoje vlastito elektromagnetsko polje i na nas, veoma mnogo, na poznate i nepoznate načine, utiču elektromagnetska polja sredina u kojoj se nalazimo. Nauka tek treba da načini prve veće korake u pravcu ovog izučavanja.

Naše fizičko telo manifestacija je unutrašnjeg pulsa koji je ujedno i naš identitet, naša pozicija u Kosmosu. Takozvano mistično astralno telo ima u suštini elektromagnetsku materijalnu osnovu. Celi život neke jedinke ima određenu ritmičku šemu koja preživljava fizičku smrt i predstavlja vantelesno iskustvo duše koja se ponovo reinkarnira.

Postoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli koriste Šumanovi talasi (to su talasi koji rezoniraju sa 7,8 treptaja u sekundi i čine polje stojećih talasa u kanalu između zemljine jonosfere i njene površine; oni su takoreći naš prirodni elektromagnetski omotač.

Hologram čovjeka nije ništa drugo do fizička osnova savršenog ritma kosmosa. Duša, čija je vremenska odlika svesnost, pomerena je u fazi u odnosu na genski materijal. A svesna volja samo je jedan od univerzalnih instrumenata kosmičke namernosti, onaj primordijalni. Pravi čovek na pravom mestu je taj čije su namjere usaglašene sa kosmičkim ritmovima. Svesna namera ima veliku moć i naš glavni izbor je u preuzimanju odgovornosti za ishod njenog uticaja.

Tajna Vordenklifa duboka je, i o pravoj nameni Tornja nemoguće je govoriti u Teslinom odsustvu. Međutim, mnoge tehničke činjenice ukazuju da je Teslin objekat, podignut na Long Ajlendu (u to vrijeme omiljenom njurorškom izletištu) praktično bio daleko ispred onoga o čemu savremeni naučnici samo maštaju. Bio je to uspešno testirani emiter kompleska elektromagnetskih talasa, kojima je Tesla izazvao zemljotrese, mentalne promene na ljudima i životinjama, palio atmosferu, uspotavljao neprobojne energetske barijere u jonosferi, kontrolisao atmosferske prilike (raspršujući ili kondenzujući oblake odgovarajućim frekvencama), i najzad, primao tok neiscrpne energije iz etra po danas nepoznatim principima etarske tehnologije.

Tesla je otkrio ne samo da elektromagnetska polja utiču na ljudski mozak, već i da menjaju lokalnu vremensku koordinaciju svesti. Pojam energije shvaćen u današnjem smislu Tesla nije koristio. Imao je spostvenu elektromagnetsku teoriju, do danas neodgonetnutu i u njegovim su računima elektromagnetski talasi imali ove osobine: oscilaciju (pod njom je Tesla podrazumevao konfiguraciju prostora na kome sam talas kao takav egzistira), frekvenciju (kvocijent oscilacija, odnos dva homogena ili dva heterogena elektromagnetska polja) i vibraciju (složen sistem frekvencija u međusobnom harmonijskom odnosu).

ETAR JE TESLINA PRAVA DOMOVINA

Dva puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze o tome šta je svrha Tronja na Long Ajlendu. Prvo je tvrdio da je u pitanju svetski telegrafski i telefonski sistem (ovaj drugi takođe bezični), a potom je promenio priču i govorio o svetskom sistemu bežičnog prenosa energije kroz Zemlju. Tehničke karakteristike Vordenklifa ne potvrđuju ni jedno ni drugo. Trag istine nalazi se možda u jednom od pisama Morganu: „To što sam zamislio, gospodine Morgan, nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe žica, nego prije transformacija čitavog globusa u osećajno biće, kao što to globus i jeste, koji može da oseća svim svojim delovima i kroz koji misao bljeska kao kroz mozak…“ (Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, Spemteber 13, 1901, Libary of Congress)

Punu snagu svog transmitera Tesla je isprobao 15. jula 1903, počevši tačno u ponoć. Građani Njujorka prisustvovali su te noći manifestaciji daleke naučne budućnosti. Zaslepljujuće blještavi pramenovi električne plazme, dijametra i po stotinu milja spajali su sfernu kupolu Vordenklifa sa nebom. Pod naslovom Teslini bljeskovi zastrašuju i pod naslovom Ali on neće da nam kaže šta to pokušava sa tornjem. 

The New York Sun  izvestio je sledećeg dana: 

“(…) susedi koji žive u blizini Tesline laboratorije na Long Ajlendu više su nego zainteresovani za prirodu njegovih eksperimenata sa bežičnim prenosom. Prošle noći bili smo svedoci neobičnih fenomena kao što su munje raznih boja koje je Tesla po volji puštao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj površini koje je noć povremeno pretvaralo u dan (…) dešavalo se i da čitav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen svetlucavim elektricitetom koji se koncentrisao po obodima ljudskih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlošću (…) izgledali smo sami sebi kao duhovi“.

O asihronom motoru koji radi na gravitacione talase planeta sunčevog sistema (motor sam počinje sa radom u izvjesno doba godine, reagujući na određenu konstelaciju planeta i isto tako staje kada mu istekne rezonantni interval vremena). Osim ovoga, Tesla je ostavio i „lebdilicu“, metalni disk sa antigravitacionim svojstvima, koji levitira na visini koja zavisi od jačine gravitacije na datom terenu.

Pomoću svoje takozvane otvorene vakuumske cevi Tesla je proizvodio protone, elektrone i neutrone direktno iz fizičkog kontinuma, stvarajući ih na bilo kojoj udaljenosti.

Umesto da pusti da protonski snop putuje prostorom do određenog mesta, on je obrazovao uslove za trenutno nastajanje proizvoljnog broja čestica na bilo kojoj zadatoj distanci. Veličina elektrona, protona i neutrona takođe ničim nije bila ograničena. Upravo razlika u njihovoj veličini, s obzirom da su one gradivne jedinice svakog sveta u Kosmosu, jeste razlog vremenskog pomeranja među paralelnim svetovima koji inače svi pripadaju istom osnovnom kontinuumu.

Savremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna objašnjenja fizičkog krije u metafizičkom. I dokle god naša nauka bude zaslepljena istraživanjem isključivo materije, dotle ćemo biti u ovom nepodnošljivom stanju izluzorne, podeljene i nesavršene svesti.

TESLA – KOSMOLOG IMAO JE SVOJU FILOZOFSKU I RELIGIJSKU POZICIJU

„Aristotel je učio da u vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokreće i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je celi kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kada pokušavam da ga shvatim duhovno onda su to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost jer se i sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji.“ – Nikola Tesla

Jedna od njegovih omiljenih tema bila je razmatranje energetskih potencijala čovečanstva: “Svet mora prestati sa trošenjem neobnovljivih izvora energije kao što su ugalj, nafta i gas. Proces dobijanja energije iz ovih izvora je varvarski, a uz to čovek sada troši rezerve koje pripadaju budućim generacijama.“. S ponosom je isticao da je njegov polifazni sistem omogućio korak ka napuštanju fosilnih goriva. Veoma uspešno i u tajnosti, razmatrao je i ostale vidove dobijanja čiste energije kao što su magnetizam i gravitacija,a  kratkoročno je predlagao projekat kontrole padavina električnim putem. Već je bio ovladao mehanizmima stvaranja ogromnih veštačkih praženjanja i tvrdio je da upravljanje padavinama radi povećanja snage vodenih tokova predstavlja jednostavan inženjerski poduhvat.

SUSRET TESLE I TADAŠNJEG DR NIKOLAJA VELIMIROVIĆA

Godine 1915. u Ameriku je došao dr Nikolaj Velimirović, budući episkop Žički, zbog svojih znamenitih govora prozvan srpski Zlatousti. Mislilac i poznavalac dubina hrišćanskog učenja, takođe je odlično poznavao i svetsku filozofiju, istoriju i nauku. Na proslavi Cosmopolitan Club-a u Njujorku, održanoj 195., razočaran Evropom, zajedno sa milionima drugih, nada se u Ameriku, taj novi centar civilizacije:

“Najveći američki umovi, zauzeti su sada proučavanjem i pravljenjem novog programa za njihov Novi svet. Oni se nalaze na raskrsnici. Moraju da odluče: Da li će Amerika biti sama za sebe, a svet za Ameriku, ili će ona postojati za ceo svet… Amerika stoji na vrhuncu svoje moći opasana sa dva pojasa: stvaralaštvom i milosrđem. Hoće liona uzdići svet gore, do toga vrha, ili će pomračiti svoju viziju ohološću…“

Glavni razlog njegovog boravka u Americi bio je da pomogne u rešavanju problema koje je imala Srpska pravoslavna crkva. Njegova ideja je bila da Pupin, Tesla i Radosavljević zajedno potpišu “Vidovdanski proglas“ i time objave početak drugačije istorije američkih Srba. Obavio je prethodne razgovore sa Pupinom i Radosavljevićem i preko ovog posljednjeg zatražio je sastanak sa Teslom.

Njihov susret 6. jula 1915. opisao je prota Petar Stijačić, koji je pripremio sastanak po nalogu Paje Radosavljevića:
“ Tesla je odredio da prijem bude tačno u 3 sata poslije podne u “plavom salonu“ u hotelu Valdorf Astoria, u kojem je on živio i bio nastariji stanar. I mi smo bili tačni; u tri sata unišli smo u određeni salon, a iz pobočne sobe izašao je g. Tesla, visok, prav kao svijeća i suhonjav. Posle ličnog upoznavanja povela se riječ o našoj katastrofi u Srbiji i Crnoj Gori i inače o srpskoj borbi, pa je došla riječ i o našoj neslozi u Americi. Dr Nikolaj je predlagao, da bi gospoda Tesla, Pupin i Radosavljević potpisali jedan zajednički apel, upućen američkom Srpstvu, da se za vrijeme rata međusobno slože, kako bi bolje mogli pomoći u borbi svojima na domu. Tesla se izvinjavao da on nije u našim društvima ni savezima aktivan, a na njih bi trebalo najprvo apelirati; nego je preporučio da to učine Pupin i Radosavljević, kao aktivni pretsjednici saveza: Soge u Njujorku i Srbobrana u Pitsburgu.

Na ponovnu molbu dr. Nikolaja, Tesla je odgovorio ovako:
“Dragi g. doktore, ja poznajem naš srpski narod, on ima svoje poglede na sve; takav apel ni bi naišao na odobravanje, a ima u nas i novinara koji bi nas potpisnike “iščibukali“ oštricom svoga pera. Nego kad ste sad iz domovine došli, zašto nijeste donijeli takav apel američkim Srbima od dva naša srpska vlada: Kralja Petra I Karađorđevića i Kralja Nikole I Petrovića?“

Tesla je ostao pri svojoj odluci, ali iz pažnje prema dr Nikolaju, uzeo je kopiju toga apela na pročitanje. Sutradan, posle susreta sa Teslom, Nikolaj Velimirović je javio Radosavljeviću: 
Bio sam kod g. Tesle. Zadovoljan sam to sam upoznao toga neobičnog čoveka. No s druge strane žalim što sam i pokušao da ga uvedem u stvari narodne… greh je odvraćati ga od njegovog posla i potrzati na drugu stranu. Ja sam sasvim usvojio njegove razloge.“

URUČENJE ZLATNE EDISONOVE MEDALJE

Osamnaestog  maja 1917. godine Tesla je bio pozvan na svečano uručenje jedne od najvećih američkih priznanja zlatne Edisonove medalje za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja.

Na ponovljene molbe upornog i dobronamernog Berenda, potpredsednika Američkog Instituta električnih inženjera, Tesla je na kraju odgovorio potvrdno. Na samoj ceremoniji predaje dogodio se zanimljiv incident. Posle svečane večere u Inženjerskom klubu, mnogobrojno društvo je prešlo u zgradu Instituta američkih inženjera koju Brajant park deli od zgrade Njujorške javne biblioteke. Učesnici ceremonije su počeli da izlaze na pozornicu, ali je Berend odjednom konstatovao da Tesla nije među njima. Nastala je potraga ali bez rezultata. Onda se Berend setio nečega što mu je u prvi mah izgledalo neverovatno. Izašao je iz zgrade prošao kroz park i kao što je pretpostavljao, ispred Biblioteke je ugledao Teslu kako se bavi svojim redovnim večernjim zanimanjem – hrani golubove. Vratili su se zajedno nazad i svečanost je nastavljena.

Te večeri Berend je održao divan govor u Teslinu čast i između ostalog rekao nešto što će se kasnije često ponavljati: “Dovoljno će biti ako kažem da kad bismo isključili iz naše industrije rezultate rada g. Tesle, svi točkovi te industrije prestali bi da rade, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bili bi neosvetljeni, naše fabrike mrtve i dokone. … Njegovo ime obeležava…. Iz njegovog rada proizašla je revolucija u elektrotehnici.“

Tesla je odgovorio neobično:
Mogu da kažem da sam u srcu duboko religiozan, mada ne u otrodoksnom značenju reči, i da se odajem stalnom zadovoljstvu uverenosti da najveće tajne našeg bića tek treba da budu protumačene i da, uprkos svim suprotnim dokazima čula i učenjima suvih i egzaktnih nauka, ni sama smrt neće značiti kraj divnim metamorfozama čiji smo svedoci. Na taj način sam uspeo da održim nepokolebljiv mir svesti, što me čini otpornim protiv nevolja, kao i da postignem zadovoljstvo i sreću do te mere da mogu da je izvlačim čak i iz tamnije strane života, iskušenja i patnji.“

U SVETU KOJI GA NE RAZUME – TESLINA DUHOVNOST

Mnoge žene su u toku Teslinog života pokušavale da mu priđu, ali bezuspešno. Među njima su bile lepotice, Flora Dodž, Laaza Kostić naš veliki pesnik provodadžisao je vezu Lenke Dunđerski i Tesle, ali takođe bezuspešno.

Teslina veza sa ženskim principom kosmičke egzistencije bila je dublja od prostog fizičkog plana. On nije bio naučnik koji je učio iz knjiga ili od drugih ljudi, već neposredno iz zbirke kosmičkog znanja zapisanog svuda u prirodi. On nije bio mislilac suprotnosti već dubokog jedinstva.

Imao je svoj tajni izvor kosmičkog principa ženske energije – belu golubicu, koja je bila njegova najveća ljubav i ujedno mistični vesnik njegovog kraja i preobraženja.

Na fotografijama iz 1929. na Teslinom licu uočljiv je detinjastvo radostan i tajanstven osmeh. Velika ekonomska kriza olakšala mu je životnu svakodnevnicu. Otpustio je sekretarice, odjavio kompaniju, zatvorio crtački biro. Opustio se, otvorio i postao pristupačniji. Tada je dao mnogobrojne intervjue o svojim navikama, željama, približio je sebe običnom čitaocu, objasnio mnoge motive svojih postupaka:

“Za razliku od većine ljudi mojih godina, ja nisam obeshrabren i ogorčen gubitkom mladosti. Nisam umoran od Života i ne žudim za odmorom. Osećam se ispunjen energijom. Imam još toliko zadataka da ispunim da ne mogu sada da umrem. Nemam vremena. Želim da protegnem svoj život na još mnogo, mnogo godina. Upravo sada osećam da lako mogu da stignem do sto, a trebalo bi i da idem dalje od toga. Mislim da ću uraditi velike stvari za svet ako se moj život produži. Sve što mi treba je neprestana energija i Vreme – dragoceno vreme da uradim mnoge projekte koje sam zamislio. Ne trebaju mi ideje niti mentalna stimulacija. Imam mnogo toga, previše toga. Vreme da ispunim svoje planove je sve što zahtevam.“

Od 1926. godine, počeo je da slavi rođendane pozivajući novinare u svoj hotel, i priređujući im ručak ili koktel pričao o svojim najnovijim idejama. Govorio im je o svojoj novoj teoriji gravitacije, otkriću motora koji radi na kosmičke zrake, izražavao sumnju u mogućnost dobijanja atomske energije. (“Nikola Tesla otpočinje svoj 78. rođendan radom na revolucionarnom energetskom projektu, i takođe, dovršava proces fotografisanja ljudskih misli. Svojim bajkovovitim naučnim teorijama Nikola Tesla četrnaest novinara ostavlja bez daha“)

“Pravi razlog nacionalnih propasti je nesposobnost čovečanstva da razrešava socijalne, moralne i duhovne probleme“.

Materijalna egzistencija nikada nije sama po sebi bila Teslin cilj. Smisao njegovih životnih težnji od detinjstva bio je očuvanje integriteta sanjalačkog duhovnog života i tome je sve podređivao. U ovome je i glavno objašnjenje njegovih velikih poslovnih neuspeha:

“Moj me je rad uvek oduševljavao, bio je beskrajan izvor zadovoljstva; svi moji radovi bili su radovi ljubavi. nikada nisam imao osećaj ropstva, koje često pritiska ljude, to smrtonosno osećanje da moram raditi za druge do kraja svog Života. Pošto volim svoj rad iznad svega, jedino je prirodno da ću želeti da ga nastavim do smrti. Ne želim godišnji odmor – nikakvo opuštanje od posla. Kad bi ljudi birali životno zanimanje u skladu sa svojim temperamentom, sveopšta količina sreće bi ogromno narasla u svetu.“

NAUČNIK KOJI NAM TEK DOLAZI – ČIJE GLAVNE IDEJE TEK TREBA USVOJITI I OSTVARITI

“Ne radim više za sadašnjost već za budućnost!“ rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku pre više od sedam decenija, “Budućnost je moja!“

Izumitelj neizmenične struje, polifaznih motora i generatora, rotaciononog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj na čijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, radio je decenijama potpuno usamljeno na naučnom objašnjenju kosmičkih procesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duhovno, isto onako kako je to učinio u svojim praktičnim pronalascima.

Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takosvanu Teslinu zavonicu, indukcioni motor i međunarodnu jedinicu za merenje jačine magnetnog polja. Mnoge činjenice o njegovom životu i neobičnom stvaralačkom daru pale su u zaborav. 

Najplodnije razdoblje svog stvaralaštva Tesla je proveo u Sjedinjenim Američkim Državama. Patentirao je preko 700 pronalazaka u SAD-u i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su danas neponovljivi.

Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla se povlači u naučnu anonimnost sve do smrti u januaru 1943. godine. Umro je sam, u hotelu Njujorker, ne tražeći lekarsku pomoć.

Zašto Teslin rad, toliko godina posle njegove smrti još uvek privlači savremene naučnike? Koje odgovore to oni traže u Teslinim dnevnicima i beleškama i šta očekuju od proučavanja njegovog naučnog nasleđa?

Tesla nije bio samo tehnološki i naučni um već i filosof prirode, čije su vizije prirodnih zakona i principi pronalazačkog rada bili podjednako duboko lični i duboko kosmološki. Ako zanemarimo one koji su u Muzeju među Teslinim spisima uzalud tražili nacrte “tajnih oružja“, ostaće nam da objasnimo zašto inženjeri “novih tehnologija“, kao i zagovornici “ekološki bezbednih energetskih izvora“ decenijama pokušavaju da odgonetnu Teslinu neobjavljenu, a koliko se zna , i nenapisanu, “teorijsku fiziku“.

Njihov cilj je rekonstrukcija Teslinog razmišljanja o fizičkoj realnosti i njegovog danas nepoznatog sistema naučnih pretpostavki od kojih je polazio u svom radu. Zna se da je imao shvatanje elektromagnetike drugačije od onog koje je usvojila univerzitetska nauka, drugačije je rezumevao gravitacionu silu, imao svoje viđenje strukture materije, nesaglasno sa važećim. Ovome se ne bi morao pridati nikakav značaj da njegovi eksperimenti nisu bili tako efektni, zapanjujuće precizni i često davali samo njemu predvidljiv rezultat. Koristeći jednostavnu matematiku i nama nepoznatu logiku, Tesla je uspevao da u praksi postigne neuporedivo više od mnogih svojih savremenika. Ta sposobnost Teslinog uma da vidi i misli saobrazno samoj prirodi jeste ono što će naučnike večno dovoditi u Teslin Muzej.

NAUČNI PUT NIKOLE TESLE ČEKA DA BUDE SHVAĆEN I NASTAVLJEN

Bio je u stanju (što bez pandana u istoriji fizike, pa i čitave nauke), da matematičke principe Platonovog sveta ideja, transformiše u geometrizirane predstave i da ih opredmeti u obliku radnih modela. To je bio njegov osnovni metod. U svom umu on bi “popravio“, ili “posdesio“ aparat, da “radi“. Kada bi ga kasnije napravio od pravih žica i drugog materijala, on bi zaista radio i u laboratoriji. I nikada mu se, o tome sam svedoči, nije dogodilo da takva jedna zamisao ne odgovara prirodi, odnosno ne proradi kao fizički prototip.

Njegova metoda je u poređenju sa drugim velikim vizionarima u nauci, sasvim izuzetna. Majkl Faradej je, na primer, sličnno Ajnštajnu, u trenutku naviranja ideja dobijao kinestetički predosećaj, (pritisak i kretanje u predelu stomaka) pri čemu je doživljavao neku vrstu psihičkog stresa u trenutku naviranja ideja. Mendeljejev je sanjao Periodni sistem elemenata i to ga je video u tri dimenzije i u vrlo živim, gotovo vatrenim bojama, što j eredovna karakteristika svih prekognitivnih snova. Ali je na hartiji nacrtao sliku iz sna u samo dve dimenzije. Hemičar Kekule sanjao je zmiju kako grize sebi rep i došao na ideju da nebzolov prsten (ciklični ugljovodonik) predstavi u tri dimenzije. Tako je zvanično nastala stereohernija, u snu. Ali ovo se dešavalo vrlo retko, pojedinim ljudima i u samo određenim trenucima. A Tesla je bio u tom psihičkom stanju čitavog svog života, decenijama i decenijama, jer je uvežbao da neprestano održava određenu duhovnu i kreativnu permeabilnost. 

“Verujem u jednog Boga koji nije opisan u postojećim religijama“ govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bog pitagorejski, Bog Nebića Prostora i Mase, Bog ujedno i tvorac temporalne beskonačnosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog kosmičkog zakonodavstva.

TEORIJA KOJA NEDOSTAJE

Smatrao je da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum, a da je materija kompleks elektromagnetnih oscijalacija organizovanih po matematičkom algoritmu. Verovao je da je zakon rezonancije najopštiji prirodni zakon koji eleminiše vreme i distancije i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama prostih i složenih rezonancija (vibracija fizičkih sistema) čija je osnova isključivo elektromagnetska.

Tesla je bio čovek čija osnovna filozofska logika i aksiomatika mišljenja uopšte ne pripadaju savremenoj epohi. Kao misaono biće Tesla se može datirati pre pojave Sokrata, u muzej Grčke kosmološke filozofije. Nije slučajno što je on rođen na Balkanu gde je čitava antička civilizacija i nastala nešto malo južnije, takođe na Balkanu. Reč je o istom geomagnetskom informatičkom polju, odnosno algoritmu zajedničkom za evoluciju neuralnih struktura Pitagore, Demokrita, Melisa, Platona, Zenona i Tesle.

TAJNA VATRENIH LOPTI

Tesla je uspevao da u laboratorijskim uslovima proizvodi složene energetske strukture, koje je nazvao “vatrene lopte“. U prirodi je ovaj fenomen poznat kao “kuglaste munje“. Njih je, pored Tesle proučavao i ruski akademik Pjotr Leonidovič Kapica, ali nije mogao da ih kontrolisano proizvodi bez Teslinog rezonantnog transformatora. 

Danas, fizičari braća Korum, u Americi, sa izvesnim uspehom reprodukuju neke od Teslinih eksperimenata i uspevaju da dobiju, pri gašenju transformatora, “vatrene lopte“ koje traju vrlo kratko i čiji je prečnik svega oko tri milimetra. Prema podacima i činjenicama koje su istorijski verifikovane, Tesla je pravio “kuglaste munje“ veličine fudbalske lopte, držao ih u ruci, stavljao u kutije, zatvarao poklopce i najzad vadio iz kutija. To su bile potpuno stabilne strukture, koje su trajale minutima. Dakle, Tesla je o tome znao mnogo više nego današnja nauka, tj. poznavao je tajnu fuzije hladne plazme u slobodnom prostoru.

TESLA KAO JASNOVIDAC

Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono što bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihološka, odnosno izmenjena stanja svesti. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, svakako je bez pandana u istoriji nauke. I pored više od 150.000 dokumenata koje danas čuva Muzej Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naučnog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac.

On je dolazio u određena psihička stanja i to je bila njegova metoda, koja u stvari može da se poredi samo sa sličnim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o čemu pričaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog čoveka, a on je oduhovio fiziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, čitavim svojim životom i radom postavio je osnove posthrišćanske civilizacije Trećeg milenijuma. I pored svega toga, njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali će to morati da se ponovo vrednuje. Tek u budućnosti dobićemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuviše ispred i iznad današnjih naučnih metoda.

Poznati hinduistički učitelj Vivekananda, član Ramakrišnine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogućnost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorškoj laboratoriji 1896. godine i odmah poslao pismo svom indijskomkolegi Alasingu, opisujući susret sa Teslom sa strahopoštovanjem i bezrezervnim divljenjem: “Ovaj je čovek sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (…) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega živo biće i sa kojim on razgovara i naređuje mu (…) Radi se o visoko spiritualnoj ličnosti. On bez sumnje poseduje duhovnost najvišeg nivoa i u stanju je da prizove sve naše Bogove (…) U njegovim električnim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naši Bogovi: Višnu, Šiva… a osetio sam prisustvo samog Brame.“ (Swami Vivekananda works, Epistles – pisma, Vivekananda Centrum, Washington, USA)

PUT TESLINE VREMENSKE FIZIKE

Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola, menja se geometrijski raspored magnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora, isključivo promenom vremenske komponente. Kretanje je asinhonicitet.

Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo za ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraživanja “paralelnih svetova“ sam, u tišini, ne objavljujući rezultate. Po svemu sudeći, izradio je aparat za podešavanje elektromagnetskih oscijlacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj način uspoe da bez napora komunicira sa vremenski pomerenim realnostima.

Proučavao je s podjednakim uspehom fizičku osnovu psihe kao i psihičku osnovu fizike. Tako je došao do presudnih generalnih zaključava: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najopštiji prirodni zakon – zakon rezonancije i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama rezonanci čija je osnova elektromagnetska.

Tesla je smatrao istinitom Budinu ideju o “ja“ kao iluziji.

Zaista, mi nismo ništa drugo do talasi u subjektivnom prostoru i vremenu i kada ti talasi isčeznu, iza materijalnih nas ne ostaje ništa… Nema prostorno-masenog individualiteta. Ne može se reći da talas u okeanu ima takvu individualnost. Postoji samo iluzorno sledovanje talasa jednog za drugim. Vi niste ista osoba koja ste bili juče; i ja sam samo niz približnih egzistencija, ne potpuno istih. Ovaj lanac je ono što proizvodi dejstvo trajnosti, slično pokretljivosti slike, a ne moja subjektivna i pogrešna predstava o mom realnom životu“.

BIO DATA VELIMIRA ABRAMOVIĆA

1952 – Rođen u Beogradu, Srbija
1967 – Zbirka poezije “Emsep“
1985 – Doktorska disertacija “Problem kontinuiteta u prirodnoj filosofiji Lajbnica i Boškovića”
1989 – Profesor Teorije filma, Univerzitet umetnosti, Beograd
1990 – Profesor Istorije ideja i pojmova vremena, prostora i materije u prirodnim naukama, centar za multidisciplinama studije Univerziteta u Beogradu
1992 – Osnivač i glavni urednik naučno-filosofskog časopisa “Teslijana“
2001 – Osnivač privatne filozofske škole “Institut za nauku o vremenu“, Barajevo, Srbija; Seminar za primenjenu metafiziku
2003 – Urednik teozofskog magazina Delphis, Moskva
2004 – Član Ruskog interdisciplinarnog temporološkog seminara, Državni univerzitet Lomonosov, Moskva
2007 – Dekan Fakulteta “Akademija umetnosti, Beograd
2009 – Monografija o Nikoli Tesli “Svetlost koja se ne gasi“
2010 – Osnivač privatne naučne tribine Tesline kosmološke studije, Beograd
2011 – Rusko/Srpski Institut za Fiziku Etra, Beograd/Moskva
2012 – Posle 37 godina istraživanja počinje rad na formulisanju teorije Osnovi nauke o Vremenu sa glavnom hipotezom da je Konstantna Sadašnjost čiji su matematički modeli Tačka i Nula – jedino vreme Fizičke realnosti, što dalje vodi do redefinisanja sile, mase i energije i eksperimenata kontrole temporalnih svojstava fizičkih i bioloških sistema kao najpoželjnijem rezultatu u čitavoj istoriji nauke.
2013/15 – Radi na Osnovama nauke o Vremenu u Barajevjskoj šumi, 37 kilometara južno od Beograda

__

Citati iz knjige: “Tesla evolucija svesti čovečanstva” 
Autor: Prof dr Velimir Abramović
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature o Nikoli Tesli. HVALA.

PRODAVNICA ISTINE – BOJANA BLAŽEVIĆ | CITATI IZ KNJIGE

PRODAVNICA ISTINE – BOJANA BLAŽEVIĆ – CITATI IZ KNJIGE

Prodavnica istine – Bojana Blažević – Citati iz knjige

UVODNA RIJEČ – ŽANA POLIAKOV

 

Život nije digitron.

Ako intuiciju kompenzuješ razumnom kalkulacijom, kriješ sebe od sebe.

Rađamo se i umiremo sa očekivanjima koja nisu ostvariva.

Jer kad sebi daš slobodu, daješ slobodu i drugima.

Mnoštvo je unutrašnjih zidova koji drže ljubav izvan nas. Sve što privlačimo u svoj život ima veze sa time koliko možemo da volimo.

Ljudi često vjeruju da za njih ne postoji prava osoba. Ili da nisu dostojni ljubavi. Lijek je uvijek isti – upoznati sebe.

_

Nesvjesno pravimo negativne scenarije o budućim događajima radi pretjerane opreznosti, iz straha da ćemo napraviti grešku, a pri tome zaboravljamo da je budućnost baš onakva kakvom je mi kreiramo i da je naš osjećaj u sadašnjem trenutku mjera za procjenu, ne osjećaj koji projektujemo na budućnost.

Ako ste duboko i predano radili na sebi, ako ste uvijek spremni zagristi svoju istinu, ne bojte se da će vam se desiti iste stvari. Vi niste isti. Doživljaj da nam se dešavaju iste stvari se dešava samo ako mi reagujemo na isti način. Kada predišemo umjesto da reagujemo, nakon nekoliko minuta ili sati važnost situacije je minimalna, kao da se ništa nije ni dogodilo.

_

MUDRA TEHNIKA

Postoji jedna mudra tehnika koja kaže da na sve situacije i pitanja prema kojima osjećaš nelagodu ne odgovaraš dok ne prođe 24 sata… Nakon 24 sata tvoj odgovor neće biti nimalo sličan onom nakon dva minuta. Nakon 24 sata ćete vidjeti koliko se radi o vašem egu, vašim umišljotinama, ograničavajućim vjerovanjima i ludilu sopstvenog uma.

Ako ti nešto zaista smeta, nauči da se suprotstaviš. Poravnaj energije. Onako filmski, sve sa izbačenim stvarima sa balkona ili snažno zalupljenim vratima. Nije važno kako, važno je da poslije nema ljutnje i zamjeranja, jer suprotstavljanje nije stvar ljutnje već tvoje snage i energetskog poravnanja.

_

Kad otvorim oči ujutru prisjetim se ko sam, a ne koje su mi obaveze. Ne propuštam jutarnji pogled u nebo i ulazak svježeg vazduha u životni prostor.

Evo i nekoliko ključnih pitanja koja će vam pomoći da budete sami svoj life-coach, da izmjerite svoj kapacitet za primanje dobroga u svoj život:

Oni koji te istinski vole, vole te još jače onda kada je to potrebno.

Život je toliko nepredvidiv i čaroban da me svi pokušaji upiranja i manipulisanja životom sada dobro nasmijavaju. Ne znam u šta ću vjerovati sutra, ali danas znam da osjećanje istinske ljubavi nestaje kao zbir dva sabrirka: “kapacitet za dobro“ i “nemam šta da izgubim“.

Kako ćete ostvariti bliskost, biti prepoznati, voljeni, opušteni i slobodni u odnosu sa novom osobom ako to niste uspjeli sa svim postojećim osobama u životu – ako niste uspjeli biti bliski sa sobom.

Srodne duše su već tu i od njih možete da počnete. Slavite svoje prijatelje, dijelite sebe sa njima, otkrijte nove nivoe bliskosti i budite toliko iskreni i kada osjećate strah da će vas napustiti čim progovorite. Jer neće. Oni koje istinski volimo istinski vole nas.

Izgovorite sve ono što ste prećutali i odmah ćete znati na čemu ste, znaćete kakva je osoba pored vas, da li je istinski volite  da li ona istinski voli vas. Vremenom govoreći svoju istinu, naučićete i kada, kako i kome pokazati svoju ranjivost. A tok će uraditi svoje. Probudićeš se jedno jutro sa osjećanjem istinske ljubavi u sebi.

_

Ponekad morate da se suočite sa ograničenjima na sve strane – da biste shvatili da je vaša trenutna realnost u stvari ostvarenje svih vaših snova.

Kažu da je broj ljudi kojima treba da oprostimo i koji osjećaju krivicu prema nama, jednak broju ljudi koji nama treba da oproste i prema kojima mi osjećamo krivicu… Ima smisla i olakšavajuće djeluje.

Drži se onoga što imaš i sve ostalo prepusti Bogu. Nema odluka i planiranja. Nema planiranih putovanja. Nema uplaćivanja unaprijed. Samo inspiracija u trenutku, ništa ni minut prije, ni minut kasnije. To nije moj posao sada.

Kod mene je prihvatanje uvijek prvo. I onda se upitam šta je najbolje što biram upravo sada iz ove trenutne situacije? Šta da mislim, šta da uradim, gdje da idem. I pustim da me vodi ono nešto. Vođstvo i samo vođstvo.

__

Stvari nisu tako velike i ružne, one su samo stvari. Mi ih činimo većim nego što jesu kako bismo se zakopali u njima.

Bila sam više nego ok sa svojim sadašnjim žvotom. Ali prosto i dalje mi je nedostajalo to Žao mi je… Mora da sam neki veliki obožavalac razumijevanja. Ono je nekako ljudskakost, suptilno, kao nježni pokrivač koji prekrije svu našu zbunjenost i vrati nam ljudskost i toplinu.

I onda sam shvatila… Ako sam toliko željela to Žao mi je, treba da postanem Žao mi je osoba – osoba koja je sposobna da kaže drugom iskreno Žao mi je, ali i da primi isto to. Koliko god vremena je prošlo. Nikad nije kasno da kažemo žao mi je.

_

Želim ti sreću. Ne baš.

Nije tako lako kao što se prave da jeste. Osipam se od one priče u Ričard Gir budističkom stilu koja kaže da svakoj osobi koju sretnemo u sebi kažemo „želim ti sreću.“. To kao poništava sav taj bijes, ljutnju, ogorčenost, krivicu. I dont think so. Znam ženu koja je zatekla u krevetu muža sa najboljom prijateljicom. Recite njoj da upotrijebi ovu ričardgirovsku afirmaciju. Garantujem da bi sav bijes eskalirao sa 5 na 105 na emotivnoj skali.

Ljudi pišu knjige da bi iscijelili ove emocije, idu u manasitre, mole se iz dana u dan, povlače se iz javnost, mršaju, debljaju se, plaču, tuguju, iscjeljuju se, kriju se. I ko zna šta još. Herojski je i magično dati sebi vremena da zavoliš svoje sjenke, prigrliš svoj stid, tugu, krivicu, jer tek kad ih uzmeš u naručje možeš slobodno ići putem svoje svrhe i shvatiti šta je self love. Self love nisu afirmacije. Self love je nježno prihvatanje emotivnosti u svoj njenoj punoći. Self love znači zavoljeti svoj stid i sve ono o sebi što kriješ. Sve svoje autentične i manje autentične priče. Sve svoje sjenke.

ForGIVE if you want to GET love.

Oprostiti znači dopustiti da nešto umre u nama. Da umre ideja, vezanost, nada, želja, suze, tuga, ljubav, energija. Dopustiti da umre. Da se raspadne samo od sebe. Ljudi se boje ovog umiranja. Baš zbog toga većina će izbjegavati padove, rizike, velike ljubavi i promjene. I samo nekolicina zna da vremenom prestaneš da se bojiš umiranja. Jer svaki put kada doživiš smrt smrti, dobijaš novi život.

Kolačić istine: Šta danas treba da umre u meni?  (prazan list, papir i olovka..)

_

Samo zato što ne vidimo ne znači da se ne dešava.

Prvi poljubac: Periodi transformacije ponekad traju dugo. Toliko dugo da se nekada čini da se ništa ne dešava. A kada se ne dešava ništa, tada se u stvari dešava sve.

Drugi poljubac: Kada biramo društvo, važno je zapitati se da li nam se sviđaju osobine i ponašanje te osobe.

Treći poljubac: Ne pokušavajmo da impresioniramo, već da izrazimo sebe i kad smo sa drugima.

  • Kada jednom napokon damo sebi dozvolu da budemo slobodni, automatski puštamo i druge na miru – da budu ono što jesu. Odakle nama uopšte pravo da mislimo i govorimo kako bi neko trebao drugačije, bolje? Da li biste ikada poželjeli da vama to neko govori? Ne vjerujem.

Četvrti poljubac: Pain or pleasure? U životu se prepliću i jedno i drugo. Ali mi i dalje biramo mjeru. Mi i dalje hranimo. Jedno. Ili drugo.

Peti poljubac: Radost je izbor. I radost se uči. Učimo puštati one uz koje nam se gasi plamen, smanjuje životna energija. Ono što nas privlači ne mora nužno da bude ono što ćemo izabrati.

_

Privlačimo samo ono što emitujemo.

_

Mrtve ljude ne volim ni da srećem ni da imam za prijatelje. Bolje jedan kvalitetan ludak nego deset osrednjih mrtvaca.

Trenutno mirovanje izvana je veličanstveno manifestovanje iznutra.

Kada se opustimo, onda možemo da biramo i uzimamo ono što želimo iz šarenila koje konstantno dolazi do nas. Dolazi ako se opustimo.

Neko čega tornado da ga pogura. Neko frajera. Neko Boga. E mene je u novu priču pogurala osrednjost. Život koji nije dovoljno loš da bilo šta promijenim. I urođeni dar za gađenje prema osrednjosti.

_

Kao što Tanja Vojtehovski reče, u životu se ne radi o mogu ili ne mogu, već o hoću ili neću. Jer kad hoćeš, onda znaš i da možeš. I da je sve moguće.

­_

Čovjek uguši ono najbolje u sebi kako bi bio voljen i prihvaćen od strane drugih. I onda postane bezlični i bezuspješni pokušaj savršenstva. Savršenstva koje ostaje teret. Mir koji ostaje teret. Praznine koja postaje nepodnošljiva. Lažna. Puna stida. Skrivena.

Svojim prisustvom možemo donijeti nove, divne stvari drugima i uljepšati dio njihove stvarnosti, ali generalno drugoga ne možemo usrećiti. To nije naš posao. Jedina osoba koju možete usrećiti ste vi sami. A onda, kada usrećite sebe, stvorili ste rezervoar radosti i imate šta podijeliti i sa drugima.

Pogledaj koliko si prihvaćen/a od drugih i znaćeš koliko si prihvatio/la sebe.

_

Iz naslova: PRISUTNOST JE NOVA PRIVLAČNOST

Dok razmišljaš koga nema i čega nema, život se dešava ovdje i sada. Neko se dešava, dolazi, prolazi. Nešto se otvara, upravo dolazi. Pogledaj okolo… Da li vidiš? Koliko ste bili odsutni, u mislima tražeći nekoga ko više nije tu? Ili tražeći nekoga ili nešto za čim žudite da dođe? A koliko puta je nešto došlo do vas dok ste mislima u prošlosti ili budućnosti?

Obratite pažnju na to u narednih nekoliko dana. Kada nešto dođe do vas, da li ste bili prisutni ili ne? Takođe, možete obratiti pažnju i na to kakve ljude privučete. Šta ste tražili u mislima tada kad vam se ta osoba javila.

Svijet je danas prodavnica alata za prisutnost. Tai chi, joga, meditacija, pentranje na planinu, svakodnevna praksa u 5 ujutru, šta god. Ali život je ipak dao finalni dodir na ovu temu. Gledajući druge, učimo o sebi. Koliko sam puta bila odsutna u svojim patnjama dok je nešto prolazilo pored mene. Milion sadašnjih trenutaka. Milion ljudi, prilika. No dobro, kad znaš bolje, radiš bolje… Ko se sada smije najslađe se smije.

Sutra je laž. Sutra ne postoji. Sve nam dolazi ovdje i sada. Vidite one koji su sada tu, osjetite njihovu dušu, čujte šta vam govore i podijelite s njima njen dio. Oni to zaslužuju. Svi to zaslužuju. Slušanje… Slušanje je davno zaboravljena umjetnost. Razne vrste slušanja. Slušanje čovjeka sa potpunom pažnjom, slušanje tišine. Slušanje duše… Slušajte. I unutar svakoga ćete čuti pjesmu koju ranije niste čuli.

_

Iz naslova: NOVA GODINA STARA ILUZIJA

Na ulazu u jedan grad putnik naiđe na staricu koja je sakupljala ljekovito bilje. On je upita:

  • Dobar dan bako! Možete li mi reći kakvi su ljudi u ovom gradu?
  • Kakvi su bili tamo odakle dolaziš, sine? – Upita ona
  • Bolje ne pitaj. Sebični, pakosni, samo na sebe misle i gledaju kako da drugome naude.
  • Eh, sine moj, takve ćeš i ovdje naći! – Odgovori starica i nastavi sakupljati biljke. Malo kasnije naiđe putem drugi putnik, koji postavi isto pitanje:
  • Dobar dan, dobra ženo. Kakvi su ljudi u ovom gradu?
  • Kakvi su bili tamo odakle dolaziš, sine?
  • Dobri su bili majčice. Gostoljubili, srdačni i dobrodušni, spremni da pomognu, veseli… Baš mi je bilo žao kada sam ih, zbog posla, morao napustiti.
  • Da, da… Takve ćeš i ovdje naći sinko… – odgovori starica veselo.

Kakva će vam biti sledeća godina? Pa onakva kakva vam je bila i prošla. Kakav vam je život bio do sada, biće i od sada. To je jedini istinit odgovor na željena predviđanja.

Ako želiš sudbinu i karmu, imaćeš karmu. Ako vjeruješ u nedovoljnost bilo čega, nastavićeš da kukumavčeš o svemu što nedostaje i tebi  drugima. Ako čekaš da se život promijeni, čeka i on tebe u istoj mrtvoj trci. Ako govoriš životu da je nemilosrdan i nepravedan, on će ti potvrđivati da je tako.

Svijet je uvijek ogledalo. I svaka misao je dijalog sa životom.

_

Riječ DOSADA ima u sebi riječi DO SADA.

Zar savršeno ne govori o tome gdje treba da gledamo i dokle treba da idemo? Uostalom, ako vas drugi do sada nisu uspjeli zabaviti u životu, zašto mislite da će od sada to uspjeti? Možda da pokušajte sami?

_

LJUDSKO UPOZNAVANJE

Recimo ljudsko upoznavanje. Ljudi nesvjesno pokušavaju da impresioniraju jedni druge. Predstavljaju se kao savršena bića, vaskrsnule Bude, prosvijetljeni pjesnici.

Odmah krenu da nabrajaju svoja postignuća i stremljenja, što je potpuno nebitno. Bitno je ono što je ispod. Njhova energija. Vibracija.

Ne donosite zaključke o osobi koju ne poznajete.

Ili znajte da sve što zaključite o njoj govori o vama. Ne zaboravljajte princip ogledala. Nikada. Umjesto traženja nedostatka i slabosti druge osobe, slušajte, slušajte, slušajte. Dajte sebi i drugoj osobi vremena. Odložite zaključivanje za sutra koje ne postoji.

Uvijek imate šta naučiti od drugoga.

Ili je svako u nečemu stručnjak. I vi ste. Neko upravo uči od vas i vi učite od nekoga. Zadržite širu perspektivu i zahvalite se za učenje.

“Vaše pretpostavke su vaši prozori u svijet. Operite ih s vremena na vrijeme ili svjetlost neće moći da uđe.“ – Isaac Asimov

_

Iz naslova: TALENTOVANA ZA LJUBAV

Vidjeti, spoznati, osjetiti da si okružen ljubavlju je danas najvažniji talent. Talent za ljubav se razvija, u njega se stalno investira, a ništa se ne plaća. A još dobiješ i bonus sposobnost da primiš ljubav slobodno, da se ne bojiš tog nedokučivog beskraja.

Ljubav je jedina stvar na svijetu koja može da nas šokira, sve ostalo je izlizano. Da je voljeti lako, volio bih svako. Zar nije danas najveći talenat voljeti?

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe.

Ljubav nema ništa niti se ona može imati;

Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

_

Iz naslova: SPECIJALNI MUŠKARAC ILI SVETI ODNOS

“Budite prisutni za sve prisutne. Za svoju djecu, sestre, prijatelje, klijente, roditelje, partnere, pse, mačke. Budite ovdje za sve. Za svijet. Svijetu si potreban baš ti. Svako jutro kad se probudiš, probudi i svjesnost. I odmah prestai da izlistavaš trenuetke. Šta si dobro uradio. Gdje si zgriješio. Krivica je beskoristan osjećaj zbog kojeg propuštamo sadašnjost i unaprijed uništavamo budućnost.

Svakog trenutka možemo odabrati misao straha ili misao ljubavi.

Svaka osoba koju sretnete je vaš spasilac. Svaka nesposobnost te osobe da voli. Svaka vaša osuda te osobe je osuda protiv samog sebe. I dok god je posmatrate kao onog koji nije uradio dovoljno dobro, još niste naučili voljeti. Jer tek kada počnete imati misli ljubavi o svim drugima, moćićete ljubavlju ispuniti sebe.

Život nam pruža mnogo, mnogo prilika. Da priznamo, da odlučimo, da koraknemo. Ali ne i nebrojeno mnogo. To je dobro znati, ali to često zaboravljamo jer jurcamo. Život nije generalna proba. Postoji tajming za sve. Naše je da usporimo i usklađujemo se sa tim. Znate onu: prebrzo je živio.

_

PRIUŠTI SEBI SVOJ SAN

Možda uopšte nije tako velik kao što se čini. Potrebno je samo da pređeš sa maštanja na prvi korak. Bez obzira na godine. Bez obzira na to koliko vremena imaš. Bez obzira na lijepe i manje lijepe distrakcije oko tebe. Bez obzira na to šta drugi kažu.

Jer tvoj san će eti istog časa izbrisati umor. Jer tvoj san će ti istog časa dati slobodu. Tvoj san će te pomladiti i ohrabriti. Tvoj san će te naučiti da nije važno kako. Tvoj san će te okrijepiti i vratiti.

Kako da znaš da je taj san zaista san tvoje duše? Jednostavno znaš. Putovanje do njega se čini kao tvoja najveća životna avantura. Putovanje je dovoljno da rasplamsa vatru u tebi. Putovanje je nagrada. Ostvarenje je Božiji bonus.

_

U SNOVIMA TVOJE DUŠE

Kreiraj relaksirajuću atmosferu i okruži se figuricama, svijećama ili drugim detaljima koje voliš i koje te opuštaju. Razmisli o svojim ciljevima i odredi deset ciljeva koje želiš postići u ovoj godini.

Zatim između njih izbaeri tri najvažnija cilja i na kraju odredi prioritete među ova tri cilja kako bi vidjela koji od njih je za tebe u ovom trenutku najvažniji.

Sada kada imaš napisane ciljeve, prođi kroz akronim ISTINA i oslušni svoju dušu u pogledu ovih ciljeva. Da li to stvarno želiš? Da li to želi tvoje istinsko Ja?

Iscjeljenje

Šta ti intuicija govori o važnosti ovog cilja za tebe i tvoj život? Kako taj cilj doprinosi tvom zdravlju? Kako poboljšava odnose sa drugima?

Saosjećanje

Kako te ovaj cilj čini boljom osobom? Kako te ovaj cilj povezuje sa drugima? Da li ovaj cilj snažno budi tvoje emocije? Kako ovim ciljem doprinosiš svijetu? Da li ovim ciljem možeš da dotakneš druge i kako? Da li su drugi uključeni u ovaj cilj i kako?

Tvoj

Da li i kako ostvarenjem ovog cilja ostavljaš trag za sobom koji je uzvišen i plodonosan? Da li je ovaj cilj ranije postojao u tebi? Da li i na koji način te ovaj cilj oslobađa? Da li ti ovaj cilj daje osjećaj lakoće? Da li putovanje do ovog cilja djeluje kao avantura tvog života?

Inspiracija

Da li i na koji način te ovaj cilj pokreće? Da li osjećaš zanos pri pomisli na ovaj cilj? Da li ti ovaj cilj izmami radost u srcu i osmejh na licu? Kakvu energiju ti daje ovaj cilj? Da li ovaj cilj živi duboko u tebi? Kako znaš?

Novo

Da li je ovaj cilj nešto novo za tebe? Da li si to ikada prije radila? Ako jesi, šta je novo u njemu što ćeš uraditi drugačije? Kako ćeš se osjećati kada to uradiš? Kako ćeš se osjećati kada ostvariš san svoje duše?

Autentičnost

Da li ovaj cilj oslikava tvoju prirodu, tebe, baš ovakvog kakav jesi? Da li ovim ciljem izražavaš sebe? Da li se osjećaš kreativno pri pomisli na ovaj cilj? Da li te ovaj cilj čini jedinstvenim i specijalnim? Da li imaš dar da ostvariš ovaj cilj baš na ovaj način koji si izbabrao? Da li ti je zabavno da ostvariš ovaj cilj? Da li ovaj cilj uključuje i slavi i tvoje tamne i svijetle strane? Da li ovim ciljem otkrivaš sebe pred drugima, baš onakvog kakav jesi?

P.S.

Slovo S može da znači i SKLAD. Da li osjećaš potpunu usklađenost sa ovim ciljem? Ako ne, možeš da počneš sa usklađivanjem kroz meditaciju, da osjetiš koji dio tebe se opire i protivi. Ukoliko i dalje to bude tvoj cilj, možeš da radiš na otpuštanju ograničavajućih uvjerenja i otpora, kao i na vizualizaciji željenog slajda ostvarenog cilja i procesa ostvarenja cilja.

__

JUTARNJA MOLITVA

Dragi Bože,

Predajem ovaj dan Tebi.

Neka moj um ostane usmjeren na sve stvari satkane od Duha. Neka ne budem izazvana da se udaljim od Ljubavi. Kako počinjem ovaj dan, otvaram se da primim Tebe.

Molim te uđi tu gdje već živiš, u meni.

Neka moje srce i um budu čisti i istiniti i neka se ne odmaknem od dobrote i svih dobrih stvari u životu.

Pomozi mi da vidim ljubav i nevinost u cijelom čovječanstvu, iza maski koje svi nosimo i iza iluzije svjetskog bola.

Predajem ti sve svoje aktivnosti ovog dana i tražim samo da služim tebi i isjcjeljenju svijeta.

Dozvoli mi da nosim tvoju dobrotu i ljubav sa sobom i da je dam drugima gdje god da idem.

Učini me osobom kakva ti želiš da budem

Usmjeri moje korake i pokaži mi šta bi ti želio da radim.

Učini ovaj svijet sigurnijim i još ljepšim mjestom. Blagoslovi sva bića.

Iscijeli nas sve i iskoristi me Dragi Bože da služim tebi kako bih spoznala radost služenja tebi. Amin.

Marianne Willliamson

_

KAKO SE POVEŽEMO SA JELENOM KAO TRENUTNIM DUHOVNIM GLASNIKOM?

Ako je i vas pronašao jelen kao trenutni duhovni glasnik, a očigledno jeste jer upravo čitate o njemu, to je znak da je došlo vrijeme za jedan snažan uzlet ka samoj sebi i intuitivnoj budućnosti.

Jelen nas uči mudrosti vremena. Pokušava da nam pokaže kako se stvari spontano razvijaju, kroz vrijeme. Ako im dopusimo da se razvijaju. On predstavlja i žensku i mušku prirodu. Simboliše nježnost i tananost obojenu snagom što omogućava duhu jelena da djeluje kada se pojave prpreke i izazov na putu.

Jelen je snažno povezan sa srčanom čakrom, što znači da je došlo vrijeme za još saosjećanja prema sebi i drugima. I kada pomislimo da smo se otvorili i da je to to, nije, možemo još.

Čak i kad bježi od onih koji ga napadaju, on ostaje dostojanstven. To znači da duh jelena u tvom životu predstavlja Učitelja koji te uči kakod a budeš blaga, odlučna i sigurna u sebe čak i u najtežim situacijama. Uči te i da blaga duša nije bespomoćna duša i kako da koristiš moćne rogove za odbranu od unutrašnjih i vanjskih prepreka.

Sa enrgijom i duhom jelena ili bilo koje druge životnje možemo da se povežemo jednostavnim usmjeravanjem pažnje i pozivom koji ćemo uputiti iz sebe. Fascinantno je kako je nekoliko svjesnih udaha i izdaha dovoljno da se povežemo sa bilo kojim elementom u prirodi, osobom ili životinjom.

Pronađi udobno mjesto kod kuće ili u prirodi, zatvori oči, pozovi ga, poveži se, upitaj, primi poruku, izrazi se, zahvali se.

_

__

Citati iz knjige: “Prodavnica istine” 
Autor: Bojana Blažević
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

JAVNI NASTUP – DEJL KARNEGI | CITATI IZ KNJIGE

JAVNI NASTUP – DEJL KARNEGI | CITATI IZ KNJIGE

Javni nastup – Dejl Karnegi – Citati iz knjige

“Nikada ne treba gledati u budućnost očima punim straha“ – E. H. Hariman

“Hrabrost je plemenitost pod pritiskom“ – Ernest Hemingvej

“ Veština držanja uspešnog govora nije dar, već nešto što se stiče vremenom“ – Vilijam Dženings Brajan

__

Nemojte misliti da je vaš slučaj posebno težak. Čak i oni koji na kraju postanu anelokventniji govornici svoje gerenacije, na početku karijere su bili zaslepljeni strahom i nervozom.

Besmrtni Ciceron je još pre dve hiljade godina rekao da svaki značajan javni govor, mora biti prožet nervozom.

Da biste usvojili što više zanja kroz ovu knjigu, brzo i efikasno, četiri stvari su ključne:

PRVO: ZAPOČNITE SA SNAŽNOM I POSTOJANOM ŽELJOM

Ukoliko je vaša želja bleda i slaba, to će se preneti i na vaša dostignuća koja će poporimiti istu bledu nijansu i nepostojanost. Ali ako pristupite ovome sa upornošću i energijom jednog buldoga koji juri za mačkom ništa vas pod ovim nebom neće poraziti.

Zato probudite svoj entuzijazam i razmislite o svemu onom korisnom što možete da dobijete. Pomislite samo koliko će vam značiti novostečeno samopouzdanje i sposobnost da govorite ubjedljivije. Pomislite na promene u finansijskom smislu, u društvenom životu. Pomislite na prijatelje koje će vam to doneti, na liderske sposobnosti koje ćete steći, i koliko ćete povećati vaš lični uticaj.

Filip D. Armor, osnivač kompanije za pakovanje mesa koja nosi njegovo ime, izjavio je, nakon što je zaradio milione: “Radije bih bio uspešan govornik nego uspešan kapitalista.“

Kada je Julice Cezar plovio preko Lamanša iz Galije, i kada se zajedno sa svojim legijama iskrcao u današnjoj engleskoj, znate li šta je učinio kako bi osigurao uspeh svoje vojske? Nešto veoma domišljato – postrojio je vojnike po krečnjačkim stenama Dovera, i pustio ih da posmatraju kako dole, u moru, na šezdesetak metara ispod njih, plamen guta sve do jednog broda kojim su doplovili. Našli su se u neprijateljskoj zemlji, posljednja veza sa kontinentom je bila presečena, i mogućnost da se povuku nestala je u plamenu. Stoga je jedino što im je preostalo bilo da napreduju, da osvajaju. To je bilo upravo ono što su i učinili. Takvog je duha bio čuveni Cezar. Zašto i vi ne biste učinili isto, i tako iskorenili svoj besmisleni strah od publike.

DRUGO: TEMELJNO PROUČITE ONO O ČEMU ĆETE GOVORITI

Ukoliko niste dobro promislili i isplanirali vaš govor, i ukoliko ne znate tačno šta ćete reći, sigurno se nećete osećati prijatno kada stanete pred publiku. To je kao kada slepac vodi slepe. U takvim okolnostima bi i trebalo da osećate napetost, kajanje, kao i sramotu zbog svoje nemarnosti.

Savet: “Ne govori sve dok ne budeš siguran da imaš nešto da kažeš i znaš tačno šta, a zatim to i reci, i sedi.“

TREĆE: PONAŠAJTE SE SAMOUVERENO

Vilijam Džejms, poznati američki psiholog, napisao je sledeće: “Čini se da dela prate emocije, ali su zapravo dela i emocije povezani, i uticanjem na radnju, koja je pod direktnom kontrolom volje, mi indirektno možemo da utičemo na osećanja, koja nisu direktno kontrolisana voljom.“

Kako bismo se osećali hrabrim, moramo se ponašati kao da to i jesmo, i moramo da istrajemo do kraja. Tada će hraborost skoro sigurno doći na mesto straha.

Poslušajte savet Viljama Džejmsa. Da biste stekli hrabrost kada se nađete pred publikom, ponašajte se kao da je već imate. Naravno, ukoliko se niste pripremili, ni sva gluma ovoga sveta neće moći da vam pomogne. Pod uslovom da znate o čemu govorite, izađite pred publiku i duboko udahnite. Zapravo, uvek dišite duboko oko trideset sekundi pre nego što izađete na binu. Povećan dotok kiseonika će vam podići raspoloženje i dati hrabrost.

Ispravite se i pogledajte publiku pravo u oči, i počnite da govorite tako samouvereno, kao da vam svi do jednog duguju novac. Zamislite da vam zaista duguju. Zamislite da su se okupili tu da bi vas molili za produženje roka za vraćanje kredita. Ovo može iati vrlo povoljan psihološki efekat na Vas.

Razmislite koja je vaša poruka, i zamislite da ste glasnik kojem je zadatak da prenese tu poruku. Publika ne obraća pažnju, veliku pažnju na glasnika. Poruka jeste ono što žele. Poruka. To je ono ključno. Imajte to na umu.

ČETVRTO: VEŽBAJTE! VEŽBAJTE! VEŽBAJTE!

Samo redovnim ponavljanjem i vežbanjem vladanja samim sobom, nervi se mogu u potpunosti dovesti pod kontrolu. Ovo je u najvećoj meri pitanje navike. Ukoliko neprestano ulaže trud i vežba sopstvenu volju, govornik će biti sve uspešniji i uspešniji nakon svake vežbe.

Jedno je sigurno: Pravi način da naučite da plivate jeste da skočite u vodu.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Nije toliko teško steći sposobnost govora. To nije dar proviđenja koji poseduje samo nekolicina nadarenih ljudi. To je kao kad igrate golf. Svako može da iskoristi svoje skrivene snage, dovoljna je samo želja da to i učinite.
  2. Mnogi iskusni govornici razmišljaju i govore bolje kada se nađu pred grupom, nego u razgovoru sa jednom osobom. Prisustvo većeg broja ljudi se pokazalo kao stimulans i inspiracija.
  3. Nemojte misliti da je vaš slučaj neoubičajen. Mnogi ljudi koji kasnije postanu poznati govornici, su na početku svoje karijere bili obuzeti nervozom i skoro paralizovani od straha od publike.
  4. Nije važno koliko često držite govore, uvek se može desiti da vas obuzme nervoza pre nego što počnete, ali samo nekoliko sekundi nakon što stanete pred publiku, ona će sasvim nestati.
  5. Da biste usvojili što više znanja iz ove knjige, brzo i efikasno, četiri stvari su ključne:
  6. Započnite čitanje knjige sa snažnom i postojanjom željom Pobrojte sve ono korisno što možete dobiti kroz ovu knjigu. Pomislite koliko će vam sve to značiti u finansijskom smislu, društvenom životu, u povećanju vašeg ugleda, u sticanju novih prijatelja i liderskih sposobnosti…
  7. Potrudite se da držite govore kad god i gde god je to moguće. Govorite na poslovnim sastancima, u crkvi, na roditeljskom sastanku, građanskim udruženjima…
  8. Pripremite se. Ne možete se osećati samouvereno ukoliko ne znate šta ćete reći.
  9. Ponašajte se samouvereno. “Kako bismo se osećali hrabrim“, rekao je Vilijam Džejms, “moramo se ponašati kao da to i jesmo, i moramo da istrajemo do kraja.
  10. Vežbajte. To predstavlja najvažniju tačku od svih. Strah je rezultat nedostataka samopouzdanja.

“Najbolji način da stekene samopouzdanje jeste da toliko dobro pripremite ono što stvarno želite da kažete, da su šanse da ne uspete veoma male.“ – Javni nastup danas, Loki – Vud – Torp

“Ljudi me cene zbog moje inteligencije. Sva moja inteligencija leži u sledećem: Kada imam temu o kojoj ću govoriti, temeljno je proučim. I danju i noću razmišljam o njoj. Istražim sve njene aspekte. Moj um postane obuzet tom temom. Dakle, trud koji ja uložim jeste ono što ljudi vole da nazovu plodovima intelekta. To su plodovi rada i razmišljanja. – Aleksandar Hamilton

POGLAVLJE II

KAKO DA STEKNETE SAMOPOUZDANJE KROZ PRIPREMU

Tokom posljednjih devedeset godina, prvo je autor, a zatim su i njegovi naslednici, kroz tečajeve koje jefinansirala Dejl Karnegi organizacija, pomagali muškarcima i ženama svih godina i zanimanja da nauče kako da drže govore. Ono što je razlikovali uspešno od neuspešnog prezentovanja govora jeste činjenica da je zaista neophodno da plaznik pripremi govor pre nego ga održi, i da pri tom ima nešto jasno i konkretno da kaže, nešto što je ostavilo utisak na njega i što ne sme ostati neizrečeno. Da li vam nasvesno privuku pažnu oni govornici za koje smatrate da imaju pravu poruku u svom srcu i mislima, koju vatreno žele da podele sa vašim mislima i srcem? U tome leži deo tajne o javnom nastupu.

Dobro pripremljen govor predstavlja devedest odsto održanog govora.

Danijel Vebster, koji se smatra za jednog od najvećih besednika svi vremena, rekao je da bi se radije pojavio pred publikom polugo nego polupripremljen.

ŠTA JE ZAPRAVO PRIPREMA

Da li priprema podrazumeva da treba da prikupite neke besprekorne izraze, da ih zapišete i naučite napamet? Ne. Da li to znači da treba da sastavite nekoliko, bilo kakvih ideja koje vama lično ne znače mnogo? Ne, ne uopšte. Priprema podrazumeva sastavljane vaših misli, vaših ideja, vaših ubeđenja i vaših potreba u jednu celinu.

Priprema podrazumeva razmišljanje, razmatranje, podsećanje, biranje onih ideja koje vam se najviše dopadaju, njihovo glačanje i postavljanje u praiv redosled, u vaš jedinstveni mozaik.

“Razmišljajte o svom tekstu i o svojoj temi. Bdijte nad njom dok ne postane zrela i dok ideje ne počnu da se rađaju. Izlećiće se čitavo jato obećavajućih ideja, a malene klice života u njima će se širiti i razvijati.“

KAKO DA PRIPREMITE SVOJ GOVOR

Nemojte praviti grešku koju gotovo svi prave i pokušati da predstavite suviše toga u jednom kratkom govoru. Odaberite samo jedan ili dva aspekta teme i pokušajte da ih obradite na pravi način. Imaćete sreće ukoliko uspete to da uradite u kratkim govorima koji su vremenski ograničeni.

Odredite svoju temu nedelju dana ranije, kako biste imali vremena da razmišljate o njoj u slobodnim trenucima. Razmišljajte o njoj sedam dana, sanjajte o njoj sedam noći. Neka to bude vaša posljednja misao pre nego što zaspete. Razmišljajte o njoj sledećeg jutra dok doručkujete, dok se kupate, dok se vozite ka gradu, dok čekate lift, dok čekate da posluže ručak, ili da počne sastanak. Raspravljajte o njoj sa svojim prijateljima. Neka to bude tema vašeg razgovora.

Istinska lična priča o životu govoro svakog od nas, ukoliko se ispriča skromno i bez uvredljivog egoizma, jeste najzanimljivija. To je sigurno pravi materijal za uspešan govor.

Nek vaš govor bude standardna tort sa nekoliko filova sačinjenih od ilustracija i opštih tvrdnji. Razmislite o konkretnim primerima i osnovnim istinama za koje mislite da ti određeni primeri ilustruju. Otkrićete takođe, da je mnogo lakše upamtiti i govoriti o ovim konkretnim primerima, nego o apstraktnim.

Ima ljudi koji, kada pričaju o svojim preduzećima, prave neoprostivu grešku i govore samo o onim odlikama posla koje su njima interesantne. Zar govornik ne treba da pronađe nešto što će biti zanimljivo ne samo njemu već i njegovim slušaocima?

Dok se pripremate, proučite svoju publiku. Razmislite o njihovim potrebama i željama. To ponekad znači da je bitka već napola dobijena. Dok se pripremate preporučljivo je, ukoliko to vreme dozvoljava, da se posvetite čitanju, kako biste otkrili šta drugi misle i šta je neko već rekao o istoj temi. Ali nemojte čitati dok ne iscrpite sve sopstvene ideje. To je veoma važno.

U ČEMU JE TAJNA SNAGA REZERVNIH INFORMACIJA

Luter Burbank, verovatno jedan od najvećih botaničara svih vremena, pre nego što će umreti rekao je: “Često bih proizveo i milion biljnih uzoraka, kako bih pronašao jedan ili dva nenadmašivo dobra, i onda bih uništio sve slabije uzorke.“ Pripremi govora treba pristupiti na donekle isti način – uložiti mnogo i probrati najbolje. Osmislite stotinu ideja i odbacite devedeset.

Često bih primetio da baš oni prodavci, koji su bili nestrpljivi na početku, treba da prouče artikle koje prodaju. Rekli bi: “Nikad neću imati dovoljno vremena da kažem sve ovo prodavcima u maloprodaji. Oni su isuviše zauzeti. Ako budem govorio o proteinima i ugljenim hidratima, neće me ni saslušati, a i ako budu slušali, neće znati o čemu govorim.“ Moj dogovor na to bi bio: “Vi ne učite samo da bi vaša mušterija imala koristi, već da biste vi imali koristi od toga. Ako znate sve od A do Š o proizvodu koji prodajete, osetićete nešto što je teško opisasti. Bićete snažni i puni pozitivne energije, i ojačaćete svoj mentalni stav, toliko da ćete biti neodoljivi i nepobedivi u isto vreme.“

Doktor Frenklin C. Ašbi, sledbenik Dejl Karnegija, u dvadeset prvom veku, dodaje sledeće predloge:

  • Naučite koliko god možete o onome o čemu ćete govoriti
  • Prikupite sve moguće informacije o temi. Zapišite ideje, ključne reči i fraze
  • Iskoristite sve moguće izvore koji su vam dostupni, kako biste zadovoljili svoju potrebu za informacijama.
  • Proverite Internet i pročitajte stručnu, tehničku i specijalizovanu literaturu kako biste naučili o najnovijim dostignućima u oblasti o kojoj ćete govoriti
  • Odlučite koje su glavne teze vašeg govora. Istaknite ih u vašim beleškama.
  • Organizujte činjenice kako bi podržali te teze
  • Pripremite belekše i crteže, gde je to prikladno, kako biste bili sigurno da su sve teze uspešno objašnjene.

Budite svesni da će biti prigovora i neslaganja sa vašim idejama i budite spremni da ih diskutujete i opovrgnete.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Kada govornik ima pravu poruku u svom srcu i mislima, i unutrašnju potrebu da govori, gotovo sigurno će uspeti. Dobro pripremljne govor čini devedeset odsto održanog govora.
  2. Šta je to priprema? Prava priprema se sastoji od toga da sami nešto “iskopate“, da prikupite i orgnizujete vaše sopstvene misli, da negujete i odgajate vaša sopstvena ubeđenja.
  3. Nemojte samo da sednete i pokušate da napišete govor u trideset minuta. Govor ne može da se ispeče po narudžbini kao stek. Govor mora da Odaberite temu dosta pre nego što treba da održite govor, razmišljate o njoj tokom svog slobodnog vremena. Raspravljajte o njoj sa prijateljima. Postavite sebi sva moguća pitanja koja se tiču teme. Stavite na papir sve ideje i ilustracije kojih se setite, i nastavite da tragate za novim. To je metoda koji su koristili svi uspešni govornici.
  4. Nakon što završite sa svojim, nezavisnim razmišljanjem, otiđite do biblioteke i čitajte o vašoj temi, ukoliko vam vreme to dozvoljava.
  5. Prikupite mnogo više materijala nego što nameravate da iskoristite. Ugledajte se na Lutera Burbanka. On bi često proizveo i milion biljnih uzoraka, samo kako bi uspeo da pronađe jedan ili dva izvanredno dobra. Osmislite sto ideja, i odbacite devedeset.
  6. Način da steknete rezervnu snagu jeste da znate daleko više, nego što ćete da prikažete u govoru, tj. da posedujete pun rezervoar informacija.

__

“Ono što čini najveću razliku između obrazovanog i neobrazovanog čoveka jeste moć da spozna ključne odlike problema. Nesumnjivo je najveća prednost fakultetskog obrazovanja razvoj potencijala disciplinovanog uma“. – Džon Grijer Hiben, dekan Prinston Univerziteta

“Šta je to što prvo i odmah primetimo kod obrazovanog čoveka, što ga trenutno izdvoji od ostalih obrazovanih ljudi kao intelektualno nadmoćnog…? Ono što zaista ostavlja utisak na nas jeste metodičnost njegovog uma.“ – Samjuel Tejlor Kolridž

POGLAVLJE III

KAKO SU ČUVENI GOVORNICI PRIPREMALI SVOJE GOVORE

Govor jeste putovanje sa ciljem i plan mora da postoji. Ako započnete nigde, uglavnom ćete tu i završiti.

Želeo bih da mogu jarko crvenim slovima da ispišem sledeću Napoleonovu izreku iznad svakih vrata na ovom svetu, gde se održavaju kursevi javnog nastupa: “Umeće ratovanja je nauka u kojoj ništa ne može da uspe ukoliko nije unapred sračunato i promišljeno.“  Ovo je istina i za držanje govora koliko i za ratovanje.

KAKO JE DOKTOR KONVEL PLANIRAO SVOJE GOVORE

Dr Rasel H.Konvel, autor čuvenog govora “Polja dijamanata“, mi je jednom prilikom rekao da je osmislio veliki broj govora koristeći se sledećim planom:

  1. Iznesite svoje činjenice
  2. Dokažite ih
  3. Pozovite na akcij

Mnogi su uvideli da je ovaj plan veoma stimulativan i koristan:

  1. Prikažite šta nije u redu,
  2. Prikažite kako se to može popraviti,
  3. Tražite saradnju,

Ili možete promeniti redosled:

  1. Ovo je situacija koju treba popraviti
  2. Treba da se uradi to i to po tom pitanju
  3. Vi treba da pomognete iz ovih razloga

Poglavlje XV ove knjige pod nazivom “Kako da podstaknete publiku na akciju“, daje vam još jedan, drugačiji plan za govor. Ukratko glasi ovako:

  1. Pridobijte pažnju
  2. Zadobijte povjerenje
  3. Iznesite činjenice, podučite ljude po pitanju značaja vašeg predloga
  4. Pozovite se na motive koji navode ljude na akciju

KAKO DA OSMISLITE GOVOR – METODA SENATORA BEVERIDŽA

“Govornik mora biti gospodar svog govora“, rekao je istaknuti političar.“ To znači da sve činjenice moraju biti prikupljene, uređene, proučene i obrađene – ne samo podaci iz jednog izvora, već se materijal mora prikupiti sa svih strana – o svemu. Budite sigurni da izlažete činjenice, a ne pretpostavke ili nedokazane tvrdnje. Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo.“

“Sada kada ste prikupili i pregledali sve činjenice vezane za bilo koji problem, sami razmislite o rešenju na koje vas činjenice navode. Na ovaj način će vaš govor posedovati originalnost i vašu sopstvenu snagu – što će ga učiniti ubjedljivim i punim života. Imaće vaš lični pečat. Zatim napišite svoje ideje što jasnije i logičnije moguće.“

Drugim rečima, izložite činjenice i predstavite zaključak koji jasno i nesumnjivo proističe iz tih činjenica.

DA LI TREBA DA KORISTIM BELEŠKE DOK GOVORIM?

Iako je bio sjajan improvizator, nakon ulaska u Belu kuću, Linkoln više nikada nije održao nijedan govor, čak ni neformalni govor u svom kabinetu, dok ga prethodno nije stavio na papir.

Napravite beleške, ponavljam, tokom pripreme govora – bogate, detaljne beleške. Možete se osloniti na njih dok sami vežbate govor. Možda ćete se osećati sigurnije ukoliko ih budete držali u džepu kada se nađete pred publikom. Međutim, kao čekić, testera i sekira u vagonu voza, tako i beleške treba koristiti samo u slučaju nužde, tj. mogu se iskoristiti smao u slučaju sudara, potpunog brodoloma, smrtne opasnosti i katastrofe vašeg govora.

NEMOJTE DA PAMTITE OD REČI DO REČI

Nemojte da čitate, ali nemojte ni pokušavati da zapamtite vaš govor od reči do reči. To oduzima dosta vremena i priziva nevolju. Ipak, uprkos ovom upozorenju, neki od vas koji čitaju ove redove će baš to pokušati. A kada to učine i stanu ored publiku, o čemu će razmišljati? O poruci koju žele da prenesu? Ne, oni će pokušavati da se prisete tačnih reči? Razmišljaće u nazad, a ne u napred, i tako će obrnuti uobičajeni tok misli. Čitava predstava će biti ukočena, hladna, bezbojna i veštačka. Nemojte, molim vas, da gubite vreme i energiju uzalud.

Dok vežbate, zamišljajte da stojite pred pravom publikom. Zamišljajte tako snažno, pa kada se zaista nađete pred njom, činiće vam se da ste sve to već iskusili.

Proučite karijeru nekog čuvenog govornika i shvatićete da postoji jedna stvar koja važi za sve njih: vežbali su. ONI SU VEŽBALI. Oni koji najbrže napreduju jesu oni koji najviše vežbaju.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Govor je putovanje. Mora biti isplaniran. Govornik koji započne nigde, uglavnom tu i završi.
  2. Ne postoje nepogrešiva, sigurna pravila prema kojima treba da se organizuju ideje i isplanira svaki govor. Svaki govor predstavlja problem za sebe.
  3. Govornik treba da objasni svaku tačku svog govora onda kada je prezentuje, i da se na nju ne vraća ponovo. Govornik ne treba da skače sa jedne teme na drugu, besciljno kao slepi miš u sumrak.
  4. Prikupite, organizujte, proučite i obradite sve činjenice vezane za vašu temu. Dokažite ih, budite sigurni da su to činjenice, i pokšajte sami da pronađete rešenje na koje vas te činjenice navode.
  5. Pre nego što bi održao govor, Linkoln bi promislio o svojim zaključcima sa matematičkom tačnošću. Proučavao je Euklida kako bi mogao da primeti sofizme i predstavi svoje zaključke.
  6. Teodor Ruzvelt bi pripremao svoj govor tako što bi iskopao sve činjenice, procenio ih, diktirao veoma brzo, prepravi kucani primerak govora i na kraju ga ponovo izdiktirao.
  7. Ako je mogće, diktirajte svoj govor, snimite ga i preslušajte ga.
  8. Nemojte čitati svoj govor. Teško ćete naterati publiku da istraje i da vas sasluša ako čitate govor.
  9. Nakon što ste osmislili i organizovali svoj govor, vežbajte izgovarajući ga u sebi dok šetate ulicom. Ostanite sami u prostoriji, održite govor od početka do kraja, gestikulirajte, opustite se. Zamislite da se obraćate pravoj publici.

__

“Ako postoji jedna stvar koju sam naučio, koja je važnija od svega ostalog i koju ću vežbati svaki dan i u svim prilikama, onda je to da se koncentrišem na onaj određeni posao koji obavljam.“ – Judžin Grejs, bivši direktor Betlehem Stil kompanije

““Tajna dobrog pamćenja je pažnja, a pažnja zavisi od vašeg interesovanja za određenu temu“. Retko zaboravljamo ono što se duboko urezalo u našem umu.“ – Tajron Edvards

“Kada nameravam da govorim o nečemu važnom, razmislim šta je to što želim da prenesem svojoj publici.“ – Džon Brajt

“Pet minuta energične koncentracije će proizvesti veće rezultate nego dani provedeni u tumaranju u izmaglici svojih misli. Jedan intezivan sat će učiniti više nego godine mentalne pospanosti.“ – Henri Vard

POGLAVLJE IV

TAČNOST

Kada se upoznajete sa nekom osobom, pažljivo slušajte ime. Pitajte ih da ponove, zamolite ih da speluju. Vaš novi poznanik će biti polaskan zbog vaše zainteresovanosti, a vi ćete upamtiti njihovo ime jer ste se koncentrisali. Stekli ste jasan i tačan utisak.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Postoje tri zakona pamćenja:
    1. Impresija ili utisak
    2. Ponavaljanje
    3. Asocijativna veza između onog što pamtimo i već upamćenog
  2. Steknite dubok i jasan utisak onog što želite da upamtite. Da biste to učinili morate da:
    1. Se koncentrišete. To je bila tajna Ruzveltovog dobrog pamćenja.
    2. Pažljivo posmatrate. Steknite tačan utisak. Fotoaparat neće dobro uslikati u magli, tako ni vaš um neće zadržati maglovite slike.
    3. Se oslonite na što je mogue više čula kako biste stekli što jasnije utiske. Linkoln je čitao naglas šta god je želeo da upamti, i tako bi sticao i vizuelne i auditivne utiske.
    4. Ipak, iznad svega ostalog, steknite vizuelni utisak. To su oni utisci koji se zadržavaju u pamćenju.
  3. Drugi zakon pamćenja jeste ponavljanje. Možemo da upamtimo bilo šta ukoliko to ponavljamo. Ali imajte u vidu sledeće činjenice dok ponavljate:
    1. Nemojte samo da sednete i ponavljate iznova i iznova sve dok vam se nešto ne utisne u sećanje. Iščitajte jednom ili dva puta, ostavite to neko vreme, vratite se kasnije i iščitajte ponovo. Ponavljanje u vremenskim intervalima, na ovaj način, će omogućiti da upamtite nešto za upola manje vremena nego što biste upamtili da ste iščitavali bez prekida.
    2. Nakon što upamtimo nešto, u prvih osam sati zaboravićemo isto koliko i u narednih trideset dana. Stoga iščitajte svoje beleške nekoliko minuta pre nego što stanete pred publiku i održite govor.
  4. Treći zakon pamćenja su asocijativne veze. Jedini način da upamtimo bilo šta jeste da upamtimo činjenicu povezujući ih sa drugim činjeciama koje znamo od ranije. “Šta god se pojavi u umu, mora prvo da se uvede ili predstavi, a uvodi se tako što povezujemo sa već postojećim činjenicama.“ Osoba koja će imati najbolje pamćenje jeste ona koja ramzišlja o svojim iskustvima, prepliće ih i stvara što je moguće više sistematičnih veza između njih.
  5. Kada želite da povežete neku činjenicu sa drugom koja se već nalazi u vašem umu, razmišljajte o novim činjenicama iz svih uglova. Postavite sebi pitanja:
    1. Zašto je to tako?
    2. Kako je to tako?
    3. Kada je to tako?
    4. Gdje je to tako?
    5. Ko je rekao da je tako?
  6. Kako biste upamtili ime osobe, postavite joj pitanja o imenu, pitajte kako se piše, itd. Pažljivo posmatrajte kako on ili ona izgledaju. Pokušajte da povežete ime sa licem, saznajte čime se on ili ona bave, koje im je zvanje ili zanimanje.
  7. Kako biste upamtili tačke svog govora, postavite ih u logičan redosled tako što će jedna točka voditi ka drugoj. Pored toga, možete da sklopite besmislenu rečenicu koristeći glavne tačke govora, kao na primjer, “Krava je pušila cigaru i nabola Napoleona, a kuća je izgorjela zbog religije.“
  8. Ako uprkos svim merama predostrožnosti, ipak iznenada zaboravite šta ste nameravali da kažete, možete da se spasite od potpunog poraza tako što ćete upotrebiti poslednje reči prethodne rečenice kao prve rečni naredne.

__

“Muškarac ili žena koji su puni entuzijazma uvek imaju magnetni uticaj na sve sa kojima dođu u kontakt.“ – H. Adington Brus

“Uspeh stvara samopouzdanje, samopouzdanje stvara entuzijazam, a entuzijazmom ćete osvojitii svet.“ – Valter H. Katingham, pred. Šervin i Vilijams komp.

“Entuzijazam je jedan od najmoćnijih pokretača uspeha. Ništa se veliko nikad nije postiglo bez entuzijazma.“ – Ralf Valdo Emerson

“Budite isuviše veliki da biste brinuli, isuviše plemeniti da biste bili ljuti, suviše snažni da biste se plašili i suviše srećni da biste dozvolili nevolji da postoji. Imajte dobro mišljenje o sebi i objavite to svetu, ali ne glasnim rečima, već kroz velika dela. – Kredo optimista

POGLAVLJE V

KAKO DA PUBLIKU ODRŽITE BUDNOM

Tajna svakog fenomenalnog uspeha: “Svaki veliki pokret u istoriji“ rekao je Emerson, “jeste trijumf entuzijazma.“ Ova magična reč potiče iz grčkog jezika i sastoji se od dve reči: “en“ što znači “u“ i “theos“ što znači “Bog“. Entuzijazam bi u bukvalnom prevodu značio Bog u nama.

Ovo je najvažnija činjenica koju treba da upamtite: svaki put kada govorimo mi određujemo raspoloženje naših slušalaca. Držimo ih u šaci. Ako smo mi ravnodušni, i oni će biti ravnodušni. Ako smo rezervisani, i oni će biti rezervisani. Ako smo samo blago zabrinuti, i oni će biti samo blago zabrinuti. Ali ukoliko smo zaista ozbiljni u vezi sa onim što govorimo, i ako to izrazimo kroz osećanja, spontanost, snažnu i zaraznu ubeđenost, taj duh ćemo u određenoj meri preneti i na publiku.

Nije samo važno kako su govornikova uverenja oblikovana, već i sa koliko iskrenosti i emocija dopire do vas. Ukoliko poseduje toplinu, iskrenost i entuzijazam, uticaj govornika će veoma brzo da se širi među publikom. Može da napravi petsto grešaka, ali retko će doživeti neuspeh.

TAJNA TRIJUMFA

Govor treba celog da vas obuzme. U tom trenutku, on za vas treba da bude najvažnija stvar na kugli zemaljskoj.

Kao što smo naučili u drugom poglavlju, priprema govora, pravog govora, se ne sastoji od mehaničkog zapisivanja reči ili učenja fraza napamet. Niti se sastoji od toga da preuzmete nekoliko ideja iz neke knjige ili novinskog članka. Ne, ne. Prava priprema podrazumeva da kopate i zađete u dubine vašeg uma, srca i života, i pronađete sopstvena uverenja i entuzijazam koji su oduvek bili vaši. Vaši! VAŠI! Kopajte. Kopajte. Kopajte. Tu su negde. Nikada nemojte sumnjati u to.

Upamtite jednom zauvek da ste vi najvažniji faktor u vašem govoru. Poslušajte ove zlata vredne Emersonove reči! Predstavljaju pravu riznicu mudrosti: “Koristi jezik koji god želiš, ali nikada nećeš reći ništa osim onoga što si.“ To je jedna od najznačajnijih rečenica koju sam čuo o veštini izraza sopstvene ličnosti.

BUDITE UVERENI U ONO ŠTO GOVORITE

Da biste osetili ubeđenost i entuzijazam, ustanite i budite ubeđeni i budite entuzijastični. Prestanite da se oslanjate na sto. Ispravite se. Stojte mirno. Nemojte da se klatite napred nazad. Nemojte da pskakujete gore dole. Nemojte da premeštate težinu sa jedne noge na drugu kao premoreni konj. Ukratko, nemojte praviti nervozne pokrete koji će odati vašu nelagodu i nedostatak pribranosti. Kontrolišite svoje pokrete. Tako ćete stvoriti osećaj stabilnosti i moći. Ustanite i uspravite se kao snažan takmičar u trci. Ponavljam: ispunite pluća kiseonikom. Udahnite duboko. Pogledajte pravo u svoju publiku. Pogledajte ih tako kao da imate nešto veoma važno da im kažete i kao da znate da je to veoma važno. Pogledajte ih samouvereno i hrabro kao što učitelj gleda svoje đake, jer vi i jeste učitelj, a oni su tu da vas saslušaju i da nešto nauče. Govorite samouvereno i energično. “Viči iz grla“, rekao je prorok Isaia, “viči iz grla. Ne usteži se.“

PRVA STVAR KOJU TREBA DA UČINITE KADA SE PUBLIKA USPAVA

Jedan od najsigurnijih načina da navedete vaše učenike da se zagreju, i da se zaista predaju i prepuste govoru, jeste da ih oborite pre nego što uopšte počnu.

Najuspešniji govornici jesu oni, veoma vitalni ljudi, koji brzo povratne snagu i koji prevashodno poseduju ekslpolozivnu moć usled koje mogu energično da održe govor. Oni su poput katapulta i svi padaju pred njihovim rečima.

“PRAZNE REČI“ I LUK

Uložite energiju u ono što govorite i recite to pozitivno. Ali nemojte biti preterano pozitivni. Samo je neznalica pozitivna u svemu, ali samo slab govornik započinje svaku rečenicu sa čini mi se da ili moguće je ili po mom mišljenju.

Gotovo univerzalni problem svih govornika početnika ne predstavlja problem njihova preterana pozitivnost već to što upropaste govor sa ovim bojažljivim frazama.

Propagandisti su pokazali, da ukoliko neko energično ponavlja istu stvar iznova i iznova, bez obzira na to da li je istina ili ne – ljudi će poverovati. Nacistički lideru su neprestano ponavljali da su Nemci superioran narod, toliko da su čak i drugi narodi poverovali u to.

UPOZNAJTE SVOJU PUBLIKU

Čak i najveštiji govornik može da doživi neuspeh ukoliko ne uspostavi dobru komunikaciju ili ukoliko publika ne razume njegovu poruku. Bilo da vašu publiku čini nekoliko ljudi koje poznajete ili je veliki broj različitih ljudi, birajte reči koje će lako razumeti. Ukoliko su ljudi kojima se obraćate iz neke tehniče struke, možete koristiti određenu stručnu terminologiju. Vaši slušaoci će jasno i brzo razumeti te posebne termine. Ali ukoliko predstavljate tehničku materiju publici koja sa tim nije upoznata, preskočite stručne termine, i “prevedite“ ih u njima razumljive reči, dajući odgovarajuće primere.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Svaki pt kada goorite, vi ste ti koji određuejte stvar vaše publike prema onome što kažete. Ako ste ravnodušni, i oni će biti ravnodušni. Ako ste samo blago zabrinuti i oni će biti samo blago zabrinuti. Ako ste entuzijastični, taj duh ćete u određenoj meri preneti i na publiku. Entuzijazam je jedan od najvećih, ako ne i najveći faktor u držanju govora.
  2. Govornik koji pokuša da bude previše ozbiljan ili previše duhovit, može lako da doživi neuspeh; ali govornik koji vas zainteresuje zbog svojih uverenja, sigurno će uspeti. Ako je govornik zaista duboko uveren u značaj svoje poruke, govor će se širiti među publikom poput plamena.
  3. Uprkos ogromnom značaju tog zaraznog entuzijazma i ubedljivosti, mnogim govornicima baš to nedostaje.
  4. Suština dobrog govora leži u tome da govornik ima nešto što zaista želi da kaže.
  5. Razmišljate o svojim idejama sve dok ne postanu užarene i ne dobiju pravi značaj u vašem umu. Oprobajte sami svoj entuzijazam pre nego što pokušate da ubedite druge.
  6. Uspostavite telegrafsku komunikaciju između vašeg srca i uma. Ne treba samo da predstavite činjenice, već i da otkrijete sopstveni stav prema njima.
  7. “Koristi jezik koji god želiš, ali nikada nećeš reći ništa osim onoga što jesi“. Ono što se ističe u govoru nisu reči koje su izgovorene, već duh osobe koja te reči izgovara.
  8. Da biste probudili iskrenost, i osetili entuzijazam, ponašajte se entuzijastično. Ustanite i pogledajte pravo u publiku. Koristite nedvosmislene, jasne pokrete.
  9. Najvažnije od svega, otvorite usta i govorite glasno, kako bi mogli da vas čuju. Glas većine govornika ne dopira dalje od deset metara.
  10. Nemojte upropašćavati vaš govor koristeći “prazne reči“ kao što su: “kako mi se čini, po mom skromnom mišljenju..“
  11. Volite svoju publiku.
  12. Prilagodite reči koje upotrebljavate nivou znanja koje publika ima o temi.

__

“Nikada i ni pod kakvim okolnostima ne douštam sebi da se obeshrabrim… Tri najvažnija elementa kako biste postigli nešto vredno jesu: kao prvo – naporan rad, kao drugo – istrajnost i kao treće – zdrav razum“. – Tomas A. Edison

“Mnogo toga već urađenog biva izgubljeno zbog nedostatka još samo malo rada.“ – E. M. Hariman

“Pobeda pripada najupornijima.“ – Napoleon

“Morate da kažete sebi: Ja smatram, da ako nešto želim dovoljno snažno i ako nastavim da radim na tome, onda ću to i ostvariti. To se zove istrajnost.“ – Li J. Iakoka

POGLAVLJE VI

KLJUČNI ELEMENTI USPEŠNOG GOVORA

“Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu same sebi cilj,
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da nepokolebljivo uteraš i jedno i drugo u laž.

Ako si u stanju, da prisiliš svoje srce, živce, žile,
Da te služe još dugo, iako su te već davno izdali
I da istraješ u mestu, kad u tebi nema ničeg više,
Do volje koja im govori: “Istraj!“

Ako možeš da ispuniš, minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekundi
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu.
I što je više, tada ćeš biti čovek sine moj.“

Ova čuvena pesma Radjarda Kiplinga već više od jednog veka predstavlja inspiraciju čitaocima. Pronalazači su je kačili na zid, istraživači čitali iznova svaki put pre nego što bi krenuli u potragu. Kada bismo svi pratili Kiplingove naredbe i istrajali u našim naporima, postigli bismo mnogo  u životu.

UVEK SE DRŽITE SVOJE ODLUKE

Jedan mladić koji je želeo da studira pravo, pisao je jednom prilikom Linkolnu tražeći od njega savet, na šta mu je ovaj odgovorio: “Ukoliko si nepokolebljiv u svojoj odluci da postaneš advokat, već si prešao više od pola puta. Uvek imaj na umu da je tvoja sopstvena odluka da uspeš važnija od bilo čega drugog.“

NEMINOVNOST NAGRADE

“Nijedan mladi čovek ne treba da oseća zabrinutost zbog krajnjeg ishoda svog brazovanja, bez obzira na to šta studira. Ukoliko savesno radi i iskoristi svaki sat svakog radnog dana, može bezbedno da prepusti da se konačni rezultat ostvari sam od sebe. Sa savršenom sigurnošću, on može da računa na to da će jednog lepog jutra da se probudi i nađe među najkompetentnijim ljudima svoje generacije, čime god odluči da se bavi.“

ŽELJA ZA POBEDOM

Evo jednog mudrog saveta Elberta Hubarda, koji zaista moram da citiram. Samo kada bismo ga svi mi poslušali i živeli u skladu sa ovom misli, bili bismo mnogo srećniji i ispunjeniji:

“Kada izađete napolje, podignite bradu, nosite krunu na glavi uzdignuto i udahnite najdublje što možete. Upijte zrake sunca, dočekajte prijatelje s osmehom i srdačno se rukujte sa svima. Nemojte se plašiti da će vas pogrešno razumeti, i ne trošite ni minuta misleći o svojim neprijateljima. Pokušajte u mislima da utvrdite šta želite da radite, i onda ćete ne menjajući pravac, stići pravo do cilja. Mislite na velike i sjajne stvari koje želite da ostvarite, i kako dani budu klizili, shvatićete da ste nesvesno iskoristili one prilike koje su bile neophodne za ispunjenje vaših želja; kao što i insekti u koralima, iz nadolazeće plime, iskoriste sastojke koji su im potrebni. Stvorite u svom umu sliku sposobne, iskrene i uspešne osobe koja želite da budete, i ta misao će vremenom učiniti da postanete ta određena osoba. Um je izuzetno moćna stvar. Sačuvajte ispravan mentalni stav – stav koji odlikuje hrabrost, iskrenost i dobro raspoloženje. Kroz pravilno razmišljanje ćete izgraditi sebe. Sve dolazi iz želje, i svaka iskrena molitva biva uslišena. Postajemo onakvi kakvi odlučimo da budemo. Podignite bradu i uzdignuto nosite krunu na glavi. Mi smo bogovi u čauri leptira.“

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Kada učimo nešto, bez obzira da li je u pitanju golf, francuski jezik ili javni govor, ne možemo ravnomerno da napredujemo. Napredujemo kroz nagle trzaje i iznenadne skokove. Može se desiti da stagniramo nekoliko sedmica, ili da čak izgubimo nešto od onoga što smo prethodno usvojili. Psiholozi ove periode stagnacije nazivaju “platoi u tipičnoj krivulji učenja.“ Možemo veoma dugo da se trudimo i da ipak ne uspemo da siđemo sa jednog od ovih “platoa“ i da nastavimo svoje napredovanje. Neki ljudi ne znaju za ovu neobičnu činjenicu o načinu na koji napredujemo, pa se desi da se  obeshrabre i sasvim odustanu.
  2. Moguće da ćete uvek osećati napteost nepsoredno pre nego što počnete. Većina velikih govornika oseća određenu nervoz na početku. Ukoliko ne posustanete, i vi ćete uskoro savladati sve osim ovog početnog straha, ali nekoliko sekundi kasnije, i on će takođe nestati.
  3. Vilijam Džejms je istakao da niko ne treba da oseća zabrinutost zbog krajnjeg ishoda svog obrazovanja, i sve dok savesno radi “on može, sa savršenom sigurnošću, da računa na to da će, jednog lepog jutra, da se probudi i nađe među najkompetentnijim ljudima svoje generacije, čime god odluči da se bavi.“ Ova psihološka istina koju je izneo ovaj poznati mudrac sa Harvarda može da se primeni i na vas i na vaše napore da naučite da govorite  u javnosti. Ljudi koji su uspeli i naučili kako da govore u javnosti nisu, po pravilu, ljudi izuzetnih sposobnosti. Ali su bili izrazito uporni i odlučni.
  4. Razmišljajte o vašem uspehu kao javnom govorniku.

__

“Neophodno je da imate nešto više od znanja o temi. Morate pokazati iskrenost u svojoj prezentaciji. Morate osećati da imate da kažete nešto što ljudi treba da čuju.“ – Vilijam Dženings Brajan

“Sve radite jedno po jedno, i kada radite tu jednu stvar, radite kao da vam život zavisi od toga.“ – moto Judžina Grejsa direktora Betlehem Stil kompanije

“Sposobnost da izrazite iedju je jednako važna koliko i sama ideja.“ – Bernard Baruh

POGLAVLJE VII

TAJNA O PRAVOM NAČINU DRŽANJA GOVORA

Postoji nešto u govoru, osim pukih reči što što je važno. To je poseban način na koji se govor prezentuje. “Nije toliko važno šta kažete već kako ste izgovorili.“

U govoru su važne tri stvari:

  1. Ko govori
  2. Kako govori i
  3. Šta govori

Od ove tri stvari, posljednja je najmanje važna.

SAVET HENRIJA FORDA

“Svi Ford automobili su sasvim isti“, rekao je njihov stvaralac, “ali ne postoje dva sasvim ist čoveka. Svaki novi život predstavlja nešto novo pod ovim nebom, nikada ranije nije postojalo tako nešto, niti će ikada ponovo postojati. Svako od nas treba da ima takvo mišljenje o sebi. Treba da tražimo tu iskru individualnosti koja nas čini drugačijim od ostalih, i da je zatim u potpunosti razvijemo. Društvo i školstvo mogu pokušati to da izbrišu, danas sve stave u isti kalup, ali ja kažem – ne dozvolite da ta iskra nestane, to je jedina stvarno značajna stvar na koju imate pravo.“

To je dvostruko istinitije kada je u pitanju javni govor. Ne postoje drugi ljudi na ovom svetu kao što ste vi. Stotine miliona ljudi ima dva oka, nos i usta, ali niko od njih ne izgleda sasvim isto kao vi. Niko od njih ne izgleda sasvim isto kao vi i ne razmišlja na isti način.

Dok vežbate, ako shvatite da ste ukočeni, zastanite i recite oštro u sebi: “Hej! Šta nije u redu? Probudi se. Budi prirodan.“

Otvorenost, entuzijazam i snažna ubeđenost će vam takođe pomoći. Kada su ljudi pod uticajem sopstvenih osećanja, njihovo pravo ja izbija na površinu. Zid se ruši. Vrelina emocija spaljuje sve prepreke. Ljudi govore i ponašaju se spontano i prirodno. 

NAGLASITE VAŽNE REČI, MANJE VAŽNE REČI STAVITE U DRUGI PLAN

Kada razgovaramo, mi naglasimo jedan slog u reči, zaista ga naglasimo, dok ostale slogove ne naglašavamo, npr. Nesreća, PRIvlačot, okruŽEnje. Na isti način akcenat stavljamo i u rečenicu. Naglasimo jednu ili dve važne reči, i bukvalno progutamo ostatak rečenice.

Pročitajte sledeću Napolenovu izreku, naglašavajući reči koje su napisane velikim slovima. Brzo pređite preko ostalih reči. Kakav je rezultat ?

“USPEO sam u svemu što sam započeo, zato što sam bio REŠEN da uspem. NIKAD NISAM OKLEVAO što mi je dalo PREDNOST nad ostatkom čovečanstva.

Pročitajte sledeće rečenice naglas i ozbiljno, i pokušajte da predstavljate ideje jasno i ubedljivo:

“Ako misliš da si poražen – i jesi.
Ako misliš da nešto ne smeš – i ne smeš.
Ako voliš da pobeđuješ, ali misliš da ne možeš pobediti,
Gotovo je sigurno i da nećeš.
Životne bitke ne dobija uvek
Onaj koji je snažniji i brži
Ali, kako god okreneš, onaj koji pobeđuje
Je uvek onaj koji misli da može pobediti.“

MENJAJTE TEMPO KOJIM GOVORITE

Valter B. Stivens, u svojoj biografiji o Abrahamu Linkolnu, je napisao da je to bio jedan od Linkolnovih omiljenih metoda, kada je želeo nešto da istakne.

“Rekao bi nekoliko reči veoma brzo, a onda bi došao do neke reči ili vraze koju je želeo da naglasi, i njegov glas bi se otegao i zadržao na toj reči, a zatim bi požurio do kraja rečenice kao munja. Posvetio bi isto vremena jednoj ili dvema rečima koje je želeo da naglasi, koliko bi posvetio ostalim manje važnim rečima koje su sledile.“

Pokušajte ovo: recite “trideset miliona dolara“ brzo i sa pomalo trivijalnosti u glasu, tako da zvuči kao da je reč o veoma maloj sumi. Sada recite “trideset hiljada dolara“, i recite to polako, sa osećajem, kao da ste strašno impresionirani veličinom ove sume. Zar upravo niste učinili da trideset hiljada zvuči više od trideset miliona.

ZASTANITE PRE I NAKON ŠTO IZNESETE BITNE IDEJE

Linkoln bi često zastajao tokom svog govora. Kada bi došao do neke velike ideje kojom je želeo da ostavi dubok utisak na svoje slušaoce, nagnuo bi se ka njima, pogledao ih pravo u oči na trenutak i ne bi izustio ni reč. Ta iznenadna tišina je imala isti efekat kao i iznenadna buka: privukla bi pažnju. Učinila je da svako pažljivo sluša, da bude budan i spreman za ono što dolazi sledeće.

Linkoln je zastajao nakon svake fraze koju je želeo da naglasi. Na taj način je reči učinio snažnijim, jer je svojim ćutanjem dopustio da se njihovo značenje utisne u umove publike, ispunjavajući time njihov cilj. “Svojim ćutanjem“, rekao je Rađard Kipling, “reći ćeš mnogo.“ Tišina je najvrednija onda kada se promišljeno upotrebi dok govorite. To je moćno oruđe, isuviše je važno da bi se ignorisalo, ali ga ipak govornici početnici često zanemaruju.

“Nije stvar u tome da radimo ono što volimo, već da volimo ono što radimo – to život čini srećnijim.“ Johan Volgang fon Gete

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Postoji nešto u govoru, osim pukih reči, što je važno. To je poseban način na koji se govor prezentuje. “Nije toliko važno šta kažete već kako ste to izgovorili.“
  2. Mnogi govornici ignorišu svoje slušaoce, gledaju negde iznad njihovih glava ili u pod. Izgledaju kao da drže monolog. Ne posotji komunikacija, nema razmene mišljenja između publike i govornika. Ovakav stav bi upropastio razgovor, a na isti način uništava i govor.
  3. Dobar način držanja govora podrazumeva veliku direktnost i razgovorni ton glasa.
  4. Svako može da održi govor. Budite prirodni tokom javnog govora, kao što ste prirodni u uobičajenom razgovoru.
  5. Obraćajte se svojim slušaocima kao da očekujete da će jednog trenutka da ustanu i kažu vam nešto. Ukoliko zaista ustanu i postave vam pitanje, vaš govor će nesumnjivo istog trenutka postati još bolji.
  6. Unesite svoje srce u reči koje izgovarate. Prava emocionalna iskrenost će vam pomoći više nego formalna pravila i protokoli.
  7. Postoje četiri stvari koje svako od nas nesvesno radi tokom iskrenog razgovora. Ali da li to isto činimo i kada govorimo u javnosti. Većina ljudi ne čini.
    1. Da li naglasite važne reči u rečenici, a one manje važne stavite u drugi plan?
    2. Da li se ton vašeg glasa tokom razgovora penje i spušta na skali tonova, da li postaje visok, pa nizak pa zatim opet visok?
    3. Da li menjate brzinu kojom govorite, prelazite li brzo preko manje važnih reči i da li se duže zadržite na onima koje želite da istaknete?
    4. Da li zastanete pre i nakon što iznesete neku važnu ideju?

“Često se kroz ton glasa, kroz oči i dah govornika može reći isto koliko i kroz izbor njegovih reči.“ – La Rošfuko

“Kada govorite, sasvim zaboravite na pokrete. Koncentrišite se na ono što želite da kažete i zašto to želite da kažete. Unesite svu vatru i duh vašeg bića kako biste izrazili vašu misao. Budite entuzijastični, iskreni, sasvim ubeđeni u svoje ideje. Neki pokreti će se sigurno javiti. Srušićete sve prepreke ukoliko je vaša unutrašnja potreba da izrazite svoju misao dovoljno jaka. Vaše telo će odgovoriti izražavanjem neke vrste pokreta. Dok govorite, mislite jedino na ono što želite da kažete. Nemojte planirati svoje pokrete unapred. Dopustite da vaš prirodni impuls odredi pokrete.“ – Džordž Roland Kolins, Govor na bini

“Da li ste znali da slušaoci shvate 65 procenata neke poruke kroz govor tela? Stručnjaci kažu da govor tela može pospešiti ili poništiti ono što kažete rečima. Veliki govornici poput Ronalda Regana, su posebnu pažnju pridavali pokretima svojih ruku, izrazu lica i pokretima tela tokom govora.“ Artur R. Pel

__

POGLAVLJE VIII

VAŠ NASTUP I LIČNOST NA BINI

“Kod elokventnog govora bitniji je način na koji se izražavate, nego reči.“

Ukoliko želite da vaša indvidualnost dođe do izražaja što je više moguće, izađite pred publiku odmorni. Umorna osoba ne poseduje magnetizam niti moć da privuče. Nemojte praviti uobičajenu grešku i odlagati pripremu i planiranje govora do posljednjeg trenutka, i onda raditi ludačkim tempom, kako biste nadoknadili izgubljeno vremee. Ukoliko to učinite, zasigurno će se nagomilati toksini u vašem telu i umor u mozgu povećati, što će stvoriti užasne prepreke, koje će vas usporavati, podrivati vašu vitalnost, slabiti vaš mozak  i nerve.

Ukoliko je je ikako moguće, pre nego što ćete održati govor, pokušajte da se odmorite i opustite nekoliko sati pre vremena planiranog za vaš nastup. Odmor – to je ono što vam jepotrebno, fizički, mentalni i nervni.

Kada imate važan govor, vodite računa da ne budete gladni. Jedite umereno. Mnogi govornici, čiji je govor zakazan za vreme posle večere, preskoče večeru, pojedu nešto lagano ili ništa, sve dok ne završe sa prezentacijom.

ZAŠTO JEDAN GOVORNIK PRIVLAČI PUBLIKU VIŠE NEGO DRUGI

Ljudi se okupljaju oko energičnog govornika, ljudskog generatora energije, kao što se divlje guske skupljaju oko polja pšenice u jesen.

KAKO NA VAS UTIČE ODEĆA?

Jedan psiholog i dekan univerziteta je sproveo anketu u kojoj je veliki broj ispitanika trebalo da odgovori na pitanje o tome kakav utisak na njih ostavlja odeća. Gotovo jednoglasno su svi izjavili da, kada su doterani i besprekorno, savršeno odeveni, imaju određeno saznanje i osećaju neki efekat, što je teško objasniti, ali je ipak veoma jasno, veoma stvarno. Dobijaju više samopouzdanja, njihova vera u sebe raste, kao i njihovo samopoštovanje. Izjavili su da, kada izgledaju uspešno onda im je lakše da razmišljaju o uspehu i da postignu uspeh. Takav efekat ima odeća na one koji je nose.

ZA ČIME JE ŽALIO GENERAL GRANT

Ministarstvo poljoprivrede u Vašingtonu ima sedam stotina pčelinjih košnica na svojoj eksperimentalnoj farmi. Svaka košnica ima ugrađeno veliko uvećavajuće sočivo, i unutrašnjost može da se osvetli pomoću električne sijalice, jednim pritiskom na dugme. Tako da u bilo kom trenutku, bilo da je dan ili noć, ove pčele mogu da budu podvrgnute detaljnom ispitivanju. Isto važi i za govornike. Oni se nalaze pod lupom, oni su u središtu pažnje i sve oči su uprte u njih. I najmanji nesklad u spoljašnjem izgledu će da strči kao planina u sred ravnice.

“I PRE NEGO ŠTO PROGOVORIMO, OSUĐENI SMO ILI SMO PRIHVAĆENI“

“Onaj koji nema osmeha na licu ne treba da otvara dućan.“ Kaže kineska poslovica. A zar osmeh ninje jednako poželjan i pred publikom kao i pred mušterijom na kasi?

Žao mi je što ovo mora da kažem, ali viđao sam govornike koji bi izašli pred publiku izgledajući hladno, nezainteresovano,kao da moraju da obave neki mučan posao,  koji bi se zahvalili bogu kad se sve završi. Mi u publici bismo se ubrzo osećali isto. Ovakav stav je zarazan.

“Jedna stvar vodi ka drugoj“, primećuje Hari Overstrit u svom Uticaju na ljudsko ponašanje. “Ako smo mi zainteresovani za našu publiku, velike su šanse i da će naša publika biti zainteresovana za nas. Ako smo mi namršteni, sva je prilika da će se i oni mrštiti na nas, u sebi ili pak to otvoreno ispoljavajući.

NAVEDITE PUBLIKU DA SE OKUPI OKO VAS

Činjenica je da ne možete lako ostaviti utisak na publiku ukoliko je ona rasuta. Ništa ne kvari entuzijazam koliko širok, otvoren prostor i prazne stolice između vas i slušalaca.

Navedite publiku da se zbije i probudićete njihovu reakciju sa upola manje truda.

Ako su vaši slušaoci rasuti, zamolite ih da se pomere napred i sednu bliže vama. Insistirajte na ovome, pre nego što počnete da govorite.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Ličnost ima veći uticaj na uspeh u životu nego izuzetno znanje.
  2. Nemojte držati govor kad ste umorni. Odmarajte, povratite i dopunite rezerve energije
  3. Jedite lagano pre nego što nastupite
  4. Nemojte pokušavati da umirite svoju energiju, jer ona ima magnetnu moć. Ljudi se okupljaju oko energičnog govornika.
  5. Obucite se uredno i prikladno. Svest o sopstvenom lepom izgledu povećava samopoštovanje i samopouzdanje.
  6. Nasmejte se. Izađite pred svoje slušaoce sa stavom koji govori da vam je drago što ste tu pred njima. Ako smo mi zainteresovani za našu publiku, velike su šanse i da će naša publika biti zainteresovana za nas.
  7. Okupite publiku oko sebe. Teško da ćete ostaviti utisak na grupu ljudi ako su rasuti po sali.
  8. Ako govorite maloj grupi ljudi, okupite ih u maloj prostoriji. Nemojte stajati na bini. Siđite i budite u istom nivou sa publikom. Učinite vaš govor prisnijim, neformalnim, razgovornim.
  9. Neka u sali bude svež vazduh.
  • Ispunite prostoriju svetlošću. Tanite tako da vam svetlost pada direktno na lice, kako bi izrazi vašeg lica bili vidljivi.
  • Nemojte stajati iza nameštaja. Sklonite stolove i stolice u stranu. Sklonite sve neugledne predmete i ostali krš i lom koji često zakrči binu.
  • Ukoliko imate goste na bini, budite svesni da će se oni povremeno pomerati, i da će svaki put kada naprave najmanji pokret, privući pažnju vaših slušalaca. Publika ne može da odoli iskušenju da posmatra predmete, životinje ili ljude koji se kreću.
  • Nemojte da se bacite u stolicu. Kada osetite da vam je stolica dodirnula noge, iz stojećeg položaja, uspravljeni, polako potonite u stolicu.
  • Stojte mirno. Nemojte praviti mnogo nervoznih pokreta. Oni odaju utisak slabosti. Svaki pokret koji ne doprinosi vašem nastupu, odvlači pažnju od istog.
  • Neka vam ruke stoje opružene uz telo. To je najbolji položaj. Međutim, ukoliko se osećate ugodnije kada ih držite iza leđa ili čak stavite u džepove, ni to neće biti od rpesudnog značaja. Ukoliko je vaša glava puna ideja i srce puno emocija, ovi sporedni detalji će se uglavnom uklopiti sami od sebe.
  • Nemojte pokušavati da naučite pokrete iz knjige. Neka se jave kao deo vaših sopstvenih impulsa. Prepustite se. Spontanost, živost i prepuštanje jesu nezamenjivi preduslovi pokreta, a ne naučena gracioznost i poštovanje pravila.
  • Kada gestikulirate, nemojte ponavljati jedan isti pokret jer će postati jednolično, i nemojte izvoditi kratke, nagle pokrete iz lakta.

“Kod javnog nastupa najvažnije je da imate dobar početak. U celokupnom napornom procesu držanja govora, ništa nije toliko teško, koliko da se lako i vešto uspostavi kontakt sa publikom… Mnogo toga zavisi od prvog utiska i uvodnih reči. Publika se često ili pridobije ili izgubi kroz prvih nekoliko rečenica.“ – Javni nastup danas, Lokvud – Torp

“Kažite publici šta ćete im reći, pa to zatim recite, a onda im ispričajte šta ste im upravo rekli. To je prava umetnost govora. – Anonimni autor

POGLAVLJE IX

KAKO DA ZAPOČNETE GOVOR

Pitajte bilo kojeg profesionalnog govornika čemu ga je iskustvo naučilo i većina će vam odgovoriti – “da imam upečatljiv početak, koji će istog trenutka zaokupiti pažnju publike.“

Lord Nortklif je uspeo da se izbori i da od čoveka sa malom platom postane najbogatiji i najuticajniji vlasnik novinske kuće u Britanskoj imperiji tog vremena. Rekao je da su mu ove tri reči Bleza Paskala pomogle da uspe više nego bilo šta drugo što je ikada pročitao: “Predvideti znači vladati.“

MOĆ ŠOKANTNIH ČINJENICA U PRIVLAČENJU PAŽNJE

Šokirajte svoju publiku. Učinite da se iznenade i obrate pažnju. Recite nešto što će ih trgnuti iz sanjarenja. Da biste bili uspešni, morate zahtevati pažnju. Govornik čija je tema bila “Čuda radija“ započeo je rečenicom: “Znate li da se zvuk muve može emitovati u Centralnu Afriku i učiniti da zvuči kao huk Nijagarinih vodopada?“

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Započeti govor je težak zadatak. Ali je takođe i veoma značajan jer su umovi naših slušalaca sveži i relativno lako primaju utiske. Ovo nije nešto što treba prepustiti slučaju, već se uvod mora unapred pažljivo isplanirati.
  2. Uvod treba da bude kratak, samo jedna ili dve rečenice. Često može i da se izostavi u potpunosti. Uvedite publiku pravo u srce teme, koristeći se što manjim brojem reči. Niko neće imati ništa protiv toga.
  3. Početnici su skloni da započnu govor ili izvinjenjem ili pokušajem da ispričaju šaljivu priču. I jedno i drugo predstavljaju loš uvod. Nikad se ne izvinjavajte. To vašoj publici uglavnom deluje kao uvreda, zamara ih. Idite pravo ka onome što želite da kažete, recite to brzo i sedite.
  4. Govornik može da zadobije pažnju publike u trenutku tako što će:
    1. Da probudi radoznalost publike
    2. Da ispriča zanimljivu ljudsku priču
    3. Da počne sa konkretnim primerom
    4. Da koristi rekvizite
    5. Da postavi pitanje (“da li je neko od vas ikada putem pošte primio ovakav kupon“?)
    6. Da započnete sa upečatljivim citatom.
    7. Da pokaže kako tema utiče na ključne interese publike. (“Evo koliki je vaš očekivani životni vek prema statistikama. Postoji mogućnost da se ta brojka poveća ukoliko idete na redovne lekarske preglede.“)
    8. Da započne sa šokantnim činjenicama. (“Amerikanci su najgori kriminalci civilizovanog sveta.“)
  5. Nemojte učiniti vaš uvod isuviše formalnim. Ne dozvolite da izgleda veštački. Neka slobodno, uobičajeno i neminovno teče ka suštini vaše teme. To možete postoći tako to ćete se osvrnuti na nešto što se upravo dogodilo, ili nešto što je upravo rečeno. (“Juče sam, vozeći se vozom, prošla kroz jedan grad nedaleko odavde, i prisetila se…“)

“Razgovor je poput sviranja harfe. Mnogo zavisi od toga da li ćete položiti ruke na žice i učniti da vibracije prestanu, ili ćete njihovim trzanjem učiniti da muzika poteče.“ – Oliver Vendel Holms

“Budite iskreni. Jednostavni u rečima, držanju i pokretima. Podučite publiku, ali ih i zabavite. Ako ljude uspete da nasmejete, podstaći ćete ih da misle, dopašćete im se, verovaće vam.“ – Alfred E. Smit

POGLAVLJE X

KAP MEDA I DVA REVOLVERAŠA

Stara i mudra izreka kaže – Više se muva uhvati na kap meda, nego na bure sirćeta. Tako je i sa ljudima. Da biste pridobili ljude, prvo ih ubedite da ste im iskreni prijatelji. U tome leži ta kap meda koja će uhvatiti njihova srca; koja i jesu najvažniji put do razuma, i kada ih jednom pridobijete, bez imalo muke ćete ih ubediti u ispravnost vašeg cilja, ukoliko taj cilj zaista jeste ispravan.

Veliki broj ljudi ne razmišlja o stavovima i željama druge osobe, ne trude se da pronađu zajedničko polazište oko kojeg su svi saglasni, već započinju govor namećući sopstvene stavove.

“Reč ‘Ne’ kao reakcija publike je najteža prepreka koju treba savladati. Kada osoba kaže ‘Ne’ njen ponos traži da ostane dosledna tome. Možda će kasnije shvatiti da ‘Ne’ i nije dobra odluka, ipak, tu je dragoceni ponos koji se mora uzeti u obzir! Kada je nešto već rečeno, toga se mora čvrsto držati. Stoga, od ogromne je važnost da povedemo osobu u pozitivnom smeru…“ Vešti govornici na samom početku mnogo puta dobiju ‘Da’ kao pozitivan odgovor publike. Samim tim, oni su pokrenuli psihološke procese svojih slušačaca u pozitivnom smeru.

NAJBOLJI ARGUMENT JESTE OBJAŠNJENJE

Nije li sasvim očigledno da govornik koji se raspravlja sa publikom jedino podstiče njihovu tvrdoglavost, navodi ih da zauzmu odbrameni stav i čini gotovo nemogućim da promene mišljenje?

Predstavite činjenice kako ih vi vidite, ali tako jasno da će publika nesvesno prihvatiti vaše zaključke kao sopstvene. Mnogo će više verovati u onu istinu za koju misle da su sami otkrili. “Najbolji argument je onaj koji se čini kao prosto objašnjenje.“

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Pronađite zajedničko polazište predstavljajući ono oko čega se svi slažete. Navedite publiku da se složi sa vašim mišljenjem na samom početku.
  2. Nemojte iznositi svoje stavove tako da publika na samom početku kaže ‘Ne’. Kada osoba jednom kaže ‘ne’ njen ponos traži da ostane dosledna tome. “Što više pozitivnih ‘da’ dobijemo na samom početku, veće su šanse da ćemo uspeti da im zadržimo pažnju dok ne dođemo do našeg konačnog predloga.“
  3. Nemojte početi rečima da ćete dokazati to i to. To će najverovatnije probuditi otpor. Vaši slušaoci u tom slučaju mogu odgovoriti “hajde baš da vidimo kako ćeš to da učiniš.“ Postavite poneko prikladno pitanje i dopustite im da sami krenu u potragu za odgovorom.
  4. Najčuveniji govor koji je Šekspir ikada napisao jeste posmrtno slovo – govor koji Marko Antonije izgovara na Cezarovoj sahrani. Ovo jeste klasičan primer savršene taktičnosti. Rimska rulja je prijateljski nastrojena prema zaverenicima. Obratite pažnju kako Antonije pretvara ovo prijateljsko raspoloženje u žestoku mržnju i kako to čini bez ikakve rasprave. On prikazuje činjenice i pušta ljude da sami formiraju svoje mišljenje.

“Zaključak obavlja veoma značajan zadatak. On zaokružuje čitav govor, i na momenat zadržava potpunu pažnju publike na govoru kao celini. Povlači nit misli, povezuje je i završava vezujući čvor celokupnog govora… Jasno isplanirajte i izaberite prave reči za vaš zaključak. Nikada nemojte da završite govor tako što ćete nespretno i brzo da promrmljate: ‘Pretpostavljam da je to sve što sam hteo da kažem.’ Zaokružite vaš govor i stavite publici do znanja da je kraj.“ – Džrordž Roland Kolins – Govor sa bine

POGLAVLJE XI

KAKO DA ZAKLJUČITE GOVOR

Da li biste želeli da saznate u kojim delovima govora se najlakše otkrije vaše neiskustvo ili vaša stručnost, vaša nespretnost ili veština? Ja ću vam reći – u uvodnim rečima i u završnim. Postoji jedna stara izreka o pozorištu, koja se naravno odnosi na glumce, i kaže: “Po ulascima i izlascima njihovim, poznaćemo ih.“

Početak i kraj! To su dve stvari koje je najteže uspešno savladati. Primera radi, ukoliko ste na nekom važnom društvenom događaju, zar najviše truda ne iziskuje elegantan ulazak i graciozan pozdrav pri odlasku? Na intervjuu za posao na primer, zar nisu dva najteža zadatka – dopadljiv nastup i uspešan zaključak?

Zaključak je zapravo najbitnija strateška točka vašeg govora, ono što neko kaže na kraju, konačne reči koje nastave da odzvanjaju u glavama ljudi i nakon što završite, to su te reči koje će se najduže pamtiti.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Završetak je zaista najvažniji strateški element govora. Ono što se izgovori poslednje često će se najduže pamtiti.
  2. Nemojte završiti ovim rečima: “To je sve što imam da kažem na ovu temu, tako da ću sad da završim.“ Završite, ali nemojte govoriti o završavanju.
  3. Pažljivo isplanirajte zaključak. Uvežbajte ga. Od reči do reči naučite kako ćete završiti. Zaokružite vaš govor. Nemojte dozvoliti da ostane hrapav i izlomljen poput šiljatog, neuglačanog kamena.
  4. Govor je moguće završiti na neki od sledećih načina:
    1. Sumirajte, ponovite i dajte kratak pregled najvažnijih tačaka koje ste pokrili
    2. Pozovite na akciju
    3. Dajte publici iskren kompliment
    4. Citirajte odgovarajuće stihove
    5. Dovedite govor do klimaksa.
  5. Osmislite dobar početak i dobru završnu reč, i povežite ih. Uvek završite govor pre nego što publika želi. “Tačka zadovoljstva se dostigne veoma brzo nakon dostignutog vrhunca popularnosti.“
  6. Budite spremni da odgovorite na pitanja publike. Ukoliko je moguće, neka učesnici napišu pitanja na kartice, pregledajte ih i odgovorite na onoliko koliko možete u datom vremenu. Ukoliko se pitanja postavljaju direktno, ponovite pitanje pre nego što odgovorite na njega.

“Devet od deset čitalaca razumljivu rečenicu prihvata kao istinitu.“ – Enciklopedija Britanika

“Pažljivo proučite ono što želite da kažete, i pretočite to u reči tako što ćete ih staviti na papir ili ih izgovarati naglas pred zamišljenom osobom. Stavite teze u pravi redosled. Držite se tog redosleda. Rasporedite vreme prema značaju koji imaju određene teze. Prestanite da govorite kada završite govor.“ – Dr Edvard Evert Hejl

POGLAVLJE XII

KAKO DA JASNO PRENESETE ZNAČENJE PORUKE

Čak i najveštiji govornici ne mogu uspešno da prenesu svoje ideje ukoliko ih publika ne razume. Dobra komunikacija počinje razumevanjem vaše publike. Birajte reči tako da vas vaši slušaoci lako razumeju. Ukoliko su ljudi kojima se obraćate iz neke stručne ili specijalizovane oblasti, možete koristiti stručne izraze ili terminologiju koja se obično koristi u tim oblastima. Tako će slušaoci jasno i lako razumeti vašu poruku. Međutim, ukoliko koristite isti jezik sa publikom kojoj nije poznata ova terminologija, brzo ćete izgubiti slušaoce.

Vaša odgovornost je da prenesete poruku, a ne odgovornost publike. Ukoliko možete da objasnite stručne izraze jezikom običnih ljudi, onda to i učinite. Ukoliko je neophodno da koristite tehničke, pravne i druge manje poznate termine, onda ih makar objasnite kada ih prvi put upotrebite, i još jednom ukoliko smatrate da ih je potrebno naglasiti.

BUDITE SIGURNI ŠTA JE CILJ VAŠEG GOVORA

Kada vas zamole da održite govor u grupi ljudi, uglavnom postoji razlog za to. Niste pozvani samo da biste ćaskali. Budite sigurni da ono što kažete zadovoljava taj cilj. Svaki govor, bez obzira da li je govornik toga svestan ili ne, ima četiri glavna cilja:

  1. Da se nešto razjasni.
  2. Da se publika impresionira i ubedi.
  3. Da se pozove na akciju.
  4. Da se zabavi.

Odlučite šta je vaš cilj. Mudro ga izaberite pre nego što počnete da pripremate govor.

IZBEGAVAJTE STRUČNE TERMINE

Recite samom sebi da ćete govoriti tako jednostavnim jezikom da će vas i dete razumeti i da će se sećati vašeg objašnjenja teme o kojoj se razgovaralo, i da će nakon skupa moći da priča o onome što ste rekli.

JASNOĆA LINKOLNOVIH GOVORA

Najčešći razlog zbog kojeg ljudi ne uspevaju da budu jasni su sledeći: Ideja koju žele da izraze nije dovoljno jasna ni njima samima. Neodređen utisak! Maglovite, bezoblične ideje! Kakav je rezultat? Njihov um ne može da funkcioniše u mentalnoj magli, kao ni fotoaparat u stvarnoj, fizičkoj magli.

POZOVITE SE NA ČULO VIDA

Dijagrami su mnogo uverljiviji od reči, a slike mnogo uverljivije od dijagrama. Savršena prezentacija neke teme jeste ona u kojoj je svaki njen deo ilustrovan i u kojoj se reči koriste kako bi se te slike povezale.

PONOVITE NAJBITNIJE IDEJE DRUGIM REČIMA

Napoleon je izjavio da je ponavljanje jedini važan princip u besedništvu. Znao je, da to što je neka ideja njemu jasna, ne znači uvek da su je i svi ostali odmah razumeli. Bio je svestan toga da je potrebno vreme da se shvate nove ideje, i da misli moraju biti usmerene na njih. Ukratko rečeno, znao je da se moraju ponavljati.

Primer:
“Ne možete naterati ljude da razumeju temu o kojoj govorite, ukoliko je ni vi sami ne razumete. Što je određena tema jasnija u vašem umu, to ćete je jasnije predstaviti u umovima drugih.“

Poslednja rečenica je samo ponovljena ideja iz prve rečenice, ali kada se ove rečenice izgovaraju, um nema vremena da uvidi da je to bilo ponavljanje. Samo oseća da je tema pojašnjena.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Biti jasan je veoma važno i često veoma teško. Hrist je rekao da nas Bog podučava kroz priče jer njegovi slušaoci “gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.“
  2. Isus je nepoznato učinio jasnim jer je o tome govorio koristeći se primerima nečeg poznatog. Povezao je Carstvo nebesko sa kvascem, mrežama koje ribari bacaju u more, trgovcima koji kupuju bisere. Ukoliko želite da date jasnu sliku o veličini Aljaske, nemojte govoriti o kvadratnim kilometrima, već navedite države koje mogu stati na ovu površinu, uporedite njenu populaciju sa brojem stanovnika u gradu u kojem držite govor.
  3. Izbegavajte stručne izraze kada se obraćate neupućenoj publici. Držite se i Linkolnovog plana i predstavite svoje ideje jezikom koji je dovoljno jednostavan da ga i dete može razumeti.
  4. Budite sigurni da je ono o čemu želite da govorite jasno kao dan prvo u vašoj glavi.
  5. Pozovite se na čulo vida. Koristite se rekvizitma, slikama i ilustracijama kad god je to moguće. Budite određeni.
  6. Ponovo izložite svoje ideje, ali nemojte ih ponavljati koristeći se istim rečima i izrazima. Menjajte rečenice, ali neprestano ponavljajte ideju, ne dopuštajući svojim slušaocima da to primete.
  7. Učinite apstraktnu ideju jasnom koristeći opšte ilustracije, ili još bolje – dajući specifične primere i konkretne slučajeve.
  8. Nemojte pokušavati da obradite što više aspekata govora. Ne možete očekivati da u kratkom govoru adekvatno obradite više od jednog ili dva aspekt jedne velike teme.
  9. Završite kratkim pregledom svih tačaka vašeg govora.

“Tajna uspeha leži u vašoj veštini da promenite mišljenje ljudi. To je ono što čini uspešnog advokata, prodavca, političara i propovednika.“ – Dr Frenk Krejn

“Govornik mora sa velikim žarom i snagom da govori o istoj temi o kojoj ostali razgovaraju samo bezbojnim, beživotnim rečima.“ – Ciceron

POGLAVLJE XIII

KAKO DA BUDETE UPEČATLJIVI I UBEDLJIVI

Tri stoleća pre nego što su tri mudraca sa istoka pratila zvezdu do Betlehema uoči prvog Božića, Aristotel je tvrdio da je čovek razumna životinja i da se ponaša u skladu sa pravilima logike. Laskao nam je. Čisto razumno zaključivanje je retko koliko i romantične misli pre doručka. Najveći broj naših delovanja jeste rezultat naše sugestije.

Sugestija je ono što čini da naš um prihvati neku ideju, ali ne pruža nikakav dokaz ili demonstraciju. Ako vam kažem, “Pilsberi brašno je sasvim čisto“, i ne pokušam to da dokažem, ja koristim sugestiju. Ukoliko vam predstavim analizu proizvoda i izjave svetski poznatih kuvara o tom brašnu, ja time pokušavam da dokažem moju tvrdnju.

Ljudi koji su uspešniji u odnosima sa ljudima, oslanjaju se više na sugestije nego na argumente. Prodaja i moderno oglašavanje su prvenstveno zasnovani na sugestiji. Milioni ljudi u Indiji usrdno veruju da je voda reke Gang sveta, i smatraju da nije u redu ubiti kravu, kao što nije u redu ubiti osobu. Oni prihvataju ove ideje, ne zato što su dokazane, već zato što su ove sugestije duboko usađene u njihove umove.

Ovakva verovanja nisu ograničena samo na ljude koji dolaze iz kulture koja je drugačija od naše. Ukoliko pažljivo ispitamo činjenice, otkrićemo da je najveći broj naših mišljenja, najvažnijih uverenja, religioznih verovanja, pravila ponašanja na kojima većina nas zasniva sopstvene živote, rezultat sugestije, a ne razumnog zaključivanja.

NAŠ KLJUČNI PROBLEM

Prema poslednjoj analizi o našem problemu da navedemo ljude da prihvate naša uverenja ili da naše sugestije sprovedu u dela, zaključak je sledeći: treba da usadimo ideju u njihove umove i da ne dozvolimo da se jave kontradiktorne i suprotne ideje. Oni koji su vešti u tome imaće moć u javnom nastupu i profit u poslu.

POMOĆ KOJU PSIHOLOGIJA MOŽE DA PONUDI

Zar niste primetili kako su mnogo manje šanse da se javi kontradiktorna ideja ukoliko se glavna ideja predstavi kroz emocije i zarazan entuzijazam. Kažem “zarazan“ jer je entuzijazam upravo takav, on stišava kritičko razmišljanje.

Da biste probudili osećanja morate tome pristupiti veoma ozbiljno. Neiskrenost je ta koja isisava život iz govora. Bez obzira na sve prefinjene izraze koje možda da smislite, na harmoničnost vašeg glasa i eleganciju pokreta, ako ne govorite iskreno, sve ovo je samo blještava i plitka predstava. Ako želite da ostavite utisak na publiku, prvo vi morate da budete impresionirani. Vaš duh će isijavati kroz vaše oči, zračiti kroz vaš glas, prikazaće se kroz vaš stav i preneće poruku vašim slušaocima.

KAKO DA MALE SUME UČINITE VELIKIM I VELIKE SUME MALIM

Velike sume se mogu učiniti malim tako što ćete ih rasporediti na duži vremenski period i uporediti dnevni trošak sa nečim što se čini trivijalnim.

Dileri automobilima će, na primer, u svojim oglasima velikim slovima da istaknu kolika bi mesečna rata bila, a malim slovima će napisati broj meseci koliko ćete otplaćivati automobil.

ZNAČAJ PONAVLJANJA

Ponavljanje jeste još jedna karta koju možemo da iskoristimo kako bismo sprečili javljanje kontradiktornih i protivrečnih ideja koje bi osporile naše tvrdnje. “Nije dovoljno istaći neku političku ideju jednom ili dva puta, već čak i deset puta, kako bi je javnost primila i usvojila,“ izjavio je Danijel O Konel, čuveni irski govornik.

PRINCIP KUMULACIJE

Nemojte očekivati da će brzi osvrt na jedan ili moguće dva konkretna primjera, postići željeni rezultat.

Mora postojati niz utisaka koji se uzastopono ređaju i ističu početnu tvrdnju. Pažnja se mora iznova i iznova usmeravati na određenu misao, iskustva se moraju ređati jedno za drugim sve dok se pod njihovom težinom misao ne utisne duboko u um. Kada misao postane deo te osobe, ni vreme ni događaji neće moći to da izbrišu. A princip prema kojem se ovo ostvaruje se naziva “kumulacija“.

SLIKOVITA POREĐENJA

Pre mnogo godina, jedan od polaznika na kursu koji sam držao, je u svom govoru naveo broj kuća koje su bile uništene u požarima tokom prethodne godine. Takođe je dodao da bi ove izgorele zgrade, ukoliko bi bile poređanje jedna uz drugu, mole da formiraju liniju dovoljno dugačku da poveže Njujork sa Čikagom, i ukoliko bi rasporedili ljude koji su poginuli u tim požarima na svaki kilometar, ta jeziva linija bi mogla da dođe nazad od Čikaga do Bruklina.

Tačne brojke koje je pomenuo sam zaboravio gotovo istog trenutka, ali bez ikakvog truda, i danas posle deset godina, još uvek mogu da vidim tu liniju izgorelih zgrada koje se nižu jedna za drugom od ostvrva Menhetn do okruga Kuk u državi Ilionis.

Zbog čega je to tako? Zato što ono što čujemo teško ostaje u sećanju. Vizuelni utisci su poput topovskog đuleta, prati ih ogroman udar. Ugrade se, i zadrže u sećanju. Uspevaju da oteraju sve suprotne ideje.

POZOVITE SE NA STRUČNJAKE, KAKO BISTE PODRŽALI VAŠE TVRDNJE

Kao dečak, odrastajući u Mizuriju, zabavljao sam se tako što sam držao štap preko kapije kroz koju su ovce morale da prođu. Nakon što bi prvih nekoliko ovaca preskočilo štap, ja bih ga sklonio, ali bi sve ostale ovce, prolazeći kroz kapiju, nastavile da preskaču preko zamišljene prepreke. Jedini razlog zbog kojeg su skakale, jeste taj što su ovce pre njih skočile. Ovca nije jedina životinja koja pokazuje ovakvo ponašanje. Skoro svi mi smo skloni tome da uradimo ono što ostali rade, da verujemo u ono u šta ostali veruju, da prihvatimo tvrdnje istaknutih ljudi, bez dovođenja njihove istinitosti u pitanje.

Kada citirate istaknute ljude, morate imati četiri pravila na umu:

  1. Budite određeni.
  2. Citirajte popularnu osobu.
  3. Citirajte lokalne stručnjake.
  4. Citirajte nekoga kvalifikovanog iz određene oblasti

“Verujem da je pravi put ka značajnom uspehu u bilo kom poslu, da sebe učinite ekspertom u tom određenom poslu. Ne verujem da treba rasipati talent, i u mom životu sam retko, ako sam i ikada, sreo čoveka koji se istakao u zarađivanju novca, bar ne u oblasti proizvodnje, a koji je imao mnogo interesovanja. Oni koji su uspeli jesu oni koji su izabrali jedan posao i držali se toga.“

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Ubedite sebe pre nego što pokušate da ubedite druge. Govorite sa zaraznim entuzijazmom.
  2. Pokažite kako je ono što želite da ljudi prihvate veoma slično nečemu u šta već veruju.
  3. Ponovite svoje ideje. Kada ponavljate brojke, ilustrujte ih.
  4. Koristite opšte ilustracije
  5. Koristite specifične primere, navedite konkretne slučajeve
  6. Koristite princip kumulacije. “Iskustva se moraju ređati jedno za drugim sve dok se pod njihovom težinom misao ne utisne duboko u um.“
  7. Koristite grafička poređenja. Ono što čujemo lako se zaboravlja. Vizuelni utisci ostaju utisnuti kao topovsko đule u zid.
  8. Podržite vaše tvrdnje oslanjajući se na nepristrasne stručnjake. Citirajte poznatu osobu. Citirajte lokalnu osobu. Citirajte nekoga ko je kvalifikovan da govori toj temi.

“Uvek imajte nešto da kažete. Publika će sigurno slušati onoga koji ima nešto da kaže, i za kojeg zna da nikad neće govoriti ukoliko nema šta reći. Uvek unapred znajte šta želite da kažete. Ako je vaš um u konfuziji, znajte da će u umu vaih slušalaca vladati još veća konfuzija. Uvek organizujte svoje misli prema nekom redosledu. Bez obzira na to koliko je kratak vaš govor, uvek je bolje da ima početak, sredinu i kraj. Uprkos svemu, govorite jasno. O čemu god govorili, neka vaša poruka bude razumljiva publici. U debatama, trudite se da predvidite argumente vašeg protivnika. Na njegove šale odgovorite ozbiljnošću, a na njegovu ozbiljnost odgovorite šalom. Uvek unapred razmislite pred kakvom publikom ćete držati govor… I ako ikako možete, nikada nemojte biti dosadni.“ – Lord Bris

POGLAVLJE XIV

KAKO DA BUDETE DOBAR KOMUNIKATOR

Razlog zbog kojeg mnogi ljudi nisu dobri komunikatori je taj što govore samo o onome što njih zanima. To drugima može biti ubitačno dosadno. Obrnite proces. Navedite drugu osobu da govori o njenim interesovanjima, o poslu, hobijima, rezultatu sa partije golfa, o deci. Učinite to, slušajte pažljivo šta vam kažu, i učinićete ih zadovoljnim. Zbog toga će vas smatrati dobrim komunikatorom, iako ste zaista malo toga rekli.

Prosečan govor može biti daleko zanimljiviji, ako je obogaćen i prepun ljudskih priča koje će zainteresovati publiku. Govornik treba da predstavi samo nekoliko tačaka svog govora i da ih ilustruje konkretnim primerima. Ukoliko ovako osmislite govor, uspećete da privučete i zadobijete pažnju publike.

STVARAJTE SLIKE REČIMA

U ovom procesu pridobijanja pažnje vaše publike, postoji jedna pomoćna tehnika koja je izuzetno značajna, ali koja se ipak u velikoj meri ignoriše. Čini se da prosečan govornik uopšte ne zna da ona postoji. Govorim o procesu u kojem koristimo reči da bismo stvorili slike. Govornik koji rečima stvara slike pred vašim očima jeste onaj kojeg je lako slušati. Ukoliko koristi nejasne, uobičajene i bezbojne izraze učiniće da publika zadrema.

Slike. Slike. Slike Neka lebde slobodno kao vazduh koji udišete. Raspršite ih po vašem govoru, ili razgovoru i postaćete zabavniji i imaćete veći uticaj na publiku.

Dok čitamo stranice Biblije ili Šekspirova dela, slike se roje poput pčela oko mlina za slad. Primera radi, prosečan pisac bi rekao da je nešto izlišno, kao pokušaj da se poboljša nešto već savršeno. A kako je Šekspir izrazio istu misao? Rečima koje su stvorile ovu večnu sliku: “Pozlata zlata, kićenje ljiljana, prskanje mirisa na ljubičicu.“

Da li ste ikada primetili da su izreke koje se prenose sa generacije na generaciju gotovo uvek vizuelnog tipa?

“Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.“

“Ako se moliš za kišu, nemoj se iznenaditi kad te grom udari.“

“Konja možeš da dovedeš do vode ali ga ne možeš naterati da pije.“

Slične slike možete naći u gotovo svim poređenjima, koja su se koristila vekovima unazad i koja se i danas u velikoj meri koriste.

“Lukav kao lisica.“  “Mrtav kao pepeo.“ “Ravan k’o daska.“ “Tvrd kao kamen.“

Linkoln je uvek govorio koristeći se vizuelnim izrazima. Kada bi mu dosadili dugački, komplikovani, birokratski izveštaji koji bi ga čekali na stolu u Beloj kući, pobunio bi se, ali ne kroz bezbojne izraze već bi rečima stvorio slike koje je gotovo nemoguće zaboraviti. “Kada pošaljem čoveka da kupi konja“, rekao je, “ne interesuje me koliko dlaka taj konj ima u repu. Hoću samo da znam njegove karakteristike.“

INTERESOVANJE JE ZARAZNO

Interesovanje je zarazno, upamtite to. I sigurno će se preneti na publiku ukoliko je i sam govornik zaražen njime.

Jednom sam zamolio Ričarda Vašburna Čajlda, američkog ambasadora u Italiji, da mi otkrije tajnu svog uspeha kao zanimljivog pisca. Odgovorio mi je: “Toliko sam oduševljen životom da ne mogu da mirujem. Jednostavno moram da pričam ljudima o tome.“

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Zanimaju nas neobične činjenice o običnim stvarima
  2. Najviše nas interesujemo mi sami
  3. Osobu koja navede druge da govore o sebi i svojim interesovanjima, i pažljivo ih sasluša, će uglavnom smatrati dobrim komunikatorom, iako je zaista malo toga rekla.
  4. Čuveni tračevi i priče o ljudima, će gotovo uvek zadobiti i održati pažnju publike. Govornik treba da predstavi samo nekoliko tačaka svog govora i da ih ilustruje konkretnim primerima.
  5. Budite konkretni i određeni. Nemojte samo da kažete da je Martin Luter bio “tvrdoglav i neukrotiv“ kao dečak. Nagovestite tu činjenicu. A zatim je potvrdite govoreći da bi ga nastavnici išibali i po “petnaest puta tokom jednog prepodneva.“ To je ono što uopštenu tvrdnju čini jasnom, upečatljivom i interesantnom.
  6. Pospite svoje govore izrazima i rečima koje stvaraju slike i čine da one zaplove pred vašim pčima.
  7. Ukoliko je to moguće koristite dve paralelne rečenice i kontrastirajte ideje.
  8. Interesovanje je zarazno. I sigurno će se preneti na publiku ukoliko je i sam govornik zaražen njime. Ali se to ne može ostvariti ukoliko se samo mehanički pridržavamo pravila.

“Šta onda, ukratko rečeno, moderna, obrazovana publika traži od govornika? Kao prvo, publika insistira na tome da govornik bude iskren; kao drugo, da govornik ima dobro znanje o nečem važnom i korisnom; kao treće, da govornik u potpunosti unese svoja osećanja i uverenja u temu koju predstavlja i; kao četvrto, da prikaže suštinu svog govora jednostavnim, prirodnim i upečatljivim rečima i izrazima.“ – Javni nastup danas, Lokvud – Torp

“Čovek se obično bolje uverava razlozima koje je sam pronašao nego onima do kojih su došli drugi.“ – Paskal

POGLAVLJE XV

KAKO DA PODSTAKNETE PUBLIKU NA AKCIJU

Prvi korak jeste da zainteresujete i pridobijete pažnju publike. Ukoliko to ne učinite, ljudi neće pažljivo slušati ono što govorite.

Drugi korak jeste da pridobijete poverenje vaših slušalaca. Ukoliko to ne učinite, neće verovati u ono što kažete.

ZADOBIJTE POVERENJE TAKO ŠTO ĆETE GA ZASLUŽITI

Najbolji način da zadobijete nečije poverenje je tako što ćete ga zaslužiti. Dr. Pjerpont Morgan je rekao da je karakter najbitniji za dobijanje kredita. Mnogo puta sam primetio da rečiti i duhoviti govornici, ukoliko su im to glavni aduti, nisu ni izbliza uspešni koliko oni, manje briljantni, ali iskreniji.

Iskrenost, velika, duboka, prava iskrenost, jeste osnovna osobina ljudi kojima verujemo.

GOVORITE IZ SOPSTVENOG ISKUSTVA

Drugi način da zadobijete poverenje publike jeste da promišljeno govorite iz sopstvenog iskustva. To će vam neizmerno pomoći.

Ono što će se ljudima dopasti, što će izgledati autentično i zvučati istinito i verodostojno, jeste neki događaj koji ste vi lično proživeli ili kroz koji ste prošli. Poverovaće u to. Smatraće vas za vodećeg svetskog stručnjaka za tu određenu temu.

NEKA VAS PRIKLADNO NAJAVE

Reč uvod – “introduction“ – potiče od dve latinske reči – “intro“ što znači unutra i “ducere“ – što znači voditi, tako da bi uvod trebalo da nas uvede u temu dovoljno da poželimo da čujemo govornika kako je predstavlja. Trebalo bi da nas uvede i iznese nekoliko činjenica o govorniku, koje bi pokazale njegov ili njenu sposobnost da govore o toj određenoj temi. Drugim rečima, uvod bi trebalo publici da “proda“ temu i govornika. I to bi trebalo da učini za najkraće moguće vreme.

Navedite sve ono što želite da se pomene, nešto što će pokazati zašto ste kompetentni da govorite o određenoj temi, kao i nekoliko jednostavnih činjenica koje publika treba da zna, činjenica kojima ćete ih pridobiti. Napišite ih na karticu, tako onaj ko će vas predstaviti ože da ih uključi u najavu.

PLAVA TRAVA I PEPEO ORAHOVOG DRVETA

Veoma mali broj ljudi je sposoban da samostalno razmišlja. Ali svi mi imamo osećanja i emocije, i na sve nas utiču govornikova osećanja. Ako ona ili on veruju u nešto, dovoljno ubedljivo i to kažu dovoljno ubedljivo, iako je njihova tvrdnja zaista besmislena, govornik će ipak steći neke pristalice i sledbenike, čak i među navodno sofisticiranom i nesumnjivo inteligentnom publikom.

KAKO JE PATERSON ODGOVARAO NA PRIMEDBE

Ako se obraćate grupi poslovnih ljudi, i govorite o temi koja se tiče njih, nemojte samo vi podučavati njih, nego dopustite da i oni nauče vas nečemu. Treba da saznate šta je u njihovim glavama, jer u suprotnom možete sasvim promašiti poentu. Dozvolite da izraze svoje mišljenje, odgovorite na njihove primedbe, i biće mnogo spremniji da vas saslušaju. 

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Zainteresujte ih i pridobijte pažnju publike
  2. Steknite poverenje tako što ćete ga zaslužiti svojom iskrenošću, tako što će vas najaviti kako treba, tako što ćete biti kompetentni da govorite o svojoj temi i tako što ćete govoriti o nečemu iz svog iskustva.
  3. Iznesite svoje činjenice, naučite publiku koje su prednosti vašeg predloga i odgovorite na njihove primedbe.
  4. Pozovite se na one motive koje podstiču ljude na akciju: želja za dobiti, samoodržavanje, ponos, zadovoljstva, osećanja, privrženost i religiozni ideali, kao što su pravda, milosrđe, oproštaj i ljubav.

“Onaj ko želi da ga razumeju i pažljivo slušaju mora da zagolica uši sveta. Snaga i lepota govora su apsolutno neophodne onome ko želi da ubedi ljude u svoje stavove. Štaviše, potrebne su bilo kome ko želi da navede velike mase da bar nakratko obrate pažnju na ono što ima da kaže.“ – Vudro Vilson

“Pre nego što nešto kaže u svojoj propovedi, propovednik to prvo mora da oseti u samom sebi. Jasnoća, logičnost, energičnost i uverenost moraju prvo da budu njegove lične osobine pre nego postanu deo misli i reči koje izgovori.“ – Filips Bruks

POGLAVLJE XV

KAKO DA POBOLJŠATE DIKCIJU

Naša veza sa svetom se zasniva na četiri dodirne tačke. Ljudi nas procenjuju i određuju posmatrajući sledeća četiri aspekta: čime se bavimo, kako izgledamo, šta govorimo i kako to izgovaramo.

Uprkos tome, veliki broj ljudi, nakon što završe školu, čitavog života prave greške u govoru, i ne trude se da obogate svoj rečnik, da savladaju nijanse u značenju reči, i da govore pravilno i izvanredno.

Dr Čarls V. Eliot je, nakon trideset godina rada kao dekan Harvard univerziteta, izjavio: “Priznajem samo jednu veštinu kao neophodan deo obrazovanja svake dame ili gospodina, a to je tačna i prefinjena upotreba svog maternjeg jezika.“

__

Šest najčešćih problema sa kojima se ljudi susreću kada je u pitanju jasno izgovaranje reči:

  1. Da li “progutate“ deo reči? Da li govorite sa gotovo zatvorenim ustima? Vežbajte ispred ogledala. Otvorite usta.
  2. Govorite suviše brzo. Stoj! Dajte ljudima šansu da razumeju ono što govorite. Poslušajte snimke vaših govora.
  3. Govorite suviše sporo. Ukoliko govorite suviše sporo, izgubićete pažnju publike. Ponekad, sporo izgovaranje može imati svojih prednosti.
  4. Pogrešno izgovarate reči. Redovno radite vežbe za pravilan izgovor.
  5. Izbegavajte poštapalice. Te suvišne glasove, reči i izraze često čujemo u govorima. “hm, “ovaj, “znači“ su samo neki od primera. Ove reči ometaju tok naših misli. Slušajte sebe dok govorite i otarasite se tih poštapalica.
  6. Govorite monotono. Menjajte visinu tona vašeg glasa. U suprotnom će vaša publika zadremati.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Naš kontakt sa ljudima se zasniva na četiri dodirne tačke. Procenjuju nas i određuju posmatrajući sledeća četiri aspekta: Čime se bavimo, kako izgledamo, šta govorimo i kako to izgovaramo. Koliko samo često donose sud o nama na osnovu jezika kojim se izražavamo.
  2. Vaša dikcija će u velikoj meri biti odraz društva u kojem se krećete. Stoga pratite Linkolnov primer i družite se sa majstorima književnosti. Provodite večeri, kao i on, čitajući Šekspirova i dela drugih velikih pesnika i pisaca.
  3. “Odustao sam od čitanja novina zbog Tacita i Tukidida, Njutona i Euklida“, napisao je Tomas Džeferson, “i shvatio sam da me je to učinilo mnogo srećnijim.“ Zašto ne biste pratili njegov primer?
  4. Neka vam rečnik bude pri ruci dok čitate. Potražite neku nepoznatu reč. Pokušajte da je iskoristite u rečenici kako bi vam ostala u pamćenju.
  5. Ispitajte poreklo reči koje koristite. Njihova historija nije dosadna i suvoparna, već se često prepliće sa bajkom.
  6. Nemojte koristiti klišee, istrošene, pohabane reči. Budite precizni i tačni, kada je u pitanju značenje.
  7. Držite Rodžetov tezaur na stolu, i koristite ga što češće. Trudite se da koristite sveže izraze. Stvarajte sopstvena poređenja. Imajte hrabrosti da budete drugačiji.
  8. Jasno izgovarajte reči. Nemojte mumlati, nemojte govoriti suviše brzo ili sporo, pravilno izgovarajte reči, izbegavajte poštapalice i nemojte govoriti jednolično.

__

Citati iz knjige: “Javni nastup” 
Autor: Dejl Karnegi
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

BONUS VIDEO – Think Fast, Talk Smart: Communication Techniques

DR VALERIJ SINJELJNJIKOV – PRONAĐI SVOJ ISTINSKI PUT | CITATI IZ KNJIGE

DR VALERIJ SINJELJNJIKOV – PRONAĐI SVOJ ISTINSKI PUT | CITATI IZ KNJIGE

Dr Valerij Sinjeljnjikov – Prona+i svoj istinski put – Citati iz knjige

PUT JE ŽIVOT

Svaki čovjek traži svoj put. Neko to čini svesno, a neko nesvesno. Upravo od toga šta se nalazi u našoj duši, u našoj podsvesti, zavisi kakav će biti naš budući život.

Naš život umnogome određuje to kako doživljavamo život uopšte i samog sebe.

_

ČOVEKOVA PRIRODA

Najcjelovitiju predstavu o čoveku i životu uopšte daju Vede, i to pogotovo onaj njihov deo koji se naziva Ajurveda, što u prevodu znači nauka o životu. Smatra se da su Vede skup božanskih znanja o poretku u svetu oko nas. To je veoma drevno znanje.

FIZIČKO TELO

Čovekovo fizičko telo se sastoji od pet praelemenata: Etra, vazduha, vatre, vode i zemlje. Sva materija je sastavljena od ovih praelemenata, a ne samo čovek. Fizičko telo je veoma važno za nas jer se upravo pomoću njega obavljaju određene radnje u ovom svetu. Zato treba da ga čuvamo.

TELO ČULA

Mi svet oko sebe doživljavamo pomoću svojih čulnih ograna. Njih je pet:

  1. Uši – za doživljavanje zvuka
  2. Koža – za doživljavanje dodira
  3. Oči – za doživljavanje oblika i boja
  4. Jezik – za doživaljavanje ukusa
  5. Nos – za doživljavanje mirisa

Postoji i takozvano “Šesto čulo“. Ono se javlja onda kada osoba doživljava svet oko sebe direktno svojim umom, zaobilazeći čulne organe. Neki tu pojavu nazivaju intuicija, odnosno unutrašnje znanje.

TELO UMA

Informacije iz sveta koji nas okružuje preko čulnih organa dolaze u tanano telo uma. Um kontroliše čula i za njih je on najvažniji. Um je taj koji tera fizičko telo da čini određene radnje.

U tananom telu uma zapisani su svi događaji koji su nam se desili tokom života. Te informacije se čuvaju u obliku slika, kojima možemo da pristupimo pomoću funkcije sjećanja.

Naše emocionalno stanje može da veoma mnogo utiče na stanje našeg fizičkog tela. Neke emocije ga uništavaju, a neke održavaju u stanju ravnoteže.

Naš ovakav ili onakav odnos prema događajima se ne stvara tek tako, već zavisi od načina na koji doživljavamo sebe i svet oko sebe, odnosno od našeg pogleda na svet.

TELO RAZUMA

Telo razuma je još tananija struktura od tela uma. U suštini, razum upravlja umom zato što je on taj koji određuje naše ciljeve i ono čemu težimo. Na osnovu toga na šta je naš razum usmeren stvara se želja u tananom telu uma.

Kad se reč “razum“ raščlani na delove, nije teško shvatiti njen smisao.
Ra – z – um. Reč “Ra“ nosi u sebi nekoliko slika: svetlost, Sunce, sijanje istine Svevišnjeg. Iz tog proizilazi da je razum zapravo prosvetljeni um, odnosno um koji je usmeren ka sreći, svetlosti, istini.

Sa sigurnošću se može reći da naš životni Put zavisi od stepena razvoja našeg razuma i od toga kakve ciljeve biramo.

TELO SAMOSVESTI

Ovo je najvažnija struktura po svom uticaju na čovekov život, jer se upravo na tom nivou formira naš pogled na svet. Ovo tanano telo često se naziva ego. U Vedama se naglašava razlika između lažnog ega koji se naziva “gordost“, odnosno osjećaj sopstvene važnosti, i istinskog ega. Po čemu se oni razlikuju?

Lažni ego znači da čovek sebe i svet koji ga okružuje doživljava izobličeno, nepotpuno. To, na kraju krajeva, dovodi do nepravilnih misli i postupaka u životu.

Istinski ego predstavlja pravilno shvatanje stvari, celovito doživljavanje sebe i stvarnost oko sebe. Takav pogled na svet omogućava da se ne greši i čini da naš životni Put bude lagan i radostan.

Od naše samosvesti zavisi koje ciljeve biramo u svom životu. Ciljevi stvaraju želje, misli i odgovarajuće postpuke i sve se to onda uklapa u sliku našeg životnog Puta.

TELO SVESNOSTI I NAD-DUŠA

U svakom živom stvorenju postoji nešto što mu daje život i životnu energiju. To je Nad-duša, ili kako su govoroili naši preci, Božja iskra.

U različitim tradicijama ono nosi različite nazive: Atma, Paramatma, lični aspekt Svevišenjeg. To je čestica jedinstvenog Boga, jedinstvenog organizma, u kojem svi mi živimo, i ona se nalazi u našem srcu. Poznata nam je čak i njena veličina: desethiljaditi dio preseka čovječje vlasi.

Lekari znaju da se u desnoj srčanoj pretkomori nalazi sinusni čvor koji daje impuls srčanom mišiću za kontrakcije. Ipak, fiziolozi do dana današnjeg nisu uspeli da shvate kako on radi. Kad bi se srce izolovalo od tela i smestilo u odgovarajuću sredinu, s potrebnim materijama, njegove kontrakcije bi mogle da traju beskonačno dugo. Ali, na čiji račun ? Izgleda da sada znamo odgovor na ovo pitanje. Bog je taj koji nam daje životnu snagu i to kroz svoje prisustvo u našem srcu.

Sve na ovom svetu je Svesnost Boga, a mi smo različita ispoljavanja te svesnosti. Iz ovog razloga, na tanonom planu, svi smo mi jedna celina. Svi smo mi rod.

__

Mi možemo da uradimo bilo šta, ali treba da shvatimo da vršeći neku radnju mi sami biramo posledice toga.

Jučerašnji dan je odredio naše danas, a današnji dan određuje kakav će nam biti sturašnji. Isto tako, naš sadašnji život prestavlja posledicu našeg prošlog života i prethodnicu budućeg.

 __

Veoma neobična priča o majci i dječaku u invalidskim kolicima:

Pre dve godine kod mene u ordinaciju došla je jedna žena, sa černaestogodišnjim sinom u invalidskim kolicima. “Zinaida Ivanovna“, molila me je, “izlečite mog sina. On ima dečju cerebralnu paralizu i ne može sam da hoda“.

Odmah sam videla da mogu da mu pomognem, pa sam uz majčinu pomoć pristupila lečenju. Lečenje je bilo dugotrajno i složeno, ali smo uspeli da pobedimo bolest. Posle dve i po godine, dečak je počeo samostalno da se kreće, a još posle nekoliko meseci i prilično dobro da hoda. Majka i ja smo se radovale njegovom uspehu. Ali, posle pola godine, ova žena je ponovo došla kod mene i zamolila me: “Zina! Da li bi mogla da mog sina ponovo vratiš u invalidska kolica?“

Bila sam u šoku” Nisam znala šta da kažem. Bilo mi je jedino jasno da se dogodilo nešto loše. “Ira“, rekla sam, “toliko smo vremena i snage utrošlie na to da on počne da hoda! Šta se desilo?“

“Shvati me Zina, on hoda, ali sada svaki dan ide u prodavnicu po votku. A za mene je mnogo teže i bolnije da ga gledam kako pije nego da se staram o invalidu.“

“I tada sam shvatila“, završila je svoju priču Zinaida Ivanova, “da treba biti veoma pažliv i oprezan u pomaganju ljudima da reše svoje probleme sa zdravljem. A kad sam pročitala vašu knjigu Zavoli bolest svoju shvatila sam da se bolest ne javlja tek tako. Bolest ima određeni smisao. Taj dečak je od detinjstva i bio prikovan za invalidska kolica da ne bi mogao da radi slične stvari. Njegovo telo je patilo, ali se duša čistila.”

__

U Vedama se govori o tome da je jedan od uzroka ratova na Zemlji masovno ubijanje životinja. I to je očigledno. Svake godine se u svetu ubije nekoliko milijardi životinja. Energija nasilja, straha i surovosti koja se pri tome stvara ne može da nestane bez traga. Po zakonu očuvanja energije, ona treba da se ovaploti u realnosti.

__

Još jedna čudesna priča sa seminara Dr Sinjeljnjikova:

Pre nekoliko godina je od posledica cunamija u Jugoistočnoj Aziji nastradalo oko dvesta hiljada ljudi. Kod nas na Krimu je na seminaru učestvovala jedna porodica koja se u vreme cunamija nalazila na jednom od ostvrta i koja je pravim čudom ostala živa. Evo šta su nam oni ispričali o svom čudesnom spasenju.

“Tog dana“, rekla je žena, “kad se dogodila trgedija, muž i ja smo odlučili da umesto na plažu odemo na planinu. Posle duge šetnje po planinskim stazama svratili smo da malo prezalogajimo u jedan mali prijatni restoran podignut na litici. Odatle se pružao divan pogled na more.

Kada su nam doneli hranu i kada smo počeli da jedemo, začula se buka. Neko od gostiju je počeo da nešto viče na engleskom jeziku. Mi smo razumeli samo dve reči: “Velika voda“. Uskoro smo shvatili da stojimo do kolena u vodi. Ispostavilo se da je celo ostvro prekrio ogroman talas, takozvani cunami.

Kada se situacija malo smirila, otišli smo natrag u hotel i sa užasom razmišljali kako ćemo se vratiti u Rusiju. Pasoše i novac smo bili ostavili u hotelu. A od te male građevine vjerovatno nije ništ preostalo.

Ali, silno smo se iznenadili kad smo stigli do našeg hotela i shvatili da je ostao ceo. Kad smo ušli, videli smo da unutra ima puno vode, ali, na sredini sobe na stolu stajao je naš kofer i sve stvari i novac i dokumenta u njemu bili su potpuno suvi. Setila sam se da smo kad smo polazili veoma žurili i da sam ja zaboravila da sklonim kofer sa stola. Tad je moj muž rekao: “Očigledno je Maša da baš i nismo preveliki grešnici.“.

– Po svojoj predodređenosti, trebalo je da stradaju, ali ova porodica je pre nekoliko godina krenula putem duhovnog razvoja, počela je da se bavi samousavršavanjem, težeći ka pobožnom životu. Drugim rečima, oni su posejali seme dobre karme i to seme je niklo i dalo svoje plodove.

Često se dešava da pobožan život poništava, odnosno neutralizuje posledice negativne karme. Ako je čoveku sudbinom bilo zadato da mu, kako se to kaže, “nešto padne na glavu“, onda će to da ga mimoiđe. Upravo nam je o jednom takvom slučaju govorio jedan od učesnika seminara.

__

Svaka naša aktivnost na ovom svetu ne terba da bude samo materijalna, već i duhovna.

Svet oko mene živi za mene, a ja živim za svet oko sebe.

Svako od nas treba sebi da postavi pitanje: “Kojom svojom aktivnošću mogu da donesem najviše dobra ovom svetu?“

__

NAŠA PREDODREĐENOST

U mnogim knjigama se govori o tome da je naš prvenstveni zadatak da shvatimo svoju istinsku prirodu i da sledimo ono za šta smo predodređeni. Kako ovo rezumeti? Veoma jednostavno. Svaka stvar je zbog nečega stvorena: olovka da bi se njome pisalo, šolja da bi se iz nje pilo, stolica da bi se na njoj sedelo. Svaka stvar na ovom svetu ima svog tvorca koji joj je dao određenu funkciju.

Čovek takođe ima svog tvorca, koji mu daje energiju i on ima svoju funkciju i svoju predodređenost ili misiju. Vrlo je važno da čovek shvati ko je i zašto je došao na ovaj svet.

U ruskom jeziku postoji jedna izuzetna reč koja odražava suštinu i predodređenost čoveka. To je reč radost. Ova glagolska imenica označava proces darivanja svetlosti.

U suštitni, davati Ra (svetlost) prirodno je stanje naše duše, njena potreba. Ali, ako to ne činimo, naša duša počinje da propada i pati. (inače, reč “st-ra-dati“ znači “zaustaviti kretanje svetlosti“).

Neophodno je preuzeti odgovornost za svoj život, postati gospodar svog života i stvoriti prostranstvo ljubavi. Naš život može i treba da postane dar, posvećenje. To je jedini način da se ne bude vezan zakonom karme. Upravo zahvaljujući svojim aktivnostima na ovom svetu mi možemo da postanemo potpuno slobodni. Naša karma može da nas u nečemu ograniči, ali nam istovremeno daje i oslobođenje.

Bolesti i problemi nastaju onda kad se čovek zaustavi u svom razvoju. Tada, upravo kroz tu bolest, čovek može da pređe na novi nivo svog razvoja. Često se bolest čoveku daje zbog njegovog napretka.

__

U tananom telu čoveka postoje tri centra razuma:

  1. Gornji (nalazi se u glavi),
  2. Srednji (nalazi se u grudima) i
  3. Donji (nalazi se u maloj karlici)

U zavisnosti od toga koji centar je najaktivniji, izdvajaju se četiri tipa konstrukcije razuma. Zbog toga ljudi pokazuju sklonosti ka različitim vrstama delatnosti.

PUT MUDRACA

Prvi tip razumske delatnosti povean je sa aktivnostima gornjeg centra i pokazuje veliku snagu razuma. Takvi ljudi su skloni tome da izučavaju nauku i da predaju znanja drugima.

U različitim tradicijama takvi ljudi se različito nazivaju: Vrači, bramani, mudraci, učitelji, žreci…

Put mudraca nije jednostavan. To je put služenja celom čovečanstvu i Bogu. Učitelj utiče neposredno na razum ljudi pomoću prenošenja znanja i od njega zavisi kako će ljudi živeti na ovom svetu. A to je veoma velika odgovornost. Zato učitelj stalno treba da radi na sebi, da vodi skroman, jednostavan, i što je najbitniej, pravedan život, jer on služi istini.

PUT VOJNIKA

Drugi tip se ostvaruje kroz aktivnosti srčanog centra. Po svojoj prirodi to su vojnici i vođe. Oni teže vlasti da bi rukovodili i upravljali i oni brinu o ljudima. Njihova sreća je to da vide kako ljudi žive dobro, harmonično i kako se osjećaju bezbedno, jer u društvu vlada pravednost.

Put vojnika je put srca, ljubavi, brige, pravičnosti i kontrole. Pravi vođa treba da zna da rukovodi kako drugim ljudima tako i sobom. Pre svega, on se sam usavršava kao ličnost i onda daje drugima mogućnost da se razvijaju pokazujući stalnu brigu za ljude. On poštuje zakone i uči druge da ih poštuju.

PUT PREDUZETNIKA

Kod ovog tipa ljudi dobro su razvijeni i srčani i donji centar, ali srčani radi malo jače. Ovi ljudi su po prirodi trgovci i poslovni ljudi, jer oni teže ka izobilju i bogatstvu. Za njih je veoma važno da shvate da neće moći da se harmonično razvijaju u poslovnoj sferi ako se ne budu valjano brinu o onima koji im pomažu.

Put preduzetnika je Put ostvarenja njegove vizije, njegovih zamisli. To je Put stvaralaštva i organizacije, Put pomoći ljudima u realizaciji njihovog stvaralačkog potencijala.

PUT RADNIKA

Kod ovog tipa ljudi razum je tako formiran da je aktivan donji centar. To se ispoljava u želji da se nešto radi svojim rukama, umom i čulima za druge ljude. Kroz plodove svog rada oni se trude da predaju svoju energiju ljudima i zato je sreća radnika ili službenika da vidi kako se ljudi raduju rezultatima njegovog rada.

Naime, poslodavac ne daje radniku samo posao, već i mogućnost da razvije svoj stvaralački potencijal, odnosno da iskaže svoju prirodu na ovom svetu. Zato radnik ne treba da radi u cilju dobijanja novca, već za njega treba da bude važan sam proces rada.

Put radniak je savesno obavljanje obaveza. To je Put veštine. To je Put služenja ljudima i društvu u celini kroz stvaranje i građenje.

__

Postoje duše koje su mlade i neiskusne, a postoje i mudre duše. Svaka duša mora da pređe svoj jedinstveni Put i ne vredi menjati svoju prirodu, ići protiv nje, skretati sa svog Puta u traženju zadovoljstva. To samo donosi probleme.

Važno je shvatiti svoju pravu suštinu i pratiti svoj Put, svoju predodređenost. Naša krajnja sudbina je da donosimo svetlost i radost celom svetu.

U drevnim knjigama se kaže da je gore ne izvršiti svoju dužnost kad jeto potrebno nego učiniti nešto loše.

__

ŠTA JOŠ TREBA DA ZNAMO O SVOJIM AKTIVNOSTIMA NA OVOM SVETU?

Svaka naša aktivnost, bilo da je reč o aktivnosti uma, jezika ili tela, izražava se putem naših postupaka i povezana je sa energijama ovog sveta. U ovom materijalnom svetu postoje tri bazične energije i sile:

  1. Sila dobrote (ili vrline, koja donosi harmoničan razvoj),
  2. Sila strasti (koja je odgovorna za sve aktivnosti u cilju postizanja zemaljskih blaga),
  3. Sila neznanja (koja je povezana sa prekidanjem i zaustavljanjem razvoja)

Na jednom jednostavnom primeru može da se pokaže kako one utiču na naše aktivnosti.

Tri čoveka se bavi istom aktivnošću – grade kuću.

Prvi čovek to čini bez ikakve želje i entuzijazma. Njemu je jednostavno potreban novac koji će da potroši na nekakva zadovoljstva među kojima i na cigarete i piće. Zbog toga, on ne ulaže svoju dušu u ono što radi. Njega baš briga za posao koji obavlja i za njegove rezultate i zbog toga su i rezultati njegovog rada loši, ružni i neće dugo trajati.

Drugi čovek radi sa entuzijazmom, jer zna da će za svoj rad da dobije novac koji će da potroši u određene svrhe. On se trudi da dobro radi jer shvata da će biti bolje plaćen ako kvalitetnije obavi posao. Glavni motiv njegovog rada je novac.

Treći čovek radi sa radošću i ljubavlju, unoseći svoju dušu u posao koji obavlja. On gradi kuću za ljude. Njega prvenstveno pokreće želja da pomogne ljudima. On želi da oni žive srećno u toj kući. Ovaj čovek zna da će dobiti novac, ali on ne razmišlja o njemu. Njemu mnogo više radosti i nadahnuća donosi sam rad, a ne novac.

__

Zapitajte se: Zašto ja radim ? Odgovor na ovo pitanje zapravo određuje to zbog čega živimo, pošto mi veliki deo svog vremena (ne računajući spavanj) trošimo na posao. A životnu snagu nam daje upravo ono čemu posvećujemo svoj život, ono što je za nas važno.

Kada se bavimo poslom koji volimo, onda je sve u našem životu dobro, lako i jednostavno. Kada unosimo ljubav u svoj rad za druge, tada naša aktivnost ili proizvod nosi čistu stvalačku energiju onima koji se njima koriste i pomaže im da ispolje na najbolji mogući način stvaralački princip koji nose u sebi.

__

KAKO DA OTKRIJETE ZA ŠTA STE PREDODREĐENI ?

Kako naći taj Put koji će vam davati snagu i koji će biti dobar kako za vas lično tako i za svet koji vas okružuje? Na kraju krajeva, kako odrediti kroz koji posao će vam doći sredstva za život ?

U tom slučaju postavite sebi pitanje:

– Kroz koju delatnost ću moći da donesem najveću korist ljudima i društvu?

– Čime volim da se bavim?

– U kojoj delatnosti ću moći da se razvijam na profesionalnom i duhovnom planu?

Retko ko sebi postavlja ova pitanja. Ali, upravo ona pomažu da čovek otkrije za šta je predodređen. Odgovori na ova pitanja ne dolaze uvek odmah. Stvar je u tome da je shvatanje o tome šta da čovek treba da bude na ovom svetu, zapravo, neka vrsta nagrade.

Ko od vas može da kaže da je pobedio sve svoje želje? Takvi ljudi je na ovom svetu samo nekoliko.

__

IZVEDIMO ZAKLJUČKE

Svi mi na ovom svetu smo rod jer smo proizašli od jednog izvora. Bog je naš praroditelj i sve nas spaja. Nije slučajno što je u slovenskoj tradiciji za Svevišnjeg “Rod“. Ako ovo shvatam, kako mogu da išta zlo i loše učinim bilo kom drugom biću?

Samo nesebičan rad za dobrobit svih može da ispuni naš život višim smislom.

Svi smo mi istovremeno gospodari svog života i sluge ljudima koji nas okružuju, na različitim nivoima odgovornosti.

Čovek koji ide putem duhovnog razvoja, sve radi bez želje da zadovolji svoje potrebe, već s nadom da će postati primer služenja i podstaći druge da razmišljaju o smislu života.

Kada čovek ostaje na putu duhovnog razvoja, zahvalni su mu svi: ljudi, priroda i sam Bog.

__

Citati iz knjige: “Pronađi svoj istinski put” 
Autor: Dr Valerij Sinjeljnjikov
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Time ujedno podržavate i moj rad zbog čega vam unaprijed izražavam zahvalnost. HVALA.

DR VALERIJ SINJELJNJIKOV – MOĆ NAMERE | CITATI IZ KNJIGE

DR VALERIJ SINJELJNJIKOV – MOĆ NAMERE | CITATI IZ KNJIGE

Dr Valerij Sinjeljnjikov – Moć Namere – Citati iz knjige

__

Svako znanje zasniva se i na teoriji i na praksi. Teoriju čine određeni zakoni, odnosno naša uvjerenja. Praksu predstavlja korištenje tih zakona u životu, u fizičkom svijetu.

Svaki čovjek sam stvara svoj svijet, svoj život

  • Mi stvaramo svoj svijet svojim mislima i osjećajima.
  • Naše aktivnosti ne počinju niti od riječi niti od pokreta, već od misli
  • Misao je univerzalni oblik energije i njena snaga je ogromna

Slično privlači slično

Tvrdnja koja je genijalna po svojoj jednostavnosti i mudrosti: „Mi živimo u harmoničnom, pravednom i čistom svijetu, u kojem svako dobija prema svojim mislima.“ Biće vam po vjeri vašoj“ – riječi iz Biblije. U životu ćete dobiti ono u šta vjerujete.

Drugačije rečeno: Spoljašnje odražava unutrašnje.

__

Ako vam se nešto ne dopada kod drugih ljudi, onda to sigurno postoji i u vama, u vašoj podsvijesti.

Kada čovjek preuzme na sebe odgovornost za svoj svijet i za svoj život, on dobija slobodu izbora. On postaje gospodar svog života, istinski mag i čarobnjak. On je slobodan da bira kakve će misli da njeguje. U tom smislu čovjek je jači i viši od anđela jer može da bira između dobra i zla.

Što su čovjekove misli čistije, veće su mu sposobnosti i omogućen mu je veći pristup znanjima univerzuma.

Svi mi imamo isti cilj, samo nam se putevi ka njemu razlikuju. Saki dio teži cjelini. Duša teži Bogu.

Bog daje čovjeku život i svijest da bi on obogatio tu svijest samim procesom življenja i dao svoj jedinstveni doprinos procesu evolucije univerzuma.

Veoma je važno shvatiti da naš podsvjesni um uvijek ostvaruje određenu pozitivnu Namjeru.

Nije važno šta radite i čemu težite u životu; važno je samo da li to vama i vašoj okolini donosi radost.

Svijet je za veliki broj ljudi prestao da bude misterija i to je ono što je najtužnije. Ljudi su prestali da se odnose prema sebi i prema drugima kao prema velikoj tajni.

__

Nemojte da se stidite! Napravite svoju narudžbu. Objavite svoje želje Univerzumu. Mi živimo u magičnoj realnosti u kojoj je sve moguće. Kada su u vašu namjeru uložene snage vaše duše i toplina vašeg srca, sve sile Univerzuma će se pokrenuti da bi vam pomogle.

Sjetite se riječi Isusa Hrista: „Ko ima, daće mu se i uvećati; a ko nema, uzeće mu se i to što ima“

Snaga se uvijek nalazi u vama, a tačka oslonca se uvijek nalazi u sadašnjem trenutku.

Svaki problem predstavlja namjeru koja nije dobro formulisana.

Najveća tragedija je to što su ljudi prestali da shvataju svijet kao misteriju. Zbog toga, budite uvijek radoznali i nemojte da prestajete da osjećate ushićenost.

__

Znanje koje nije potkrepljeno konkretnim aktivnostima je mrtvo znanje.

Moja namjera se ostvaruje u odgovarajuće vrijeme i na odgovarajućem mjestu. Ovaj princip formulisanja namjere je veoma važan. Mi živimo u svijetu u kojem postoje prostor i vrijeme i oni moraju da se uzmu u obzir.

U našem životu nikada se ništa ne događa tek tako. Sve „slučajnosti“ su zapravo podsvijesne zakonitosti. Ništa se ne javlja slučajno, ni događaji ni misli. Svaka misao i svaki postupak služe ostvarivanju određenih pozitivnih namjera. Naša podsvijest upravlja našim aktivnostima da bi nam pomogla. A ona djeluje na način na koji smo je tome naučili.

Sve što mi je neophodno da znam, ja saznajem u odgovarajuće vrijeme i na najbolji mogući način. Sve što mi je neophodno, dolazi u moj život u odgovarajuće vrijeme i na odgovarajućem mjestu. Ovo su na primjer neke misli koje možete njegovati i misliti, a koje će Vam sigurno pomoći u životu. 

Naša podsvijest zna aposlutno sve i pomoću znakova signala nam skreće pažnju. Postoji univerzalni jezik kojim nam se obraća sve u Univerzumu. Ali, njega ne slušamo uštima i ne shvatamo razumom već srcem.

__

Postoji jedno zlatno pravilo: „Ako to što činiš ne daje rezultat, uradi nešto drugo.“

Zapamtite: Situaciju kontroliše ona osoba čije je ponašanje fleksibilinije.

Vaša podsvijest je ona snaga koja je povezana sa Bogom i koja ostvaruje vašu sudbinu sledeći vaše naloge. Vjerujte joj u potpunosti.

„Razmišljati znači djelovati na planu misli.“ Ako je misao dovoljno jaka ona može da se realizuje na fizičkom planu. Veoma mali broj ljudi posjeduje snagu kojom mogu da natjeraju misao da se ispolji neposredno na fizičkom planu i to je sreća jer postoji malo ljudi koje nikada ne obuzmu loše misli.

Predlažem da umjesto osjećaja krivice počnete da osjećate odgovornost.

__

Neuspjeh, jednostavno, u realnosti ne postoji. On postoji samo u našim mislima. Neuspjeh je samo vaša negativna procjena rezultata. Postoji samo rezultat. Nemojte ni da se trudite da djelite rezultate na dobre i loše. Svaki rezultat je samo rezultat.

Usredsredite se na to šta još možete da učinite, na postojeće mogućnosti, a ne na prepreke.

Jedan od zakona glasi: Spoljašnje odražava unutrašnje. Mi sami stvaramo svoj svijet svojim mislima, osjećanjima, postupcima.

Svi strahovi su proizvod naših agresivnih misli i neprijateljskog stava prema svijetu koji nas okružuje i zbog toga su ljubav i čistota misli najefikasniji lijekovi za svaki strah.

Drugu veliku prepreku predstavljaju naša sumnja i nesigrnost. One mogu da se jave u svakoj od etapa. Ali, nemojte se plašiti sumnje. Sumnja je naš saveznik. Ona učvršćuje našu vjeru.

Kada hoćete da obrišete neku informaciju iz kompjutera, on vas pita „Da li ste sigurni da hoćete da pošaljete ovaj fajl u korpu za otpatke?“ Na isti način radi i naša podsvijest i to ima pun smisao. Zamislite da ste tokom nekog dužeg vremenskog perioda imali neko uvjerenje i onda ste zaključili da vam ono smeta i da je potrebno da ga zamjenite drugim, novim, i pozitivnijim. U tom trenutku vam vaša podsvijest šalje sumnju koja će da vas upita još jednom: „Da li si siguran da ti ovo nije potrebno? Moraćeš nešto da promijeniš u svom životu. Možda je, ipak, bolje da nastavimo sve po starom. Razmisli, šta će ti sve ovo! Da li si siguran da bi trebalo da stara uvjerenja zamjeniš novima, pa makar ona bila i pozitivna? Živjeli smo mi i sa starim uvjerenjima i ništa nam nije, još smo živi.“

__

Odlomak iz knjige Miltona Eriksona – O tome kako sebe ograničavamo u svom razmišljanju

Navešću odlomak iz knjige poznatog američkog psihijatra Miltona Eriksona.

Profesor: Upitao sam jednog svog studenta: „Kako da iz ove prostoje odem u onu drugu?“

On je odgovorio: „Prvo treba da ustanete, zatim da napravite korak…, zaustavio sam ga i rekao „Nabrojte mi sve načine na koje može da se pređe iz jedne prostorije u drugu.“

On je rekao: „Može trčeći, hodajući, može skakajući na jednoj nozi ili na obje, može praveći salto, može da se izađe iz zgrade, da se obiđe spolja i da se uđe u prostoriju na druga vrata, može i da se uđe kroz prozor…“

Rekao sam: „Obećali ste da ćete da razmišljate globalno, a odmah ste napravili grešku i to ozbiljnu grešku. Kad god dajem ovaj primjer, obično kažem: kada bi bilo potrebno da iz ove prostorije odem u drugu, ja bih izašao na ona vrata, uzeo bih taksi i otišao na aerodrom, kupio bih kartu za Čikago, odande bih odletio za Njujork, a onda London, Rim, Atinu, Honkong, San Francisko, Honolulu, Dalas, a zatim nazad u Feniks: Automobilom bih došao do kuće, ušao bih preko zadnjeg dvorišta kroz sporedan ulaz i kroz zadnja vrata u drugu prostoriju. A vi ste pomislili samo na kretanje napred! Nije vam palo na pamet kretanje u suprotnoj pravcu, zar ne? I pri tom ste zaboravili da u prostoriju može da se uđe i puzeći.“ Student je dodao: Ili možete da se zaltite i otkližete na stomaku.“

__

Nedavno me je pozvao jedan moj čitalac iz Moldavije.

„Valerije Vladimiroviću“, počeo je: „Želim da vam se zahvalim na vašoj knjizi „Zavoli bolest svoju“. Zahvaljujući vašoj metodi udubljivanja u sebe i podsvijesnog programiranja uspio sam da povratim u punoj mjeri sluh. Veliko vam hvala.“ Zatim je nastavio: „Zanimljivo je da je došlo do promjene i u drugim sferama mog života. Posebno su me iznenadili moji uspjesi u igranju bilijara. Veoma volim tu igru, ali sam igrao loše i zato sam se bojao da igram sa jakim protivnicima. Kada sam pročitao vašu knjigu, promjenio sam svoj odnos kako prema samoj igri, tako prema protivnicma. Počeo sam da im želim pobjedu. Pred početak svake partije sam govorio sebi da bi svako trebalo da bude pobjednik i da dobije od igre nešto korisno. Sada svi oni koji su me pobjeđivali gube od mene i pitaju me gdje sam naučio da tako dobro igram. A ja nigdje nisam učio. Nešto se u meni promijenilo.“

__

ZAKON ODRŽAVANJA – Priča iz saune

Prema tom zakonu, svaki čovjek koga sretnemo u svom životu odražava neku crtu našeg karaktera.

Jednom prilikom sam bio sa prijateljima u sauni, što nam je, inače, običaj. O svemu ovome sam govorio jednom od njih. Sjedio sam na gornjoj klupi, a on na srednjoj. Onda se on okrenuo, pogledao me sumnjičavao i rekao: „Da li si siguran u to što pričaš?“ „Ja ne samo da tako pričam“, odgovorio sam mu. „Ja tako živim“. „Znači, prema svim ljudima se treba odnositi dobronamjerno“. „Potpuno tačno.“ „Čak i kada ti oni učine nešto loše, ponižavaju te, izazivaju različite neprijatnosti?“ „Oni ne mogu da mi učine ništa loše, zato što sam ja promjenio svoj odnos prema postupcima drugih ljudi. Nervozan čovjek me uči smirenju, pohlepan velikodušnosti, a zao dobroti“. „Kako to da shvatim?“ „Vrlo jednostavno. Stvar je u tome da ja u svom životu koristim zakon odražavanja. Po tom zakonu, svaki čovjek koga sretnem u svom životu odražava neku crtu mog karatktera“. „Navedi mi neki primjer.“ „Ako sretnem pohlepnog čovjeka, to znači da u meni postoji pohlepa.“ „Interesantno. I šta onda radiš u takvom slučaju?“ „Počinjem da radim na sebi, da se oslobađam pohlepe. Doživljavam tog čovjeka kao svoj odraz i kao svog učitelja. Zahvaljujem mu se što je iznio na vidjelo moje negativne karakterne crte. Pri tom pažljivo pratim njegovo ponašanje. Ako on ne stane iz mog života ili se promijeni, znači da sam se ja oslobodio pohlepe.“ „A ako on nastavi da te i dalje uznemirava i pokazuje pohlepu?“ „To znači da se ja nisam promijenio. Ako se ja ponašam kako treba, moguće su samo dvije varijante: ili se on mijenja ili nestaje zauvijek iz mog života“. „Veoma zanimljivo“, kaže prijatelj. „Čini mi se da sam sada, zahvaljujući tebi, shvatio jednu poruku Isusa Hrista: Kada te udare po jednom obrazu, a ti okreni drugi. Mislim da to vrijedi naučiti. Hajde da se malo odmorimo, da popijemo čaj i da detaljnije o tome popričamo.

__

O preprekama:

Naučite da se prema preprekama odnosite kao prema blagu. Ne plašite ih se. Prihvatajte ih s radošću. One čine naš život interesantnijim. One jačaju naš duh i volju, proširuju um i čine ga oštrijim.

Kada se pojavi neka prepreka na vašem putu, pozdravite je i recite sebi: „Divno! Pružila mi se mogućnost da naučim nešto novo.“ Svaki put kada savladate neku prepreku, vi postajete jači, ona vam daje svoju snagu. Postepeno ćete naučiti da ih savladavate s lakoćom. Kako je govorio veliki ruski mislilac Nikolaj Rerih: „Blagoslovene bile prepreke jer zahvaljujući njima mi rastemo.“

Prihvatite ono što imate u sadašnjem trenutku. Prihvatite to sa zahvalnošću. Naučite da budete zadovoljni onim što imate, a biće od velike koristiti za Vas ukoliko budete tražili pozitivne aspekte svega onoga što vas okružuje.

__

Citati iz knjige: “Moć namere” 
Autor: Dr Valerij Sinjeljnjikov
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Time ujedno podržavate i moj rad zbog čega vam unaprijed izražavam zahvalnost. HVALA.

TRAŽI I DOBIĆEŠ – ESTER I DŽERI HIKS | CITATI IZ KNJIGE 2/2

TRAŽI I DOBIĆEŠ – ESTER I DŽERI HIKS | CITATI IZ KNJIGE 1/2

Traži i dobićeš – Ester i Džeri Hiks – Citati iz knjige

U svega 20 minuta možete pročitati važne djelove ove knjige i danas postati bolja, uspješnija i srećnija osoba.

Citati iz ove knjige su podjeljeni na dva dijela. Ovo je prvi dio, izdvojen tako da sve možete pročitati u svega 15 minuta, a mnogi neće izdržati ni toliko jer će do tad pročitati sigurno neku misao ili dio koji će ih odvesti do inspiracije, neke kreativne akcije ili nečeg još boljeg i još važnijeg. Za nekog ova knjiga nije, za nekog jeste. Pogledajte i saznaćete.

__

KAD NEČEMU KAŽETE NE, ZAŠTO TO ZNAČI DA KAŽETE DA ?

Vaš vibracioni Univerzum ima za osnovu Zakon privlačnosti. To znači da se vaš Univerzum vrti oko uključivanja. Kad pridajete pažnju nečemu što želite i kažete tome da, time ga uključujete u svoje vibracije. Ali i kad gledate nešto što ne želite i kažete tome ne, time ga uključujete u svoje vibracije. Kad ne pridajete tome nikakvu pažnju ne uključujete ga, ali ne možete da isključite ništa čemu pridajete bilo kakvu pažnju, jer ga svojom pažnjom uvijek i bez izuzetka uključujete među svoje vibracije.

Ponekad neko od vaših prijatelja, ko se trenutno osjeća mnogo bolje nego vi, ume da vas podstiče da prestanete da razmišljate tako negativno i da odaberete neke pozitivnije misli. Ali to što se vaš prijatelj osjeća bolje od vas, ne znači da može da učini da se i vi osjećate tako – jer vam Zakon privlačnosti ne dozvoljava da nađete vibracionu frekvenciju koja je daleko od one koju obično održavate.

Kad shvatite da vam vaše emocije daju konkretnu povratnu informaciju o vašem vibracionom sadržaju, tada možete da nastavite s promišljenim i postepenim prilagođavanjem svojih vibracija.

Ključ za kretanje uz vibracionu emocijionalnu skalu jeste da budete akutno svjesni i čak osjetljivi u pogledu toga kako se osjećate, jer ako niste svjesni kako se osjećate, ne možete da shvatite da li se krećete naviše ili naniže na pomenutoj skali. (Sasvim je moguće da ste se okrenuli i da se vraćate za Feniks a da to i ne znate)

Kad očekujete nešto, to je na putu ka vama. Kad vjerujete u nešto, to je na putu ka vama. Kad se bojite nečega to je na putu ka vama.

Vaš stav ili raspoloženje uvijek pokazuju prema onome što dolazi, ali niste nikad zarobljeni na trenutnoj tački privlačnosti.

__

ŽIVOT JE UVIJEK U POKRETU, TAKO DA NE MOŽETE DA SE “ZAGLAVITE”

Razlog što se vama čini da ste se zagravili jeste to što se, dok vi nastavljate da prebirete iste misli, stvari mjenjaju – ali se stalno mjenjaju na isto.

Drugi ljudi ne mogu da shvate vibracioni sadržaj vaših želja i ne mogu da shvate vaš vibracioni sadržaj, tako da nisu ni na koji način spremni da vas vode. Čak iako imaju najbolje namjere i na umu im je isključivo vaša Dobrobit, ipak ne umeju. I čak iako se mnogi od njih trude da budu nesebični nikad nije moguće da želje koje imaju za vas razdvoje od želja koje imaju za sebe.

Kad imate na umu da onaj ko traži uvijek i dobija, tada vam je jasno koliko je divno i primjereno da sami odlučujete u svoje ime – jer Univerzum dejstvuje mnogo efikasnije ako nema posrednika koji interveniše u vašu korist. Drugi ne znaju šta vama odgovara – ali vi znate. Vi uvijek istog časa znate šta je za vas najbolje.

Kad znate da želite nešto, a primjećujete da to nemate, pretpostavljate da izvan vas postoji nešto što vas sprečava da to imate, ali to nikad nije tačno. Jedino što vas ikad sprečava da dobijete nešto što želite jeste vaša navika da razmišljate drugačije od svoje želje.

Ako vozite kola brzinom od 100 milja na čas i udarite u drvo, doživjećete gadan sudar. Međutim, da u isto drvo udarite vozeći brzinom od svega pet milja na čas, ishod bi bio znatno drugačiji. Sagledajte brzinu svojih kola kao snagu svoje želje. Drugim riječima, što više želite nešto ili što se duže usredsređujete na svoju želju, Energija se brže kreće. U našoj analogiji, drvo predstavlja otpor ili protivrečne misli koje mogu biti prisutne.

__

Niko ne želi nešto iz nekog drugog razloga sem uvjerenja da će se, ostvarivši to, osjećati bolje. Bilo da su posrijedi materijalna stvar, stanje fizičkog postojanja, veza, imovno stanje ili okolnosti – u srcu svake želje krije se želja da se osjećate dobro. Stoga, standard uspijeha u životu nisu stvari ili novac – standard uspjeha je apsolutno količina radosti koju osjećate.

Poštovanje i ljubav prema sebi su najvažniji apsekti koje ikad možete graditi. Poštovanje prema drugima i prema sebi su najbliže vibracione podudarnosti Energije Izvora od svega čemu smo ikad prisustvovali bilo gdje u ovom Univerzumu.

Da su svi na vašoj planeti povezani sa sopstvenom Energijom Izvora, ne bi bilo nasilja, jer ne bi bilo ljubomore, nesigurnosti ili nelagodnosti izazvanih konkurencijom. Da svi shvataju moć sopstvenog Bića, ne bi težili da kontrolišu druge. Sva osjećanja nesigurnosti i mržnje rađaju se iz vaše nepovezanosti s vlastitom suštinom. Vaša (sebična) povezanost s Dobrobiti donosila bi samo Dobrobit.

__

Ako ne očekujete nećete ni dopuštati.

Kad je u vama prisutna ta kombinacija želje i uvjerenja, stvari se u vašem iskustvu odvijaju brzo i lako. Ali kad želite nešto za šta ne vjerujete da je moguće, kad gajite želju za nečim što neočekujete – mada dovoljno snažna želja može da nadvlada slabije uvjerenje – tada se to ne dešava lako, jer ga vi ne puštate u svoje trenutno iskustvo.

Sa samo nekoliko sekundi usredsređivanja pažnje na predmet, aktivirate vibracije tog predmeta u sebi i Zakon Privlačnosti istog časa počinje da reaguje na to aktiviranje. Što duže držite svoju pažnju usredsređenu na nešto, postaje vam sve lakše da nastavljate da se usredsređujete na to, jer privlačite, u skladu sa Zakonom Privlačnosti, ostale misli ili vibracije koje su suština misli od koje ste počeli.

U roku od 17 sekundi od trenutka usredsređivanja na nešto, aktivira se podudarna vibracija. A sad, dok usredsređenost postaje jača, a vibracija jasnija, Zakon Privlačnosti donijeće vam još podudarnih misli. U ovoj fazi, vibracije neće imati veliku privlačnu moć, ali ako duže zadržite svoj fokus, snaga vibracija postaće dalekosloženija. Ako uspijete da tokom svega 68 sekundi ostanete usredsređeni isključivo na misao, vibracija postaje dovoljno snažna da njena manifestacija počne.

Kad u kraćem vremenskom periodu (u nekim slučajevima sati, a u drugima nekoliko dana) više ponavljate čistu misao, održavajući je barem 68 sekundi, ta misao postaje vaša dominatna misao. A kad ostvarite dominatnu misao, doživljavaćete podudarne manifestacije sve dok je ne promjenite.

Upamtite da:
– Vaša misao jednaka je vašoj tački privlačnosti.
– Dobijate ono o čemu razmišljate, željeli vi to ili ne.
– Vaše misli jednake su vibracijama, a na te vibracije odgovara Zakon Privlačnosti
– Dok se vaša vibracija širi i postaje snažnjija, naposletku postaje dovoljno snažna da dođe do manifestacije.
– Drugim riječima, ono što mislite (dakle, ono što osjećate) i ono što se manifestuje u vašem iskustvu, uvijek se podudara u vibracionom smislu.

Niko izvan vas ne zna da li je vaša odabrana ljutita misao poboljšanje za vas, samo vi znate – po olakšanju koje osjećate – primjerenost bilo kakve misli.

__

Svekoliki Univerzum postoji da bi proizveo u vama novu želju koja život znači, a kad se prepustite toku svojih želja, osjećaćete se istinski živi – i istinski ćete živjeti.

Bez obzira na to da li razmišljate o svojoj prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, vibracije koje emitujete jednake su vašoj tački privlačnosti.

Jedno je sasvim jasno: ako ne učinite nešto što će prouzrokovati drugačije vibracono emitovanje, tada ništa u vašem iskustvu ne može da se promjeni.

Vaše emocije su od suštinskog značaja za svjesnu kontrolu vašeg iskustva. Razumije se, od suštinskog su značaja i ako želite da očuvate srećno životno iskustvo.

Kad se prisjećate nezgode iz prošlosti, usredsređujete energiju. Kad zamišljate nešto što može da se desi u budućnosti, usredsređujete Energiju, razumije se, kad opažate nešto u svojoj sadašnjosti, i tada usredsređujete Energiju. Nema razlike da li se usredsređujete na prošlost, sadašnjost ili budućnost, u svakom slučaju usredsređujete Energiju – a vaš predmet pažnje ili fokus prouzrokuje da emitujete vibracije koje su  vaša tačka privlačnosti.

Dakle, sjetite se da je Zakon Privlačnosti moćan zakon i da nije moguće da nađete i zadržite misao ako je vaša sadašnja vibraciona osnova mnogo drugačija od te misli. Imate pristup samo mislima čije vibracije su negdje u granicama vašeg trenutno vibraconog raspona.

__

ZAHVALNOST 

Budući da vibracije zahvalnosti predstavljaju najjaču vezu između vaše fizičke i Ne-Fizičke prirode, ovaj proces stavlja vas ujedno i u položaj primanja još jasnijih smjernica od strane vašeg Unutrašnjeg Bića.

Što više praktikujete zahvalnost, biće manje otpora u vašim vibracionim frekvencijama. A uz manje otpora, vaš život će biti bolji. Takođe, praktikovanjem ove Silovite zahvalnosti, navići ćete se na osjećaš viših vibracija, tako da ćete, ako se desi da se vratite svom starom načinu razgovora koji dovodi do otpora u vašim vibracijama, primjetiti na vrijeme, prije no što vibracije postanu previše jake.

Što više nalazite nešto na čemu ste zahvalni, to se bolje osjećate; što se bolje osjećate, sve više želite to da radite; što više to radite, bolje se osjećate; što se bolje osjaćte… to više želite to da radite. Zakon privlačnosti pomaže snažnim zamahom ovih pozitivnih misli i osjećanja, sve dok, uz vrlo malo utrošenog vremena i truda, ne ustanovite da vam srce pjeva u radosnom skladu s vašom istinskom suštinom.

A uz ovu čudesno prijatnu vibracija u kojoj ne postoji otpor, nalazićete se u radosnom stanju dopuštanja; bićete u vibraconom stanju u kojem će sve ono što želite lako doticati u vaše iskustvo. Sve postaje sve bolje i bolje!

U silovitoj zahvalnosti, podešavate svoju vibracionu frekvenciju na dopuštanje onoga za šta tražite da uđe u vaše iskustvo. Svakog dana svog iskustva, vi tražite, a Izvor odgovara, bez izuzetka. A sad, u modalitetu Zahvalnosti, praktikujete primanje. Uključujete se u posljednji korak procesa stvaranja (puštate u sebe).

Kad vam traženje stvari na kojima ćete biti zahvalni pređe u naviku, ustanovićete da će vaš dan biit put takvih stvari. Misli i osjećanja zahvalnosti isticaće iz vas sasvim prirodno. I često ćete, usred istinskog osjećanja zahvalnosti za nekog ili nešto, osjetiti talase žmarca – te čulne senzacije potvrđuju vašu usklađenost s Izvorom. Kad god ste zahvalni za nešto, kad god hvalite nešto, kad god se osjećate dobro u vezi s nečim, time saopštavate Univerzumu: „Još ovoga, molim“. Nema potrebe da te riječi zaista izgovarate, a ako ste uglavnom u stanju zahvalnosti, sve dobre stvari teći će u vašem pravcu.

__

PROCES PROMJENE KROZ VJEŽBU: KREATIVNA RADIONICA

Život nema veze sa sutrašnjim danom, nego sa sadašnjim trenutkom. Cijeli život vri se oko toga kako ovog časa oblikujete Energiju.

Proces kreativne radionice počnite s četiri lista papira, a na vrhu svakog od njih napišite jedan od sledećih naslova ili kategorija: Moje tijelo, Moj dom, Moje veze, Moj posao. Kad identifikujete četiri glavne teme svog života, dolazi do usredsređivanja Energije. Pišite na te listove sve pozitivne aspekte i sve ono na čemu ste zahvalni u vezi te četiri teme.

Univerzum ne reaguje na ono što se već manifesovalo u vašem iskustvu, nego na vibracije koje sada emitujete.

Neprestano tražite. Ne možete da prestanete; suprotnosti pobuđuju želje u vama. Vaš stvarni zadatak je da nađete načina da budete u modalitetu primanja. To je slično želji da primate satelitske ili radio signale. Da biste to postgli, morate da podesite svoj prijemnik na istu talasnu dužinu, jer ćete u suprotnom primati samo statičke smetnje; nećete imati jasan signal. Isto tako, svoju usklađenost sa sopstvenim signalima. (koje emitujete i koje primate) prepoznajte po osjećaju usklađenosti sa sopstvenim emocijama. Kad ste u nekakvoj nedoumici, kad se kidate, frustrirani ste, ljuti ili povređeni, tada niste usklađeni.

Univerzum ne obraća pažnju na to zašto su vaše vibracije u nekom trenutku takve kakve jesu.

Svaka vaša odabrana misao koja se u vibraconom pogledu podudara s bolešću… doprinosi da se loše osjećate dok razmišljate o njoj.

__

Kada utišate um, ne emitujete suprotstavljenost; a kad ne aktivirate suprostavljene misli, vibracije vašeg Bića su visoke, brze i čiste.

Ovo je veoma važno, jer sve što se dešava vama i svima koje poznajete dešava se zbog energije koju prizivate i dopuštate ili ne dopuštate. Sve se vrti oko tog odnosa s Energijom. Svi koje poznajete, svi koji doživljavaju sva moguća iskustva koja ste čuli, doživljavaju ih blagodareći usredsređenoj želji koju im donosi život i stanju dopuštanja ili otpora u kojem se u nekom trenutku nalaze.

__

SNOVI I KREIRANJE

Činjenica da se nešto manifestuje u snu znači da mnogo razmišljate o tome.

Proces za Procjenu snova je sledeći: odlazeći na spavanje, svjesno prihvatete činjenicu da vaši snovi precizno održavaju vaše misli. Recite sebi, Moja je namjera da se dobro odmorim i probudim osvježen. Ako u mom snu bude nečega važnog, čega je potrebno da se sjetim, sjetiću se toga kad se probudim.

Dakle, u snu ne kreirate. Vaš san je manifestacija onoga o čemu ste razmišljali u budnom stanju. Međutim, čim se probudite i počnete da razmišljate ili diskutujete o svom snu, te misli svakako utiču na vaše buduće kreacije.

Možete li da se usredsredite na više od jedne stvari istovremeno? Ne možete. Možete li da se osjećate na više različitih načina istovremeno? Možete li se u isto vrijeme osjećati dobro i loše? Ne možete. Prema tome, nije li logično – jer izvjesno spada u smjernice Zakona privlačnosti – da se, ukoliko ste usredsređeni na ono što želite, ne možete u isto vrijeme usredsrediti i na ono što ne želite.

Vi ste tvorci i možete da stvorite šta god želite, ali postoji i bolji način da se to kaže: Možete da kreirate i kreiraćete sve čemu posvetite pažnju.

Gdje god idete, odnosite i sebe sa sobom, jer svoje vibracione navike i obrasce nosite sa sobom bilo gdje da odete.

Kad tražiš, uvijek ti se daje, svaki put, bez izuzetka. Ako vam ne dolazi nešto što priželjkujete, jedini je razlog to što ne dopuštate da dođe, zbog toga što su misli koje gajite suprotne vašoj želji. Ništa drugo vas ne spriječava da ostvarite svaki svoj san.

Vi ste vibracioni pisci scenarija vašeg života – i svi ostali u Univerzumu igraju uloge koje im dodjeljujete. Možete doslovno da napišete scenario svakog života koji želite i Univerzum će vam isporučiti ljude, mjesta, događaje baš onakve kakve ste odlučili da hoćete. Jer vi ste tvorac sopstvenog iskustva – potrebno je samo da odlučite i dopustite da tako bude.

Univerzum ne zna i nije ga briga da li vibracije emitujete reagujući na nešto što proživljavate ili na nešto što zamišljate – u oba slučaja, Univerzum će vam to isporučiti.

Ako dovoljno često iščitavate svoj scenario, počinjete da ga prihvatate kao stvarnost, a kad ga prihvatate na način na koji prihvatate stvarnost – Univerzum povjeruje u njega i prihvata ga na isti način.

__

Praktična i veoma zanimljiva vježba za ostvarivanje nečeg Vama važnog: Uzmite običan A4 papir, povucite liniju preko sredine papire i na lijevoj strani napišite: “Stvari koje ću obaviti danas, a na desnoj strani napišite: “Stvari koje bi volio ili voljela da obavi Univerzum.”

Ako želite da postignete bilo šta, potrebno da postignete samo dvije stvari: Da identifikuje svoj predmet želje i potom mora da se skloni s puta i dozvoli da se ta želja ostvari. Drugim riječima, zatraži i potom nađi načina da ostvariš vibraciju koja to dopušta – jer uvijek ti se daje, kad god zatražiš.

__

PROMIŠLJENO STVARANJE

U novi segment ulazite svaki put kad se vaše namjere promjene: ako perete sudove, a zazvoni telefon, ulazite u novi segment. Kad ulazite u svoja kola, ulazite u novi segment. Kad druga osoba uđe u prostoriju, ulazite u novi segment.

Ako odlučite da odvojite vremena da svoju misao očekivanja započnete još prije ulaska u novi segment, moći ćete da podesite tonus segmenta konkretnije nego ako u njega uđete i počnete da ga posmatrate onakvog kakav već jeste.

Vi u svari stalno unaprijed utirete put svojim budućim iskustvima, čak i ne znajući da to radite. Stalno projektujete svoja očekivanja u svoja buduća iskustva, a taj proces Planiranja segmenta pomaže vam da svjesno razmotrite šta projektujete – a to vam daje kontrolu nad vašim budućim segmentima.

Evo ključa za vaše Promišljeno stvaranje; sagledajte sebe kao magnet, privlačeći ka sebi način na koji se u bilo kom trenutku osjećate. Kad osjećate da imate jasnu sliku i da posjedujete kontrolu, privlačićete okolnosti jasnoće. Kad se osjećate srećni, privlačićete okolnosti sreće. Kad se osjećate zdravi, privlačićete okolnosti zdravlja. Kad se osjećate prosperitetni, privlačićete okolnosti prosperiteta. Kad se osjećate voljeni, privlačićete okolnosti ljubavi. Način na koji se osjećate u stvari je vaša tačka privlačnosti.

Želimo da vam kažemo da vaše razmišljanje mjenja ponašanje svih i svega što ima bilo kakve veze s vama. Naime, vaše misli su apsolutno jednake vašoj tački privlačnosti i, što se bolje osjećate, sve više se svi i sve oko vas poboljšava. U trenutku kad pronađete bolje osjećanje, uslovi i okolnosti se mjenjaju da bi se prilagodili vašem osjećaju.

Da li ću ikad prestati da težim nečemu boljem? Nećete. A kad iz jednačine izuzmete vremenska ili novčana ograničenja i pozudate se u to da će Univerzum da se potrudi da udovolji svakoj zamisli koja vam padne na um, pustite svoje ideje da dozrijevaju. Ali sve dok osjećate ograničenja, stalno pokušavate da ih savladate.

Budući da sve emituje vlastite vibracije i budući da vi razvijate vibracioni odnos sa svim stvarima u svom životu, vaše lične stvari imaju uticaja na to kako se osjećate i na vašu tačku privlačnosti.

Svi vi posjedujete kapacitet za privlačenje, a kad je vaš proces zakrčen stvarima koje više ne koristite, novo privlačenje je usporeno – zbog čega naposlijetku bivate frustrirani ili imate osjećaj da ste preopterećni.

Vidite, ne morate posjedovati izobilje da biste ga privlačili, ali morate se tako osjećati, ili, preciznije, svaki osjećaj nedostatka izobilja prouzrokuje otpor koji ne dopušta izobilje. Morate da se osjećate dobro u pogledu velikog izobilja da biste dopustili da zadovoljstvo velikog izobilja počne da pristiže u vaše iskustvo.

__

ROTIRANJE VIBRACIJE

Najvaženije što morate da upamtite jeste da vi sami privlačite svoje iskustvo, te da to činite posredstvom misli koje izražavate. Misli su magnetske i, dok razmišljate, one privlače nove i nove i nove misli, sve dok najzad ne dobijete fizičku manifestaciju vibracione suštine onoga što je bilo predmet vaših misli.

Dok govorimo o mislima koje se nadovezuju jedne na druge, želimo da naglasimo nešto što možda niste uočili; mnogo je lakše preći s male misli o nečemu što doprinosi da se osjećate dobro na misao koja doprinosi da se osjećate bolje i potom na misao koja još više doprinosi da se osjećate još bolje – nego osjećati se sasvim loše i potom naglo preći na prijatna osjećanja.

Umjesto da se kroz svoj dan krećete bez jasne ideje o tome šta želite i čekate da vas dotakne neki uticaj koji vam se ne dopada, da biste osjetili negativnu reakciju i odlučili da je rotirate – mnogo je produktivnije da u svoj dan krenete s odlukom da tražite pozitivne aspekte.

Rotiranje je kontinuiran proces koji se odvija iz sada u sat, iz segmenta u segment, kojim odabirete pozitivno. To je način da se osjećate dobro – i način da ostvarite sve što želite.

Želimo da vas podsjetimo da jedini razlog što se nešto manifestuje kao fizička, opipljiva, odrediva istina jeste to što mu je neko pridao dovoljno pažnje da ga učini takvim.

__

ZAKON PRIVLAČNOSTI, UNIVERZUM, USPJEH, SREĆA

Zakon privlačnosti toliko je moćan da se, ako uspijete da zadržite misao svega 17 sekundi, druga slična misao nadovezuje na nju; a kad se te dvije misli spoje, dolazi do izgaranja koje čini vaše misli još snažnijima.

Zakon privlčanosti ne raguje na vaše riječi, nego na vibracije kojima zračite.

Riječi koje izgovarate nisu važne – važno je kako se osjećate.

Usredsređujući se na to kako biste se osjećali kad biste živjeli ono što želite, ne možete istovremeno osjećati odsustvo svoje željte, tako da, uz malo vježbe, možete postići da jezičak vage pretegne na vašu stranu, da tako kažemo, i da, iako se vaša želja još uvijek nije zaista manifestovala, emitujete vibracije kao da jeste – a tada se mora manifestovati.

Univerzum ne zna da li vi emitujete vibracije zato što živite tako kako živite ili zato što zamišljate da tako živite. U svakom slučaju, odgovor su vibracije – a manisfestacija mora da uslijedi.

Vaša tačka privlačnosti jesu vibracije koje emitujete, a kako se osjećate jeste pravi pokazatelj koja je vaša stvarna tačka privlačnosti.

Vaša uloga je da iskorištavate Energiju. Zato postojite. Vi ste Biće s protokom Energije – biće koje se usredsređuje, koje opaža. Vi ste tvorac, a nema ničega goreg u cijelom Univerzumu nego da dospijete u okruženje puno velikih suprotnosti i ne dozvolite Energiji da teče prema vašoj želi. To je istinsko traćenje života.

Kad ste istinski obradovani zbog toga, to znači da ste na pravom putu da ga i sami postignete.

Uspjeh podrazumijeva da i dalje sanjate i osjećate pozitivnost u razvoju stvari. Standard uspjeha u životu nisu novac ili stvari – standard uspjeha u život je apsolutno količina radosti koju osjećate.

Uspjeh je sadržan u srećnom životu, a srećan život je samo niz srećnih trenutaka. Međutim, većina ljudi ne dopušta pristup srećnim trenucima, jer je jako zauzeta svojim nastojanjem da ostvari srećan život.

Voljeli bismo da iz svog riječnika i poimanja sasvim izbacite riječ zaraditi i voljeli bismo da je zamjenite riječju dopustiti.

__

Sva bogatstva koja ćete ikad željeti ili trebati nalaze vam se nadohvat ruke. Sve što morate da uradite jeste da identifikujete šta je to što želite da uradite s tim i potom praktikujete osjećaj koji biste imali da se to desi.

Nema ničega što ne možete biti, raditi ili imati; vi ste blagoslovljena Bića i u ovo fizičko okruženje došli ste da bi stvarali. U tome vas ne može spriječiti ništa sem vaših vlastitih protivriječnih misli. A vaše emocije vam kazuju kad imate takve misli. Život bi trebalo da bude zabavan – trebalo bi da vam prija!

Vi ste moćni stvaraoci i nimalo ne kasnite.

Ponašanje prema tijelu zapravo je ponašanje prema umu. Sve je psihomatski – do posljednjeg djelića. Nema izuzetka.

Nema ničega što se ne može preorijentisati na Dobrobit.

Manje gledajte naokolo. Više maštajte. Sve dok zamišljeno ne preraste u najbliskiju vibraciju koju imate.

Donesite odluku o tome šta želite, usredsredite svoju pažnju na to i nađite tačku osjećanja koja mu odgovara – i očas posla bićete tamo. Nema razloga da se patite ili naprežete da biste postigli bilo šta.

Kad počnete da konstantno praktikujete misao koja doprinosi da se dosljedno osjećate sigurnije – novac mora da uslijedi.

Univerzum je vaš menadžer života – zaposlite ga.

__
Citati iz knjige: “Traži i dobićeš” – Ester i Džeri Hiks
Autor: Ester i Džeri Hiks (Esther and Jerry Hicks)
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Time ujedno podržavate i moj rad zbog čega vam unaprijed izražavam zahvalnost. HVALA.

Load More Posts