MILOVAN MATIC – MILUTIN TESLA OTAC NIKOLE TESLE – CITATI IZ KNJIGE

MILOVAN MATIC SRPSKI PROTA MILUTIN TESLA – OTAC NIKOLE TESLE | CITATI IZ KNJIGE

Milovan Matic – Srpski prota Milutin Tesla – Otac Nikole Tesle

UVOD

 

POREKLO PORODICE I PREZIMENA TESLA

„Prezime Tesla staro je više od dva i po veka. Pre toga prezime ili porodično ime, bilo je Draganić. Ime Tesla u čisto doslovnom značenju, zanatlijsko je ime, kao Kovačević ili Drvodeljić. Kao zajednička imenica, ono označava drvodeljsku alatku, u stvari sekiru sa širokim sečivom. Ta sekira upotrebljavala se za tesanje velikih debala, i na srpsko-hrvatskom jeziku zove se tesla.

Kaže M. Medić: „Milutin Tesla rodom je iz Raduča (južno od Gospića). Tamo i sad živi pleme Tesla, a Teslića ima u Ostrvici. Pa i u Bosni je na glasu mesto Teslić. Teslino je krsno ime Sveti Đurađ. Kako je to prezime postalo, ne znam; ali je Vuk u svoj „Srpski rječnik“ (1852) uvrstio riječ “tesla“ za ime oruđa, što se njim kopaju na primjer korita; a i teslar kao ime vodene ptice u Srijemu.“

Malo je poznata i još ređe publikovana činjenica da je krsna slava poordice Milutina Tesle, sv. Đorđe (16. novembar), tj. Đurđevdan (6. maj). Sva njegova deca su poštovala i čuvala krsno ime kao najveću svetinju.

NIKOLA I ANA TESLA

O svom dedi, imenjaku, unuk Nikola Tesla je zapisao, da je bio “oficir koji je služio u vojsci velikog Napoleona“, i ništa drugo, dok je neodređen kada govori: “Kasnije sam počeo rastavljati i sastavljati satove mog dede. U onom prvom pokušaju uvek sam uspevao, ali u ovom drugom često sam grešio. Tako se dogodilo da je deda naglo prekinuo moje zanimanje na ne baš obazriv način, te je prošlo trideset godina pre nego što sam dotakao sledeći časovnik.“

U prvoj biografiji Nikole Tesle koju je napisao Bude Budisavljević, stoji: “Milutin Tesla se rodio u uglednoj krajiškoj zadruzi u selu Raduču u Lici od oca Nikole, koji je bio stražmeštar, a baš pred smrt i oficir postade“.

Dane Tesla, i sam iz Raduča, beleži: “Milutinov otac, također Nikola, bio je oficir. Jedno vrijeme je služio u Napoelonovoj vojsci, jer je lička Vojna krajina bila pod Napoelonom od 1809. do 1813. Dugo se u porodici čuvala originalna povelja koju je Teslin djed Nikola dobio za hrabrost, kao neustrašiv i sposoban oficir.

Simo Kosanović, školski podvornik u Grubišnom Polju, piše 9. novembra 1897. godine “Štovanom gospodinu i bratu“ Nikoli Tesli u Njujork:

“Ne znam hoćeš li se sjećati svoje mladosti u kršnoj Lici i nas Tvojih rođaka, ali ako se iole toga sjećaš, to ti onda mora biti poznato i to, da je moj otac Simo Tesla iz Raduča i tvoj otac Mile (Milutin) Tesla prota u Gospiću bili od dva brata djeca, po čem smo onda i mi dvojica braća…“ Nemoj se čuditi, što ti navađam prezime Kosanović mjesto Tesla, tome ti je uzrok taj, što je moj stric a i tvoj Jovo Tesla prikupio grunt Kosanovića, kojega je i zarajto, pa je po njemu prezime primio i tako sam ti ja poznat samo pod prezimenom Kosanović.“

JOSIF TESLA, BRAT MILUTINOV

Veoma malo zapisa postoji o Josifu, stricu Nikole Tesle. Nikola je pomenuo samo “da je bio profesor matematike u jednoj istaknutoj ustanovi.“ Nešto više beleže drugi izvori: “Josif svrši vojnu matematiku (u Gospiću), i ostane na vojničkom putu, postane oficir i umre u Mitrovici (Sremskoj) kao c.(esarsko) kr.(aljevski) major.

Najopširniji je Bude Budisavljević: “Otac mu premda sveštenik, zabavljao se rado matematikom, jer je kao oficirski sin prije bogoslovije skupa s bratom Josifom, učio kadetsku školu te je tu donekle zagledao u prirodne nauke i matematiku, a brat mu taj Josif, stric Nikolin, koji je vojničke škole dovršio i oficir postao, napisao je neke matematičke knjige, u svoje vreme jako hvaljene tako, da su bile uvedene kao udžbenici u nekim vojničkim zavodima.

Josifov sin Milutin Tesla, koji je rođen 23. novembra 1854 godina u Bjelovaru, a preminuo tokom 1914. godine, po zanimanju stražar kod “c.kr. Magyarske železnice“ u Rumi kod Sremske Mitrovice, piše slavnom bratu od strica Nikoli Tesli u Njujork, 10. novembra 1892. godine i moli ga “pružite vašu desnu ruku, na moju siromašnu familiju, poašite mi malo, da mogu moju decu odraniti, i šalje fotorafiju svog oca “pokojnog kapetana“ koja se danas nalazi u muzeju Nikole Tesle u Beogradu na kojoj se jasno vidi carski orden na njegovim prsima.

MILUTIN TESLA

Na pitanje novinara K. Mofeta, 1896. godine,  koliko jezika govori, Nikola Tesla je odgovorio: “Ne baš mnogo, šest ili sedam, ili osam, ali moj otac je bio veliki lingvista. On je govorio osamnaest jezika.

“Milutin Tesla rodio se 3. februara 1819. godine u selu Raduču u Lici. Otac mu je bio štabalni stražmeštar, – bilo mu je ime Nikola, a materi Ana.

Dane Tesla piše: “Pošto u vrijeme djetinjstva Teslina oca Milutina nije u Raduču bilo škole, Milutin s bratom Josifom pohađa njemačku osnovnu školu “trivijalku“ u Gospiću. Obojica su bili vrijedni učenici i otac ih poslije šalje u vojnu školu da bi se produžila porodična tradicija.“

ŠKOLOVANJE

Škole u Vojnoj krajini su imale specifičan program nastave čiji je cilj bio da se učenici što više osposobe za praktičan rad. One su bile jezgra iz kojeg su se razvile realke koje su školovale prve generacije inžinjera.

Prirodne pojave se tumače isključivo s naučne tačke gledišta. Nema nikakvih metafizičkih tumačenja prirode i fizičkih pojava, i po tome je ovaj školski program u Krajini potpuno različit od drugih. Za grad (tuču) se tvrdi da je prirodna pojava, a ne djelo čarolije kako se onda još verovalo. Grom i munje su atmosferske pojave, a ni iz daleka ono što neuki veruju i čega se boje. Pomračenje Sunca je u narodu pričinjavalo veliki strah, pa se ovde tvrdi da pomračenje ne može značiti niti šta dobro niti pak zlo…

Ovaj deo o prirodnim naukama podeljen je na više delova, od kojih se prva četiri odnose na zemlju, vodu, vazduh i vatru, a ostali su o toploti, svetlosti i ustrojstvu svemira.

Džon O‘Nil o Milutinovom prelasku sa vojne akademije na bogosloviju piše: “Teslin otac je počeo karijeru u vojsci, izbor koji odgovara oficirskom sinu; ali on očevidno nije nasledio očevu ljubav prema vojničkom životu. Jedan neznatan slučaj, prekor što nije očistio svoju mesinganu dugmad, bio je uzrok da napusti vojnu školu.“

Sam Nikola Tesla je kratko zapisao: “…Moj je otac bio vojnički vaspitan poput svoga brata,… ali začudo, kasnije se priklonio svešteničkom pozivu i u tom zvanju stekao visok ugled“.

Zaista, “Milutin Tesla. Iz Like u Smiljanu 20. januara (1857)“ piše: “Nego na pogled klirikalnog učilišta mogu vam izjaviti …Učilište ovo Mušicki (Lukijan Mušicki vladika Gornjokarlovački), je prilično ustrojio bio, a Jovanović (Evgenije Jovanović vladika gornjokarlovački, nasledio Mušickog), ga je mnogo bliže k savršenstvu doterao, i s dobrim učiteljima snabdevao, gde sposobni i trudoljubivi g. Gervasie Petrović, sadašnji Arhimandrit Gomirski, prvo i glavno mesto zapremao… Za vreme episkopa Jovanovića prepodavani su u njegovom klirikalnom učilištu sledujući predmeti: dogmatična, polemična, moralna i pastirska bogoslovija; istorija crkvena, hronologija; tolkovanje evangelija; gramatika i ritorika slavenska, metoda učiteljski, tipikon s pjenijem crkovnim. Očevidno je da ima tu predmeta od obojih glavnih časti bogoslovije: dogmatične i praktične, tako kao bi sveštenik prvenstveno vaspitan čovek, i dobar predstatelj crkovni biti mogao.

ŽENIDBA

Kada tačno i kako je došlo do braka između Milutina Tesle i Georgine Mandić, nije poznato. Verovatno se taj događaj desio u drugoj polovini 1845. ili prvoj 1846. godine.

Posle smrti Milutinove, Pepo Milojević, čovek koji se svojevremeno udvarao Đuki pre Milutina, reče joj nakon slučajnog susreta: “Eh, Đuka, da si se onda udala za mene, ne bi sad bila udovica.“ Na to mu Đuka odgovori: “Milije mi je, biti Milutina Tesle udovica, nego Pepe Milojevića žena“.

Georgina Mandić, (1822. – 16. April 1892) koju su češće nazivali Đurđija, zapamćena je po nadimku Đuka, majka Nikole Tesle, rođena je za sada neutvrđenog datuma godine 1822. u Gornjem Grača(d)cu, od oca Nikole Mandića (1801-1868), paroha gornjogračačkog i majke Sofije-Soke Budisavljević. Nikola i Sofija Mandić imali su osmoro dece, a Georgina je bila najstarija.

U SMILJANU

Odgovarajući na pitanje K. Mofeta o svojoj familiji Nikola Tesla 1896. godine, kaže: “Imam tri sestre u Srbiji, prema kojima gajim najdublju naklonost. Sve su one udate, po običajima zemlje iz koje dolazim, u ranim šesnaestim ili sedamnaestim godinama, što mislim da je velika greška. One me obožavaju. Znaju za moj veliki uspeh iako ne razumeju baš najbolje o čemu se radi. Dao bih sve na svetu da su one ovde sa mnom, ali one ne bi napustile svoju zemlju jer ne mogu da žive bez nje“.

DANILO – DANE TESLA

Različiti su podaci koji se odnose na porodičnu tragediju koja je zadesila Tesle. Tesla navodi da je Danilo stradao od udarca konja, a to se potvrđuje i na drugim mestima.

Najviše svetla na tragični događaj dao je dr Branimir Jovanović u svojoj poznatoj knjizi: “Tesla – duh, delo vizija“ (2001)

“Smrt Danila Tesle je pretstavljala porodičnu tragediju i izazvala je promenu ponašanja svih članova porodice. Ne zna se kada se taj tužni događaj odigrao. I sam Tesla je u svojim sećanjima neodređen. Jedanput je napisao da je Danilo imao osamnaest godina kad je umro, a drugi put da je on imao tri godine kada se tragedija odigrala, što je nemoguće, jer pomera datum bratovljevog rođenja u vreme kada se Milutin još nije ni oženio. Neki biografi kažu da je Danilo imao četrnaest godina, drugi da je imao petnaest, a većina da se događaj odigrao 1863. godine kada je Nikola imao sedam godina i kada se porodica preselila u Gospić, smatrajući da je baš Danilova smrt bila uzrok preseljenja“.

ORDEN ZLATNOG KRSTA

Rad, angažovanje i vrline Milutine Tesle nisu mogle ostati neprimećene. Zbog revnosnog rada u službi i služeći kao primer za razvijanje dobrih odnosa između različitih veroispovesti austrijski car Franz Joseph I, odlikovao ga je svojim ukazom od 21. juna 1873. godine,  Ordenom zlatnog krsta za zasluge I stepena (Goldness Verdienstkreuz mit der Krone), na koji je Milutin bio itekako ponosan.

OTAC I SIN

Neminovan sukob generacija između oca i sina uticao je i na odnose Milutina i Nikole Tesle. Prota Milutin je želeo da mu sin bude sveštenik i s teškom voljom je pristao da Nikola studira politehniku, a kada je već odlučio postarao se da to bude u najboljoj tadašnjoj evropskoj tehničkoj školi Joanemu u Gracu.

Odličan student, ali pun mladalačke energije, slobodnog vremena i prirodnom potrebom za dokazivanjem u okruženju, nakon reči koje mu je uputio jedan nemački kolega: “Što dangubiš ovde u Auli, bolje bi bilo da ideš kući i greješ stolicu, da te profesori još više hvale“, Tesla donosi odluku da promeni stil života, pa mu odgovara: “Tačno je to, ja sam marljiviji od tebe i u učenju i u pohađanju predavanja. Ali ja ću ti pokazati, iako si valjan u lumpovanju kao svi ostali da znam bolje i lumpovati od tebe bez da to bude na uštrb mog nauka.“

Nešto pre toga profesori sa Politehnike su pisali ocu Milutinu pismo u kojem ga mole da utiče na sina da manje uči i time sačuva svoje zdravlje. Naime, Nikola je odlučio da se oduži svojim roditeljima što su mu omogućili da studira tehniku u Gracu, i dao se sav na učenje, ali kada je otišao kući na odmor očekujući najviše pohvale i trijumf, do srca ga je uvredio očev nezainteresovan i hladan odnos prema njegovom uspehu u školi, što mu je gotovo uništilo ambiciju. Tek nakon očeve smrti nalazi hrpu pisama svojih profesora koji predlažu Milutinu da ga ispiše sa fakulteta ukoliko neće da se ubije prekomernim radom.

VRSNI KNJIGOLJUBAC I PROPOVEDNIK

Pišući svoju autobiografiju Nikola Tesla za svog oca kaže: “veoma učen čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac, a za njegove propovedi se govorilo da odišu rečitošću, poput one Abrahamove u Santa Klari.

Posedovao je čudesno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela. Njegov stil pisanja je izazivao divljenje. Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite a on je bio vrlo duhovit i satiričan.

“Moj je otac imao veliku biblioteku,“ kaže dalje Nikola Tesla. “Jednom prilikom sam naišao na roman poznatog mađarskog pisca Jožike (Josika), za koji Nikola Tesla u autobiografiji kaže da je na njega izvršio presudni uticaj u jačanju volje.

O sudbini Milutinovih propovedi Mojo Medić piše i nakon susreta s Nikolom Teslom u Beogradu, 1892. godine: “…Govorio sam mu za propovijedi očeve, ali sam protrnuo, kad mi reče: da je vrlo malo od očevih spisa ostalo, a sve ono drugo da je spaljeno! Grdna je šteta, što je oganj progutao crkvene besjede dobroga govornika, vještoga pisca i umnoga bogoslova, jer tim je srpska homiletička književnost ostala bez priloga iz kršne Like, kojim bi se doista ponosila bila.

I drugi izvori mnogo ranije, nego Nikola Tesla 1919. potvrđuju da su Milutinove propovedi upoređivali s čuvenim propovednikom Abrahamom zvanim Megerle Ulrih. Na zahtev vladike Teofana Živkovića, da mu svi sveštenici napišu propoved s temom “o radu i vrednoći“, Milutin je bio najuspešniji i zbog toga je bio adekvatno nagrađen.

Milutin Tesla je bio pristalica Dositeja Obradovića i njegove prosvetiteljske ideje je širio na svakom koraku.

DOPISNIK SRBSKOG DNEVNIKA I NACIONALNI RADNIK

Koliko je Milutin Tesla bio u pravu, vidimo se sledećeg dopisa od 14. septembra: “Kolera bi reći da oće kod nas građanstvo sebi da prihvati. Pre devetnaest godina za prvi put bila je ovđe,…, posle toga opet pre sedam godina… je izbliza namigivala na nas kao što je lanjske godine iz daleka namigivao Šarlić na gradove Baltika, ove godine pak poseti nas kolera evo u toj meri, da već ovđe – onđe i pustijeh kuća imade!“

Pominje žrtvu zaraze, mladog sveštenika, iza koga je ostalo šestero siročadi, a kako su se baš tih dana prikupljali prilozi za spomenik Lukijanu Mušickom i Teodoru Pavloviću, Milutin Tesla dalje nastavlja:

“Čestiti rode Srpski, hvala ti do zvijezda! Što namjeravaš spomenike slavnijem tvojijem muževima podizati, ali vjeruj istini koja se ne lomi, nijedan spomenik ne bi tako ugodan bio tvome uvjenčanom Mušickom kao taj, da namijeniš spomenik njegov svešteničkim sirotama i udovicama njegove negda eparhije, jer ovaj rodoljubivi mitronosac za vrijeme svoga pravlenija divno je uviđao velikijem duševnijem očima, kako rđavo stanje mirskog sveštenstva pa obziru uhljebljenija prva je coklja ili ti kamen pretikanija k prosvjeti i napredku naroda, te zato je tako reći svu dušu svoju tamo prolio bio, da najprije voljkoliko osigura stanje svešteničke sirotinje u sebi povjerenome i onako svagda najsiromašnijem Eparhijeskome Obštestvu, da bi tijem načinom čestit koji i izškolan mladić ranije pristupio k srkovnome činu – ali nesite Parke zarana prekidoše ovo njegovo visoko namjerenje, kao i zlatni potok njegovih božestvenijeh pjesama“.

LIK PROTE MILUTINA

“Glavom si nadvisivao sve stanovnike trgovišta Gospića, baš kao sada lički župan Bude, samo su ti jagodice poispale bile, a i u licu bio si nam svagda nešto žut. Tvoja mala i porijetka brada osobito ti je pristajala, kad si podigao naočari na čelo pa si stao nama tumačiti katihizis.“ Ovako opisuje Milutina Teslu Mojsije Mojoj Medić, školski drug Nikolin, pa nastavlja: “Uživao sam, kada sam o godovima zalazio u rimokatoličku crkvu u Gospiću, pa sam video “starca Milovana“, kako s odličjem carskim na prsima, a u novom novcatom ruhu, ponosno korača preko crkve i zalazi u klupu… Topio sam se od radosti, što rimokatolički sveštenik tako lijepo pazi svoga brata po Hristu, koji je pravoslavne vjere.“

Piše Vasilije Krestić: “Nimalo gramziv, visokomoralan i širokogrud, kakav bi morao da bude svaki hrišćanski sveštenik, otac Milutin od svojih parohijana nije uvek naplaćivao štolarinu za svešteničke usluge. Tako, na primjer, prilikom venčanja Mihaila Lemaića nije hteo da naplati usluge, jer, objasnio je kapelanu sela Počitelj da je Lemaić siromašan i da mu savest zabranjuje da bilo šta od njega potražuje. Za oca Milutina bilo je važnije da ljudi u njegovoj parohiji ne žive nevenčani, “bezzakono“, u konkubinatu i na sablazan, nego da od njih naplaćuje usluge“.

Prilikom pranja pšenice pre mlevenja, raspostrli su je na ponjave da se suši u dvorištu crkve. Kada pored pšenice nikog nije bilo naišla je krava i pojela dosta žita. Đuka je zbog toga, kažu, htela iz kože da iskoči, ali ju je Milutin smirivao: “Pusti, Boga ti! Naša krava pojela našu pšenicu. Naša krava, naša pšenica!“

U sličnom tonu piše i Nikola Tesla: “Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan.“

“Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem, i vežbe koje mi je otac zadavao mora da su bile od izuzetne koristi. One su se sastojale od svakojakih zadataka. Zadavao mi je, na primer, da pogađam tuđe misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam dugačke rečenice ili da računam napamet. Nesumnjivo je da su te svakodnevne lekcije, čija je svrha bila jačanje memorije i rasuđivanja, a naročito kritičkog mišljenja, bile veoma korisne“ kaže Nikola Tesla.

Poznata američka Teslina biografka, Margaret Čejni primećuje: “Kako je prota Milutin Tesla u slobodno vreme pisao poeziju, dečak je odrastao u kući gde je uljudnost uvek kontorlisala običan govor i gde je citiranje odlomaka iz Biblije ili poezije bilo isto toliko prirodno koliko i prženje kukuruza leti na žaru.“

  • ČLANAK NIKOLE TESLE –

Koliko je Nikola Tesla u svom stvaralačkom zanosu bio inspirisan duhom pravoslavlja koji je poneo iz porodice, naročito od svog oca, možda se najjasnije sagledava iz njegovog članka: “Problem povećanja ljudske energije“, koji je po svom objavljivanju 1900. godine izazvao pravu senzaciju u čitavom svetu.

Razmatrajući glavne probleme ljudskog roda, Tesla počinje tako što kaže da svi ljudi sveta čine jedno telo, jednog pojedinca, i da su svi stanovnici planete povezani neraskidivim vezama koje se ne mogu videti, ali se mogu osetiti: “Godinama su ovu ideju proklamovala savršeno mudra učenja religije, verovatno ne samo kao sredstvo kojim se obezbeđuje mir i harmonija među ljudima, već i kao jedna jako opravdana istina. Budisti je izražavaju na jedan, hrišćani na drugi način, ali i jedni i drugi tvrde isto: mi smo svi jedno“.

“Ljudska energija će biti povećana posebnom brigom o zdravlju, zdravom ishranom, umerenošću, pravilnim načinom života, osnivanjem braka, savesnom brigom o deci, uopšteno rečeno, poštovanjem svih mnogobrojnih pravila i propisa religije i higijene. S druge strane, jedva da je potrebno reći da sve što je protiv religijskog učenja i higijenskih pravila, teži da smanji kvalitet (ljudskog života).“

“Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od Onoga koga on voli iznad svega, veličanstvenim umetničkim delom neopisive lepote i veštine van ljudske moći shvatanja, i tako delikatnim i nežnim da ga jedna reč, dah, pogled ili misao samo može povrediti.“

“Nečistoća koja rađa bolest i smrt je ne samo samouništavajuća, već i krajnje nemoralna sklonost. Čuvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i čisto mi izražavamo naše poštovanje visokom principu kojem su ona podarena. Onaj ko poštuje popise higijenske u ovom smislu, pokazuje se iskreno pobožnim. Labavost morala je strašno zlo koje truje duh i telo, i odgovorno je za veliko nazadovanje. Društveni život, moderno obrazovanje i zaposlenost žena koji teži da ih otrgnu od kućanskih poslova i pretvore u muškarce, mahnite potrebe kkoje umanjuju uzvišen ideal koji one predstavljaju, smanjuju umetničku stvaralačku moć i opšte smanjenje rase.“

Razmatrajući dalje probleme čovečanstva, Nikola Tesla dolazi do sledećeg ključnog zaključka: “Vidimo da je na tri načina moguće rešenje velikog problema povećanja ljudske energije, odgovor dat pomoću tri reči: Hrana, mir i rad. Mnogo, mnogo godina sam mozgao i razmišljao, gubio se u nagađanjima i teorijama, dok nisam stigao do ovih rešenja, da bih tada shvatio, da su me o njima učili u ranom detinjstvu. Ove tri reči predstavljaju osnovni ton hrišćanske religije. Sada mi je jasno njihovo naučno značenje i svrha: Hrana da se poveća masa, Mir da se smanji usporavajuća sila i Rad da se poveća sila koja ubrzava ljudsko kretanje. Ovo su tri jedina moguća rešenja velikog problema, a svi oni imaju jedan predmet, jedan cilj – da se poveća ljudska energija.

Kada ovo uočimo, ne možemo a da se ne zadivimo koliko je mudra i naučna i koliko neizmerno praktična hrišćanska religija, i u kakvom značajnom kontrastu ona stoji sa drugim religijama.

Očigledno, ona je rezultat praktičnog eksperimenta i naučnog posmatranja, koji su se produbljivali vekovima, dok su se ostale religije izgleda javile samo kao posledica apstraktnih razmatranja. Rad, neumoran napor, koristan i akumulativan, sa periodima odmora radi veće efikasnosti je nejgova glavna i uvek ponovljena zapovest.

Tako smo mi, nadahnuti i hrišćanstvom i naukom sposobni da činimo najviše što se može za dobrobit ljudskog roda.“

MILUTIN TESLA U SENJU

Milutin Tesla, koji je umro kao proto-paroh u Gospiću aprila 1879 godine, nije znamenit samo s toga, što je on otac slavnog Nikole.

U svoje vrijeme kao srpski sveštenik, on je bio vidan radnik i kao sveštenik i kao spreman Srbin; on je bio jedini Srbin u Lici, koji je osećao šta bi sve trebalo učiniti, da srpski narod njegovog zavičaja korakne naprijed, pa je podstrekavao i perom u javnosti i živom riječi, do koga je god doprijeti mogao, da se razvije srpska svijest i stvore uslovi za prosvjetni, crkveni, ekonomni napredak.

 

MILUTIN TESLA – SENJSKOJ CRKVENOJ OPŠTINI

DOPISI

IZ LIKE U SMILJANU – 2. NOVEMBAR

OTAC SRPSKOG EDISONA – MILUTIN TESLA

Milutin Tesla rodio se 3. februara 1819. u selu Raduču u Lici. Otac mu je bio štabalni stražmeštar, bilo mu je ime Nikola, a materi Ana. Milutin je imao još jednog brata Josifa i dvije sestre. Kao dijete svrši u Gospiću njemačku školu, a posle i vojenu matematiku skupa sa bratom Josifom. Josif ostane na vojničkom putu postane oficir i umre u Mitrovici kao c. kr. major.

Milutin pak, koji se nikako nije mogao s onom prećeranom stegom vojničkom sprijateljiti, ostavi kadetiju, pa ode u bogosloviju u Plaški, i svrši je 1844. i 1845. kao “prevoshodni pervi“. Pošto se oženi sa Đukom, kćeri popa Nikole Mandića iz Gračaca.

Milutin Tesla bio je darovit i skroz inteligentan čovjek i oduševljen sveštenik. Govorio je i pisao osim srpskog i crkv. Slovenskog, klasično njemački i talijanski. I literature tih jezika bile su mu vrlo dobro poznate. Već kao starca slušao sam ga, kako s oduševljenjem recitira po đe što iz klasičnih pjesama Šilerovih, kao “Unter der Linden“, “Ideale“, “Gloske“ i t.d.

U mlađim godinama bavio se i pisanjem članaka po novinama, i to sve o životnim potrebama našim, – pa i pjesništvom.

Odu Korneliju Stankoviću i crkvenom pjeniju završuje ovako:

“Pjesno sveta, i prsi ti moje

Nek do groba otvorene stoje

Da po tebi moja duša diše

Jer si dana s više.“

__

Pisao je i po hrvatskim novinama pod pseudonimom “Rodoljub Pravičić“, većinom o narodnom životu i gospodarstvu, i da ispravi kakve krive vijesti novinske iz Like, jer laži nikako nije trpio. Pa i za čudo pisao je velo lijepim jezikom za ono vrijeme.

Inače je bio čovjek neobično plemenite duše, do krajnosti pravdoljubiv, nesebičan, – i idealan. A tijelom je bio visok, ispravljen, okošt kao i njegov sin Nikola.

Njegove starešinske vladike uvažavale su ga neobično. Ima dosta sačuvanijeh prijavtnijeh pisama od sviju vladika počinjući od Evgenija pa do Teofana, koja sva dišu velikim povjerenjem i uvažavanjem prema njemu i njegovoj službi.

Mislimo da se iz d sada navadenog može viđeti, da je Milutin Tesla bio čovjek uman, napredan, uvažen i jedan od najodličnijih sveštenika svog vremena. I propovjednik je bio vrlo dobar i na glasu u svojim krajevima i među svojim drugovima. Na zahtjev Teofana vladike, da mu svi sveštenici napišu propovijed “o radu i vrjednoći“, Milutin je kao starac vaistinu najbolje napisao tu propovijed. Iz njegovih propovijedi koje su sačuvane vidi se da ih je sastavljao čojk, koji je mnogo čitao i upamtio u svakoj struci nauke.

MILUTIN I NIKOLA TESLA. OTAC I SIN.

  • Napisao penzionisani direktor Mojo Medić

Suvremenici su hvalili protu Milutina, kao dobrog propovednika. Uspoređivali su ga čak i sa Abrahamom a Sankta Klara (dvorskim propovednikom u Beču, inače zvanim Mergele Ulrih, 1642-1709); ali su svi privatni spisi njegovi, osim jedne uskršnje propovjedi, držane u Gospiću 23. aprila 1861, propali. Ta je propovijed napisana upravo kaligrafski; i onda je razumljivo, što je prota Milutin Tesla moljen, da kao kaligraf i crtač piše svešteničke “singelije.“

U “Srbskom dnevniku“ (za god. 1855, u 97. broju od 8. decembra) stoji ovako:

“M. T. Iz Like u Smiljanu 26. novembra. Mi stojimo ovdje što se tiče srpskijeh škola nikako! Osim sveštenstva i gdje kog trgovca ili zanatlije malo se koji činovnik znade srpski potpisati; šta više jošt se na neki način i sramota godi (čini) srpski znati, jer to, vele, spada u struku popovsku – ili po drugoj mjeri: srpski valja znati onome ili onoj, ko je u Srbiji; a koliko je isparčeniji i gordiji, toliko više mrzi sveštenika; no neka prolazi i to; ali evo vidite kakva je kod nas ovdje narodna svijest! – Nije čuda, jer bez narodnijeh učilišta kako će narod znati ono, što korača do narodne časti! – Lika je po svome prostoru i broju žitelja velika, a sastoji se iz samije Srba, ili ako ko voli, Srba i Hrvata, pravoslavnog i rimokatiločkog obreda, kod pošljednjeg gotovo učitelji javnijeh škola, koji da bi povući htjeli (hćeli) srpsko “buki“ – sahrani Bog! U Lici ima više Srba pravoslavnog nego rimokatoličkog vjerovanja.

Na sveštenstvu prvog obreda oskudica predstoji, jer kako je blaženopočivši Episkop Joanović počeo obavljati i umr’o, od to doba već ne postoji Klirikalno učilište, koje mislimo da će sadašnji dobročuveni upravitelj Eparhije g. arhim. Kaćanski po svome rasuđenju, ako mu ikako moguće bude, skorijem otvoriti; ali budući što ovuda zemlje sve to sterilnije postoji, otkuda sveštenstvo svoj glavni prihodak crpe (črpi), a narod iz dana u dan siromašniji biva, mučno će koji mmladić, osobito onaj koji više godina na učilištu kom potroši, odvažiti se k crkvenome činu. Oskudica sprskijeh škola i ostala nevolja u narodu našem povlači se ponajviše od rđavog stanja sveštenstva u oba prizrenja, jer to je besprekosloveno, da počem sveštenik za obezbeđenje svoje i svojijeh prihvaća za ralo i motiku, to već o napretku pomena nema, te tako i gubave one prolisine i potrice na polju pastirske dužnosti naočigled stoje. Da bi se zavesti mogla jedna srpska škola u Liki, koja bi ukupno i k prosvjeti ckrvenoj posopstvovala, učinio je g. Budislav od Budisavljevića, penz. Đeneral u Gospiću, po svojoj mudrosti, blagočašću u toplome rodoljublju jedan prijedlog (predlog), kog je prije kratkog vremena uputio sveštenstvu triju protoprezviterata, i u kome je razložio prijeku nuždu takvoga jednog učilišta, pa kako bi se i sredstvo za osnovanje dotičnog fonda dokučiti moglo i. t. d. Nadati se je, da će čestiti sveštenici i njihovi predstojatelji: vrsni Danilo Trbojević, odični Samuilo Popović i revnosni Damjan Čučković, lemeniti poziv g. generala Budisavljevića ocijeniti znati“.

__

Kao tehničar u Gracu dokazao je Tesla (Nikola) svoje srpsko osećanje, time što je – po uvjerenju g. d-ra Vladimira Čobanića, advokata Mitrovačkog – bio član akademskog društva “Srbadije“, te je na njenim sastancima džao i predavanja. O tome će nas i ova anegdota uveriti. “Ma da Nikola Tesla nije stekao zemaljsko blago u onoj mjeri, kao što je mogao da je bio iole veći materijalista, ipak je uvijek imao toliko da može živeti džentlmentski. Tako na pr. već dug niz godina, tako reći decenijama, stanuje u najskupljem njujorškom hotelu i ima tamo svoj apartman. Pa i kad putuje, odsjeda svagda u najboljim hotelima. Tako je 1892. godine, putujući u Evropu da pohodi svoju staru majku, odseo u Parizu u najelegantnijem hotelu, gde se najodličniji gosti saobraćaju. Portir, vidjevši elegantnu džentlmentsku pojavu, odmah je titulisao povisoko:

  • Klanjam se, Ekselencijo!
  • Moja je titular viša, upozori ga Tesla.
  • Visočanstvo? – Promuca portir.
  • Još viša, kaže Tesla.
  • Veličanstvo? – Jedva izgovori portir.
  • Tu već portir zanijemi, jer veće titule nije znao.
  • Ja sam Srbin, rastumači mirno i dostojanstveno Tesla“.

Za Nikolu Teslu može se reći, da se rodio “s otvorenim rukama“. “On je i u ranoj mladosti bio dobra srca i darežljiv; i što kažu, dao bi drugom i košulju sa sebe. Bio je darežljiv čak i onda, kada ni sam nije ništaimao. Tako jednom, kad je bio slušalac tehnike u Gracu, došao je o ferijama u Senj svome zetu (sadašnjem proti ličkom Jovi Trbojeviću). Šetali su se njih obojica na morskoj obali, a u tom ih zaokupi jedan prosjak. Zet se čini nevješt, a Tesla u sto muka, jer bi dao prosjaku a nema šta. U tom se dosjeti, pa reče zetu: Jovo, molim te, pokaži mi tvoj novi šajtok (buđelar), što si ga nedavno kupio. Zet, ne sluteći ništa, pruži buželar, a Tesla izvadi dva srebrena forinta i dade prosjaku, “Šta to radiš? Dreknu zet na njega, a Tesla ga umiruje: “Pusti, molim Te, vidiš da nema!“

MILUTIN TESLA – DOPISNIK SRBSKOG DNEVNIKA

O „Božijem fenomenu“

  1. juna, broj 55: on javlja o atmosferskom fenomenu svetlosti koji se pokazao na Petrov dan; “lijepi fenomen daje prostome narodu povoda od svake ruke suditi, umniemu zritelju pak ostala je muka ta što ga se nije mogao sit nagledati, jer ovo pojavljenje božije prirode toliko je trajalo, koliko bi čovjek mogao tako rekuć šinuti dlanom o dlan. Juče bila je vrućina velika i vozduh težak, popodne padalo je krajem Velebita kiše, a pred veče izvedrilo se je i bio je vozduh ladan, nebo se smješilo i zvijezde sjajile kako igda; najedanput, blisnu od strane istoka, i kao kad bi zabuktilo tirsta luča potegnu na zapad, zvijezde ukloniše se, i bi reći sva priroda stade; pojavljenje pak preko svoda neba prolazeći činilo se je tako blizo, kao da bi ga iz praće dovatiti mogao, a čulo se je kao daleki vodopad i prosipajući od sebe varnice ostavljalo je modre prute za sobom, i kad je šmrnulo za prvi brijeg, zaorilo se je tamo, kao da bi se srušila kakva velika kula, a odjek protezao se je u Velebitu na južnoj strani zadugo. Zatijem obuze časkom pomrčina i mirijade svjetila nebesnije ostadoše preblijeđene od lica ovoga maloga božijeg fenomena.“

BELEŠKA O AUTORU

Milovan Matić rođen 12.5.1963. u Aleksandrovcu Župskom.

Opčinjen životom, delom i vizijama Nikole Tesle još od detinjstva vrlo rano počinje sa proučavanjem njegovog života i dela. O Tesli je do sada u mnogim časopisima i listovima objavio mnoštvo studija, članaka, feljtona, u kojima na seriozan način osvetljava stvaralaštvo genija iz Smiljana.

Radeći na bibliografiji Nikole Tesle, sa prikupljenih više od 20.000 bibliografskih jedinica, za Matića se može reći da je jedan od najboljih poznavalaca i istraživača vizionarskih stremljenja Nikole Tesle.

FOTOGRAFIJE

 

__

Citati iz knjige: “SRPSKI PROTA MILUTIN TESLA – OTAC NIKOLE TESLE” 
Autor: Milovan Matić
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

VELIMIR ABRAMOVIĆ – TESLA EVOLUCIJA SVESTI ČOVEČANSTVA

VELIMIR ABRAMOVIC – TESLA EVOLUCIJA SVESTI ČOVEČANSTVA | CITATI IZ KNJIGE

Velimir Abramovic – Tesla evolucija svesti čovečanstva

_

ZAŠTO OVA KNJIGA?

Ujedinjenoj planeti neophodan je i novi vid religioznosti, koji će sigurno biti univerzalno učenje oduhovljene Fizike ukorenjene u transcendentalnom nivou postojanja koji se odnosi na samo stvaranje Sveta i prevazilazi moć poimanja ljudskim umom.

__

Svaka religija imala je i svog ljudskog osnivača, Arijevci – Ramu, Judaizam – Mojsija, Hinduizam – Krišnu, Zoroastrijanci – Zaratustru, Hrišćani – Hrista, Budisti – Budu, Islamisti – Muhameda. Nova naučna religija, primerena scijentističkom globalnom društvu ima svetog naučnika, asketu, modernog monaha najviših duhovnih i duševnih svojstava – Nikolu Teslu.

Uvođenjem fizičke interpretacije vremena u nauku, čak i samom svešću o potrebi da se to uradi, pa i samom namerom ili željom – ne samo fizika, nego i sve druge nauke ukorenjene u nju, a to su zapravo sve ljudske naučne discipline, celokupna filozofija i ljudsko saznanje uopšte – zadobiće nov smisao, oduhoviće se i uspostaviti vezu sa neprolaznom fizičkom realnošću, čiji temelj je Duh, za koji u fizici imamo pravo ime, ali ime koje naučno ne razumemo, a to je neprolazno univerzalno vreme – Konstantna Sadašnjost, Večnost. Uvek je isto vreme – sadašnje. Trenutak sadašnjosti je nezavisan od promena prostora i mase, stalnoj e sebi isti, beskonačan i nepromenljiv; vreme se ne kreće, nema nikakav tok, niti brzinu.

“Svet nije nastao u vremenu, nego od vremena“, Sv. Avgustin, Isposvesti.

POREKLO, ŽIVOT, RAD, NAUČNO STVARALAŠTVO, EKSPERIMENTI, PATENTI, KOSMOLOŠKA TEORIJA, NEOBIČNA PSIHIČKA SVOJSTVA, BUDUĆNOST RAZVOJA ORIGINALNE SAVREMENE NAUKE KOJU JE ZAPOČEO GENIJALNI PRONALAZAČ NIKOLA TESLA

Biće sveta je nepredvidivo. Po načelu energetske ekonomije, u prirodi se događa uvek ono što je najlakše. Na putu ka ostvarenju, ideja prolazi tamo gdje je otpor najmanji, tamo gdje je za nju već sve spremno da se pojavi.

Teslin zemaljski život počinje…

“S vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh otkrića silazi na zemlju da saopšti neku tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslužnijeg i šapuće mu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. Kad shvati skriveno značenje, izabranik vidi čudesnu promenu: pred njegovim ushićenim očima je jedan novi svet, jedva da naslućuje sličnost sa starim. To nije prolazna iluzija, puka igra njegove razigrane mašte ili fantom od izmaglice koja će se razići. Čuda koja vidi, koliko god da izgledaju udaljena, ostaće ovde. On to zna, nema ni senke sumnje u njegovom umu, svakim delićem svog tela on oseća: to je Velika ideja.“ – pisao je Nikola Tesla u Belešci o Kabaneljasovom patentu br 164.995 oko 1900. godine, kada se njegov polifazni sistem, zasovan na obrtnom magnetnom polju, već uveliko primenjivao, a sve nedoumice oko prvenstva izuma bile otklonjene.

Vođen Proviđenjem nad sobom i Velikom idejom u sebi, Nikola Tesla se, 6. juna 1884, obreo u luci za useljenike na ostrvu Bedlou, blizu Njujorka. Krenuo je iz Pariza, vozom, do Avra, potom brodom do Liverpula, odakle je parobrodom City of Richmond doplovio u Ameriku. Imao je četiri centa u džepu, nekoliko svojih pesama, rešenje jednog teškog integrala i nacrte leteće mašine. 1936. godine, zahvaljujući se na godišnjoj nagradi koju je dobio od Institute of Immigrant Welfare, Tesla je opisao ovaj svoj susret sa Novim kontinentom:

“Početkom 1884, dok sam radio u Francuskoj kompaniji u Parizu, načinio sam velika unapređenja u danimo mašinama i motorima, pa me je Edisonova firma iz Njujorka angažovala da nacrtam i konstruišem slične mašine za njih. Vrhunac moje ambicije i moja najvatrenija želja bila je da dođem u dodir sa Edisonom i vidim Ameriku. Prema tome, ja sam krenuo na put, pa, nakon što sam izgubio novac i karte, prošao niz komplikacija, uključujući i pobunu u kojoj sam za malo izgubio život, ja sam se iskrcao na ove blagoslovene obale sa četiri centra u džepu. Moja prva namera bila je da potražim bliskog američkog prijatelja pre nego što odem do Edisonovog sedišta. Na putu ka centru grada prošao sam kraj jedne radnje gde je majstor pokušavao da popravi električnu mašinu evropske proizvodnje. Upravo je odustao od psla kao beznadežnog i ja sam uzeo mašinu da popravim, ni ne pomišljajući na bilo kakvu nadoknadu. Nije bilo lako, ali sam stvar doveo dotle da je savršeno radila. Bio sam zapanjen kad mi je majstor dao dvadeset dolara i rekao kako bi bilo dobro da sam došao u Ameriku mnogo godina ranije.”

Zahvaljujuću se na Edisonovoj medalji, 18. maja 1917. Tesla se sećao da su mu roditelji od rođenja namenili službu sveštenika i da je tome uzrok verovatno neki izuzetan događaj prilikom rođenja: “Rođen sam tačno u ponoć” – piše on – “nemam rođendan i nikad ga ne slavim. Ali nešto drugo mora da se desilo tog datuma. Rekli su mi da mi je od rođenja srce kucalo na desnoj strani i tako je bilo godinama kasnije. Kako sam rastao, ono je kucalo na obema stranama i konačno se smirilo na levoj. Sećam se da sam se iznenadio, kada sam se već razvio u vrlo snažnog čoveka, što sam srce našao na levoj strani. Nikom nije jasno kako je došlo do toga.”

Teslin školski drug, Mojo Medić, ostavio je svedočanstvo da je sa drugim dečacima često molio Nikolu da ih odvede kući gde bi im njegova majka pokazivala čudo od veštine – vezivanje čvora na trepavici sa dva prsta. Sama je konstruisala i napravila razboj, a da ga pre toga nikada nije videla. Usavršavala je i pronalazila nove načine da od različiith biljaka pravi neobične niti od kojih je izrađivala tkanine.

O unutrašnjem miru i duševnosti ove žene govori i podatak da je jednom prilikom otišla u kuću porodice u kojoj su svi članovi umrli od opasne zarazne bolesti, okupala ih, obukla i pripremila ih za sahranu, što niko drugi nije smeo da uradi.

Za naše prilike neobičan je i podatak koji je ostavio Nikola, da je Milutin (Teslin otac) svoj sveštenički posao u Smiljanskom kraju i okolini vršio, ne samo za hrišćane, već i za Turke muhamedanske vere.

“Moj otac je bio istinski filozof pesnik i pisac… imao je vanredno pamćenje i znao je često da recituje duge fragmente iz dela napisanih na raznim jezicima. Čak bi znao da kaže u šali da bi on, kada bi se izgubilo koje klasično delo, bio u stanju da ga po pamćenju napiše… Imao je smešan običaj da govori sam sa sobom i tako bi češće u sobi glasno raspravljao i pritom menjao i glas. Da ga je neko neupućen slušao, zakleo bi se da u sobi sa njim ima nekoliko lica.”

Osjećaj nesigurnosti pratio je Teslin rani razvoj. Uzrok tome bio je brat Danilo, koji je u porodici važio za genijalnog. Nisu ostavila nikakva svedočanstva o njegovoj izuzetnosti, nikakav opis lika niti fotografija, svedočenja oca, majke ili rođaka. Čak ne znamo tačno ni koliko je Danilo imao godina kada je umro. I sam Tesla je u svojim sećanjima neodređen.

U pismu turskom konzulu u Njujorku, Mehmet Ali Jukselenu, Tesla je opiso detalje tragičnog događaja (smrt njegovog brata Danila): “Otac mi je bio veoma učen i slavan sveštenik Grčke pravoslavne crkve na misionarskom poslu za Hrišćane i Mohamedance, otprilike pre oko osamdeset godina. Morao je da deluje na velikim udaljenostima, prelazi planinske vrleti pštrim i strmoglavim stazama; iako sjajan jahač, imao je poteškoća da nađe brzog i stabilnog konja posebno zbog toga što su planine pustošili vukovi. Kako je učinio vredne usluge vašim ljudima, to je bilo preneto jednom prosvetljenom i bogatom Paši, koji mu je iz zahvalnosti za humanitarne napore mog oca poklonio veličanstvenog konja čiste arabijske krvi čiji je normalan tempo bio veoma brzi galop. Ovi konji spašavaju život neverovatnom inteligencijom i hrabrošću i u najvećoj opasnosti od vukova. Ali, na nesreću, moj brat je (u mladosti hvaljen kao genije) bio izbačen iz sedla i zadobio povrede od kojih se nikada nije oporavio. Konj je bio više vezan za njega i pokazao je svoju žalost tako da nam se svima sre paralo. Bio sam svedok ove tragične scene kad sam imao tri godine i to se neizbrisivo ubeležilo u moju memoriju. Posle smrti brata, moj očajni otac vratio je konja njegovom velikodušnom davaocu.”

Jedna od knjiga koja je veoma uticala na Nikolu po dolasku u Gospić je roman Abafi, mađarskog pisca Jožike, u srpskom prevodu.

Roman je životna priča mladića koji je postepeno skrenuo stranputicom i koga je preokrenula slučajem probuđenja volja i rešenost da popravi svoj život. Tesla je imao osam godina kada je to pročitao i kada je s dečačkim oduševljenjem počeo da vežba svoju volju. Ubrzo je otkrio kako umom može da upravlja svojim željama.

Temelj njegove pronalazačke metode, začete u tim dečačkim danima u Gospiću, bila je sposobnost da zamisli u prostoru ispred sebe sliku bilo kog predmeta, uređaja ili mašine, precizno, sa svim detaljima i u srazmeri, sa mogućnošću da delove pokreće, da srazmeru menja i sliku po volji smanjuje i povećava.

S dvanaest godina prvi put je uspeo da snagom volje otkloni spontanu ejdetsku sliku. Oduševljen, otrčao je majci i ocu, i uzviknuo: “Mogu da izgovorim reč, a da je ne vidim.”

Značajnu ulogu u Teslinom životu imao je profesor Matin Sekulić. Upoznavao je svoje đake sa najnovijim dostignućima u elektrotehnici: otkrićem olovnog akumulatora, Gramovim mašinama jednosernih struja, povezivanjem Amerike i Evroope polaganjem transatlanskog kabla.

Tesla se rado sećao časova fizike i eksperimenata koje je demonstrirao profesor: “Ni približno vam ne mogu opisati jačinu svojih osećanja kada bih prisustvovao njegovim eksperimentima sa tim tajanstvenim pojavama. Svaki je eksperiment nailazio na hiljade odjeka u mom mozgu. Želeo sam da više saznam o toj izvanrednoj snazi, čeznuo za opitima, za ispitivanjima i povukao se sa bolom u duši…”

Teslin školski drug, Julije Bartoković kaže: “Nikada nije on učio mnogo iz školskih knjiga, ali je pažljivo pratio predavanja, osobito profesora fizike, kojemu se mnogo uplitao u reč.”

Mladi Tesla je često pokazivao neposlušnost roditeljima, posebno ocu. Bežao je iz škole, kartao se, kasnije strastveno čitao knjige, zatim pušio, neumereno pio kafu i sve to uprkos očevim željama. Odmah po dolasku u Gospić teško se razboleo od kolere i pao u postelju gde provodi sledećih devet meseci. Očekivalo se da će umreti. U jednom trenutku, stari Tesla je prišao postelji, pomilovao sina po glavi i rekao: “Biće ti dobro.” “Možda, ako me pustiš da studiram tehniku” – promucao je u bunilu Nikola. Milutin je osećao da u svemu što se dešava sa njihovim sinom postoji božja promisao i obećao je sinu da će ga poslati u najbolju tehničku školu u Evropi. Na opšte čuđenje, Nikola je ozdravio, a njegov oporavak pomogla je jedna stara služavka koja ga je lečila gorkim ekstraktom pasulja.

Zahvaljujući autoritetu rođaka Brankovića, izdejstvovana je stipendija Karlovačkog vojnog okruga koja je “pokrivala” deset škoslkih meseci. Tesla je marljivošću i upornošću pokušavao se da oduži naporu porodice: “Očekivao sam taj čas sa velikim nestrpljenjem i pristupio sam studijama sa srećnim znamenjima i sa potpunom verom u uspeh. Moja priprema je bila viša od srednje, što sam mogao da zahvalim ocu, njegovim svakodnevnim brigama za moje vapitanje, njegovim mudrim instrukcijama. Tih sam godina već mogao da govorim na nekoliko jezika, pročitao sam mnogo najrazličitijih knjiga tako da sam imao pojma o mnogim manje ili više korisnim stvarima. Mogao sam, konačno, prvi put u životu da se prihvatim onim predmeta koju su me najviše interesovali. Crtanje me u to doba više nije mučilo. Čvrsto odlučivši da zadivim i obradujem roditelje, prve godine sam učio bez odmora od tri sajta izjutra do jadanest sati na noć. I tako iz dana u dan, i nedeljom i praznikom. Moje kolege se nisu odnosile tako ozbiljno prema učenju i zato se ne treba čuditi što sam bio prvi među njima, tokom prve godine sam položio svih devet ispita i moji su profesori bili jednoglasni da zaslužujem najviše moguće ocene. Sa mnoštvom najpohvalnijih karakteristika stigao sam kući na kratak odmor, uveren da će me dočekati trijumfalno.
Kakvo je, pak, bilo moje razočaranje kada sam video kako se ravnodušno odneo otac prema pohvalama koje sam zaslužio. To je u mnogome pokolebalo moje ambicije; tek kasnije, kada sam posle očeve smrti sređivao njegove papire, saznao sam za pravu osnovu njegovog ponašanja. Ispostavilo se da su moji profesori u svojim pismima savetovali ocu da mi zabrani dalje školovanje, pošto bi moje preambiciozno učenje, moglo navodno, da me uništi. Vrativši se u Grac, ja sam se posvetio uglavnom studijama fizike, mehanike i matematik, a sve moje slobodno vreme sam provodio po bibliotekama.

Pešlovi eksperimenti sa generatorom jednosmjerne struje bili su sudbonosni za Teslinu budućnost. Na predavanju o Gramovoj mašini suprostavio se autoritetu profesora. Nešto ga je nateralo da, onog dana kada je profesor Pešl studentima prikazivao pojave samoindukcije jednosmerne struje, ustane i kaže da uprkos velikom poštovanju, on ne misli isto po pitanju objašnjenja funkcionisanja Gramovog motora. Dodao je da motor koji radi na jednosmernu struju i pri tom koristi kolektor sa četkicama, može drugačije da se konstruiše, da se pojednostavi i da radi bez kolektora na naizmeničnu struju. To što je Tesla izgovorio bila je tada naučna jeres. Činjenica da se naizmenična struja ne može koristiti za stvaranje obrtne sile bila je u to vreme, među naučnicima – elektrotehničarima, čvrsta kao Njutnov zakon. Ostvarenje te ideje smatralo se nemogućim, što je profesor Pešl odmah i rekao svom talentovanom studentu. Ostvarenje takve ideje “bilo bi isto što i pretvaranje sile koja deluje u jednom pravcu, na primer sile teže, u silu kružnog kretanja, što je apsolutno nemoguće!”

Tesli to nije bilo prvi put da ustaje i komentariše predavanja svojih profesora. Njegov drug sa studija Antun Zorić, u pismu koje je Tesli uputio 30. jula 1926. sećao se kako je prof Roegner, koji je predavao diferencijalni i integralni račun, često znao da postavi pitanje, na koje su obično svi ćutali, osim Tesle, koji je uvek znao odgovor.

Na trećoj godini studija, sve više, univerzitet zamenjuje kafanom. U pismima upućenim Nikoli, Antun Zorić se sećao njihovih večeri provedenih u igranju preferansa i Ajnca, Teslinog majstorstva u igranju karambola, i njihovih kafanskih poznanstava sa Panajtovićem, Kosirićem, Mimmi i Pfaffi.

“Moji roditelji su bili jako zabrinuti mojom strašću prema kocki. Posebno se ljutio otac, koji je prezirao moje rasipanje vremena i novca. Ja mu, međutim, nikada nisam obećavao da neću igrati, već sam se, suprotno, na razne načine i dosta vulgarno pravdao…”. Epilog ovih događaja nije teško naslutiti: od januara 1878. godine, Tesla više nije student Politehnike u Gracu.

Izgubivši stipendiju, Tesla se po drugi put obraća Matici Srpskoj. Iz molbe upućenje 1. septembra 1878. saznajemo da je želeo da nastavi studije u Beču ili Pragu, ali ne u Pešti, jer je u to vreme pored nemačkog naučio francuski, italijanski i engleski, ali mađarski još nije znao. Ni ton poniznosti, koji je doduše bio opšta odlika stila pri takvoj vrsti obraćanja, nije pomogaoa: “Nižepodpisani moli slavnu srpsku Maticu najponiznije, da mu podjeljenjem stipendije za Beč ili Prag moguće učini započete nauke na tehnici dovršiti. …Srbinje kao što se samo razumije…”

Nikola Tesla je ponovo bio odbijen. Ali, 1902. godine je kao slavan naučnik oprostio “greh” “slavnoj” Matici Srpskoj i postao njen član. Krajem 1878. godine, nikog ne obavestivši, odlazi iz Graca.

Početkom januara 1880. godine, otputovao je u Prag.

O tamošnjem Teslinom kratkotrajnom boravku podatke iznosi František Zurek u tekstu Uspomene o Nikoli Tesli, objavljenom u Praškim novinama iz 1927. godine:

“Upoznao sam se sa njim osamdesetih godina prošlog stoleća, u tadašnjoj kafani Nacional u Vodičkovoj ulici, omiljenom sastajalištu studenata. Tu su se okupljali i istaknuti umetnici, među njima Bedrih Smetana i Antonjin Dvoržak. Sala, čiji su prozori gledali na ulicu, imala je bilijarske stolove. Student Tesla je bio neprevaziđeni majstor ove igre… Bio je visok, mršav i lepo građen mladić, preplanulog lica bez brkova, sa nemarno povezanom kravatom. Bio je to čovek bez velikih zahteva, koji je svojim sarkastičnim osmehom ostavljao utisak razumnog muškarca. Dobro je govorio češki… Tadašnje studente suzapanjivala njegova matematička znanja… Posle izvesnog vremena sam se susreo sa njim u Carskoj javnoj biblioteci u Klementinumu. Tih godina su se kod nas svi zanosili Bajronom. Čitao sam njegove stihove na nemačkom prevodu, poredeći ih sa engleskim originalom. Najednom se preda mnom kao priviđenje pojavio Tesla, i njegova koščata ruka se ispružila ka mojoj knjizi. On mi je predložio da ja čitam početak svake strofe, a on će napamet da citira dalji tekst, a ako hoću – može da ide i do kraja knjige. Pokušao sam nekoliko puta, i ubedio sam se da zna napamet praktično celokupnog Bajrona.”

Praški period života Nikole Tesle obeležen je traganjima za novim elektromotorom bez kolektora:

“Naslikao bih sebi, pre svega, mašinu jednosmerne struje, pustio je u rad i gledao kako se struja menja u njenom rotoru. Zatim bih zamislio jedan alternator i uradio istu stvar. Najzad bih vizualizovao sisteme koji sadrže motore i generatore… Odvojio bih kolektor od mašine, stavio ga na drugu osovinu i pustio da radi u mojoj svesti… i sa tom praksom sam nastavio bez prekida…”

„Instinkt je nešto, što se nalazi sa druge strane naučnog istraživanja. Mi posedujemo, u to nema sumnje, veoma osetljive nervne ćelije, koje nam omogućavaju da osećamo istinu, i onda kada je ona još nedostupna logičkim zaključcima ili drugim umnim naporima. Pod delovanjem autoriteta profesora, ja sam se za kratko vreme gotovo odrekao svoje ideje…”

Antal Sigeti pojavljuje se u ovom bitnom trenutku njegovog života kao čovek koji mu je savetima i primerom pomogao da se posveti fizičkim vežbama i preusmeri navike. Ali, Teslina preterivanja i dalje traju. Jednom se sa Sigetijem kladio u to ko će da ispije više mleka, ali je izgubio kod 38 flaše.

Njemu, Sigetiju, nacrtao je Tesla istorijski crtež motora bez kolektora, koji je 1888. god. prikazao u predavanju pred Američkim instituto elektro-inženjera. U jednostavnoj skici nastaloj u pesku Gradskog parka u Budimpešti bio je sadržan princip stvaranja obrtnog magnetnog polja naizmeničnim strujama čije je najvežnije otelovljene predstavljao indukcioni motor. Iz te jednostavne skice proizaći će čitav polifazni sistem.

“Moja maštanja su se izjednačila sa stvarnošću. Ideal mi je bio arhimed. Divio sam se delima umetnika, ali ona su po mom shvatanju bila samo senke i likovi u ogledalu. Pronalazač, smatrao sam, daje svetu dela koja stvarno žive.” (Neka lična sećanja)

5. juna 1884. Tesla je zakucao na Edisonova vrata u njujorškoj South Fifth Avenue broj 65, sa čuvenom preporukom inženjera Čarlsa Bačelora: “Poznajem dva velika čoveka. Jedan ste vi, a drugi je ovaj mladi čovek koji stoji pred vama.”

Edisona nisu fasicinirale pohvale i priče već samo težak rad i sposobnost da se ostvare rezultati. U početku, Tesla se nadao da će ga zainteresovani da svoje pronalaske, ali prilika za razgovor sa gazdom nikako nije iskrsavala. Kada je u decembru iste godine Tesla izvršio bitna poboljšanja na generatorima jednosmernih struja, za šta mu je bila obećanja nagrada od 50 000 dolara i kada je čuo da je to obećanje bilo samo neslana šala, odlučio je da napusti posao. Posljednji datum zabeležen u njegovom dnevniku iz Edisonove radionice bio je 7. decembar. Na sledećoj strani Tesla je zapisao velikim slovima:

“GOOD BYE TO THE EDISONE MACHINE WORKS”
“ZBOGOM KOMPANIO EDISONOVIH MAŠINA”

30. marta 1885. Dvadeset devetogodišnji Tesla podnosi svoju prvu patentnu prijavu za Električnu lučnu lampu. Ali podrška još uvek izostaje. U zimu 1886 – 1887. ostao je bez novca i morao je da radi fizičke poslove za nadnicu od 2 dolara.

Istorijski ugovor je sklopljen 7. jula 1888. Neoprezan, Tesla je pristao da prepiše sva svoja patentna prava na The Tesla Electric Company, čiji je bio jedan od vlasnika, ali kontrola nad sudbinom kompanije i patenata nije bila u njegovim rukama.

“Bila je to najveća greška u mom životu – izjavio je 20. aprila 1908. kao svedok na suđenju Wagner električne kompanije protiv Senčeri električne kompanije – da pristanem na takvu izmenu, zato što me je to uskratilo za velika i vredna novčana sredstva. Ima sada hiljade miliona dolara samo u ovoj zemlji uloženih u moj sistem prenosa i da ja nisam pristao na aranžman, kompanije Vestinghaus, Dženeral elektrik, i mnoge druge radile bi po mojim licencama, i gomile električnih aparata na današnjem tržištu bile bi prodavane u moje ime. Kao što je poznato, ovi aparati se prodaju pod imenima individualnih kompanija, uprkos činjenici da su napravljeni i dalje se proizvode po mojim patentima.”

U knjizi Nenadmašni genije novinar i publicista Džon O’Nil koji je poznavao Teslu, prvi je objavio priču da je Tesla na zahtev Vestinghausa da revidiraju ugovor, isti velikodušno poceopao da pruži podršku velikom industrijalcu. Ali, u pismu svom prijatelju Robertu Andrevud Džonsonu od 24. decembra 1914, Tesla je dao detalj koji potvrđuje tezu da je bio prevaren odmah na početku, da je ugovor bio sastavljen tako da za njega bude bezvredan, i da po tom istom ugovoru ionako ne bi dobio ništa:

“Stari isečci iz novina, koje ste mi poslali, tužni su podsetnik moje nekadašnje gluposti. Imao sam trideset i šest patenata mog sistema prenosa energije u koje su sada investirane milijarde. Dobio sam svaku presudu bez izuzetaka i da to nisu bili samo “otpaci od papira”, primio bih već u honorarima Rokfelerovo blago.“

Ukupna vrijednost tantijema koje je Vestinghaus navodno trebalo da isplati The Tesla Electric Company, do 1906. godine, kada je istekla važnost Teslinih osnovnih patenata, procenjena je, prema instalisanoj snazi do te godine, na 12 miliona tadašnjih dolara.

“Kada razmatram događaje iz prošlosti, shvatam koliko su tanani uticaji koji formiraju naše sudbine. Događaj iz moje mladosti može poslužiti kao ilustracija za to. Jednog zimskog dana uspeo sam da se popnem na vrlo strmu planinu u društvu drugih dečaka. Sneg je bio dosta dubok i topao južni vetar nam je išao na ruku. Zabavljali smo se bacajući grudve niz padinu, koje su se kotrljale, hvatajući po sebi sneg i rasle, neka manje neka više. …jedna grudva je nadmašila sve prethodne, rastući sve više, dok nije postala velika kao kuća i sjurila se u dolinu, uz strašnu grmljavinu. Gledao sam omađijan…. Nedeljama opsle toga slika lavine mi je bila pred očima i pitao sam se kako je moguće da nešto tako malo može tako silno da naraste. Od tada me fascinira uvećanje slabih dejstava, i kada sam godinama kasnije, preduzeo eksperimentalno proučavanje mehaničke i električne rezonance, bio sam veoma zainteresovan od samog početka. Možda, bez tog tog doživljaja iz detinjstva, koji je na mene ostavio snažan utisak, ja ne bih sledio malu varnicu koju je proizveo moj kalem i nikada ne bih usavršio svoj najbolji izum…” (Moji pronalasci)

DEČAŠTVO I MLADOST
UM KOJI RADI KAO PRIRODA

Sve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno, nije imao odvažnosti da donese bilo kakvu čvrstu odluku. Osećanja su mu nadolazila naizmenično i nekontrolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je oscilirao između dve krajnosti – oduševljenja i tuge.

“Želje su mi imale razonu moć”, seća se on, “a umnožavale su se poput glava mitske Hidre“. Bio je opsednut razmišljanjem o bolu u životu, o smrti, o verskom strahu. “Sujeverna ubeđenja su me razdirala, živeo sam u stalnom užasavanju od zlog duha, od utvara, oddžinovskih ljudoždera i ostalih satanskih čudovišta mrata. A onda je, odjednom nastala, korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je novim tokom.

Knjige je voleo više od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njoj zadovolji svoju rano probuđenu čitalačku strast. Otac se, međutim, protivio tome i sppadao ga bes kad god bi ga zatekao da čita noću. Sakrivao je od sina sveće jer nije želeo da kvari oči. Ali on je dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojnica, iz noći u noć, pošto bi zapušio ključaonicu i sve pokuotine, čitao je često do zore.

Prenaoregnutog uma, počeo je da pati od čudnog poremećaja “pojavljivanja živih slika koje je često bilo praćeno jakim bljeskovima svetlosti“, što je, može se reći, karakteristično za ljude obdarene parapsihičkim moćima. “Ovi jaki svetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti“.

Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje “čudnih realnih slika“ unosilo u njegovu dušu, on je pokšavao da se u tim trenucima koncentriše na prizore iz svakodnevnog “običnog“ života.

“U nameri da se tako oslobodim, ja sam neprestano tražio nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao – prizore iz kuće i najbliže okoline. Nakon što sam više puta primenio ove mentalne opreacije, pokušavajući da oteram svoje vizije, primetio sam da “običan život“ gubi bitku, a realnost vizija postaje sve čvršća. Zatim sam instiktivno počeo da vršim ekskurzije izvan granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. One su bile u početku vrlo maglovite, nejasne, i bežale kad bih ja pokušao da usredsredim pažnju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadržim. One su dobile na snazi i jasnoći i najzad postale konkretne kao realne stvari. Uskoro sam otkrio da se najbolje osećam kad se opustim i dozvolim da me sama vizija nosi dalje i dalje. Sve vreme dobijao sam nove impresije i tako sam počeo mentalno da putujem. Svake noći i ponekad i preko dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrlo često, u nova mesta, gradove i zemlje, žive tamo, sretao ljude, pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgledalo neverovatno, činjenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i moja porodica, i svi ti novi svetovi nisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama.“

Verujući da je sva vasiona živa i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmičkim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obično smatra (tj. biohemijski, odnosno biofizički) već da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljašni stimulans. Zaista je neobično da čovek poznat po retko dobrom pamćenju (govorio je sedam-osam jezika), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Još značajnije je, naravno, da neko sa više stotina naučnih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vrši ulogu sprovonika ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse. Sve ovo ne deluje više tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži budizmu. Kasnije, Tesla se budizmu sve više približavao, čak i praktično: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka živeo izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.

Dugo vremena Tesla je posvetio rešavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom životu.

“Samo jedanput u svojoj dosadašnjoj egzistenciji“, kaže on, “imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom: ležao sam u krevetu. Odjednom, pomislio sam da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da će mi dati neki znak. Dva ili tri meseca posle toga bio sam ponovo u Londonu sa mojim, dok ovo pišem, već pokojnim prijateljem, engleskim naučnikom ser Viljemom Kruksom, gde se dikutovalo o spiritualizmu, i bio sam pod punim utiskom ovih misli. Možda ne bih obratio pažnju na drugog čoveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podložan njegovim argumentima, sećajući se njegovog epohalnog rada o “radinat matter“ (zračećoj materiji) koji sam čitao kao student i koji je učinio da zavolim karijeru elektroinženjera. Pomislio sam da su uslovi da se pogleda “iza“ vrlo dobri, jer je moja majka bila žena posebno psihički moćna i obdarena. Čitave noći svako vlakno mog mozga bilo je napeto u iščekivanju, ali ništa se nije desilo do ranog jutra, kada sam zaspao, ili možda zadremao, i video oblak kako nosi anđeoske figure božanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni sa ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je polako plovilo kroz sobu i iščezlo, i ja sam naglo bio probuđen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju nikakve reči ne mogu opisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina.“

TESLA POSEĆUJE BEOGRAD

Posle majčine smrti, na poziv ujaka Petra, sada monaha Nikolaja, Tesla odlazi u manastir Gomirje. Posle manastira odlazi u Beč, Varaždin i Zagreb, pa u Budimpeštu, gde ga pronalazi delegacije beogradske opštine na čelu sa Đorđem Stanojevićem, na čiji poziv Tesla posećuje Beograd, 1. juna 1892, prvi i jedini put u životu. 

Stigao je brzim vozom iz Pešte uveče u 11 časova. Doček na beogradskoj železničkoj stanici na Teslu je ostavio jak utisak. Čim je izašao iz voza, nekoliko hiljada okupljenih građana predvođeni predsednikom opštine i nekolicinom profesora Velike škole, dočekalo ga je burnim: “Živeo Tesla!“

Priređena je igranka na Kalemegdanu Tesli u čast, ali je najopuštenije bilo na svečanoj večeri u Smutekovcu koji se nalazio na mestu današnje pivare na Topčiderskom brdu. U trenutku kada je Zmaj pročitao pozdravnu pesmu Tesli i kada je Tesla ganut skočio i poljubio mu ruku, mnogi su zaplakali.

PESMA

Ne znam šta je, jel’ suština
Il’ to čini samo mis’o
Čim smo čuli dolaziš nam,
Odmah si nas elektris’o.

Na što žice sprovodnice
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja
(Posle možda i etirom).

Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu – sinu;
Najsvežiji list mu trepnu
Pa odleti u daljinu.

Ti nam Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.

I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.

Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sretan
Rukujuć’ se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.

No ti moraš opet natrag
Sastanak nam kratko traja
Al’ toplotu nosi sobom
Bratimskoga zagrljaja

Ostvarena j’ mis’o tvoja
Mis’o divna i golema:
Među nama biće veza,
A daljine nema, nema.

Razumeće listak sveži
Svaku žilu svoga stabla,
Spajaće nas elektrika
(Elektrika naših srca)

I bez žice i bez kabla.

JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ

_

Početkom 1893. Tesla je na predavanju O svetlosti i drugim opjavama visoke frekvencije 1. marta pred Natinal Electric Light Asociation u St. Luisu priredio spektakl.

Preko šest hiljada ljudi je došlo da ga vidi kako kroz telo propušta struju napona od 200.000 volti, bez žica pali sijalice raznih oblika, iz prstiju ruke “izvlači“ plamene jezike dugačke do 20cm. Tu je prikazao usavršene varijante svog oscilatornog varničnog transformatora koga je dalje unapredio i sa kojim je sada mogao da dobija neprekidne i malo prigušene struje visoke frekvencije i napona veoma širokog opsega. Da bi dokazao kako njegova naizmenična struja na određenim frekvencijama nije opasna po život, Tesla više puta sam sebe javno uključuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenične struje i postiže fantastičan efekat: vrši električno praženjenje sopstvenog tela, u mraku, tako da mu čitavo telo svetli, izgledajući kao da gori, obliveno jezicima sablasnog plavičastog plamena.

U kući Džonsonovih Tesla je upoznao Marka Tvena. Ispričao mu je kako se, posle završene male mature u Gospiću, razboleo i kako mu je čitanje njegovih priča na nemačkom prevodu pomoglo da se oporavi. Ovo je Tvenu nateralo suze na oči.

U razgovoru sa genijalnim pijanistom Ignjacom Paderevskim, konstatovao je da su obojica u isto vreme, 1882, boravili u Strazburu. Kod Džonsonovih je upoznao i Antonjina Dvoržaka, kompozitora New World Simphony koja se baš u to vreme izvodila u Njujorku, Radjarda Kiplinga, pisca Knjige o džungli, kao i Teodora Ruzvelta, budućeg predsednika Sjedinjenih država.

Često je Tesla vodio prijatelje u svoju laboratoriju, gde je pokazivao retke i spektalularne eksperimente, navodeći goste da i sami u njima učestvuju. Maštovito je režirao ovakve susrete, priređujući prvo večeru u restoranu sa jelima po njegovim receptima, zabavljajući goste recitujući im najlepšu italijansku, nemačku i englesku poeziju, da bi svi na kraju završili u laboratoriji gde bi im Tesla u mraku pokazivao varničenja moćnih oscilatora ili najnovije fosforoscetno svetlo.

Daleko istočna učenja upoznaje u to vreme preko indijskog monaha i propovednika Svamija Vivekanande. Sa Svamijem raspravlja o Brami, univerzalnom umu koji proizvodi pranu – životnu silu i akašu – etar.

Sredinom 1896. povodom svojih najnovijih rezultata u oblasti bežične telegrafije u članku Tesla’s New Marvel / Machine for Comunications with Stars / Teslino novo čudo / Mašina za saobraćanje sa zvezdama, on izjavljuje: 

“Na osnovu mojih nedavnih eksperimenata uveren sam da ćemo u vrlo kratkom vremenu prevazići nezgrapne metode proizvodnje struje koje su sada u modi. Električni fluid iz atmosfere pružiće nam dovoljno energije. Taj elektroomotač Zemlje omogućiće nam da trenutno šaljemo poruke s jednog dela sveta na drugi. Isti taj elemnat, za koji vjerujem da je beskonačan, i nije ograničen na našu atmosferu, može se koristiti i za saobraćanje sa drugim planetama.“

KOLORADO SPRINGS

U Kolorado Springs stigao je 18. maja, 1899. godine. Novinarima koji su se interesovali za razlog dolaska, rekao je da su mu ciljevi da “konstruiše generator visokofrekventnih struja velike snage, usavrši metode individualizacije i međusobne izolacije prenete energije i utvrdi zakone prostiranja struja kroz zemlju i atmosferu.“

Prema njegovim uputstvima, za dve nedelje je sagrađena laboratorija – jednostavna drvena baraka 20 metara dugačka, 17 široka i 9 metara visoka. Iznad vrata stavio je natpis iz Danteove Božanske komedije – “ostavite za sobo svaku nadu, vi, koji ulazite!“

Tesla je bio oduševljen lepotom neba iznad Kolorada, neverovatnim oblacima najrazličitijih boja i oblika, koji su podsećali na “grudve od zlata“ ili “komade usijanog metala“. Opis prirode koji je ostavio pod datumom 1. avgust 1899, u svom dnevniku, fascinantan je gotovo isto toliko koliko i opisi rada njegovog čuvenog transformatora od 12 miliona volti.

“Originalnost cveta u samoći – izjavio je kasnije – slobodan od spoljašnih uticaja koji prete da obogalje kreativni um. Biti sam sa idejom, to je uslov otkrića.“

Kolorado će ipak biti zapamćen po otkriću vezanom za treći i najambiciozniji cilj – za električne osobine planete. U pismu uredniku Popular Mechanics Magazine, 2. juna 1912. o tome kaže:

“Ali, ono što je na mene ostavilo jači utisak čudesnosti od bilo čega drugog je otkriće stojećih talasa, koje sam učinio 1899, pokazujući da se čitava planeta na kojo živimo, uprkos njenoj nazamislivoj veličini, može navesti da treperenjem odgovori na najslabije treperenje ljudskog glasa.“

Neposredno posle oluje koja je pogodila Kolorado Springs u noći između 3. i 4. jula, Tesla je opisao eksperiment:

Noćašnja zapažanja su bila takva da se ne mogu lako zaboraviti iz više razloga. Veličanstvenu sliku je davala neobična parada munja i bili smo očevici ni manje ni više no 10 do 12 hiljada pražnjenja za dva sata. Gotovo neprekidno je sevalo pa čak i docnije noću, kada je oluja jenjavala moglo se izbrojati 15-20 munja u minutu. Neka pražnjenja su bila čudesno sjajna i često su se granala u 10 i dvostruko toliko munja. Često su neke bile deblje pri dnu nego pri vrhu. Da li je to moguće? Ovo treba oripisati verovatno činjenici da je prizemni deo bliži posmatračevom oku. Oluja je dopirala iz daljine i kako se spuštao mrak bivala je sve jača. Jedan instrument (obrtni “koherer“) bio je uzemljen i vezan za ploču iznad zemlje, kao u mom planu za telegrafiju, a korišćen je i jedan kondenzator radi pojačanja efekata koji se prenose kroz tlo. Takav metod pojačanja obezbeđuje mnogo bolje rezultate i biće podrobno opisan u više modifikacija. Ja sam ga koristio prilikom proučavanja svojstava Lenardovih i Rentgenovih zraka, i to sa odličnim rezultatima.

Relejno kolo nije bilo podešeno do velike osetljivosti, ali je ipak počelo da radi kada je oluja bila još uvek udaljena oko 80 do 100 milja. Daljinu sam odredio na osnovu brzine prostiranja zvuka. Kada se oluja primicala, trebalo je instrument podešavati na sve manju osjetljivost, da bi proradio prilikom svakog pražnjenja. Obično zvonce bilo je vezano za zemlju pa je i ono često reagovalo. Mali varničar je bio premošćen svetlom varnicom kada je počelo da seva u blizini. Držanjem ruke na varničaru mogao se osetiti udar koji je pokazivao jačinu struje koja je prolazila između tla i izolovane ploče…

Na osnovu otkrića stacionarnih talasa utvrdio je osnove električne osobine celokupne planete, neophodne da podesi svoj oscilator sa dodatnim kalemom tako da ova dva sistema, oscilator i zemlja, mogu rezonatno da osciluju.

U patentu Tehnika prenošenja električne energije kroz prirodne sredine  koji je prijavio 16. maja 1900. izneo je podatak da je najniža rezonatna frekvencija Zemlje 6 herca, što je potvrđeno tek merenjima koje je 60-tih godina izveo Šuman. 

Do kraja 1899. Tesla je izveo niz eksperimenata i došao do drugih značajnih otkrića i zapažanja koji su ostali u senci rada na bežičnom prenosu. Utvrdio je uslove pod kojima pri pražnjenju nejgovog oscilatora nastaju vatrene lošte, u jednom trenutku je u pravilnim vremenskim razmacima registrovao signale nepoznatog porekla za koje je pomislio da dolaze od inteligentnih bića sa druge planete,  stvorio je veštačku maglu u laboratoriji i uverio se u tehničku mogućnost veštačkog proizvođenja kiše. Pred sam odlazak iz Kolorada, Robert Džonson mu je opslao fotografa koji je snimio najvažnije detalje eksperimenata.

KVANTNA MEHANIKA, TEORIJA RELATIVNOSTI I TESLINA ETARSKA TEHNOLOGIJA

Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela Kanta da su vreme i prostor apriorne forme ljudskog iskustva. I budući da nema ni jednog fizičkog sistema u kosmosu koji apsolutno miruje, a svetlost se kreće određenom konstantnom brzinom, posmatrači na svim fizičkim sistemima koji se kreću brzinama različitim od svetlosti imaće svoje karakteristično lokalno vreme. Tako ni jedan od njih neće objektivno percipirati događaje, već samo relativno. Koristeći radove čuvenog irskog matematičara Hamiltona, Ajnštajn je stvorio takav sistem izračunavanja stvarnih parametara fizičkih događaja, koji su prevazilazili varijante subjektivnih utisaka i matematični talno opisivali realnost.

U opštoj teoriji relativnost objavljenoj 1919. godine Ajnštajn je pomoću tenzorskog računa i pretpostavke o zakrivljenosti prostora uspeo da zameni Njutnov pojam sile i izračuna putovanju planete Merkur oko unca tačnije nego li da je koristio Keplerove zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije.

Samu materiju Ajnštajn je smatra prostorno vremenskim događajem. Čuvena je njegova kritika Njutnove koncepcije odeljenosti apsolutnog vremena, apsolutnog prostora i grube materije: “Ako bismo iz kosmosa izbacili svu materiju, ne bi u njemu ostali ni vreme ni prostor.“

Treći pristup razumevanju fizičke realnosti bio je Teslin. Oslanjajući se na radove Faradeja i Aragoa, s jedne, i Galvanija i Volte sa druge strane, Tesla je na osnovu Helmholcove teorije akustičkih rezonatora i modifikovanog modela etra Lorda Kelvina, uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u eksperimentima davala zapanjujuće rezultate. Njegov glavni aksiom bio je “da celokupna energija jednog fizičkog sistema potiče iz spoljne sredine“. Po njemu, ekscitacija, odnosno međusobna komunikacija fizičkih sistema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, tj. na simultanom oscilovanju delova sistema. Smatrao je da se koncept etra nikako ne može izbeći u fizici, jer se materija i prostor ne mogu apsolutno razdvojiti. Elektricitet je za Teslu bio fluidna supstancija obdarena moći percepcije i svešću. U matematici je bio pobornik realističkih gledišta, po kojima postoji identitet matematičkih i fizičkih objekata, odnosno postvarenost matematike. U načinu postavljanja problema uzor mu je bio grčki mehaničar Arhimed, koji je tvrdio “da vreme treba izbaciti iz fizike“ kao suvišan pojam.

KOLORADO SPRINGS I KULA VORDENKLIF – EKSPERIMENTI TESLINE ORIGINALNE FIZIKE

Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se isključivo u otkrivanu dubinskih zajedničkih karakteristika fizičkih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. Kula Vordenklif, (izgrađena na Long Ajlendu kod Nju Jorka 1901-5), kojom je mogao da uspostavi zajedničko vibriranje jonosfere i planete Zemlje.

Razlike Tesle i Ajnštajna u stvovima o fizičkoj realnosti su fundamentalne:

1. Za Ajnštajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan;

2. Za Ajnštajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizičkoj realnosti, a za Teslu fizička realnost je univerzalna i prožima sve nivoe kosmičke egzistencije, tj. spoznaja istine ne može se izbeći ni na koji način;

3. Za Ajnštajna, svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmičke svarnosti, a matematika je čist gnoseološki instrument kojim se ljudska empirija privodi fizičkoj realnosti; za Teslu, svet je jedinstven i materija koja proističe iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora

4. Za Ajnštajna, etar ne postoji kao stvarni entitet, već je to plod pogrešnih mišljenja kroz istoriju nauke; za Teslu etar je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u etru nastaje materija;

5. Za Ajnštajna, sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljenošću, za Teslu sila je niz matematičkih operacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizičkog sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile, dok za većinu drugih naučnika, kao i za Ajnštajna, obrnuto, tj. sila ima matematički karakter;

6. Za Ajnštajna, vreme je samo poredak događaja, ne postoji kao fizički entitet, već se utvrđuje merenjem od sistema do sistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizičke sisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar.

7. Za Ajnštajna je najveća brzina u vakumu brzina svetlosti od 300.000km/sec, za Teslu brzina elektromagnetskih talasa nije ograničena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu moguć trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distancu, a da brzina mehaničkih i elektirčnih talasa kroz Zemlju uveliko prevazilazi Ajnštajnovu brzinu svetlosti u vakumu.

U razgovorima sa prijateljima Tesla je često pobijao mnoge Ajnštajnove tvrdnje, najšešće onu o zakrivljenosti prostora. Smatrao je da je time povređen zakon akcije i reakcije: “Ako se u prisustvu velikih gravitaconih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja“.

Ajnštajn je bio čovek čiste teorije, a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajnštajn je Tesli čestitao njegov 75. rođendan, ističući kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generator a i motora naizmenične struje, što su po svemu sudeći Teslina manje značajna otrkića.

SVETSKI SISTEM

Svetski sistem Tesla zasniva na sopstvenim pronalscima kao što su: Teslin transformator, tj. aparat za stvaranej električnih vibracija specijalnih karakteristika; Uveličavajući predajnik, odnosno transformator naročito podešen da ekscitira planetu Zemlju (za transfer elektriciteta ovaj instrument ima isti značaj kao teleskop u astronomiji); Teslin bežični sistem, koji obuhvata izvestan broj usavršenih aparata i danas je jedini poznat način za ekonomičnu transmisiju električne energije na razdaljinu, a bez posredstva žica; aparat za individualizaciju signala zahvaljujući tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajni signali ili poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to jest, oni ne ometaju druge signale ili poruke. Stacionirani Zemljini talasi (popularno objašnjeno, ovo izvanredno otkriće znači da Zemlja reaguje na električne vibracije određene frekvencije, isto kao što zvučna viljuška hvata specifične zvučne talase; ove posebne električne vibracije koje su u stanju da snažno ekscitiraju Zemlju mogu se koristiti na bezbroj načina, a pre svega za promenu svetskog energetskog sistema koji je veoma nesavršen i ni izdaleka ne iscrpljuje naučne i prirodne mogućnosti).

Ciljeve Svetskog sistema Tesla formuliše na takav način da je jasno da on smatra da uspotavljanje guste komunikacione mreže svih oblika i nivoa treba da posluži humanizaciji nauke i tehnologije. U tome je on na početku dvadesetog, bio vizionar dvadeset prvog veka. Dakle, Tesla se još davne 1900. godine zalagao za:

  1. Uspostavljanje veze među postojećim telegrafskim stanicama ili centrima širom sveta; (ostvareno)
  2. Organizovanje tajne državne telegrafske službe čiji rad nije mogue ometati; (nije ostvareno, koliko se zna, jer nisu primenjeni Teslini patenti za radio prenos, nego Markonijevi koji za svako simultano emitovanje zahtjevaju posebnu frekvenciju);
  3. Uspostavljanje veze među postojećim telefonskim centrima, odnosno stanicama na Zemlji; (ostvareno)
  4. Univerzalna distribucija opštih novinskih vesti putem telegrafa ili telefona; (ostvareno)
  5. Osnivanje službe na principima Svetskog sistema za dostavljanje obaveštenja isključivo u privatne svrhe; (ostvareno internacionalnom kompjuterskom mrežom, tj. internetom)
  6. Uspostavljanje međuveza svih telegrafskih aparata na svetu; (ostvareno još za Teslinog života)
  7. Osnivanje službe za distribuciju muzike pomoću ovog sistema; (ostvareno)
  8. Univerzalno registrovanje vremena jeftinim časovnicima koji sa astronomskom preciznošću označavaju sekunde, a da pri tom ne iziskuju nikakvo staranje; (ostvareno)
  9. Prenošenje širom sveta znakova, slova, zvučnih signala, itd. bilo da su kucani na mašini ili rukom ispisani; (ostvareno – precizan opis telefaksa)
  10. Osnivanje svetske službe za potrebe trgovačke mornarice koja navigatorima svih brodova omogućava da pilotiraju bez kompasa, da tačno određuju lokaciju, čas i brzinu, da izbegavaju sudare i katastrofe itd. (ostvareno)
  11. Uvođenje svetskog sistema štampanja na kompnu i moru (ostvareno)
  12. Reprodukovanje fotografija i svih vrsta crteža ili pisanih tekstova koji bi se otpremali širom sveta; (ostvareno)

Ma da je razvoj moderne nauke i tehnologije itekako dao za pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa njima poklopio u fundamentalnoj koncepciji: naime, Tesla je sve ovo hteo da ostvari prenošenjem signala kroz planetu Zemlju, a ne koristeći njenu orbitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik korišćenja nuklearne energije, opasnog usled ljudskog nepoznavanja prave strukture materije od koje se ljudi sastoje, Tesla je smatrao da je svako narušavanje kosmičkog prostora, odnosno Zemljinog magnetnog polja, povreda harmonije prirodnih zakona. Ovo proističe iz negativnog dejstva ljudske slobone volje, koje biva destruktivno, ukoliko izostane etička komponenta nauke oličena u dobroti koja sama po sebi donosi više saznanje pri svesnoj selekciji ispravnih namera. Čovečanstvo, koje živi na Zemlji, smatrao je on, mora da otkrije sve oblike prirodne simbioze sa planetom, inače je u opasnosti da uništi svoje jedino kosmičko vozilo.

PISMO MORGANU

U novembru 1900. uputio je prvo pismo Morganu u kome je izneo deo svog plana, i to onaj koji se odnosio na prekookeanske bežične komunikacije. Prećutao je da je njegov glavni cilj bežični prenos snage. U pismu je izneo i koliko mu je para bilo potrebno za opremu: 100.000 dolara za transatlanski prenos poruka i 250.000 dolara za transpacifički. Morgan nije reagovao odmah. Razmišljao je i Tesla mu je 10 decembra uputio novo pismo: 

“Pre nego što nastavite dozvolite mi da vas podsetim, da ako bi na svetu postojali samo malodušni i šrkti ljudi, ništa veliko nikada ne bi bilo učinjeno. Rafael ne bi mogao da stvori svoja remek dela, Kolumbo ne bi otkrio Ameriku, Atlanski kabl ne bi mogao da bude postavljen. Vi, za razliku od svih ostalih ljudi, treba da budete čovek koji će se hrabro upustiti u ovaj poduhvat, samo naizgled opasan, podstaknuti superiornim uvidom, kao i željom da se unapredi jedna nova umetnost od neprocenjive vrednosti za čovečanstvo“.

MUZIKA 

Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta leži u osnovi izvođenja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i elektromagnetnim poljima. Vratimo se na čas mistiku Džordžu Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. Govoreći o vibratu, on ističe da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se naći ljudi koji žive lišeni muzike i plesa.

Prije više od 2500 godina Pitagora je rekao učenicima da je kamen zaleđena muzika. Poznato svojstvo svake čestice u fizičkom svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, što znači od njenog pevanja.

Ljudi stvaraju muziku, ali prije toga, ona stvara ljude. Dar slušanja otvara nam mogućnost seećanja našeg najdubljeg porekla. Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmičke osobine svih stvari. Vibrato nam pomaže da ujedno istražimo sebe i svet čiji smo deo. Ta pulsacija izviruća iz tona može da nas dovede do nečega što je najspontanije i najkreativnije u ljudskom životu.

Vibrato koji pobuđuje unutrašnje ljudske tonove može biti i duboko erotičan. Kod laganog stava Bahovog Četvtog brandenburškog koncerta, svi drveni duvački instrumenti jednog orkestra i žice počnu da podrhtavaju i zajedno pulsiraju. Publika, kao da osjeća neko čuđenje da tako jedan intiman zvuk može da se izvodi javno. Opasno senzualno svojstvo vibrata objašnjava se činjenicom da brzina virbacija od sedam pulsacija u sekundi precizno odgovara stanju alfa-talasa mozga. A to je stanje između buđenja i spavanja kada je odsutna uobičajena kontrola uma. Sanjač, budeći se, često ima osjećaj pristupačnosti svih izvora memorija i stvaranja.

Poznata je vizija brojevnih funkcija, koju je matematičar Poenkare spazio pred samo utonuće u dubok san: matematičke ideje igrale su se u oblaku pred njim, sudarajući se kao materijalne i kombinujući u rezultat koji je dugo tražio. Takođe, snažan i dugotrajan muzički vibrato, hvatajući ritam sa našim mozgom, stvara uslove za neku vrstu svesnog sanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve se veoma lako pamti.

Način kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet stvari i događaja, jer je sve to vibracija. Brzina vibracija subatomskih čestica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog nukleusa izgledaju još brži. Vibracije svih energija zračenja – radio talsa, toplote, svjetla, rentgenskih zraka itd – mogu da se svrstaju u red. Elektromagnetski talasi imaju svoje vlastite harmonične gornje tonove, a postoje i izvesne sličnosti koje se pojavljuju među intervalima oktava. Zakoni muzičke harmonije primenjeni na elektromagnetiku daju izvanredne rezultate. Upravo zato je Nikola Tesla koristio Helmholcove radove o zvuku za svoje električne rezonatore.

Johan Kepler, astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da je svaka planeta sunčevog sistema živa i da je na svakoj od njih nastanjen njen anđeo čuvar koji čuje njenu muziku. Planete, na putanjama oko Sunca, sviraju: Merkur, koji ima najveću brzinu, peva pištavu ulaznu i silaznu skalu preko pikolo flaute. Jupiter, najsporiji, proizvodi duboku snažnu tutnjavu. Venera menja ton od dura do mola šest, a Zemlja svira divni drugi mol. Poseban aranžman zvukova, što ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove sličnosti i različitosti, to je i način kako stvari rastu i trule, propadaju, kao i način kako iz dekomponovanih sistema izrastaju novi, mladi sistemi. Duboka struktura muzike ista je kao i struktura svega ostalog.

Holandski naučnik Kristijan Hajgens primetio je 1665. godine da klatna dva časovnika postavljena na zidu jedan pored drugog zadobijaju istu periodu klaćenja, tj. klate se u preciznom ritmu. To je zapravo univerzalan fenomen. Kada dva ili više oscilatora pulsiraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontano uklope tako da počnu pulsirati u tačno i isto vreme. Oni se ponašaju prema zakonu ekonomičnosti i načelu minimuma energije jer je svakom klatnu ponaosob kod zajedničkog pulsiranja potrebno manje energije nego kod aritmitičnog ili suprotnog. To usaglašavanje svuda je prisutno ali ga retko primećujemo. Moglo bi se čak reći da su sve žive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmički. I najjednostavniji jednoćelijski organizam oscilira u velikom broju harmonično složenih frekvencija, na subatomskom, atomskom, molekularnom, subćelijskom i ćelijskom nivou.

U komplikovanom organizmu kao što je ljudski, račun tih frekvencija je veoma složen. Naši unutrašnji ritmovi čvrsto su međusobno povezani, ali ništa manje, povezani i sa spoljnim svetom. Ljudska fizika i mentalna stanja menjaju se sa ritmom sezonskih kretanja Zemlje i Sunca, sa plimom i osekom, sa dnevno-noćnim ciklusom kao i u kosmičkim ritmovima koji današnja nauka nije odredila i uglavnom ne uzima u obzir. Kada se faze tih ritmova poremete, javlja se osjećaj nelagodnosti što je predznak oboljenja.

Dvije galaksije mogu da prođu jedna kroz drugu kao dva oblaka dima, jer su zvezde u galaksiji međusobno udaljene distancama jednakim milionitim umnošcima njihovih dijametara, tj. vrlo su retke. Koalizija je malo vjerovatna.

ELEKTROMAGNETSKO POLJE – TALASI – RITAM

Ljudsko telo generiše svoje vlastito elektromagnetsko polje i na nas, veoma mnogo, na poznate i nepoznate načine, utiču elektromagnetska polja sredina u kojoj se nalazimo. Nauka tek treba da načini prve veće korake u pravcu ovog izučavanja.

Naše fizičko telo manifestacija je unutrašnjeg pulsa koji je ujedno i naš identitet, naša pozicija u Kosmosu. Takozvano mistično astralno telo ima u suštini elektromagnetsku materijalnu osnovu. Celi život neke jedinke ima određenu ritmičku šemu koja preživljava fizičku smrt i predstavlja vantelesno iskustvo duše koja se ponovo reinkarnira.

Postoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli koriste Šumanovi talasi (to su talasi koji rezoniraju sa 7,8 treptaja u sekundi i čine polje stojećih talasa u kanalu između zemljine jonosfere i njene površine; oni su takoreći naš prirodni elektromagnetski omotač.

Hologram čovjeka nije ništa drugo do fizička osnova savršenog ritma kosmosa. Duša, čija je vremenska odlika svesnost, pomerena je u fazi u odnosu na genski materijal. A svesna volja samo je jedan od univerzalnih instrumenata kosmičke namernosti, onaj primordijalni. Pravi čovek na pravom mestu je taj čije su namjere usaglašene sa kosmičkim ritmovima. Svesna namera ima veliku moć i naš glavni izbor je u preuzimanju odgovornosti za ishod njenog uticaja.

Tajna Vordenklifa duboka je, i o pravoj nameni Tornja nemoguće je govoriti u Teslinom odsustvu. Međutim, mnoge tehničke činjenice ukazuju da je Teslin objekat, podignut na Long Ajlendu (u to vrijeme omiljenom njurorškom izletištu) praktično bio daleko ispred onoga o čemu savremeni naučnici samo maštaju. Bio je to uspešno testirani emiter kompleska elektromagnetskih talasa, kojima je Tesla izazvao zemljotrese, mentalne promene na ljudima i životinjama, palio atmosferu, uspotavljao neprobojne energetske barijere u jonosferi, kontrolisao atmosferske prilike (raspršujući ili kondenzujući oblake odgovarajućim frekvencama), i najzad, primao tok neiscrpne energije iz etra po danas nepoznatim principima etarske tehnologije.

Tesla je otkrio ne samo da elektromagnetska polja utiču na ljudski mozak, već i da menjaju lokalnu vremensku koordinaciju svesti. Pojam energije shvaćen u današnjem smislu Tesla nije koristio. Imao je spostvenu elektromagnetsku teoriju, do danas neodgonetnutu i u njegovim su računima elektromagnetski talasi imali ove osobine: oscilaciju (pod njom je Tesla podrazumevao konfiguraciju prostora na kome sam talas kao takav egzistira), frekvenciju (kvocijent oscilacija, odnos dva homogena ili dva heterogena elektromagnetska polja) i vibraciju (složen sistem frekvencija u međusobnom harmonijskom odnosu).

ETAR JE TESLINA PRAVA DOMOVINA

Dva puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze o tome šta je svrha Tronja na Long Ajlendu. Prvo je tvrdio da je u pitanju svetski telegrafski i telefonski sistem (ovaj drugi takođe bezični), a potom je promenio priču i govorio o svetskom sistemu bežičnog prenosa energije kroz Zemlju. Tehničke karakteristike Vordenklifa ne potvrđuju ni jedno ni drugo. Trag istine nalazi se možda u jednom od pisama Morganu: „To što sam zamislio, gospodine Morgan, nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe žica, nego prije transformacija čitavog globusa u osećajno biće, kao što to globus i jeste, koji može da oseća svim svojim delovima i kroz koji misao bljeska kao kroz mozak…“ (Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, Spemteber 13, 1901, Libary of Congress)

Punu snagu svog transmitera Tesla je isprobao 15. jula 1903, počevši tačno u ponoć. Građani Njujorka prisustvovali su te noći manifestaciji daleke naučne budućnosti. Zaslepljujuće blještavi pramenovi električne plazme, dijametra i po stotinu milja spajali su sfernu kupolu Vordenklifa sa nebom. Pod naslovom Teslini bljeskovi zastrašuju i pod naslovom Ali on neće da nam kaže šta to pokušava sa tornjem. 

The New York Sun  izvestio je sledećeg dana: 

“(…) susedi koji žive u blizini Tesline laboratorije na Long Ajlendu više su nego zainteresovani za prirodu njegovih eksperimenata sa bežičnim prenosom. Prošle noći bili smo svedoci neobičnih fenomena kao što su munje raznih boja koje je Tesla po volji puštao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj površini koje je noć povremeno pretvaralo u dan (…) dešavalo se i da čitav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen svetlucavim elektricitetom koji se koncentrisao po obodima ljudskih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlošću (…) izgledali smo sami sebi kao duhovi“.

O asihronom motoru koji radi na gravitacione talase planeta sunčevog sistema (motor sam počinje sa radom u izvjesno doba godine, reagujući na određenu konstelaciju planeta i isto tako staje kada mu istekne rezonantni interval vremena). Osim ovoga, Tesla je ostavio i „lebdilicu“, metalni disk sa antigravitacionim svojstvima, koji levitira na visini koja zavisi od jačine gravitacije na datom terenu.

Pomoću svoje takozvane otvorene vakuumske cevi Tesla je proizvodio protone, elektrone i neutrone direktno iz fizičkog kontinuma, stvarajući ih na bilo kojoj udaljenosti.

Umesto da pusti da protonski snop putuje prostorom do određenog mesta, on je obrazovao uslove za trenutno nastajanje proizvoljnog broja čestica na bilo kojoj zadatoj distanci. Veličina elektrona, protona i neutrona takođe ničim nije bila ograničena. Upravo razlika u njihovoj veličini, s obzirom da su one gradivne jedinice svakog sveta u Kosmosu, jeste razlog vremenskog pomeranja među paralelnim svetovima koji inače svi pripadaju istom osnovnom kontinuumu.

Savremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna objašnjenja fizičkog krije u metafizičkom. I dokle god naša nauka bude zaslepljena istraživanjem isključivo materije, dotle ćemo biti u ovom nepodnošljivom stanju izluzorne, podeljene i nesavršene svesti.

TESLA – KOSMOLOG IMAO JE SVOJU FILOZOFSKU I RELIGIJSKU POZICIJU

„Aristotel je učio da u vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokreće i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je celi kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kada pokušavam da ga shvatim duhovno onda su to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost jer se i sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji.“ – Nikola Tesla

Jedna od njegovih omiljenih tema bila je razmatranje energetskih potencijala čovečanstva: “Svet mora prestati sa trošenjem neobnovljivih izvora energije kao što su ugalj, nafta i gas. Proces dobijanja energije iz ovih izvora je varvarski, a uz to čovek sada troši rezerve koje pripadaju budućim generacijama.“. S ponosom je isticao da je njegov polifazni sistem omogućio korak ka napuštanju fosilnih goriva. Veoma uspešno i u tajnosti, razmatrao je i ostale vidove dobijanja čiste energije kao što su magnetizam i gravitacija,a  kratkoročno je predlagao projekat kontrole padavina električnim putem. Već je bio ovladao mehanizmima stvaranja ogromnih veštačkih praženjanja i tvrdio je da upravljanje padavinama radi povećanja snage vodenih tokova predstavlja jednostavan inženjerski poduhvat.

SUSRET TESLE I TADAŠNJEG DR NIKOLAJA VELIMIROVIĆA

Godine 1915. u Ameriku je došao dr Nikolaj Velimirović, budući episkop Žički, zbog svojih znamenitih govora prozvan srpski Zlatousti. Mislilac i poznavalac dubina hrišćanskog učenja, takođe je odlično poznavao i svetsku filozofiju, istoriju i nauku. Na proslavi Cosmopolitan Club-a u Njujorku, održanoj 195., razočaran Evropom, zajedno sa milionima drugih, nada se u Ameriku, taj novi centar civilizacije:

“Najveći američki umovi, zauzeti su sada proučavanjem i pravljenjem novog programa za njihov Novi svet. Oni se nalaze na raskrsnici. Moraju da odluče: Da li će Amerika biti sama za sebe, a svet za Ameriku, ili će ona postojati za ceo svet… Amerika stoji na vrhuncu svoje moći opasana sa dva pojasa: stvaralaštvom i milosrđem. Hoće liona uzdići svet gore, do toga vrha, ili će pomračiti svoju viziju ohološću…“

Glavni razlog njegovog boravka u Americi bio je da pomogne u rešavanju problema koje je imala Srpska pravoslavna crkva. Njegova ideja je bila da Pupin, Tesla i Radosavljević zajedno potpišu “Vidovdanski proglas“ i time objave početak drugačije istorije američkih Srba. Obavio je prethodne razgovore sa Pupinom i Radosavljevićem i preko ovog posljednjeg zatražio je sastanak sa Teslom.

Njihov susret 6. jula 1915. opisao je prota Petar Stijačić, koji je pripremio sastanak po nalogu Paje Radosavljevića:
“ Tesla je odredio da prijem bude tačno u 3 sata poslije podne u “plavom salonu“ u hotelu Valdorf Astoria, u kojem je on živio i bio nastariji stanar. I mi smo bili tačni; u tri sata unišli smo u određeni salon, a iz pobočne sobe izašao je g. Tesla, visok, prav kao svijeća i suhonjav. Posle ličnog upoznavanja povela se riječ o našoj katastrofi u Srbiji i Crnoj Gori i inače o srpskoj borbi, pa je došla riječ i o našoj neslozi u Americi. Dr Nikolaj je predlagao, da bi gospoda Tesla, Pupin i Radosavljević potpisali jedan zajednički apel, upućen američkom Srpstvu, da se za vrijeme rata međusobno slože, kako bi bolje mogli pomoći u borbi svojima na domu. Tesla se izvinjavao da on nije u našim društvima ni savezima aktivan, a na njih bi trebalo najprvo apelirati; nego je preporučio da to učine Pupin i Radosavljević, kao aktivni pretsjednici saveza: Soge u Njujorku i Srbobrana u Pitsburgu.

Na ponovnu molbu dr. Nikolaja, Tesla je odgovorio ovako:
“Dragi g. doktore, ja poznajem naš srpski narod, on ima svoje poglede na sve; takav apel ni bi naišao na odobravanje, a ima u nas i novinara koji bi nas potpisnike “iščibukali“ oštricom svoga pera. Nego kad ste sad iz domovine došli, zašto nijeste donijeli takav apel američkim Srbima od dva naša srpska vlada: Kralja Petra I Karađorđevića i Kralja Nikole I Petrovića?“

Tesla je ostao pri svojoj odluci, ali iz pažnje prema dr Nikolaju, uzeo je kopiju toga apela na pročitanje. Sutradan, posle susreta sa Teslom, Nikolaj Velimirović je javio Radosavljeviću: 
Bio sam kod g. Tesle. Zadovoljan sam to sam upoznao toga neobičnog čoveka. No s druge strane žalim što sam i pokušao da ga uvedem u stvari narodne… greh je odvraćati ga od njegovog posla i potrzati na drugu stranu. Ja sam sasvim usvojio njegove razloge.“

URUČENJE ZLATNE EDISONOVE MEDALJE

Osamnaestog  maja 1917. godine Tesla je bio pozvan na svečano uručenje jedne od najvećih američkih priznanja zlatne Edisonove medalje za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja.

Na ponovljene molbe upornog i dobronamernog Berenda, potpredsednika Američkog Instituta električnih inženjera, Tesla je na kraju odgovorio potvrdno. Na samoj ceremoniji predaje dogodio se zanimljiv incident. Posle svečane večere u Inženjerskom klubu, mnogobrojno društvo je prešlo u zgradu Instituta američkih inženjera koju Brajant park deli od zgrade Njujorške javne biblioteke. Učesnici ceremonije su počeli da izlaze na pozornicu, ali je Berend odjednom konstatovao da Tesla nije među njima. Nastala je potraga ali bez rezultata. Onda se Berend setio nečega što mu je u prvi mah izgledalo neverovatno. Izašao je iz zgrade prošao kroz park i kao što je pretpostavljao, ispred Biblioteke je ugledao Teslu kako se bavi svojim redovnim večernjim zanimanjem – hrani golubove. Vratili su se zajedno nazad i svečanost je nastavljena.

Te večeri Berend je održao divan govor u Teslinu čast i između ostalog rekao nešto što će se kasnije često ponavljati: “Dovoljno će biti ako kažem da kad bismo isključili iz naše industrije rezultate rada g. Tesle, svi točkovi te industrije prestali bi da rade, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bili bi neosvetljeni, naše fabrike mrtve i dokone. … Njegovo ime obeležava…. Iz njegovog rada proizašla je revolucija u elektrotehnici.“

Tesla je odgovorio neobično:
Mogu da kažem da sam u srcu duboko religiozan, mada ne u otrodoksnom značenju reči, i da se odajem stalnom zadovoljstvu uverenosti da najveće tajne našeg bića tek treba da budu protumačene i da, uprkos svim suprotnim dokazima čula i učenjima suvih i egzaktnih nauka, ni sama smrt neće značiti kraj divnim metamorfozama čiji smo svedoci. Na taj način sam uspeo da održim nepokolebljiv mir svesti, što me čini otpornim protiv nevolja, kao i da postignem zadovoljstvo i sreću do te mere da mogu da je izvlačim čak i iz tamnije strane života, iskušenja i patnji.“

U SVETU KOJI GA NE RAZUME – TESLINA DUHOVNOST

Mnoge žene su u toku Teslinog života pokušavale da mu priđu, ali bezuspešno. Među njima su bile lepotice, Flora Dodž, Laaza Kostić naš veliki pesnik provodadžisao je vezu Lenke Dunđerski i Tesle, ali takođe bezuspešno.

Teslina veza sa ženskim principom kosmičke egzistencije bila je dublja od prostog fizičkog plana. On nije bio naučnik koji je učio iz knjiga ili od drugih ljudi, već neposredno iz zbirke kosmičkog znanja zapisanog svuda u prirodi. On nije bio mislilac suprotnosti već dubokog jedinstva.

Imao je svoj tajni izvor kosmičkog principa ženske energije – belu golubicu, koja je bila njegova najveća ljubav i ujedno mistični vesnik njegovog kraja i preobraženja.

Na fotografijama iz 1929. na Teslinom licu uočljiv je detinjastvo radostan i tajanstven osmeh. Velika ekonomska kriza olakšala mu je životnu svakodnevnicu. Otpustio je sekretarice, odjavio kompaniju, zatvorio crtački biro. Opustio se, otvorio i postao pristupačniji. Tada je dao mnogobrojne intervjue o svojim navikama, željama, približio je sebe običnom čitaocu, objasnio mnoge motive svojih postupaka:

“Za razliku od većine ljudi mojih godina, ja nisam obeshrabren i ogorčen gubitkom mladosti. Nisam umoran od Života i ne žudim za odmorom. Osećam se ispunjen energijom. Imam još toliko zadataka da ispunim da ne mogu sada da umrem. Nemam vremena. Želim da protegnem svoj život na još mnogo, mnogo godina. Upravo sada osećam da lako mogu da stignem do sto, a trebalo bi i da idem dalje od toga. Mislim da ću uraditi velike stvari za svet ako se moj život produži. Sve što mi treba je neprestana energija i Vreme – dragoceno vreme da uradim mnoge projekte koje sam zamislio. Ne trebaju mi ideje niti mentalna stimulacija. Imam mnogo toga, previše toga. Vreme da ispunim svoje planove je sve što zahtevam.“

Od 1926. godine, počeo je da slavi rođendane pozivajući novinare u svoj hotel, i priređujući im ručak ili koktel pričao o svojim najnovijim idejama. Govorio im je o svojoj novoj teoriji gravitacije, otkriću motora koji radi na kosmičke zrake, izražavao sumnju u mogućnost dobijanja atomske energije. (“Nikola Tesla otpočinje svoj 78. rođendan radom na revolucionarnom energetskom projektu, i takođe, dovršava proces fotografisanja ljudskih misli. Svojim bajkovovitim naučnim teorijama Nikola Tesla četrnaest novinara ostavlja bez daha“)

“Pravi razlog nacionalnih propasti je nesposobnost čovečanstva da razrešava socijalne, moralne i duhovne probleme“.

Materijalna egzistencija nikada nije sama po sebi bila Teslin cilj. Smisao njegovih životnih težnji od detinjstva bio je očuvanje integriteta sanjalačkog duhovnog života i tome je sve podređivao. U ovome je i glavno objašnjenje njegovih velikih poslovnih neuspeha:

“Moj me je rad uvek oduševljavao, bio je beskrajan izvor zadovoljstva; svi moji radovi bili su radovi ljubavi. nikada nisam imao osećaj ropstva, koje često pritiska ljude, to smrtonosno osećanje da moram raditi za druge do kraja svog Života. Pošto volim svoj rad iznad svega, jedino je prirodno da ću želeti da ga nastavim do smrti. Ne želim godišnji odmor – nikakvo opuštanje od posla. Kad bi ljudi birali životno zanimanje u skladu sa svojim temperamentom, sveopšta količina sreće bi ogromno narasla u svetu.“

NAUČNIK KOJI NAM TEK DOLAZI – ČIJE GLAVNE IDEJE TEK TREBA USVOJITI I OSTVARITI

“Ne radim više za sadašnjost već za budućnost!“ rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku pre više od sedam decenija, “Budućnost je moja!“

Izumitelj neizmenične struje, polifaznih motora i generatora, rotaciononog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj na čijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, radio je decenijama potpuno usamljeno na naučnom objašnjenju kosmičkih procesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duhovno, isto onako kako je to učinio u svojim praktičnim pronalascima.

Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takosvanu Teslinu zavonicu, indukcioni motor i međunarodnu jedinicu za merenje jačine magnetnog polja. Mnoge činjenice o njegovom životu i neobičnom stvaralačkom daru pale su u zaborav. 

Najplodnije razdoblje svog stvaralaštva Tesla je proveo u Sjedinjenim Američkim Državama. Patentirao je preko 700 pronalazaka u SAD-u i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su danas neponovljivi.

Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla se povlači u naučnu anonimnost sve do smrti u januaru 1943. godine. Umro je sam, u hotelu Njujorker, ne tražeći lekarsku pomoć.

Zašto Teslin rad, toliko godina posle njegove smrti još uvek privlači savremene naučnike? Koje odgovore to oni traže u Teslinim dnevnicima i beleškama i šta očekuju od proučavanja njegovog naučnog nasleđa?

Tesla nije bio samo tehnološki i naučni um već i filosof prirode, čije su vizije prirodnih zakona i principi pronalazačkog rada bili podjednako duboko lični i duboko kosmološki. Ako zanemarimo one koji su u Muzeju među Teslinim spisima uzalud tražili nacrte “tajnih oružja“, ostaće nam da objasnimo zašto inženjeri “novih tehnologija“, kao i zagovornici “ekološki bezbednih energetskih izvora“ decenijama pokušavaju da odgonetnu Teslinu neobjavljenu, a koliko se zna , i nenapisanu, “teorijsku fiziku“.

Njihov cilj je rekonstrukcija Teslinog razmišljanja o fizičkoj realnosti i njegovog danas nepoznatog sistema naučnih pretpostavki od kojih je polazio u svom radu. Zna se da je imao shvatanje elektromagnetike drugačije od onog koje je usvojila univerzitetska nauka, drugačije je rezumevao gravitacionu silu, imao svoje viđenje strukture materije, nesaglasno sa važećim. Ovome se ne bi morao pridati nikakav značaj da njegovi eksperimenti nisu bili tako efektni, zapanjujuće precizni i često davali samo njemu predvidljiv rezultat. Koristeći jednostavnu matematiku i nama nepoznatu logiku, Tesla je uspevao da u praksi postigne neuporedivo više od mnogih svojih savremenika. Ta sposobnost Teslinog uma da vidi i misli saobrazno samoj prirodi jeste ono što će naučnike večno dovoditi u Teslin Muzej.

NAUČNI PUT NIKOLE TESLE ČEKA DA BUDE SHVAĆEN I NASTAVLJEN

Bio je u stanju (što bez pandana u istoriji fizike, pa i čitave nauke), da matematičke principe Platonovog sveta ideja, transformiše u geometrizirane predstave i da ih opredmeti u obliku radnih modela. To je bio njegov osnovni metod. U svom umu on bi “popravio“, ili “posdesio“ aparat, da “radi“. Kada bi ga kasnije napravio od pravih žica i drugog materijala, on bi zaista radio i u laboratoriji. I nikada mu se, o tome sam svedoči, nije dogodilo da takva jedna zamisao ne odgovara prirodi, odnosno ne proradi kao fizički prototip.

Njegova metoda je u poređenju sa drugim velikim vizionarima u nauci, sasvim izuzetna. Majkl Faradej je, na primer, sličnno Ajnštajnu, u trenutku naviranja ideja dobijao kinestetički predosećaj, (pritisak i kretanje u predelu stomaka) pri čemu je doživljavao neku vrstu psihičkog stresa u trenutku naviranja ideja. Mendeljejev je sanjao Periodni sistem elemenata i to ga je video u tri dimenzije i u vrlo živim, gotovo vatrenim bojama, što j eredovna karakteristika svih prekognitivnih snova. Ali je na hartiji nacrtao sliku iz sna u samo dve dimenzije. Hemičar Kekule sanjao je zmiju kako grize sebi rep i došao na ideju da nebzolov prsten (ciklični ugljovodonik) predstavi u tri dimenzije. Tako je zvanično nastala stereohernija, u snu. Ali ovo se dešavalo vrlo retko, pojedinim ljudima i u samo određenim trenucima. A Tesla je bio u tom psihičkom stanju čitavog svog života, decenijama i decenijama, jer je uvežbao da neprestano održava određenu duhovnu i kreativnu permeabilnost. 

“Verujem u jednog Boga koji nije opisan u postojećim religijama“ govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bog pitagorejski, Bog Nebića Prostora i Mase, Bog ujedno i tvorac temporalne beskonačnosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog kosmičkog zakonodavstva.

TEORIJA KOJA NEDOSTAJE

Smatrao je da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum, a da je materija kompleks elektromagnetnih oscijalacija organizovanih po matematičkom algoritmu. Verovao je da je zakon rezonancije najopštiji prirodni zakon koji eleminiše vreme i distancije i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama prostih i složenih rezonancija (vibracija fizičkih sistema) čija je osnova isključivo elektromagnetska.

Tesla je bio čovek čija osnovna filozofska logika i aksiomatika mišljenja uopšte ne pripadaju savremenoj epohi. Kao misaono biće Tesla se može datirati pre pojave Sokrata, u muzej Grčke kosmološke filozofije. Nije slučajno što je on rođen na Balkanu gde je čitava antička civilizacija i nastala nešto malo južnije, takođe na Balkanu. Reč je o istom geomagnetskom informatičkom polju, odnosno algoritmu zajedničkom za evoluciju neuralnih struktura Pitagore, Demokrita, Melisa, Platona, Zenona i Tesle.

TAJNA VATRENIH LOPTI

Tesla je uspevao da u laboratorijskim uslovima proizvodi složene energetske strukture, koje je nazvao “vatrene lopte“. U prirodi je ovaj fenomen poznat kao “kuglaste munje“. Njih je, pored Tesle proučavao i ruski akademik Pjotr Leonidovič Kapica, ali nije mogao da ih kontrolisano proizvodi bez Teslinog rezonantnog transformatora. 

Danas, fizičari braća Korum, u Americi, sa izvesnim uspehom reprodukuju neke od Teslinih eksperimenata i uspevaju da dobiju, pri gašenju transformatora, “vatrene lopte“ koje traju vrlo kratko i čiji je prečnik svega oko tri milimetra. Prema podacima i činjenicama koje su istorijski verifikovane, Tesla je pravio “kuglaste munje“ veličine fudbalske lopte, držao ih u ruci, stavljao u kutije, zatvarao poklopce i najzad vadio iz kutija. To su bile potpuno stabilne strukture, koje su trajale minutima. Dakle, Tesla je o tome znao mnogo više nego današnja nauka, tj. poznavao je tajnu fuzije hladne plazme u slobodnom prostoru.

TESLA KAO JASNOVIDAC

Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono što bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihološka, odnosno izmenjena stanja svesti. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, svakako je bez pandana u istoriji nauke. I pored više od 150.000 dokumenata koje danas čuva Muzej Nikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naučnog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac.

On je dolazio u određena psihička stanja i to je bila njegova metoda, koja u stvari može da se poredi samo sa sličnim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o čemu pričaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog čoveka, a on je oduhovio fiziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, čitavim svojim životom i radom postavio je osnove posthrišćanske civilizacije Trećeg milenijuma. I pored svega toga, njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali će to morati da se ponovo vrednuje. Tek u budućnosti dobićemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuviše ispred i iznad današnjih naučnih metoda.

Poznati hinduistički učitelj Vivekananda, član Ramakrišnine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogućnost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorškoj laboratoriji 1896. godine i odmah poslao pismo svom indijskomkolegi Alasingu, opisujući susret sa Teslom sa strahopoštovanjem i bezrezervnim divljenjem: “Ovaj je čovek sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (…) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega živo biće i sa kojim on razgovara i naređuje mu (…) Radi se o visoko spiritualnoj ličnosti. On bez sumnje poseduje duhovnost najvišeg nivoa i u stanju je da prizove sve naše Bogove (…) U njegovim električnim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naši Bogovi: Višnu, Šiva… a osetio sam prisustvo samog Brame.“ (Swami Vivekananda works, Epistles – pisma, Vivekananda Centrum, Washington, USA)

PUT TESLINE VREMENSKE FIZIKE

Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola, menja se geometrijski raspored magnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora, isključivo promenom vremenske komponente. Kretanje je asinhonicitet.

Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo za ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraživanja “paralelnih svetova“ sam, u tišini, ne objavljujući rezultate. Po svemu sudeći, izradio je aparat za podešavanje elektromagnetskih oscijlacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj način uspoe da bez napora komunicira sa vremenski pomerenim realnostima.

Proučavao je s podjednakim uspehom fizičku osnovu psihe kao i psihičku osnovu fizike. Tako je došao do presudnih generalnih zaključava: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najopštiji prirodni zakon – zakon rezonancije i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama rezonanci čija je osnova elektromagnetska.

Tesla je smatrao istinitom Budinu ideju o “ja“ kao iluziji.

Zaista, mi nismo ništa drugo do talasi u subjektivnom prostoru i vremenu i kada ti talasi isčeznu, iza materijalnih nas ne ostaje ništa… Nema prostorno-masenog individualiteta. Ne može se reći da talas u okeanu ima takvu individualnost. Postoji samo iluzorno sledovanje talasa jednog za drugim. Vi niste ista osoba koja ste bili juče; i ja sam samo niz približnih egzistencija, ne potpuno istih. Ovaj lanac je ono što proizvodi dejstvo trajnosti, slično pokretljivosti slike, a ne moja subjektivna i pogrešna predstava o mom realnom životu“.

BIO DATA VELIMIRA ABRAMOVIĆA

1952 – Rođen u Beogradu, Srbija
1967 – Zbirka poezije “Emsep“
1985 – Doktorska disertacija “Problem kontinuiteta u prirodnoj filosofiji Lajbnica i Boškovića”
1989 – Profesor Teorije filma, Univerzitet umetnosti, Beograd
1990 – Profesor Istorije ideja i pojmova vremena, prostora i materije u prirodnim naukama, centar za multidisciplinama studije Univerziteta u Beogradu
1992 – Osnivač i glavni urednik naučno-filosofskog časopisa “Teslijana“
2001 – Osnivač privatne filozofske škole “Institut za nauku o vremenu“, Barajevo, Srbija; Seminar za primenjenu metafiziku
2003 – Urednik teozofskog magazina Delphis, Moskva
2004 – Član Ruskog interdisciplinarnog temporološkog seminara, Državni univerzitet Lomonosov, Moskva
2007 – Dekan Fakulteta “Akademija umetnosti, Beograd
2009 – Monografija o Nikoli Tesli “Svetlost koja se ne gasi“
2010 – Osnivač privatne naučne tribine Tesline kosmološke studije, Beograd
2011 – Rusko/Srpski Institut za Fiziku Etra, Beograd/Moskva
2012 – Posle 37 godina istraživanja počinje rad na formulisanju teorije Osnovi nauke o Vremenu sa glavnom hipotezom da je Konstantna Sadašnjost čiji su matematički modeli Tačka i Nula – jedino vreme Fizičke realnosti, što dalje vodi do redefinisanja sile, mase i energije i eksperimenata kontrole temporalnih svojstava fizičkih i bioloških sistema kao najpoželjnijem rezultatu u čitavoj istoriji nauke.
2013/15 – Radi na Osnovama nauke o Vremenu u Barajevjskoj šumi, 37 kilometara južno od Beograda

__

Citati iz knjige: “Tesla evolucija svesti čovečanstva” 
Autor: Prof dr Velimir Abramović
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature o Nikoli Tesli. HVALA.

PRODAVNICA ISTINE – BOJANA BLAŽEVIĆ | CITATI IZ KNJIGE

PRODAVNICA ISTINE – BOJANA BLAŽEVIĆ – CITATI IZ KNJIGE

Prodavnica istine – Bojana Blažević – Citati iz knjige

UVODNA RIJEČ – ŽANA POLIAKOV

 

Život nije digitron.

Ako intuiciju kompenzuješ razumnom kalkulacijom, kriješ sebe od sebe.

Rađamo se i umiremo sa očekivanjima koja nisu ostvariva.

Jer kad sebi daš slobodu, daješ slobodu i drugima.

Mnoštvo je unutrašnjih zidova koji drže ljubav izvan nas. Sve što privlačimo u svoj život ima veze sa time koliko možemo da volimo.

Ljudi često vjeruju da za njih ne postoji prava osoba. Ili da nisu dostojni ljubavi. Lijek je uvijek isti – upoznati sebe.

_

Nesvjesno pravimo negativne scenarije o budućim događajima radi pretjerane opreznosti, iz straha da ćemo napraviti grešku, a pri tome zaboravljamo da je budućnost baš onakva kakvom je mi kreiramo i da je naš osjećaj u sadašnjem trenutku mjera za procjenu, ne osjećaj koji projektujemo na budućnost.

Ako ste duboko i predano radili na sebi, ako ste uvijek spremni zagristi svoju istinu, ne bojte se da će vam se desiti iste stvari. Vi niste isti. Doživljaj da nam se dešavaju iste stvari se dešava samo ako mi reagujemo na isti način. Kada predišemo umjesto da reagujemo, nakon nekoliko minuta ili sati važnost situacije je minimalna, kao da se ništa nije ni dogodilo.

_

MUDRA TEHNIKA

Postoji jedna mudra tehnika koja kaže da na sve situacije i pitanja prema kojima osjećaš nelagodu ne odgovaraš dok ne prođe 24 sata… Nakon 24 sata tvoj odgovor neće biti nimalo sličan onom nakon dva minuta. Nakon 24 sata ćete vidjeti koliko se radi o vašem egu, vašim umišljotinama, ograničavajućim vjerovanjima i ludilu sopstvenog uma.

Ako ti nešto zaista smeta, nauči da se suprotstaviš. Poravnaj energije. Onako filmski, sve sa izbačenim stvarima sa balkona ili snažno zalupljenim vratima. Nije važno kako, važno je da poslije nema ljutnje i zamjeranja, jer suprotstavljanje nije stvar ljutnje već tvoje snage i energetskog poravnanja.

_

Kad otvorim oči ujutru prisjetim se ko sam, a ne koje su mi obaveze. Ne propuštam jutarnji pogled u nebo i ulazak svježeg vazduha u životni prostor.

Evo i nekoliko ključnih pitanja koja će vam pomoći da budete sami svoj life-coach, da izmjerite svoj kapacitet za primanje dobroga u svoj život:

Oni koji te istinski vole, vole te još jače onda kada je to potrebno.

Život je toliko nepredvidiv i čaroban da me svi pokušaji upiranja i manipulisanja životom sada dobro nasmijavaju. Ne znam u šta ću vjerovati sutra, ali danas znam da osjećanje istinske ljubavi nestaje kao zbir dva sabrirka: “kapacitet za dobro“ i “nemam šta da izgubim“.

Kako ćete ostvariti bliskost, biti prepoznati, voljeni, opušteni i slobodni u odnosu sa novom osobom ako to niste uspjeli sa svim postojećim osobama u životu – ako niste uspjeli biti bliski sa sobom.

Srodne duše su već tu i od njih možete da počnete. Slavite svoje prijatelje, dijelite sebe sa njima, otkrijte nove nivoe bliskosti i budite toliko iskreni i kada osjećate strah da će vas napustiti čim progovorite. Jer neće. Oni koje istinski volimo istinski vole nas.

Izgovorite sve ono što ste prećutali i odmah ćete znati na čemu ste, znaćete kakva je osoba pored vas, da li je istinski volite  da li ona istinski voli vas. Vremenom govoreći svoju istinu, naučićete i kada, kako i kome pokazati svoju ranjivost. A tok će uraditi svoje. Probudićeš se jedno jutro sa osjećanjem istinske ljubavi u sebi.

_

Ponekad morate da se suočite sa ograničenjima na sve strane – da biste shvatili da je vaša trenutna realnost u stvari ostvarenje svih vaših snova.

Kažu da je broj ljudi kojima treba da oprostimo i koji osjećaju krivicu prema nama, jednak broju ljudi koji nama treba da oproste i prema kojima mi osjećamo krivicu… Ima smisla i olakšavajuće djeluje.

Drži se onoga što imaš i sve ostalo prepusti Bogu. Nema odluka i planiranja. Nema planiranih putovanja. Nema uplaćivanja unaprijed. Samo inspiracija u trenutku, ništa ni minut prije, ni minut kasnije. To nije moj posao sada.

Kod mene je prihvatanje uvijek prvo. I onda se upitam šta je najbolje što biram upravo sada iz ove trenutne situacije? Šta da mislim, šta da uradim, gdje da idem. I pustim da me vodi ono nešto. Vođstvo i samo vođstvo.

__

Stvari nisu tako velike i ružne, one su samo stvari. Mi ih činimo većim nego što jesu kako bismo se zakopali u njima.

Bila sam više nego ok sa svojim sadašnjim žvotom. Ali prosto i dalje mi je nedostajalo to Žao mi je… Mora da sam neki veliki obožavalac razumijevanja. Ono je nekako ljudskakost, suptilno, kao nježni pokrivač koji prekrije svu našu zbunjenost i vrati nam ljudskost i toplinu.

I onda sam shvatila… Ako sam toliko željela to Žao mi je, treba da postanem Žao mi je osoba – osoba koja je sposobna da kaže drugom iskreno Žao mi je, ali i da primi isto to. Koliko god vremena je prošlo. Nikad nije kasno da kažemo žao mi je.

_

Želim ti sreću. Ne baš.

Nije tako lako kao što se prave da jeste. Osipam se od one priče u Ričard Gir budističkom stilu koja kaže da svakoj osobi koju sretnemo u sebi kažemo „želim ti sreću.“. To kao poništava sav taj bijes, ljutnju, ogorčenost, krivicu. I dont think so. Znam ženu koja je zatekla u krevetu muža sa najboljom prijateljicom. Recite njoj da upotrijebi ovu ričardgirovsku afirmaciju. Garantujem da bi sav bijes eskalirao sa 5 na 105 na emotivnoj skali.

Ljudi pišu knjige da bi iscijelili ove emocije, idu u manasitre, mole se iz dana u dan, povlače se iz javnost, mršaju, debljaju se, plaču, tuguju, iscjeljuju se, kriju se. I ko zna šta još. Herojski je i magično dati sebi vremena da zavoliš svoje sjenke, prigrliš svoj stid, tugu, krivicu, jer tek kad ih uzmeš u naručje možeš slobodno ići putem svoje svrhe i shvatiti šta je self love. Self love nisu afirmacije. Self love je nježno prihvatanje emotivnosti u svoj njenoj punoći. Self love znači zavoljeti svoj stid i sve ono o sebi što kriješ. Sve svoje autentične i manje autentične priče. Sve svoje sjenke.

ForGIVE if you want to GET love.

Oprostiti znači dopustiti da nešto umre u nama. Da umre ideja, vezanost, nada, želja, suze, tuga, ljubav, energija. Dopustiti da umre. Da se raspadne samo od sebe. Ljudi se boje ovog umiranja. Baš zbog toga većina će izbjegavati padove, rizike, velike ljubavi i promjene. I samo nekolicina zna da vremenom prestaneš da se bojiš umiranja. Jer svaki put kada doživiš smrt smrti, dobijaš novi život.

Kolačić istine: Šta danas treba da umre u meni?  (prazan list, papir i olovka..)

_

Samo zato što ne vidimo ne znači da se ne dešava.

Prvi poljubac: Periodi transformacije ponekad traju dugo. Toliko dugo da se nekada čini da se ništa ne dešava. A kada se ne dešava ništa, tada se u stvari dešava sve.

Drugi poljubac: Kada biramo društvo, važno je zapitati se da li nam se sviđaju osobine i ponašanje te osobe.

Treći poljubac: Ne pokušavajmo da impresioniramo, već da izrazimo sebe i kad smo sa drugima.

  • Kada jednom napokon damo sebi dozvolu da budemo slobodni, automatski puštamo i druge na miru – da budu ono što jesu. Odakle nama uopšte pravo da mislimo i govorimo kako bi neko trebao drugačije, bolje? Da li biste ikada poželjeli da vama to neko govori? Ne vjerujem.

Četvrti poljubac: Pain or pleasure? U životu se prepliću i jedno i drugo. Ali mi i dalje biramo mjeru. Mi i dalje hranimo. Jedno. Ili drugo.

Peti poljubac: Radost je izbor. I radost se uči. Učimo puštati one uz koje nam se gasi plamen, smanjuje životna energija. Ono što nas privlači ne mora nužno da bude ono što ćemo izabrati.

_

Privlačimo samo ono što emitujemo.

_

Mrtve ljude ne volim ni da srećem ni da imam za prijatelje. Bolje jedan kvalitetan ludak nego deset osrednjih mrtvaca.

Trenutno mirovanje izvana je veličanstveno manifestovanje iznutra.

Kada se opustimo, onda možemo da biramo i uzimamo ono što želimo iz šarenila koje konstantno dolazi do nas. Dolazi ako se opustimo.

Neko čega tornado da ga pogura. Neko frajera. Neko Boga. E mene je u novu priču pogurala osrednjost. Život koji nije dovoljno loš da bilo šta promijenim. I urođeni dar za gađenje prema osrednjosti.

_

Kao što Tanja Vojtehovski reče, u životu se ne radi o mogu ili ne mogu, već o hoću ili neću. Jer kad hoćeš, onda znaš i da možeš. I da je sve moguće.

­_

Čovjek uguši ono najbolje u sebi kako bi bio voljen i prihvaćen od strane drugih. I onda postane bezlični i bezuspješni pokušaj savršenstva. Savršenstva koje ostaje teret. Mir koji ostaje teret. Praznine koja postaje nepodnošljiva. Lažna. Puna stida. Skrivena.

Svojim prisustvom možemo donijeti nove, divne stvari drugima i uljepšati dio njihove stvarnosti, ali generalno drugoga ne možemo usrećiti. To nije naš posao. Jedina osoba koju možete usrećiti ste vi sami. A onda, kada usrećite sebe, stvorili ste rezervoar radosti i imate šta podijeliti i sa drugima.

Pogledaj koliko si prihvaćen/a od drugih i znaćeš koliko si prihvatio/la sebe.

_

Iz naslova: PRISUTNOST JE NOVA PRIVLAČNOST

Dok razmišljaš koga nema i čega nema, život se dešava ovdje i sada. Neko se dešava, dolazi, prolazi. Nešto se otvara, upravo dolazi. Pogledaj okolo… Da li vidiš? Koliko ste bili odsutni, u mislima tražeći nekoga ko više nije tu? Ili tražeći nekoga ili nešto za čim žudite da dođe? A koliko puta je nešto došlo do vas dok ste mislima u prošlosti ili budućnosti?

Obratite pažnju na to u narednih nekoliko dana. Kada nešto dođe do vas, da li ste bili prisutni ili ne? Takođe, možete obratiti pažnju i na to kakve ljude privučete. Šta ste tražili u mislima tada kad vam se ta osoba javila.

Svijet je danas prodavnica alata za prisutnost. Tai chi, joga, meditacija, pentranje na planinu, svakodnevna praksa u 5 ujutru, šta god. Ali život je ipak dao finalni dodir na ovu temu. Gledajući druge, učimo o sebi. Koliko sam puta bila odsutna u svojim patnjama dok je nešto prolazilo pored mene. Milion sadašnjih trenutaka. Milion ljudi, prilika. No dobro, kad znaš bolje, radiš bolje… Ko se sada smije najslađe se smije.

Sutra je laž. Sutra ne postoji. Sve nam dolazi ovdje i sada. Vidite one koji su sada tu, osjetite njihovu dušu, čujte šta vam govore i podijelite s njima njen dio. Oni to zaslužuju. Svi to zaslužuju. Slušanje… Slušanje je davno zaboravljena umjetnost. Razne vrste slušanja. Slušanje čovjeka sa potpunom pažnjom, slušanje tišine. Slušanje duše… Slušajte. I unutar svakoga ćete čuti pjesmu koju ranije niste čuli.

_

Iz naslova: NOVA GODINA STARA ILUZIJA

Na ulazu u jedan grad putnik naiđe na staricu koja je sakupljala ljekovito bilje. On je upita:

  • Dobar dan bako! Možete li mi reći kakvi su ljudi u ovom gradu?
  • Kakvi su bili tamo odakle dolaziš, sine? – Upita ona
  • Bolje ne pitaj. Sebični, pakosni, samo na sebe misle i gledaju kako da drugome naude.
  • Eh, sine moj, takve ćeš i ovdje naći! – Odgovori starica i nastavi sakupljati biljke. Malo kasnije naiđe putem drugi putnik, koji postavi isto pitanje:
  • Dobar dan, dobra ženo. Kakvi su ljudi u ovom gradu?
  • Kakvi su bili tamo odakle dolaziš, sine?
  • Dobri su bili majčice. Gostoljubili, srdačni i dobrodušni, spremni da pomognu, veseli… Baš mi je bilo žao kada sam ih, zbog posla, morao napustiti.
  • Da, da… Takve ćeš i ovdje naći sinko… – odgovori starica veselo.

Kakva će vam biti sledeća godina? Pa onakva kakva vam je bila i prošla. Kakav vam je život bio do sada, biće i od sada. To je jedini istinit odgovor na željena predviđanja.

Ako želiš sudbinu i karmu, imaćeš karmu. Ako vjeruješ u nedovoljnost bilo čega, nastavićeš da kukumavčeš o svemu što nedostaje i tebi  drugima. Ako čekaš da se život promijeni, čeka i on tebe u istoj mrtvoj trci. Ako govoriš životu da je nemilosrdan i nepravedan, on će ti potvrđivati da je tako.

Svijet je uvijek ogledalo. I svaka misao je dijalog sa životom.

_

Riječ DOSADA ima u sebi riječi DO SADA.

Zar savršeno ne govori o tome gdje treba da gledamo i dokle treba da idemo? Uostalom, ako vas drugi do sada nisu uspjeli zabaviti u životu, zašto mislite da će od sada to uspjeti? Možda da pokušajte sami?

_

LJUDSKO UPOZNAVANJE

Recimo ljudsko upoznavanje. Ljudi nesvjesno pokušavaju da impresioniraju jedni druge. Predstavljaju se kao savršena bića, vaskrsnule Bude, prosvijetljeni pjesnici.

Odmah krenu da nabrajaju svoja postignuća i stremljenja, što je potpuno nebitno. Bitno je ono što je ispod. Njhova energija. Vibracija.

Ne donosite zaključke o osobi koju ne poznajete.

Ili znajte da sve što zaključite o njoj govori o vama. Ne zaboravljajte princip ogledala. Nikada. Umjesto traženja nedostatka i slabosti druge osobe, slušajte, slušajte, slušajte. Dajte sebi i drugoj osobi vremena. Odložite zaključivanje za sutra koje ne postoji.

Uvijek imate šta naučiti od drugoga.

Ili je svako u nečemu stručnjak. I vi ste. Neko upravo uči od vas i vi učite od nekoga. Zadržite širu perspektivu i zahvalite se za učenje.

“Vaše pretpostavke su vaši prozori u svijet. Operite ih s vremena na vrijeme ili svjetlost neće moći da uđe.“ – Isaac Asimov

_

Iz naslova: TALENTOVANA ZA LJUBAV

Vidjeti, spoznati, osjetiti da si okružen ljubavlju je danas najvažniji talent. Talent za ljubav se razvija, u njega se stalno investira, a ništa se ne plaća. A još dobiješ i bonus sposobnost da primiš ljubav slobodno, da se ne bojiš tog nedokučivog beskraja.

Ljubav je jedina stvar na svijetu koja može da nas šokira, sve ostalo je izlizano. Da je voljeti lako, volio bih svako. Zar nije danas najveći talenat voljeti?

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe.

Ljubav nema ništa niti se ona može imati;

Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

_

Iz naslova: SPECIJALNI MUŠKARAC ILI SVETI ODNOS

“Budite prisutni za sve prisutne. Za svoju djecu, sestre, prijatelje, klijente, roditelje, partnere, pse, mačke. Budite ovdje za sve. Za svijet. Svijetu si potreban baš ti. Svako jutro kad se probudiš, probudi i svjesnost. I odmah prestai da izlistavaš trenuetke. Šta si dobro uradio. Gdje si zgriješio. Krivica je beskoristan osjećaj zbog kojeg propuštamo sadašnjost i unaprijed uništavamo budućnost.

Svakog trenutka možemo odabrati misao straha ili misao ljubavi.

Svaka osoba koju sretnete je vaš spasilac. Svaka nesposobnost te osobe da voli. Svaka vaša osuda te osobe je osuda protiv samog sebe. I dok god je posmatrate kao onog koji nije uradio dovoljno dobro, još niste naučili voljeti. Jer tek kada počnete imati misli ljubavi o svim drugima, moćićete ljubavlju ispuniti sebe.

Život nam pruža mnogo, mnogo prilika. Da priznamo, da odlučimo, da koraknemo. Ali ne i nebrojeno mnogo. To je dobro znati, ali to često zaboravljamo jer jurcamo. Život nije generalna proba. Postoji tajming za sve. Naše je da usporimo i usklađujemo se sa tim. Znate onu: prebrzo je živio.

_

PRIUŠTI SEBI SVOJ SAN

Možda uopšte nije tako velik kao što se čini. Potrebno je samo da pređeš sa maštanja na prvi korak. Bez obzira na godine. Bez obzira na to koliko vremena imaš. Bez obzira na lijepe i manje lijepe distrakcije oko tebe. Bez obzira na to šta drugi kažu.

Jer tvoj san će eti istog časa izbrisati umor. Jer tvoj san će ti istog časa dati slobodu. Tvoj san će te pomladiti i ohrabriti. Tvoj san će te naučiti da nije važno kako. Tvoj san će te okrijepiti i vratiti.

Kako da znaš da je taj san zaista san tvoje duše? Jednostavno znaš. Putovanje do njega se čini kao tvoja najveća životna avantura. Putovanje je dovoljno da rasplamsa vatru u tebi. Putovanje je nagrada. Ostvarenje je Božiji bonus.

_

U SNOVIMA TVOJE DUŠE

Kreiraj relaksirajuću atmosferu i okruži se figuricama, svijećama ili drugim detaljima koje voliš i koje te opuštaju. Razmisli o svojim ciljevima i odredi deset ciljeva koje želiš postići u ovoj godini.

Zatim između njih izbaeri tri najvažnija cilja i na kraju odredi prioritete među ova tri cilja kako bi vidjela koji od njih je za tebe u ovom trenutku najvažniji.

Sada kada imaš napisane ciljeve, prođi kroz akronim ISTINA i oslušni svoju dušu u pogledu ovih ciljeva. Da li to stvarno želiš? Da li to želi tvoje istinsko Ja?

Iscjeljenje

Šta ti intuicija govori o važnosti ovog cilja za tebe i tvoj život? Kako taj cilj doprinosi tvom zdravlju? Kako poboljšava odnose sa drugima?

Saosjećanje

Kako te ovaj cilj čini boljom osobom? Kako te ovaj cilj povezuje sa drugima? Da li ovaj cilj snažno budi tvoje emocije? Kako ovim ciljem doprinosiš svijetu? Da li ovim ciljem možeš da dotakneš druge i kako? Da li su drugi uključeni u ovaj cilj i kako?

Tvoj

Da li i kako ostvarenjem ovog cilja ostavljaš trag za sobom koji je uzvišen i plodonosan? Da li je ovaj cilj ranije postojao u tebi? Da li i na koji način te ovaj cilj oslobađa? Da li ti ovaj cilj daje osjećaj lakoće? Da li putovanje do ovog cilja djeluje kao avantura tvog života?

Inspiracija

Da li i na koji način te ovaj cilj pokreće? Da li osjećaš zanos pri pomisli na ovaj cilj? Da li ti ovaj cilj izmami radost u srcu i osmejh na licu? Kakvu energiju ti daje ovaj cilj? Da li ovaj cilj živi duboko u tebi? Kako znaš?

Novo

Da li je ovaj cilj nešto novo za tebe? Da li si to ikada prije radila? Ako jesi, šta je novo u njemu što ćeš uraditi drugačije? Kako ćeš se osjećati kada to uradiš? Kako ćeš se osjećati kada ostvariš san svoje duše?

Autentičnost

Da li ovaj cilj oslikava tvoju prirodu, tebe, baš ovakvog kakav jesi? Da li ovim ciljem izražavaš sebe? Da li se osjećaš kreativno pri pomisli na ovaj cilj? Da li te ovaj cilj čini jedinstvenim i specijalnim? Da li imaš dar da ostvariš ovaj cilj baš na ovaj način koji si izbabrao? Da li ti je zabavno da ostvariš ovaj cilj? Da li ovaj cilj uključuje i slavi i tvoje tamne i svijetle strane? Da li ovim ciljem otkrivaš sebe pred drugima, baš onakvog kakav jesi?

P.S.

Slovo S može da znači i SKLAD. Da li osjećaš potpunu usklađenost sa ovim ciljem? Ako ne, možeš da počneš sa usklađivanjem kroz meditaciju, da osjetiš koji dio tebe se opire i protivi. Ukoliko i dalje to bude tvoj cilj, možeš da radiš na otpuštanju ograničavajućih uvjerenja i otpora, kao i na vizualizaciji željenog slajda ostvarenog cilja i procesa ostvarenja cilja.

__

JUTARNJA MOLITVA

Dragi Bože,

Predajem ovaj dan Tebi.

Neka moj um ostane usmjeren na sve stvari satkane od Duha. Neka ne budem izazvana da se udaljim od Ljubavi. Kako počinjem ovaj dan, otvaram se da primim Tebe.

Molim te uđi tu gdje već živiš, u meni.

Neka moje srce i um budu čisti i istiniti i neka se ne odmaknem od dobrote i svih dobrih stvari u životu.

Pomozi mi da vidim ljubav i nevinost u cijelom čovječanstvu, iza maski koje svi nosimo i iza iluzije svjetskog bola.

Predajem ti sve svoje aktivnosti ovog dana i tražim samo da služim tebi i isjcjeljenju svijeta.

Dozvoli mi da nosim tvoju dobrotu i ljubav sa sobom i da je dam drugima gdje god da idem.

Učini me osobom kakva ti želiš da budem

Usmjeri moje korake i pokaži mi šta bi ti želio da radim.

Učini ovaj svijet sigurnijim i još ljepšim mjestom. Blagoslovi sva bića.

Iscijeli nas sve i iskoristi me Dragi Bože da služim tebi kako bih spoznala radost služenja tebi. Amin.

Marianne Willliamson

_

KAKO SE POVEŽEMO SA JELENOM KAO TRENUTNIM DUHOVNIM GLASNIKOM?

Ako je i vas pronašao jelen kao trenutni duhovni glasnik, a očigledno jeste jer upravo čitate o njemu, to je znak da je došlo vrijeme za jedan snažan uzlet ka samoj sebi i intuitivnoj budućnosti.

Jelen nas uči mudrosti vremena. Pokušava da nam pokaže kako se stvari spontano razvijaju, kroz vrijeme. Ako im dopusimo da se razvijaju. On predstavlja i žensku i mušku prirodu. Simboliše nježnost i tananost obojenu snagom što omogućava duhu jelena da djeluje kada se pojave prpreke i izazov na putu.

Jelen je snažno povezan sa srčanom čakrom, što znači da je došlo vrijeme za još saosjećanja prema sebi i drugima. I kada pomislimo da smo se otvorili i da je to to, nije, možemo još.

Čak i kad bježi od onih koji ga napadaju, on ostaje dostojanstven. To znači da duh jelena u tvom životu predstavlja Učitelja koji te uči kakod a budeš blaga, odlučna i sigurna u sebe čak i u najtežim situacijama. Uči te i da blaga duša nije bespomoćna duša i kako da koristiš moćne rogove za odbranu od unutrašnjih i vanjskih prepreka.

Sa enrgijom i duhom jelena ili bilo koje druge životnje možemo da se povežemo jednostavnim usmjeravanjem pažnje i pozivom koji ćemo uputiti iz sebe. Fascinantno je kako je nekoliko svjesnih udaha i izdaha dovoljno da se povežemo sa bilo kojim elementom u prirodi, osobom ili životinjom.

Pronađi udobno mjesto kod kuće ili u prirodi, zatvori oči, pozovi ga, poveži se, upitaj, primi poruku, izrazi se, zahvali se.

_

__

Citati iz knjige: “Prodavnica istine” 
Autor: Bojana Blažević
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

JAVNI NASTUP – DEJL KARNEGI | CITATI IZ KNJIGE

JAVNI NASTUP – DEJL KARNEGI | CITATI IZ KNJIGE

Javni nastup – Dejl Karnegi – Citati iz knjige

“Nikada ne treba gledati u budućnost očima punim straha“ – E. H. Hariman

“Hrabrost je plemenitost pod pritiskom“ – Ernest Hemingvej

“ Veština držanja uspešnog govora nije dar, već nešto što se stiče vremenom“ – Vilijam Dženings Brajan

__

Nemojte misliti da je vaš slučaj posebno težak. Čak i oni koji na kraju postanu anelokventniji govornici svoje gerenacije, na početku karijere su bili zaslepljeni strahom i nervozom.

Besmrtni Ciceron je još pre dve hiljade godina rekao da svaki značajan javni govor, mora biti prožet nervozom.

Da biste usvojili što više zanja kroz ovu knjigu, brzo i efikasno, četiri stvari su ključne:

PRVO: ZAPOČNITE SA SNAŽNOM I POSTOJANOM ŽELJOM

Ukoliko je vaša želja bleda i slaba, to će se preneti i na vaša dostignuća koja će poporimiti istu bledu nijansu i nepostojanost. Ali ako pristupite ovome sa upornošću i energijom jednog buldoga koji juri za mačkom ništa vas pod ovim nebom neće poraziti.

Zato probudite svoj entuzijazam i razmislite o svemu onom korisnom što možete da dobijete. Pomislite samo koliko će vam značiti novostečeno samopouzdanje i sposobnost da govorite ubjedljivije. Pomislite na promene u finansijskom smislu, u društvenom životu. Pomislite na prijatelje koje će vam to doneti, na liderske sposobnosti koje ćete steći, i koliko ćete povećati vaš lični uticaj.

Filip D. Armor, osnivač kompanije za pakovanje mesa koja nosi njegovo ime, izjavio je, nakon što je zaradio milione: “Radije bih bio uspešan govornik nego uspešan kapitalista.“

Kada je Julice Cezar plovio preko Lamanša iz Galije, i kada se zajedno sa svojim legijama iskrcao u današnjoj engleskoj, znate li šta je učinio kako bi osigurao uspeh svoje vojske? Nešto veoma domišljato – postrojio je vojnike po krečnjačkim stenama Dovera, i pustio ih da posmatraju kako dole, u moru, na šezdesetak metara ispod njih, plamen guta sve do jednog broda kojim su doplovili. Našli su se u neprijateljskoj zemlji, posljednja veza sa kontinentom je bila presečena, i mogućnost da se povuku nestala je u plamenu. Stoga je jedino što im je preostalo bilo da napreduju, da osvajaju. To je bilo upravo ono što su i učinili. Takvog je duha bio čuveni Cezar. Zašto i vi ne biste učinili isto, i tako iskorenili svoj besmisleni strah od publike.

DRUGO: TEMELJNO PROUČITE ONO O ČEMU ĆETE GOVORITI

Ukoliko niste dobro promislili i isplanirali vaš govor, i ukoliko ne znate tačno šta ćete reći, sigurno se nećete osećati prijatno kada stanete pred publiku. To je kao kada slepac vodi slepe. U takvim okolnostima bi i trebalo da osećate napetost, kajanje, kao i sramotu zbog svoje nemarnosti.

Savet: “Ne govori sve dok ne budeš siguran da imaš nešto da kažeš i znaš tačno šta, a zatim to i reci, i sedi.“

TREĆE: PONAŠAJTE SE SAMOUVERENO

Vilijam Džejms, poznati američki psiholog, napisao je sledeće: “Čini se da dela prate emocije, ali su zapravo dela i emocije povezani, i uticanjem na radnju, koja je pod direktnom kontrolom volje, mi indirektno možemo da utičemo na osećanja, koja nisu direktno kontrolisana voljom.“

Kako bismo se osećali hrabrim, moramo se ponašati kao da to i jesmo, i moramo da istrajemo do kraja. Tada će hraborost skoro sigurno doći na mesto straha.

Poslušajte savet Viljama Džejmsa. Da biste stekli hrabrost kada se nađete pred publikom, ponašajte se kao da je već imate. Naravno, ukoliko se niste pripremili, ni sva gluma ovoga sveta neće moći da vam pomogne. Pod uslovom da znate o čemu govorite, izađite pred publiku i duboko udahnite. Zapravo, uvek dišite duboko oko trideset sekundi pre nego što izađete na binu. Povećan dotok kiseonika će vam podići raspoloženje i dati hrabrost.

Ispravite se i pogledajte publiku pravo u oči, i počnite da govorite tako samouvereno, kao da vam svi do jednog duguju novac. Zamislite da vam zaista duguju. Zamislite da su se okupili tu da bi vas molili za produženje roka za vraćanje kredita. Ovo može iati vrlo povoljan psihološki efekat na Vas.

Razmislite koja je vaša poruka, i zamislite da ste glasnik kojem je zadatak da prenese tu poruku. Publika ne obraća pažnju, veliku pažnju na glasnika. Poruka jeste ono što žele. Poruka. To je ono ključno. Imajte to na umu.

ČETVRTO: VEŽBAJTE! VEŽBAJTE! VEŽBAJTE!

Samo redovnim ponavljanjem i vežbanjem vladanja samim sobom, nervi se mogu u potpunosti dovesti pod kontrolu. Ovo je u najvećoj meri pitanje navike. Ukoliko neprestano ulaže trud i vežba sopstvenu volju, govornik će biti sve uspešniji i uspešniji nakon svake vežbe.

Jedno je sigurno: Pravi način da naučite da plivate jeste da skočite u vodu.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Nije toliko teško steći sposobnost govora. To nije dar proviđenja koji poseduje samo nekolicina nadarenih ljudi. To je kao kad igrate golf. Svako može da iskoristi svoje skrivene snage, dovoljna je samo želja da to i učinite.
  2. Mnogi iskusni govornici razmišljaju i govore bolje kada se nađu pred grupom, nego u razgovoru sa jednom osobom. Prisustvo većeg broja ljudi se pokazalo kao stimulans i inspiracija.
  3. Nemojte misliti da je vaš slučaj neoubičajen. Mnogi ljudi koji kasnije postanu poznati govornici, su na početku svoje karijere bili obuzeti nervozom i skoro paralizovani od straha od publike.
  4. Nije važno koliko često držite govore, uvek se može desiti da vas obuzme nervoza pre nego što počnete, ali samo nekoliko sekundi nakon što stanete pred publiku, ona će sasvim nestati.
  5. Da biste usvojili što više znanja iz ove knjige, brzo i efikasno, četiri stvari su ključne:
  6. Započnite čitanje knjige sa snažnom i postojanjom željom Pobrojte sve ono korisno što možete dobiti kroz ovu knjigu. Pomislite koliko će vam sve to značiti u finansijskom smislu, društvenom životu, u povećanju vašeg ugleda, u sticanju novih prijatelja i liderskih sposobnosti…
  7. Potrudite se da držite govore kad god i gde god je to moguće. Govorite na poslovnim sastancima, u crkvi, na roditeljskom sastanku, građanskim udruženjima…
  8. Pripremite se. Ne možete se osećati samouvereno ukoliko ne znate šta ćete reći.
  9. Ponašajte se samouvereno. “Kako bismo se osećali hrabrim“, rekao je Vilijam Džejms, “moramo se ponašati kao da to i jesmo, i moramo da istrajemo do kraja.
  10. Vežbajte. To predstavlja najvažniju tačku od svih. Strah je rezultat nedostataka samopouzdanja.

“Najbolji način da stekene samopouzdanje jeste da toliko dobro pripremite ono što stvarno želite da kažete, da su šanse da ne uspete veoma male.“ – Javni nastup danas, Loki – Vud – Torp

“Ljudi me cene zbog moje inteligencije. Sva moja inteligencija leži u sledećem: Kada imam temu o kojoj ću govoriti, temeljno je proučim. I danju i noću razmišljam o njoj. Istražim sve njene aspekte. Moj um postane obuzet tom temom. Dakle, trud koji ja uložim jeste ono što ljudi vole da nazovu plodovima intelekta. To su plodovi rada i razmišljanja. – Aleksandar Hamilton

POGLAVLJE II

KAKO DA STEKNETE SAMOPOUZDANJE KROZ PRIPREMU

Tokom posljednjih devedeset godina, prvo je autor, a zatim su i njegovi naslednici, kroz tečajeve koje jefinansirala Dejl Karnegi organizacija, pomagali muškarcima i ženama svih godina i zanimanja da nauče kako da drže govore. Ono što je razlikovali uspešno od neuspešnog prezentovanja govora jeste činjenica da je zaista neophodno da plaznik pripremi govor pre nego ga održi, i da pri tom ima nešto jasno i konkretno da kaže, nešto što je ostavilo utisak na njega i što ne sme ostati neizrečeno. Da li vam nasvesno privuku pažnu oni govornici za koje smatrate da imaju pravu poruku u svom srcu i mislima, koju vatreno žele da podele sa vašim mislima i srcem? U tome leži deo tajne o javnom nastupu.

Dobro pripremljen govor predstavlja devedest odsto održanog govora.

Danijel Vebster, koji se smatra za jednog od najvećih besednika svi vremena, rekao je da bi se radije pojavio pred publikom polugo nego polupripremljen.

ŠTA JE ZAPRAVO PRIPREMA

Da li priprema podrazumeva da treba da prikupite neke besprekorne izraze, da ih zapišete i naučite napamet? Ne. Da li to znači da treba da sastavite nekoliko, bilo kakvih ideja koje vama lično ne znače mnogo? Ne, ne uopšte. Priprema podrazumeva sastavljane vaših misli, vaših ideja, vaših ubeđenja i vaših potreba u jednu celinu.

Priprema podrazumeva razmišljanje, razmatranje, podsećanje, biranje onih ideja koje vam se najviše dopadaju, njihovo glačanje i postavljanje u praiv redosled, u vaš jedinstveni mozaik.

“Razmišljajte o svom tekstu i o svojoj temi. Bdijte nad njom dok ne postane zrela i dok ideje ne počnu da se rađaju. Izlećiće se čitavo jato obećavajućih ideja, a malene klice života u njima će se širiti i razvijati.“

KAKO DA PRIPREMITE SVOJ GOVOR

Nemojte praviti grešku koju gotovo svi prave i pokušati da predstavite suviše toga u jednom kratkom govoru. Odaberite samo jedan ili dva aspekta teme i pokušajte da ih obradite na pravi način. Imaćete sreće ukoliko uspete to da uradite u kratkim govorima koji su vremenski ograničeni.

Odredite svoju temu nedelju dana ranije, kako biste imali vremena da razmišljate o njoj u slobodnim trenucima. Razmišljajte o njoj sedam dana, sanjajte o njoj sedam noći. Neka to bude vaša posljednja misao pre nego što zaspete. Razmišljajte o njoj sledećeg jutra dok doručkujete, dok se kupate, dok se vozite ka gradu, dok čekate lift, dok čekate da posluže ručak, ili da počne sastanak. Raspravljajte o njoj sa svojim prijateljima. Neka to bude tema vašeg razgovora.

Istinska lična priča o životu govoro svakog od nas, ukoliko se ispriča skromno i bez uvredljivog egoizma, jeste najzanimljivija. To je sigurno pravi materijal za uspešan govor.

Nek vaš govor bude standardna tort sa nekoliko filova sačinjenih od ilustracija i opštih tvrdnji. Razmislite o konkretnim primerima i osnovnim istinama za koje mislite da ti određeni primeri ilustruju. Otkrićete takođe, da je mnogo lakše upamtiti i govoriti o ovim konkretnim primerima, nego o apstraktnim.

Ima ljudi koji, kada pričaju o svojim preduzećima, prave neoprostivu grešku i govore samo o onim odlikama posla koje su njima interesantne. Zar govornik ne treba da pronađe nešto što će biti zanimljivo ne samo njemu već i njegovim slušaocima?

Dok se pripremate, proučite svoju publiku. Razmislite o njihovim potrebama i željama. To ponekad znači da je bitka već napola dobijena. Dok se pripremate preporučljivo je, ukoliko to vreme dozvoljava, da se posvetite čitanju, kako biste otkrili šta drugi misle i šta je neko već rekao o istoj temi. Ali nemojte čitati dok ne iscrpite sve sopstvene ideje. To je veoma važno.

U ČEMU JE TAJNA SNAGA REZERVNIH INFORMACIJA

Luter Burbank, verovatno jedan od najvećih botaničara svih vremena, pre nego što će umreti rekao je: “Često bih proizveo i milion biljnih uzoraka, kako bih pronašao jedan ili dva nenadmašivo dobra, i onda bih uništio sve slabije uzorke.“ Pripremi govora treba pristupiti na donekle isti način – uložiti mnogo i probrati najbolje. Osmislite stotinu ideja i odbacite devedeset.

Često bih primetio da baš oni prodavci, koji su bili nestrpljivi na početku, treba da prouče artikle koje prodaju. Rekli bi: “Nikad neću imati dovoljno vremena da kažem sve ovo prodavcima u maloprodaji. Oni su isuviše zauzeti. Ako budem govorio o proteinima i ugljenim hidratima, neće me ni saslušati, a i ako budu slušali, neće znati o čemu govorim.“ Moj dogovor na to bi bio: “Vi ne učite samo da bi vaša mušterija imala koristi, već da biste vi imali koristi od toga. Ako znate sve od A do Š o proizvodu koji prodajete, osetićete nešto što je teško opisasti. Bićete snažni i puni pozitivne energije, i ojačaćete svoj mentalni stav, toliko da ćete biti neodoljivi i nepobedivi u isto vreme.“

Doktor Frenklin C. Ašbi, sledbenik Dejl Karnegija, u dvadeset prvom veku, dodaje sledeće predloge:

  • Naučite koliko god možete o onome o čemu ćete govoriti
  • Prikupite sve moguće informacije o temi. Zapišite ideje, ključne reči i fraze
  • Iskoristite sve moguće izvore koji su vam dostupni, kako biste zadovoljili svoju potrebu za informacijama.
  • Proverite Internet i pročitajte stručnu, tehničku i specijalizovanu literaturu kako biste naučili o najnovijim dostignućima u oblasti o kojoj ćete govoriti
  • Odlučite koje su glavne teze vašeg govora. Istaknite ih u vašim beleškama.
  • Organizujte činjenice kako bi podržali te teze
  • Pripremite belekše i crteže, gde je to prikladno, kako biste bili sigurno da su sve teze uspešno objašnjene.

Budite svesni da će biti prigovora i neslaganja sa vašim idejama i budite spremni da ih diskutujete i opovrgnete.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Kada govornik ima pravu poruku u svom srcu i mislima, i unutrašnju potrebu da govori, gotovo sigurno će uspeti. Dobro pripremljne govor čini devedeset odsto održanog govora.
  2. Šta je to priprema? Prava priprema se sastoji od toga da sami nešto “iskopate“, da prikupite i orgnizujete vaše sopstvene misli, da negujete i odgajate vaša sopstvena ubeđenja.
  3. Nemojte samo da sednete i pokušate da napišete govor u trideset minuta. Govor ne može da se ispeče po narudžbini kao stek. Govor mora da Odaberite temu dosta pre nego što treba da održite govor, razmišljate o njoj tokom svog slobodnog vremena. Raspravljajte o njoj sa prijateljima. Postavite sebi sva moguća pitanja koja se tiču teme. Stavite na papir sve ideje i ilustracije kojih se setite, i nastavite da tragate za novim. To je metoda koji su koristili svi uspešni govornici.
  4. Nakon što završite sa svojim, nezavisnim razmišljanjem, otiđite do biblioteke i čitajte o vašoj temi, ukoliko vam vreme to dozvoljava.
  5. Prikupite mnogo više materijala nego što nameravate da iskoristite. Ugledajte se na Lutera Burbanka. On bi često proizveo i milion biljnih uzoraka, samo kako bi uspeo da pronađe jedan ili dva izvanredno dobra. Osmislite sto ideja, i odbacite devedeset.
  6. Način da steknete rezervnu snagu jeste da znate daleko više, nego što ćete da prikažete u govoru, tj. da posedujete pun rezervoar informacija.

__

“Ono što čini najveću razliku između obrazovanog i neobrazovanog čoveka jeste moć da spozna ključne odlike problema. Nesumnjivo je najveća prednost fakultetskog obrazovanja razvoj potencijala disciplinovanog uma“. – Džon Grijer Hiben, dekan Prinston Univerziteta

“Šta je to što prvo i odmah primetimo kod obrazovanog čoveka, što ga trenutno izdvoji od ostalih obrazovanih ljudi kao intelektualno nadmoćnog…? Ono što zaista ostavlja utisak na nas jeste metodičnost njegovog uma.“ – Samjuel Tejlor Kolridž

POGLAVLJE III

KAKO SU ČUVENI GOVORNICI PRIPREMALI SVOJE GOVORE

Govor jeste putovanje sa ciljem i plan mora da postoji. Ako započnete nigde, uglavnom ćete tu i završiti.

Želeo bih da mogu jarko crvenim slovima da ispišem sledeću Napoleonovu izreku iznad svakih vrata na ovom svetu, gde se održavaju kursevi javnog nastupa: “Umeće ratovanja je nauka u kojoj ništa ne može da uspe ukoliko nije unapred sračunato i promišljeno.“  Ovo je istina i za držanje govora koliko i za ratovanje.

KAKO JE DOKTOR KONVEL PLANIRAO SVOJE GOVORE

Dr Rasel H.Konvel, autor čuvenog govora “Polja dijamanata“, mi je jednom prilikom rekao da je osmislio veliki broj govora koristeći se sledećim planom:

  1. Iznesite svoje činjenice
  2. Dokažite ih
  3. Pozovite na akcij

Mnogi su uvideli da je ovaj plan veoma stimulativan i koristan:

  1. Prikažite šta nije u redu,
  2. Prikažite kako se to može popraviti,
  3. Tražite saradnju,

Ili možete promeniti redosled:

  1. Ovo je situacija koju treba popraviti
  2. Treba da se uradi to i to po tom pitanju
  3. Vi treba da pomognete iz ovih razloga

Poglavlje XV ove knjige pod nazivom “Kako da podstaknete publiku na akciju“, daje vam još jedan, drugačiji plan za govor. Ukratko glasi ovako:

  1. Pridobijte pažnju
  2. Zadobijte povjerenje
  3. Iznesite činjenice, podučite ljude po pitanju značaja vašeg predloga
  4. Pozovite se na motive koji navode ljude na akciju

KAKO DA OSMISLITE GOVOR – METODA SENATORA BEVERIDŽA

“Govornik mora biti gospodar svog govora“, rekao je istaknuti političar.“ To znači da sve činjenice moraju biti prikupljene, uređene, proučene i obrađene – ne samo podaci iz jednog izvora, već se materijal mora prikupiti sa svih strana – o svemu. Budite sigurni da izlažete činjenice, a ne pretpostavke ili nedokazane tvrdnje. Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo.“

“Sada kada ste prikupili i pregledali sve činjenice vezane za bilo koji problem, sami razmislite o rešenju na koje vas činjenice navode. Na ovaj način će vaš govor posedovati originalnost i vašu sopstvenu snagu – što će ga učiniti ubjedljivim i punim života. Imaće vaš lični pečat. Zatim napišite svoje ideje što jasnije i logičnije moguće.“

Drugim rečima, izložite činjenice i predstavite zaključak koji jasno i nesumnjivo proističe iz tih činjenica.

DA LI TREBA DA KORISTIM BELEŠKE DOK GOVORIM?

Iako je bio sjajan improvizator, nakon ulaska u Belu kuću, Linkoln više nikada nije održao nijedan govor, čak ni neformalni govor u svom kabinetu, dok ga prethodno nije stavio na papir.

Napravite beleške, ponavljam, tokom pripreme govora – bogate, detaljne beleške. Možete se osloniti na njih dok sami vežbate govor. Možda ćete se osećati sigurnije ukoliko ih budete držali u džepu kada se nađete pred publikom. Međutim, kao čekić, testera i sekira u vagonu voza, tako i beleške treba koristiti samo u slučaju nužde, tj. mogu se iskoristiti smao u slučaju sudara, potpunog brodoloma, smrtne opasnosti i katastrofe vašeg govora.

NEMOJTE DA PAMTITE OD REČI DO REČI

Nemojte da čitate, ali nemojte ni pokušavati da zapamtite vaš govor od reči do reči. To oduzima dosta vremena i priziva nevolju. Ipak, uprkos ovom upozorenju, neki od vas koji čitaju ove redove će baš to pokušati. A kada to učine i stanu ored publiku, o čemu će razmišljati? O poruci koju žele da prenesu? Ne, oni će pokušavati da se prisete tačnih reči? Razmišljaće u nazad, a ne u napred, i tako će obrnuti uobičajeni tok misli. Čitava predstava će biti ukočena, hladna, bezbojna i veštačka. Nemojte, molim vas, da gubite vreme i energiju uzalud.

Dok vežbate, zamišljajte da stojite pred pravom publikom. Zamišljajte tako snažno, pa kada se zaista nađete pred njom, činiće vam se da ste sve to već iskusili.

Proučite karijeru nekog čuvenog govornika i shvatićete da postoji jedna stvar koja važi za sve njih: vežbali su. ONI SU VEŽBALI. Oni koji najbrže napreduju jesu oni koji najviše vežbaju.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Govor je putovanje. Mora biti isplaniran. Govornik koji započne nigde, uglavnom tu i završi.
  2. Ne postoje nepogrešiva, sigurna pravila prema kojima treba da se organizuju ideje i isplanira svaki govor. Svaki govor predstavlja problem za sebe.
  3. Govornik treba da objasni svaku tačku svog govora onda kada je prezentuje, i da se na nju ne vraća ponovo. Govornik ne treba da skače sa jedne teme na drugu, besciljno kao slepi miš u sumrak.
  4. Prikupite, organizujte, proučite i obradite sve činjenice vezane za vašu temu. Dokažite ih, budite sigurni da su to činjenice, i pokšajte sami da pronađete rešenje na koje vas te činjenice navode.
  5. Pre nego što bi održao govor, Linkoln bi promislio o svojim zaključcima sa matematičkom tačnošću. Proučavao je Euklida kako bi mogao da primeti sofizme i predstavi svoje zaključke.
  6. Teodor Ruzvelt bi pripremao svoj govor tako što bi iskopao sve činjenice, procenio ih, diktirao veoma brzo, prepravi kucani primerak govora i na kraju ga ponovo izdiktirao.
  7. Ako je mogće, diktirajte svoj govor, snimite ga i preslušajte ga.
  8. Nemojte čitati svoj govor. Teško ćete naterati publiku da istraje i da vas sasluša ako čitate govor.
  9. Nakon što ste osmislili i organizovali svoj govor, vežbajte izgovarajući ga u sebi dok šetate ulicom. Ostanite sami u prostoriji, održite govor od početka do kraja, gestikulirajte, opustite se. Zamislite da se obraćate pravoj publici.

__

“Ako postoji jedna stvar koju sam naučio, koja je važnija od svega ostalog i koju ću vežbati svaki dan i u svim prilikama, onda je to da se koncentrišem na onaj određeni posao koji obavljam.“ – Judžin Grejs, bivši direktor Betlehem Stil kompanije

““Tajna dobrog pamćenja je pažnja, a pažnja zavisi od vašeg interesovanja za određenu temu“. Retko zaboravljamo ono što se duboko urezalo u našem umu.“ – Tajron Edvards

“Kada nameravam da govorim o nečemu važnom, razmislim šta je to što želim da prenesem svojoj publici.“ – Džon Brajt

“Pet minuta energične koncentracije će proizvesti veće rezultate nego dani provedeni u tumaranju u izmaglici svojih misli. Jedan intezivan sat će učiniti više nego godine mentalne pospanosti.“ – Henri Vard

POGLAVLJE IV

TAČNOST

Kada se upoznajete sa nekom osobom, pažljivo slušajte ime. Pitajte ih da ponove, zamolite ih da speluju. Vaš novi poznanik će biti polaskan zbog vaše zainteresovanosti, a vi ćete upamtiti njihovo ime jer ste se koncentrisali. Stekli ste jasan i tačan utisak.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Postoje tri zakona pamćenja:
    1. Impresija ili utisak
    2. Ponavaljanje
    3. Asocijativna veza između onog što pamtimo i već upamćenog
  2. Steknite dubok i jasan utisak onog što želite da upamtite. Da biste to učinili morate da:
    1. Se koncentrišete. To je bila tajna Ruzveltovog dobrog pamćenja.
    2. Pažljivo posmatrate. Steknite tačan utisak. Fotoaparat neće dobro uslikati u magli, tako ni vaš um neće zadržati maglovite slike.
    3. Se oslonite na što je mogue više čula kako biste stekli što jasnije utiske. Linkoln je čitao naglas šta god je želeo da upamti, i tako bi sticao i vizuelne i auditivne utiske.
    4. Ipak, iznad svega ostalog, steknite vizuelni utisak. To su oni utisci koji se zadržavaju u pamćenju.
  3. Drugi zakon pamćenja jeste ponavljanje. Možemo da upamtimo bilo šta ukoliko to ponavljamo. Ali imajte u vidu sledeće činjenice dok ponavljate:
    1. Nemojte samo da sednete i ponavljate iznova i iznova sve dok vam se nešto ne utisne u sećanje. Iščitajte jednom ili dva puta, ostavite to neko vreme, vratite se kasnije i iščitajte ponovo. Ponavljanje u vremenskim intervalima, na ovaj način, će omogućiti da upamtite nešto za upola manje vremena nego što biste upamtili da ste iščitavali bez prekida.
    2. Nakon što upamtimo nešto, u prvih osam sati zaboravićemo isto koliko i u narednih trideset dana. Stoga iščitajte svoje beleške nekoliko minuta pre nego što stanete pred publiku i održite govor.
  4. Treći zakon pamćenja su asocijativne veze. Jedini način da upamtimo bilo šta jeste da upamtimo činjenicu povezujući ih sa drugim činjeciama koje znamo od ranije. “Šta god se pojavi u umu, mora prvo da se uvede ili predstavi, a uvodi se tako što povezujemo sa već postojećim činjenicama.“ Osoba koja će imati najbolje pamćenje jeste ona koja ramzišlja o svojim iskustvima, prepliće ih i stvara što je moguće više sistematičnih veza između njih.
  5. Kada želite da povežete neku činjenicu sa drugom koja se već nalazi u vašem umu, razmišljajte o novim činjenicama iz svih uglova. Postavite sebi pitanja:
    1. Zašto je to tako?
    2. Kako je to tako?
    3. Kada je to tako?
    4. Gdje je to tako?
    5. Ko je rekao da je tako?
  6. Kako biste upamtili ime osobe, postavite joj pitanja o imenu, pitajte kako se piše, itd. Pažljivo posmatrajte kako on ili ona izgledaju. Pokušajte da povežete ime sa licem, saznajte čime se on ili ona bave, koje im je zvanje ili zanimanje.
  7. Kako biste upamtili tačke svog govora, postavite ih u logičan redosled tako što će jedna točka voditi ka drugoj. Pored toga, možete da sklopite besmislenu rečenicu koristeći glavne tačke govora, kao na primjer, “Krava je pušila cigaru i nabola Napoleona, a kuća je izgorjela zbog religije.“
  8. Ako uprkos svim merama predostrožnosti, ipak iznenada zaboravite šta ste nameravali da kažete, možete da se spasite od potpunog poraza tako što ćete upotrebiti poslednje reči prethodne rečenice kao prve rečni naredne.

__

“Muškarac ili žena koji su puni entuzijazma uvek imaju magnetni uticaj na sve sa kojima dođu u kontakt.“ – H. Adington Brus

“Uspeh stvara samopouzdanje, samopouzdanje stvara entuzijazam, a entuzijazmom ćete osvojitii svet.“ – Valter H. Katingham, pred. Šervin i Vilijams komp.

“Entuzijazam je jedan od najmoćnijih pokretača uspeha. Ništa se veliko nikad nije postiglo bez entuzijazma.“ – Ralf Valdo Emerson

“Budite isuviše veliki da biste brinuli, isuviše plemeniti da biste bili ljuti, suviše snažni da biste se plašili i suviše srećni da biste dozvolili nevolji da postoji. Imajte dobro mišljenje o sebi i objavite to svetu, ali ne glasnim rečima, već kroz velika dela. – Kredo optimista

POGLAVLJE V

KAKO DA PUBLIKU ODRŽITE BUDNOM

Tajna svakog fenomenalnog uspeha: “Svaki veliki pokret u istoriji“ rekao je Emerson, “jeste trijumf entuzijazma.“ Ova magična reč potiče iz grčkog jezika i sastoji se od dve reči: “en“ što znači “u“ i “theos“ što znači “Bog“. Entuzijazam bi u bukvalnom prevodu značio Bog u nama.

Ovo je najvažnija činjenica koju treba da upamtite: svaki put kada govorimo mi određujemo raspoloženje naših slušalaca. Držimo ih u šaci. Ako smo mi ravnodušni, i oni će biti ravnodušni. Ako smo rezervisani, i oni će biti rezervisani. Ako smo samo blago zabrinuti, i oni će biti samo blago zabrinuti. Ali ukoliko smo zaista ozbiljni u vezi sa onim što govorimo, i ako to izrazimo kroz osećanja, spontanost, snažnu i zaraznu ubeđenost, taj duh ćemo u određenoj meri preneti i na publiku.

Nije samo važno kako su govornikova uverenja oblikovana, već i sa koliko iskrenosti i emocija dopire do vas. Ukoliko poseduje toplinu, iskrenost i entuzijazam, uticaj govornika će veoma brzo da se širi među publikom. Može da napravi petsto grešaka, ali retko će doživeti neuspeh.

TAJNA TRIJUMFA

Govor treba celog da vas obuzme. U tom trenutku, on za vas treba da bude najvažnija stvar na kugli zemaljskoj.

Kao što smo naučili u drugom poglavlju, priprema govora, pravog govora, se ne sastoji od mehaničkog zapisivanja reči ili učenja fraza napamet. Niti se sastoji od toga da preuzmete nekoliko ideja iz neke knjige ili novinskog članka. Ne, ne. Prava priprema podrazumeva da kopate i zađete u dubine vašeg uma, srca i života, i pronađete sopstvena uverenja i entuzijazam koji su oduvek bili vaši. Vaši! VAŠI! Kopajte. Kopajte. Kopajte. Tu su negde. Nikada nemojte sumnjati u to.

Upamtite jednom zauvek da ste vi najvažniji faktor u vašem govoru. Poslušajte ove zlata vredne Emersonove reči! Predstavljaju pravu riznicu mudrosti: “Koristi jezik koji god želiš, ali nikada nećeš reći ništa osim onoga što si.“ To je jedna od najznačajnijih rečenica koju sam čuo o veštini izraza sopstvene ličnosti.

BUDITE UVERENI U ONO ŠTO GOVORITE

Da biste osetili ubeđenost i entuzijazam, ustanite i budite ubeđeni i budite entuzijastični. Prestanite da se oslanjate na sto. Ispravite se. Stojte mirno. Nemojte da se klatite napred nazad. Nemojte da pskakujete gore dole. Nemojte da premeštate težinu sa jedne noge na drugu kao premoreni konj. Ukratko, nemojte praviti nervozne pokrete koji će odati vašu nelagodu i nedostatak pribranosti. Kontrolišite svoje pokrete. Tako ćete stvoriti osećaj stabilnosti i moći. Ustanite i uspravite se kao snažan takmičar u trci. Ponavljam: ispunite pluća kiseonikom. Udahnite duboko. Pogledajte pravo u svoju publiku. Pogledajte ih tako kao da imate nešto veoma važno da im kažete i kao da znate da je to veoma važno. Pogledajte ih samouvereno i hrabro kao što učitelj gleda svoje đake, jer vi i jeste učitelj, a oni su tu da vas saslušaju i da nešto nauče. Govorite samouvereno i energično. “Viči iz grla“, rekao je prorok Isaia, “viči iz grla. Ne usteži se.“

PRVA STVAR KOJU TREBA DA UČINITE KADA SE PUBLIKA USPAVA

Jedan od najsigurnijih načina da navedete vaše učenike da se zagreju, i da se zaista predaju i prepuste govoru, jeste da ih oborite pre nego što uopšte počnu.

Najuspešniji govornici jesu oni, veoma vitalni ljudi, koji brzo povratne snagu i koji prevashodno poseduju ekslpolozivnu moć usled koje mogu energično da održe govor. Oni su poput katapulta i svi padaju pred njihovim rečima.

“PRAZNE REČI“ I LUK

Uložite energiju u ono što govorite i recite to pozitivno. Ali nemojte biti preterano pozitivni. Samo je neznalica pozitivna u svemu, ali samo slab govornik započinje svaku rečenicu sa čini mi se da ili moguće je ili po mom mišljenju.

Gotovo univerzalni problem svih govornika početnika ne predstavlja problem njihova preterana pozitivnost već to što upropaste govor sa ovim bojažljivim frazama.

Propagandisti su pokazali, da ukoliko neko energično ponavlja istu stvar iznova i iznova, bez obzira na to da li je istina ili ne – ljudi će poverovati. Nacistički lideru su neprestano ponavljali da su Nemci superioran narod, toliko da su čak i drugi narodi poverovali u to.

UPOZNAJTE SVOJU PUBLIKU

Čak i najveštiji govornik može da doživi neuspeh ukoliko ne uspostavi dobru komunikaciju ili ukoliko publika ne razume njegovu poruku. Bilo da vašu publiku čini nekoliko ljudi koje poznajete ili je veliki broj različitih ljudi, birajte reči koje će lako razumeti. Ukoliko su ljudi kojima se obraćate iz neke tehniče struke, možete koristiti određenu stručnu terminologiju. Vaši slušaoci će jasno i brzo razumeti te posebne termine. Ali ukoliko predstavljate tehničku materiju publici koja sa tim nije upoznata, preskočite stručne termine, i “prevedite“ ih u njima razumljive reči, dajući odgovarajuće primere.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Svaki pt kada goorite, vi ste ti koji određuejte stvar vaše publike prema onome što kažete. Ako ste ravnodušni, i oni će biti ravnodušni. Ako ste samo blago zabrinuti i oni će biti samo blago zabrinuti. Ako ste entuzijastični, taj duh ćete u određenoj meri preneti i na publiku. Entuzijazam je jedan od najvećih, ako ne i najveći faktor u držanju govora.
  2. Govornik koji pokuša da bude previše ozbiljan ili previše duhovit, može lako da doživi neuspeh; ali govornik koji vas zainteresuje zbog svojih uverenja, sigurno će uspeti. Ako je govornik zaista duboko uveren u značaj svoje poruke, govor će se širiti među publikom poput plamena.
  3. Uprkos ogromnom značaju tog zaraznog entuzijazma i ubedljivosti, mnogim govornicima baš to nedostaje.
  4. Suština dobrog govora leži u tome da govornik ima nešto što zaista želi da kaže.
  5. Razmišljate o svojim idejama sve dok ne postanu užarene i ne dobiju pravi značaj u vašem umu. Oprobajte sami svoj entuzijazam pre nego što pokušate da ubedite druge.
  6. Uspostavite telegrafsku komunikaciju između vašeg srca i uma. Ne treba samo da predstavite činjenice, već i da otkrijete sopstveni stav prema njima.
  7. “Koristi jezik koji god želiš, ali nikada nećeš reći ništa osim onoga što jesi“. Ono što se ističe u govoru nisu reči koje su izgovorene, već duh osobe koja te reči izgovara.
  8. Da biste probudili iskrenost, i osetili entuzijazam, ponašajte se entuzijastično. Ustanite i pogledajte pravo u publiku. Koristite nedvosmislene, jasne pokrete.
  9. Najvažnije od svega, otvorite usta i govorite glasno, kako bi mogli da vas čuju. Glas većine govornika ne dopira dalje od deset metara.
  10. Nemojte upropašćavati vaš govor koristeći “prazne reči“ kao što su: “kako mi se čini, po mom skromnom mišljenju..“
  11. Volite svoju publiku.
  12. Prilagodite reči koje upotrebljavate nivou znanja koje publika ima o temi.

__

“Nikada i ni pod kakvim okolnostima ne douštam sebi da se obeshrabrim… Tri najvažnija elementa kako biste postigli nešto vredno jesu: kao prvo – naporan rad, kao drugo – istrajnost i kao treće – zdrav razum“. – Tomas A. Edison

“Mnogo toga već urađenog biva izgubljeno zbog nedostatka još samo malo rada.“ – E. M. Hariman

“Pobeda pripada najupornijima.“ – Napoleon

“Morate da kažete sebi: Ja smatram, da ako nešto želim dovoljno snažno i ako nastavim da radim na tome, onda ću to i ostvariti. To se zove istrajnost.“ – Li J. Iakoka

POGLAVLJE VI

KLJUČNI ELEMENTI USPEŠNOG GOVORA

“Ako možeš da sanjaš, a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu same sebi cilj,
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi i Porazu
I da nepokolebljivo uteraš i jedno i drugo u laž.

Ako si u stanju, da prisiliš svoje srce, živce, žile,
Da te služe još dugo, iako su te već davno izdali
I da istraješ u mestu, kad u tebi nema ničeg više,
Do volje koja im govori: “Istraj!“

Ako možeš da ispuniš, minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekundi
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu.
I što je više, tada ćeš biti čovek sine moj.“

Ova čuvena pesma Radjarda Kiplinga već više od jednog veka predstavlja inspiraciju čitaocima. Pronalazači su je kačili na zid, istraživači čitali iznova svaki put pre nego što bi krenuli u potragu. Kada bismo svi pratili Kiplingove naredbe i istrajali u našim naporima, postigli bismo mnogo  u životu.

UVEK SE DRŽITE SVOJE ODLUKE

Jedan mladić koji je želeo da studira pravo, pisao je jednom prilikom Linkolnu tražeći od njega savet, na šta mu je ovaj odgovorio: “Ukoliko si nepokolebljiv u svojoj odluci da postaneš advokat, već si prešao više od pola puta. Uvek imaj na umu da je tvoja sopstvena odluka da uspeš važnija od bilo čega drugog.“

NEMINOVNOST NAGRADE

“Nijedan mladi čovek ne treba da oseća zabrinutost zbog krajnjeg ishoda svog brazovanja, bez obzira na to šta studira. Ukoliko savesno radi i iskoristi svaki sat svakog radnog dana, može bezbedno da prepusti da se konačni rezultat ostvari sam od sebe. Sa savršenom sigurnošću, on može da računa na to da će jednog lepog jutra da se probudi i nađe među najkompetentnijim ljudima svoje generacije, čime god odluči da se bavi.“

ŽELJA ZA POBEDOM

Evo jednog mudrog saveta Elberta Hubarda, koji zaista moram da citiram. Samo kada bismo ga svi mi poslušali i živeli u skladu sa ovom misli, bili bismo mnogo srećniji i ispunjeniji:

“Kada izađete napolje, podignite bradu, nosite krunu na glavi uzdignuto i udahnite najdublje što možete. Upijte zrake sunca, dočekajte prijatelje s osmehom i srdačno se rukujte sa svima. Nemojte se plašiti da će vas pogrešno razumeti, i ne trošite ni minuta misleći o svojim neprijateljima. Pokušajte u mislima da utvrdite šta želite da radite, i onda ćete ne menjajući pravac, stići pravo do cilja. Mislite na velike i sjajne stvari koje želite da ostvarite, i kako dani budu klizili, shvatićete da ste nesvesno iskoristili one prilike koje su bile neophodne za ispunjenje vaših želja; kao što i insekti u koralima, iz nadolazeće plime, iskoriste sastojke koji su im potrebni. Stvorite u svom umu sliku sposobne, iskrene i uspešne osobe koja želite da budete, i ta misao će vremenom učiniti da postanete ta određena osoba. Um je izuzetno moćna stvar. Sačuvajte ispravan mentalni stav – stav koji odlikuje hrabrost, iskrenost i dobro raspoloženje. Kroz pravilno razmišljanje ćete izgraditi sebe. Sve dolazi iz želje, i svaka iskrena molitva biva uslišena. Postajemo onakvi kakvi odlučimo da budemo. Podignite bradu i uzdignuto nosite krunu na glavi. Mi smo bogovi u čauri leptira.“

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Kada učimo nešto, bez obzira da li je u pitanju golf, francuski jezik ili javni govor, ne možemo ravnomerno da napredujemo. Napredujemo kroz nagle trzaje i iznenadne skokove. Može se desiti da stagniramo nekoliko sedmica, ili da čak izgubimo nešto od onoga što smo prethodno usvojili. Psiholozi ove periode stagnacije nazivaju “platoi u tipičnoj krivulji učenja.“ Možemo veoma dugo da se trudimo i da ipak ne uspemo da siđemo sa jednog od ovih “platoa“ i da nastavimo svoje napredovanje. Neki ljudi ne znaju za ovu neobičnu činjenicu o načinu na koji napredujemo, pa se desi da se  obeshrabre i sasvim odustanu.
  2. Moguće da ćete uvek osećati napteost nepsoredno pre nego što počnete. Većina velikih govornika oseća određenu nervoz na početku. Ukoliko ne posustanete, i vi ćete uskoro savladati sve osim ovog početnog straha, ali nekoliko sekundi kasnije, i on će takođe nestati.
  3. Vilijam Džejms je istakao da niko ne treba da oseća zabrinutost zbog krajnjeg ishoda svog obrazovanja, i sve dok savesno radi “on može, sa savršenom sigurnošću, da računa na to da će, jednog lepog jutra, da se probudi i nađe među najkompetentnijim ljudima svoje generacije, čime god odluči da se bavi.“ Ova psihološka istina koju je izneo ovaj poznati mudrac sa Harvarda može da se primeni i na vas i na vaše napore da naučite da govorite  u javnosti. Ljudi koji su uspeli i naučili kako da govore u javnosti nisu, po pravilu, ljudi izuzetnih sposobnosti. Ali su bili izrazito uporni i odlučni.
  4. Razmišljajte o vašem uspehu kao javnom govorniku.

__

“Neophodno je da imate nešto više od znanja o temi. Morate pokazati iskrenost u svojoj prezentaciji. Morate osećati da imate da kažete nešto što ljudi treba da čuju.“ – Vilijam Dženings Brajan

“Sve radite jedno po jedno, i kada radite tu jednu stvar, radite kao da vam život zavisi od toga.“ – moto Judžina Grejsa direktora Betlehem Stil kompanije

“Sposobnost da izrazite iedju je jednako važna koliko i sama ideja.“ – Bernard Baruh

POGLAVLJE VII

TAJNA O PRAVOM NAČINU DRŽANJA GOVORA

Postoji nešto u govoru, osim pukih reči što što je važno. To je poseban način na koji se govor prezentuje. “Nije toliko važno šta kažete već kako ste izgovorili.“

U govoru su važne tri stvari:

  1. Ko govori
  2. Kako govori i
  3. Šta govori

Od ove tri stvari, posljednja je najmanje važna.

SAVET HENRIJA FORDA

“Svi Ford automobili su sasvim isti“, rekao je njihov stvaralac, “ali ne postoje dva sasvim ist čoveka. Svaki novi život predstavlja nešto novo pod ovim nebom, nikada ranije nije postojalo tako nešto, niti će ikada ponovo postojati. Svako od nas treba da ima takvo mišljenje o sebi. Treba da tražimo tu iskru individualnosti koja nas čini drugačijim od ostalih, i da je zatim u potpunosti razvijemo. Društvo i školstvo mogu pokušati to da izbrišu, danas sve stave u isti kalup, ali ja kažem – ne dozvolite da ta iskra nestane, to je jedina stvarno značajna stvar na koju imate pravo.“

To je dvostruko istinitije kada je u pitanju javni govor. Ne postoje drugi ljudi na ovom svetu kao što ste vi. Stotine miliona ljudi ima dva oka, nos i usta, ali niko od njih ne izgleda sasvim isto kao vi. Niko od njih ne izgleda sasvim isto kao vi i ne razmišlja na isti način.

Dok vežbate, ako shvatite da ste ukočeni, zastanite i recite oštro u sebi: “Hej! Šta nije u redu? Probudi se. Budi prirodan.“

Otvorenost, entuzijazam i snažna ubeđenost će vam takođe pomoći. Kada su ljudi pod uticajem sopstvenih osećanja, njihovo pravo ja izbija na površinu. Zid se ruši. Vrelina emocija spaljuje sve prepreke. Ljudi govore i ponašaju se spontano i prirodno. 

NAGLASITE VAŽNE REČI, MANJE VAŽNE REČI STAVITE U DRUGI PLAN

Kada razgovaramo, mi naglasimo jedan slog u reči, zaista ga naglasimo, dok ostale slogove ne naglašavamo, npr. Nesreća, PRIvlačot, okruŽEnje. Na isti način akcenat stavljamo i u rečenicu. Naglasimo jednu ili dve važne reči, i bukvalno progutamo ostatak rečenice.

Pročitajte sledeću Napolenovu izreku, naglašavajući reči koje su napisane velikim slovima. Brzo pređite preko ostalih reči. Kakav je rezultat ?

“USPEO sam u svemu što sam započeo, zato što sam bio REŠEN da uspem. NIKAD NISAM OKLEVAO što mi je dalo PREDNOST nad ostatkom čovečanstva.

Pročitajte sledeće rečenice naglas i ozbiljno, i pokušajte da predstavljate ideje jasno i ubedljivo:

“Ako misliš da si poražen – i jesi.
Ako misliš da nešto ne smeš – i ne smeš.
Ako voliš da pobeđuješ, ali misliš da ne možeš pobediti,
Gotovo je sigurno i da nećeš.
Životne bitke ne dobija uvek
Onaj koji je snažniji i brži
Ali, kako god okreneš, onaj koji pobeđuje
Je uvek onaj koji misli da može pobediti.“

MENJAJTE TEMPO KOJIM GOVORITE

Valter B. Stivens, u svojoj biografiji o Abrahamu Linkolnu, je napisao da je to bio jedan od Linkolnovih omiljenih metoda, kada je želeo nešto da istakne.

“Rekao bi nekoliko reči veoma brzo, a onda bi došao do neke reči ili vraze koju je želeo da naglasi, i njegov glas bi se otegao i zadržao na toj reči, a zatim bi požurio do kraja rečenice kao munja. Posvetio bi isto vremena jednoj ili dvema rečima koje je želeo da naglasi, koliko bi posvetio ostalim manje važnim rečima koje su sledile.“

Pokušajte ovo: recite “trideset miliona dolara“ brzo i sa pomalo trivijalnosti u glasu, tako da zvuči kao da je reč o veoma maloj sumi. Sada recite “trideset hiljada dolara“, i recite to polako, sa osećajem, kao da ste strašno impresionirani veličinom ove sume. Zar upravo niste učinili da trideset hiljada zvuči više od trideset miliona.

ZASTANITE PRE I NAKON ŠTO IZNESETE BITNE IDEJE

Linkoln bi često zastajao tokom svog govora. Kada bi došao do neke velike ideje kojom je želeo da ostavi dubok utisak na svoje slušaoce, nagnuo bi se ka njima, pogledao ih pravo u oči na trenutak i ne bi izustio ni reč. Ta iznenadna tišina je imala isti efekat kao i iznenadna buka: privukla bi pažnju. Učinila je da svako pažljivo sluša, da bude budan i spreman za ono što dolazi sledeće.

Linkoln je zastajao nakon svake fraze koju je želeo da naglasi. Na taj način je reči učinio snažnijim, jer je svojim ćutanjem dopustio da se njihovo značenje utisne u umove publike, ispunjavajući time njihov cilj. “Svojim ćutanjem“, rekao je Rađard Kipling, “reći ćeš mnogo.“ Tišina je najvrednija onda kada se promišljeno upotrebi dok govorite. To je moćno oruđe, isuviše je važno da bi se ignorisalo, ali ga ipak govornici početnici često zanemaruju.

“Nije stvar u tome da radimo ono što volimo, već da volimo ono što radimo – to život čini srećnijim.“ Johan Volgang fon Gete

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Postoji nešto u govoru, osim pukih reči, što je važno. To je poseban način na koji se govor prezentuje. “Nije toliko važno šta kažete već kako ste to izgovorili.“
  2. Mnogi govornici ignorišu svoje slušaoce, gledaju negde iznad njihovih glava ili u pod. Izgledaju kao da drže monolog. Ne posotji komunikacija, nema razmene mišljenja između publike i govornika. Ovakav stav bi upropastio razgovor, a na isti način uništava i govor.
  3. Dobar način držanja govora podrazumeva veliku direktnost i razgovorni ton glasa.
  4. Svako može da održi govor. Budite prirodni tokom javnog govora, kao što ste prirodni u uobičajenom razgovoru.
  5. Obraćajte se svojim slušaocima kao da očekujete da će jednog trenutka da ustanu i kažu vam nešto. Ukoliko zaista ustanu i postave vam pitanje, vaš govor će nesumnjivo istog trenutka postati još bolji.
  6. Unesite svoje srce u reči koje izgovarate. Prava emocionalna iskrenost će vam pomoći više nego formalna pravila i protokoli.
  7. Postoje četiri stvari koje svako od nas nesvesno radi tokom iskrenog razgovora. Ali da li to isto činimo i kada govorimo u javnosti. Većina ljudi ne čini.
    1. Da li naglasite važne reči u rečenici, a one manje važne stavite u drugi plan?
    2. Da li se ton vašeg glasa tokom razgovora penje i spušta na skali tonova, da li postaje visok, pa nizak pa zatim opet visok?
    3. Da li menjate brzinu kojom govorite, prelazite li brzo preko manje važnih reči i da li se duže zadržite na onima koje želite da istaknete?
    4. Da li zastanete pre i nakon što iznesete neku važnu ideju?

“Često se kroz ton glasa, kroz oči i dah govornika može reći isto koliko i kroz izbor njegovih reči.“ – La Rošfuko

“Kada govorite, sasvim zaboravite na pokrete. Koncentrišite se na ono što želite da kažete i zašto to želite da kažete. Unesite svu vatru i duh vašeg bića kako biste izrazili vašu misao. Budite entuzijastični, iskreni, sasvim ubeđeni u svoje ideje. Neki pokreti će se sigurno javiti. Srušićete sve prepreke ukoliko je vaša unutrašnja potreba da izrazite svoju misao dovoljno jaka. Vaše telo će odgovoriti izražavanjem neke vrste pokreta. Dok govorite, mislite jedino na ono što želite da kažete. Nemojte planirati svoje pokrete unapred. Dopustite da vaš prirodni impuls odredi pokrete.“ – Džordž Roland Kolins, Govor na bini

“Da li ste znali da slušaoci shvate 65 procenata neke poruke kroz govor tela? Stručnjaci kažu da govor tela može pospešiti ili poništiti ono što kažete rečima. Veliki govornici poput Ronalda Regana, su posebnu pažnju pridavali pokretima svojih ruku, izrazu lica i pokretima tela tokom govora.“ Artur R. Pel

__

POGLAVLJE VIII

VAŠ NASTUP I LIČNOST NA BINI

“Kod elokventnog govora bitniji je način na koji se izražavate, nego reči.“

Ukoliko želite da vaša indvidualnost dođe do izražaja što je više moguće, izađite pred publiku odmorni. Umorna osoba ne poseduje magnetizam niti moć da privuče. Nemojte praviti uobičajenu grešku i odlagati pripremu i planiranje govora do posljednjeg trenutka, i onda raditi ludačkim tempom, kako biste nadoknadili izgubljeno vremee. Ukoliko to učinite, zasigurno će se nagomilati toksini u vašem telu i umor u mozgu povećati, što će stvoriti užasne prepreke, koje će vas usporavati, podrivati vašu vitalnost, slabiti vaš mozak  i nerve.

Ukoliko je je ikako moguće, pre nego što ćete održati govor, pokušajte da se odmorite i opustite nekoliko sati pre vremena planiranog za vaš nastup. Odmor – to je ono što vam jepotrebno, fizički, mentalni i nervni.

Kada imate važan govor, vodite računa da ne budete gladni. Jedite umereno. Mnogi govornici, čiji je govor zakazan za vreme posle večere, preskoče večeru, pojedu nešto lagano ili ništa, sve dok ne završe sa prezentacijom.

ZAŠTO JEDAN GOVORNIK PRIVLAČI PUBLIKU VIŠE NEGO DRUGI

Ljudi se okupljaju oko energičnog govornika, ljudskog generatora energije, kao što se divlje guske skupljaju oko polja pšenice u jesen.

KAKO NA VAS UTIČE ODEĆA?

Jedan psiholog i dekan univerziteta je sproveo anketu u kojoj je veliki broj ispitanika trebalo da odgovori na pitanje o tome kakav utisak na njih ostavlja odeća. Gotovo jednoglasno su svi izjavili da, kada su doterani i besprekorno, savršeno odeveni, imaju određeno saznanje i osećaju neki efekat, što je teško objasniti, ali je ipak veoma jasno, veoma stvarno. Dobijaju više samopouzdanja, njihova vera u sebe raste, kao i njihovo samopoštovanje. Izjavili su da, kada izgledaju uspešno onda im je lakše da razmišljaju o uspehu i da postignu uspeh. Takav efekat ima odeća na one koji je nose.

ZA ČIME JE ŽALIO GENERAL GRANT

Ministarstvo poljoprivrede u Vašingtonu ima sedam stotina pčelinjih košnica na svojoj eksperimentalnoj farmi. Svaka košnica ima ugrađeno veliko uvećavajuće sočivo, i unutrašnjost može da se osvetli pomoću električne sijalice, jednim pritiskom na dugme. Tako da u bilo kom trenutku, bilo da je dan ili noć, ove pčele mogu da budu podvrgnute detaljnom ispitivanju. Isto važi i za govornike. Oni se nalaze pod lupom, oni su u središtu pažnje i sve oči su uprte u njih. I najmanji nesklad u spoljašnjem izgledu će da strči kao planina u sred ravnice.

“I PRE NEGO ŠTO PROGOVORIMO, OSUĐENI SMO ILI SMO PRIHVAĆENI“

“Onaj koji nema osmeha na licu ne treba da otvara dućan.“ Kaže kineska poslovica. A zar osmeh ninje jednako poželjan i pred publikom kao i pred mušterijom na kasi?

Žao mi je što ovo mora da kažem, ali viđao sam govornike koji bi izašli pred publiku izgledajući hladno, nezainteresovano,kao da moraju da obave neki mučan posao,  koji bi se zahvalili bogu kad se sve završi. Mi u publici bismo se ubrzo osećali isto. Ovakav stav je zarazan.

“Jedna stvar vodi ka drugoj“, primećuje Hari Overstrit u svom Uticaju na ljudsko ponašanje. “Ako smo mi zainteresovani za našu publiku, velike su šanse i da će naša publika biti zainteresovana za nas. Ako smo mi namršteni, sva je prilika da će se i oni mrštiti na nas, u sebi ili pak to otvoreno ispoljavajući.

NAVEDITE PUBLIKU DA SE OKUPI OKO VAS

Činjenica je da ne možete lako ostaviti utisak na publiku ukoliko je ona rasuta. Ništa ne kvari entuzijazam koliko širok, otvoren prostor i prazne stolice između vas i slušalaca.

Navedite publiku da se zbije i probudićete njihovu reakciju sa upola manje truda.

Ako su vaši slušaoci rasuti, zamolite ih da se pomere napred i sednu bliže vama. Insistirajte na ovome, pre nego što počnete da govorite.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Ličnost ima veći uticaj na uspeh u životu nego izuzetno znanje.
  2. Nemojte držati govor kad ste umorni. Odmarajte, povratite i dopunite rezerve energije
  3. Jedite lagano pre nego što nastupite
  4. Nemojte pokušavati da umirite svoju energiju, jer ona ima magnetnu moć. Ljudi se okupljaju oko energičnog govornika.
  5. Obucite se uredno i prikladno. Svest o sopstvenom lepom izgledu povećava samopoštovanje i samopouzdanje.
  6. Nasmejte se. Izađite pred svoje slušaoce sa stavom koji govori da vam je drago što ste tu pred njima. Ako smo mi zainteresovani za našu publiku, velike su šanse i da će naša publika biti zainteresovana za nas.
  7. Okupite publiku oko sebe. Teško da ćete ostaviti utisak na grupu ljudi ako su rasuti po sali.
  8. Ako govorite maloj grupi ljudi, okupite ih u maloj prostoriji. Nemojte stajati na bini. Siđite i budite u istom nivou sa publikom. Učinite vaš govor prisnijim, neformalnim, razgovornim.
  9. Neka u sali bude svež vazduh.
  • Ispunite prostoriju svetlošću. Tanite tako da vam svetlost pada direktno na lice, kako bi izrazi vašeg lica bili vidljivi.
  • Nemojte stajati iza nameštaja. Sklonite stolove i stolice u stranu. Sklonite sve neugledne predmete i ostali krš i lom koji često zakrči binu.
  • Ukoliko imate goste na bini, budite svesni da će se oni povremeno pomerati, i da će svaki put kada naprave najmanji pokret, privući pažnju vaših slušalaca. Publika ne može da odoli iskušenju da posmatra predmete, životinje ili ljude koji se kreću.
  • Nemojte da se bacite u stolicu. Kada osetite da vam je stolica dodirnula noge, iz stojećeg položaja, uspravljeni, polako potonite u stolicu.
  • Stojte mirno. Nemojte praviti mnogo nervoznih pokreta. Oni odaju utisak slabosti. Svaki pokret koji ne doprinosi vašem nastupu, odvlači pažnju od istog.
  • Neka vam ruke stoje opružene uz telo. To je najbolji položaj. Međutim, ukoliko se osećate ugodnije kada ih držite iza leđa ili čak stavite u džepove, ni to neće biti od rpesudnog značaja. Ukoliko je vaša glava puna ideja i srce puno emocija, ovi sporedni detalji će se uglavnom uklopiti sami od sebe.
  • Nemojte pokušavati da naučite pokrete iz knjige. Neka se jave kao deo vaših sopstvenih impulsa. Prepustite se. Spontanost, živost i prepuštanje jesu nezamenjivi preduslovi pokreta, a ne naučena gracioznost i poštovanje pravila.
  • Kada gestikulirate, nemojte ponavljati jedan isti pokret jer će postati jednolično, i nemojte izvoditi kratke, nagle pokrete iz lakta.

“Kod javnog nastupa najvažnije je da imate dobar početak. U celokupnom napornom procesu držanja govora, ništa nije toliko teško, koliko da se lako i vešto uspostavi kontakt sa publikom… Mnogo toga zavisi od prvog utiska i uvodnih reči. Publika se često ili pridobije ili izgubi kroz prvih nekoliko rečenica.“ – Javni nastup danas, Lokvud – Torp

“Kažite publici šta ćete im reći, pa to zatim recite, a onda im ispričajte šta ste im upravo rekli. To je prava umetnost govora. – Anonimni autor

POGLAVLJE IX

KAKO DA ZAPOČNETE GOVOR

Pitajte bilo kojeg profesionalnog govornika čemu ga je iskustvo naučilo i većina će vam odgovoriti – “da imam upečatljiv početak, koji će istog trenutka zaokupiti pažnju publike.“

Lord Nortklif je uspeo da se izbori i da od čoveka sa malom platom postane najbogatiji i najuticajniji vlasnik novinske kuće u Britanskoj imperiji tog vremena. Rekao je da su mu ove tri reči Bleza Paskala pomogle da uspe više nego bilo šta drugo što je ikada pročitao: “Predvideti znači vladati.“

MOĆ ŠOKANTNIH ČINJENICA U PRIVLAČENJU PAŽNJE

Šokirajte svoju publiku. Učinite da se iznenade i obrate pažnju. Recite nešto što će ih trgnuti iz sanjarenja. Da biste bili uspešni, morate zahtevati pažnju. Govornik čija je tema bila “Čuda radija“ započeo je rečenicom: “Znate li da se zvuk muve može emitovati u Centralnu Afriku i učiniti da zvuči kao huk Nijagarinih vodopada?“

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Započeti govor je težak zadatak. Ali je takođe i veoma značajan jer su umovi naših slušalaca sveži i relativno lako primaju utiske. Ovo nije nešto što treba prepustiti slučaju, već se uvod mora unapred pažljivo isplanirati.
  2. Uvod treba da bude kratak, samo jedna ili dve rečenice. Često može i da se izostavi u potpunosti. Uvedite publiku pravo u srce teme, koristeći se što manjim brojem reči. Niko neće imati ništa protiv toga.
  3. Početnici su skloni da započnu govor ili izvinjenjem ili pokušajem da ispričaju šaljivu priču. I jedno i drugo predstavljaju loš uvod. Nikad se ne izvinjavajte. To vašoj publici uglavnom deluje kao uvreda, zamara ih. Idite pravo ka onome što želite da kažete, recite to brzo i sedite.
  4. Govornik može da zadobije pažnju publike u trenutku tako što će:
    1. Da probudi radoznalost publike
    2. Da ispriča zanimljivu ljudsku priču
    3. Da počne sa konkretnim primerom
    4. Da koristi rekvizite
    5. Da postavi pitanje (“da li je neko od vas ikada putem pošte primio ovakav kupon“?)
    6. Da započnete sa upečatljivim citatom.
    7. Da pokaže kako tema utiče na ključne interese publike. (“Evo koliki je vaš očekivani životni vek prema statistikama. Postoji mogućnost da se ta brojka poveća ukoliko idete na redovne lekarske preglede.“)
    8. Da započne sa šokantnim činjenicama. (“Amerikanci su najgori kriminalci civilizovanog sveta.“)
  5. Nemojte učiniti vaš uvod isuviše formalnim. Ne dozvolite da izgleda veštački. Neka slobodno, uobičajeno i neminovno teče ka suštini vaše teme. To možete postoći tako to ćete se osvrnuti na nešto što se upravo dogodilo, ili nešto što je upravo rečeno. (“Juče sam, vozeći se vozom, prošla kroz jedan grad nedaleko odavde, i prisetila se…“)

“Razgovor je poput sviranja harfe. Mnogo zavisi od toga da li ćete položiti ruke na žice i učniti da vibracije prestanu, ili ćete njihovim trzanjem učiniti da muzika poteče.“ – Oliver Vendel Holms

“Budite iskreni. Jednostavni u rečima, držanju i pokretima. Podučite publiku, ali ih i zabavite. Ako ljude uspete da nasmejete, podstaći ćete ih da misle, dopašćete im se, verovaće vam.“ – Alfred E. Smit

POGLAVLJE X

KAP MEDA I DVA REVOLVERAŠA

Stara i mudra izreka kaže – Više se muva uhvati na kap meda, nego na bure sirćeta. Tako je i sa ljudima. Da biste pridobili ljude, prvo ih ubedite da ste im iskreni prijatelji. U tome leži ta kap meda koja će uhvatiti njihova srca; koja i jesu najvažniji put do razuma, i kada ih jednom pridobijete, bez imalo muke ćete ih ubediti u ispravnost vašeg cilja, ukoliko taj cilj zaista jeste ispravan.

Veliki broj ljudi ne razmišlja o stavovima i željama druge osobe, ne trude se da pronađu zajedničko polazište oko kojeg su svi saglasni, već započinju govor namećući sopstvene stavove.

“Reč ‘Ne’ kao reakcija publike je najteža prepreka koju treba savladati. Kada osoba kaže ‘Ne’ njen ponos traži da ostane dosledna tome. Možda će kasnije shvatiti da ‘Ne’ i nije dobra odluka, ipak, tu je dragoceni ponos koji se mora uzeti u obzir! Kada je nešto već rečeno, toga se mora čvrsto držati. Stoga, od ogromne je važnost da povedemo osobu u pozitivnom smeru…“ Vešti govornici na samom početku mnogo puta dobiju ‘Da’ kao pozitivan odgovor publike. Samim tim, oni su pokrenuli psihološke procese svojih slušačaca u pozitivnom smeru.

NAJBOLJI ARGUMENT JESTE OBJAŠNJENJE

Nije li sasvim očigledno da govornik koji se raspravlja sa publikom jedino podstiče njihovu tvrdoglavost, navodi ih da zauzmu odbrameni stav i čini gotovo nemogućim da promene mišljenje?

Predstavite činjenice kako ih vi vidite, ali tako jasno da će publika nesvesno prihvatiti vaše zaključke kao sopstvene. Mnogo će više verovati u onu istinu za koju misle da su sami otkrili. “Najbolji argument je onaj koji se čini kao prosto objašnjenje.“

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Pronađite zajedničko polazište predstavljajući ono oko čega se svi slažete. Navedite publiku da se složi sa vašim mišljenjem na samom početku.
  2. Nemojte iznositi svoje stavove tako da publika na samom početku kaže ‘Ne’. Kada osoba jednom kaže ‘ne’ njen ponos traži da ostane dosledna tome. “Što više pozitivnih ‘da’ dobijemo na samom početku, veće su šanse da ćemo uspeti da im zadržimo pažnju dok ne dođemo do našeg konačnog predloga.“
  3. Nemojte početi rečima da ćete dokazati to i to. To će najverovatnije probuditi otpor. Vaši slušaoci u tom slučaju mogu odgovoriti “hajde baš da vidimo kako ćeš to da učiniš.“ Postavite poneko prikladno pitanje i dopustite im da sami krenu u potragu za odgovorom.
  4. Najčuveniji govor koji je Šekspir ikada napisao jeste posmrtno slovo – govor koji Marko Antonije izgovara na Cezarovoj sahrani. Ovo jeste klasičan primer savršene taktičnosti. Rimska rulja je prijateljski nastrojena prema zaverenicima. Obratite pažnju kako Antonije pretvara ovo prijateljsko raspoloženje u žestoku mržnju i kako to čini bez ikakve rasprave. On prikazuje činjenice i pušta ljude da sami formiraju svoje mišljenje.

“Zaključak obavlja veoma značajan zadatak. On zaokružuje čitav govor, i na momenat zadržava potpunu pažnju publike na govoru kao celini. Povlači nit misli, povezuje je i završava vezujući čvor celokupnog govora… Jasno isplanirajte i izaberite prave reči za vaš zaključak. Nikada nemojte da završite govor tako što ćete nespretno i brzo da promrmljate: ‘Pretpostavljam da je to sve što sam hteo da kažem.’ Zaokružite vaš govor i stavite publici do znanja da je kraj.“ – Džrordž Roland Kolins – Govor sa bine

POGLAVLJE XI

KAKO DA ZAKLJUČITE GOVOR

Da li biste želeli da saznate u kojim delovima govora se najlakše otkrije vaše neiskustvo ili vaša stručnost, vaša nespretnost ili veština? Ja ću vam reći – u uvodnim rečima i u završnim. Postoji jedna stara izreka o pozorištu, koja se naravno odnosi na glumce, i kaže: “Po ulascima i izlascima njihovim, poznaćemo ih.“

Početak i kraj! To su dve stvari koje je najteže uspešno savladati. Primera radi, ukoliko ste na nekom važnom društvenom događaju, zar najviše truda ne iziskuje elegantan ulazak i graciozan pozdrav pri odlasku? Na intervjuu za posao na primer, zar nisu dva najteža zadatka – dopadljiv nastup i uspešan zaključak?

Zaključak je zapravo najbitnija strateška točka vašeg govora, ono što neko kaže na kraju, konačne reči koje nastave da odzvanjaju u glavama ljudi i nakon što završite, to su te reči koje će se najduže pamtiti.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Završetak je zaista najvažniji strateški element govora. Ono što se izgovori poslednje često će se najduže pamtiti.
  2. Nemojte završiti ovim rečima: “To je sve što imam da kažem na ovu temu, tako da ću sad da završim.“ Završite, ali nemojte govoriti o završavanju.
  3. Pažljivo isplanirajte zaključak. Uvežbajte ga. Od reči do reči naučite kako ćete završiti. Zaokružite vaš govor. Nemojte dozvoliti da ostane hrapav i izlomljen poput šiljatog, neuglačanog kamena.
  4. Govor je moguće završiti na neki od sledećih načina:
    1. Sumirajte, ponovite i dajte kratak pregled najvažnijih tačaka koje ste pokrili
    2. Pozovite na akciju
    3. Dajte publici iskren kompliment
    4. Citirajte odgovarajuće stihove
    5. Dovedite govor do klimaksa.
  5. Osmislite dobar početak i dobru završnu reč, i povežite ih. Uvek završite govor pre nego što publika želi. “Tačka zadovoljstva se dostigne veoma brzo nakon dostignutog vrhunca popularnosti.“
  6. Budite spremni da odgovorite na pitanja publike. Ukoliko je moguće, neka učesnici napišu pitanja na kartice, pregledajte ih i odgovorite na onoliko koliko možete u datom vremenu. Ukoliko se pitanja postavljaju direktno, ponovite pitanje pre nego što odgovorite na njega.

“Devet od deset čitalaca razumljivu rečenicu prihvata kao istinitu.“ – Enciklopedija Britanika

“Pažljivo proučite ono što želite da kažete, i pretočite to u reči tako što ćete ih staviti na papir ili ih izgovarati naglas pred zamišljenom osobom. Stavite teze u pravi redosled. Držite se tog redosleda. Rasporedite vreme prema značaju koji imaju određene teze. Prestanite da govorite kada završite govor.“ – Dr Edvard Evert Hejl

POGLAVLJE XII

KAKO DA JASNO PRENESETE ZNAČENJE PORUKE

Čak i najveštiji govornici ne mogu uspešno da prenesu svoje ideje ukoliko ih publika ne razume. Dobra komunikacija počinje razumevanjem vaše publike. Birajte reči tako da vas vaši slušaoci lako razumeju. Ukoliko su ljudi kojima se obraćate iz neke stručne ili specijalizovane oblasti, možete koristiti stručne izraze ili terminologiju koja se obično koristi u tim oblastima. Tako će slušaoci jasno i lako razumeti vašu poruku. Međutim, ukoliko koristite isti jezik sa publikom kojoj nije poznata ova terminologija, brzo ćete izgubiti slušaoce.

Vaša odgovornost je da prenesete poruku, a ne odgovornost publike. Ukoliko možete da objasnite stručne izraze jezikom običnih ljudi, onda to i učinite. Ukoliko je neophodno da koristite tehničke, pravne i druge manje poznate termine, onda ih makar objasnite kada ih prvi put upotrebite, i još jednom ukoliko smatrate da ih je potrebno naglasiti.

BUDITE SIGURNI ŠTA JE CILJ VAŠEG GOVORA

Kada vas zamole da održite govor u grupi ljudi, uglavnom postoji razlog za to. Niste pozvani samo da biste ćaskali. Budite sigurni da ono što kažete zadovoljava taj cilj. Svaki govor, bez obzira da li je govornik toga svestan ili ne, ima četiri glavna cilja:

  1. Da se nešto razjasni.
  2. Da se publika impresionira i ubedi.
  3. Da se pozove na akciju.
  4. Da se zabavi.

Odlučite šta je vaš cilj. Mudro ga izaberite pre nego što počnete da pripremate govor.

IZBEGAVAJTE STRUČNE TERMINE

Recite samom sebi da ćete govoriti tako jednostavnim jezikom da će vas i dete razumeti i da će se sećati vašeg objašnjenja teme o kojoj se razgovaralo, i da će nakon skupa moći da priča o onome što ste rekli.

JASNOĆA LINKOLNOVIH GOVORA

Najčešći razlog zbog kojeg ljudi ne uspevaju da budu jasni su sledeći: Ideja koju žele da izraze nije dovoljno jasna ni njima samima. Neodređen utisak! Maglovite, bezoblične ideje! Kakav je rezultat? Njihov um ne može da funkcioniše u mentalnoj magli, kao ni fotoaparat u stvarnoj, fizičkoj magli.

POZOVITE SE NA ČULO VIDA

Dijagrami su mnogo uverljiviji od reči, a slike mnogo uverljivije od dijagrama. Savršena prezentacija neke teme jeste ona u kojoj je svaki njen deo ilustrovan i u kojoj se reči koriste kako bi se te slike povezale.

PONOVITE NAJBITNIJE IDEJE DRUGIM REČIMA

Napoleon je izjavio da je ponavljanje jedini važan princip u besedništvu. Znao je, da to što je neka ideja njemu jasna, ne znači uvek da su je i svi ostali odmah razumeli. Bio je svestan toga da je potrebno vreme da se shvate nove ideje, i da misli moraju biti usmerene na njih. Ukratko rečeno, znao je da se moraju ponavljati.

Primer:
“Ne možete naterati ljude da razumeju temu o kojoj govorite, ukoliko je ni vi sami ne razumete. Što je određena tema jasnija u vašem umu, to ćete je jasnije predstaviti u umovima drugih.“

Poslednja rečenica je samo ponovljena ideja iz prve rečenice, ali kada se ove rečenice izgovaraju, um nema vremena da uvidi da je to bilo ponavljanje. Samo oseća da je tema pojašnjena.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Biti jasan je veoma važno i često veoma teško. Hrist je rekao da nas Bog podučava kroz priče jer njegovi slušaoci “gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.“
  2. Isus je nepoznato učinio jasnim jer je o tome govorio koristeći se primerima nečeg poznatog. Povezao je Carstvo nebesko sa kvascem, mrežama koje ribari bacaju u more, trgovcima koji kupuju bisere. Ukoliko želite da date jasnu sliku o veličini Aljaske, nemojte govoriti o kvadratnim kilometrima, već navedite države koje mogu stati na ovu površinu, uporedite njenu populaciju sa brojem stanovnika u gradu u kojem držite govor.
  3. Izbegavajte stručne izraze kada se obraćate neupućenoj publici. Držite se i Linkolnovog plana i predstavite svoje ideje jezikom koji je dovoljno jednostavan da ga i dete može razumeti.
  4. Budite sigurni da je ono o čemu želite da govorite jasno kao dan prvo u vašoj glavi.
  5. Pozovite se na čulo vida. Koristite se rekvizitma, slikama i ilustracijama kad god je to moguće. Budite određeni.
  6. Ponovo izložite svoje ideje, ali nemojte ih ponavljati koristeći se istim rečima i izrazima. Menjajte rečenice, ali neprestano ponavljajte ideju, ne dopuštajući svojim slušaocima da to primete.
  7. Učinite apstraktnu ideju jasnom koristeći opšte ilustracije, ili još bolje – dajući specifične primere i konkretne slučajeve.
  8. Nemojte pokušavati da obradite što više aspekata govora. Ne možete očekivati da u kratkom govoru adekvatno obradite više od jednog ili dva aspekt jedne velike teme.
  9. Završite kratkim pregledom svih tačaka vašeg govora.

“Tajna uspeha leži u vašoj veštini da promenite mišljenje ljudi. To je ono što čini uspešnog advokata, prodavca, političara i propovednika.“ – Dr Frenk Krejn

“Govornik mora sa velikim žarom i snagom da govori o istoj temi o kojoj ostali razgovaraju samo bezbojnim, beživotnim rečima.“ – Ciceron

POGLAVLJE XIII

KAKO DA BUDETE UPEČATLJIVI I UBEDLJIVI

Tri stoleća pre nego što su tri mudraca sa istoka pratila zvezdu do Betlehema uoči prvog Božića, Aristotel je tvrdio da je čovek razumna životinja i da se ponaša u skladu sa pravilima logike. Laskao nam je. Čisto razumno zaključivanje je retko koliko i romantične misli pre doručka. Najveći broj naših delovanja jeste rezultat naše sugestije.

Sugestija je ono što čini da naš um prihvati neku ideju, ali ne pruža nikakav dokaz ili demonstraciju. Ako vam kažem, “Pilsberi brašno je sasvim čisto“, i ne pokušam to da dokažem, ja koristim sugestiju. Ukoliko vam predstavim analizu proizvoda i izjave svetski poznatih kuvara o tom brašnu, ja time pokušavam da dokažem moju tvrdnju.

Ljudi koji su uspešniji u odnosima sa ljudima, oslanjaju se više na sugestije nego na argumente. Prodaja i moderno oglašavanje su prvenstveno zasnovani na sugestiji. Milioni ljudi u Indiji usrdno veruju da je voda reke Gang sveta, i smatraju da nije u redu ubiti kravu, kao što nije u redu ubiti osobu. Oni prihvataju ove ideje, ne zato što su dokazane, već zato što su ove sugestije duboko usađene u njihove umove.

Ovakva verovanja nisu ograničena samo na ljude koji dolaze iz kulture koja je drugačija od naše. Ukoliko pažljivo ispitamo činjenice, otkrićemo da je najveći broj naših mišljenja, najvažnijih uverenja, religioznih verovanja, pravila ponašanja na kojima većina nas zasniva sopstvene živote, rezultat sugestije, a ne razumnog zaključivanja.

NAŠ KLJUČNI PROBLEM

Prema poslednjoj analizi o našem problemu da navedemo ljude da prihvate naša uverenja ili da naše sugestije sprovedu u dela, zaključak je sledeći: treba da usadimo ideju u njihove umove i da ne dozvolimo da se jave kontradiktorne i suprotne ideje. Oni koji su vešti u tome imaće moć u javnom nastupu i profit u poslu.

POMOĆ KOJU PSIHOLOGIJA MOŽE DA PONUDI

Zar niste primetili kako su mnogo manje šanse da se javi kontradiktorna ideja ukoliko se glavna ideja predstavi kroz emocije i zarazan entuzijazam. Kažem “zarazan“ jer je entuzijazam upravo takav, on stišava kritičko razmišljanje.

Da biste probudili osećanja morate tome pristupiti veoma ozbiljno. Neiskrenost je ta koja isisava život iz govora. Bez obzira na sve prefinjene izraze koje možda da smislite, na harmoničnost vašeg glasa i eleganciju pokreta, ako ne govorite iskreno, sve ovo je samo blještava i plitka predstava. Ako želite da ostavite utisak na publiku, prvo vi morate da budete impresionirani. Vaš duh će isijavati kroz vaše oči, zračiti kroz vaš glas, prikazaće se kroz vaš stav i preneće poruku vašim slušaocima.

KAKO DA MALE SUME UČINITE VELIKIM I VELIKE SUME MALIM

Velike sume se mogu učiniti malim tako što ćete ih rasporediti na duži vremenski period i uporediti dnevni trošak sa nečim što se čini trivijalnim.

Dileri automobilima će, na primer, u svojim oglasima velikim slovima da istaknu kolika bi mesečna rata bila, a malim slovima će napisati broj meseci koliko ćete otplaćivati automobil.

ZNAČAJ PONAVLJANJA

Ponavljanje jeste još jedna karta koju možemo da iskoristimo kako bismo sprečili javljanje kontradiktornih i protivrečnih ideja koje bi osporile naše tvrdnje. “Nije dovoljno istaći neku političku ideju jednom ili dva puta, već čak i deset puta, kako bi je javnost primila i usvojila,“ izjavio je Danijel O Konel, čuveni irski govornik.

PRINCIP KUMULACIJE

Nemojte očekivati da će brzi osvrt na jedan ili moguće dva konkretna primjera, postići željeni rezultat.

Mora postojati niz utisaka koji se uzastopono ređaju i ističu početnu tvrdnju. Pažnja se mora iznova i iznova usmeravati na određenu misao, iskustva se moraju ređati jedno za drugim sve dok se pod njihovom težinom misao ne utisne duboko u um. Kada misao postane deo te osobe, ni vreme ni događaji neće moći to da izbrišu. A princip prema kojem se ovo ostvaruje se naziva “kumulacija“.

SLIKOVITA POREĐENJA

Pre mnogo godina, jedan od polaznika na kursu koji sam držao, je u svom govoru naveo broj kuća koje su bile uništene u požarima tokom prethodne godine. Takođe je dodao da bi ove izgorele zgrade, ukoliko bi bile poređanje jedna uz drugu, mole da formiraju liniju dovoljno dugačku da poveže Njujork sa Čikagom, i ukoliko bi rasporedili ljude koji su poginuli u tim požarima na svaki kilometar, ta jeziva linija bi mogla da dođe nazad od Čikaga do Bruklina.

Tačne brojke koje je pomenuo sam zaboravio gotovo istog trenutka, ali bez ikakvog truda, i danas posle deset godina, još uvek mogu da vidim tu liniju izgorelih zgrada koje se nižu jedna za drugom od ostvrva Menhetn do okruga Kuk u državi Ilionis.

Zbog čega je to tako? Zato što ono što čujemo teško ostaje u sećanju. Vizuelni utisci su poput topovskog đuleta, prati ih ogroman udar. Ugrade se, i zadrže u sećanju. Uspevaju da oteraju sve suprotne ideje.

POZOVITE SE NA STRUČNJAKE, KAKO BISTE PODRŽALI VAŠE TVRDNJE

Kao dečak, odrastajući u Mizuriju, zabavljao sam se tako što sam držao štap preko kapije kroz koju su ovce morale da prođu. Nakon što bi prvih nekoliko ovaca preskočilo štap, ja bih ga sklonio, ali bi sve ostale ovce, prolazeći kroz kapiju, nastavile da preskaču preko zamišljene prepreke. Jedini razlog zbog kojeg su skakale, jeste taj što su ovce pre njih skočile. Ovca nije jedina životinja koja pokazuje ovakvo ponašanje. Skoro svi mi smo skloni tome da uradimo ono što ostali rade, da verujemo u ono u šta ostali veruju, da prihvatimo tvrdnje istaknutih ljudi, bez dovođenja njihove istinitosti u pitanje.

Kada citirate istaknute ljude, morate imati četiri pravila na umu:

  1. Budite određeni.
  2. Citirajte popularnu osobu.
  3. Citirajte lokalne stručnjake.
  4. Citirajte nekoga kvalifikovanog iz određene oblasti

“Verujem da je pravi put ka značajnom uspehu u bilo kom poslu, da sebe učinite ekspertom u tom određenom poslu. Ne verujem da treba rasipati talent, i u mom životu sam retko, ako sam i ikada, sreo čoveka koji se istakao u zarađivanju novca, bar ne u oblasti proizvodnje, a koji je imao mnogo interesovanja. Oni koji su uspeli jesu oni koji su izabrali jedan posao i držali se toga.“

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Ubedite sebe pre nego što pokušate da ubedite druge. Govorite sa zaraznim entuzijazmom.
  2. Pokažite kako je ono što želite da ljudi prihvate veoma slično nečemu u šta već veruju.
  3. Ponovite svoje ideje. Kada ponavljate brojke, ilustrujte ih.
  4. Koristite opšte ilustracije
  5. Koristite specifične primere, navedite konkretne slučajeve
  6. Koristite princip kumulacije. “Iskustva se moraju ređati jedno za drugim sve dok se pod njihovom težinom misao ne utisne duboko u um.“
  7. Koristite grafička poređenja. Ono što čujemo lako se zaboravlja. Vizuelni utisci ostaju utisnuti kao topovsko đule u zid.
  8. Podržite vaše tvrdnje oslanjajući se na nepristrasne stručnjake. Citirajte poznatu osobu. Citirajte lokalnu osobu. Citirajte nekoga ko je kvalifikovan da govori toj temi.

“Uvek imajte nešto da kažete. Publika će sigurno slušati onoga koji ima nešto da kaže, i za kojeg zna da nikad neće govoriti ukoliko nema šta reći. Uvek unapred znajte šta želite da kažete. Ako je vaš um u konfuziji, znajte da će u umu vaih slušalaca vladati još veća konfuzija. Uvek organizujte svoje misli prema nekom redosledu. Bez obzira na to koliko je kratak vaš govor, uvek je bolje da ima početak, sredinu i kraj. Uprkos svemu, govorite jasno. O čemu god govorili, neka vaša poruka bude razumljiva publici. U debatama, trudite se da predvidite argumente vašeg protivnika. Na njegove šale odgovorite ozbiljnošću, a na njegovu ozbiljnost odgovorite šalom. Uvek unapred razmislite pred kakvom publikom ćete držati govor… I ako ikako možete, nikada nemojte biti dosadni.“ – Lord Bris

POGLAVLJE XIV

KAKO DA BUDETE DOBAR KOMUNIKATOR

Razlog zbog kojeg mnogi ljudi nisu dobri komunikatori je taj što govore samo o onome što njih zanima. To drugima može biti ubitačno dosadno. Obrnite proces. Navedite drugu osobu da govori o njenim interesovanjima, o poslu, hobijima, rezultatu sa partije golfa, o deci. Učinite to, slušajte pažljivo šta vam kažu, i učinićete ih zadovoljnim. Zbog toga će vas smatrati dobrim komunikatorom, iako ste zaista malo toga rekli.

Prosečan govor može biti daleko zanimljiviji, ako je obogaćen i prepun ljudskih priča koje će zainteresovati publiku. Govornik treba da predstavi samo nekoliko tačaka svog govora i da ih ilustruje konkretnim primerima. Ukoliko ovako osmislite govor, uspećete da privučete i zadobijete pažnju publike.

STVARAJTE SLIKE REČIMA

U ovom procesu pridobijanja pažnje vaše publike, postoji jedna pomoćna tehnika koja je izuzetno značajna, ali koja se ipak u velikoj meri ignoriše. Čini se da prosečan govornik uopšte ne zna da ona postoji. Govorim o procesu u kojem koristimo reči da bismo stvorili slike. Govornik koji rečima stvara slike pred vašim očima jeste onaj kojeg je lako slušati. Ukoliko koristi nejasne, uobičajene i bezbojne izraze učiniće da publika zadrema.

Slike. Slike. Slike Neka lebde slobodno kao vazduh koji udišete. Raspršite ih po vašem govoru, ili razgovoru i postaćete zabavniji i imaćete veći uticaj na publiku.

Dok čitamo stranice Biblije ili Šekspirova dela, slike se roje poput pčela oko mlina za slad. Primera radi, prosečan pisac bi rekao da je nešto izlišno, kao pokušaj da se poboljša nešto već savršeno. A kako je Šekspir izrazio istu misao? Rečima koje su stvorile ovu večnu sliku: “Pozlata zlata, kićenje ljiljana, prskanje mirisa na ljubičicu.“

Da li ste ikada primetili da su izreke koje se prenose sa generacije na generaciju gotovo uvek vizuelnog tipa?

“Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.“

“Ako se moliš za kišu, nemoj se iznenaditi kad te grom udari.“

“Konja možeš da dovedeš do vode ali ga ne možeš naterati da pije.“

Slične slike možete naći u gotovo svim poređenjima, koja su se koristila vekovima unazad i koja se i danas u velikoj meri koriste.

“Lukav kao lisica.“  “Mrtav kao pepeo.“ “Ravan k’o daska.“ “Tvrd kao kamen.“

Linkoln je uvek govorio koristeći se vizuelnim izrazima. Kada bi mu dosadili dugački, komplikovani, birokratski izveštaji koji bi ga čekali na stolu u Beloj kući, pobunio bi se, ali ne kroz bezbojne izraze već bi rečima stvorio slike koje je gotovo nemoguće zaboraviti. “Kada pošaljem čoveka da kupi konja“, rekao je, “ne interesuje me koliko dlaka taj konj ima u repu. Hoću samo da znam njegove karakteristike.“

INTERESOVANJE JE ZARAZNO

Interesovanje je zarazno, upamtite to. I sigurno će se preneti na publiku ukoliko je i sam govornik zaražen njime.

Jednom sam zamolio Ričarda Vašburna Čajlda, američkog ambasadora u Italiji, da mi otkrije tajnu svog uspeha kao zanimljivog pisca. Odgovorio mi je: “Toliko sam oduševljen životom da ne mogu da mirujem. Jednostavno moram da pričam ljudima o tome.“

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Zanimaju nas neobične činjenice o običnim stvarima
  2. Najviše nas interesujemo mi sami
  3. Osobu koja navede druge da govore o sebi i svojim interesovanjima, i pažljivo ih sasluša, će uglavnom smatrati dobrim komunikatorom, iako je zaista malo toga rekla.
  4. Čuveni tračevi i priče o ljudima, će gotovo uvek zadobiti i održati pažnju publike. Govornik treba da predstavi samo nekoliko tačaka svog govora i da ih ilustruje konkretnim primerima.
  5. Budite konkretni i određeni. Nemojte samo da kažete da je Martin Luter bio “tvrdoglav i neukrotiv“ kao dečak. Nagovestite tu činjenicu. A zatim je potvrdite govoreći da bi ga nastavnici išibali i po “petnaest puta tokom jednog prepodneva.“ To je ono što uopštenu tvrdnju čini jasnom, upečatljivom i interesantnom.
  6. Pospite svoje govore izrazima i rečima koje stvaraju slike i čine da one zaplove pred vašim pčima.
  7. Ukoliko je to moguće koristite dve paralelne rečenice i kontrastirajte ideje.
  8. Interesovanje je zarazno. I sigurno će se preneti na publiku ukoliko je i sam govornik zaražen njime. Ali se to ne može ostvariti ukoliko se samo mehanički pridržavamo pravila.

“Šta onda, ukratko rečeno, moderna, obrazovana publika traži od govornika? Kao prvo, publika insistira na tome da govornik bude iskren; kao drugo, da govornik ima dobro znanje o nečem važnom i korisnom; kao treće, da govornik u potpunosti unese svoja osećanja i uverenja u temu koju predstavlja i; kao četvrto, da prikaže suštinu svog govora jednostavnim, prirodnim i upečatljivim rečima i izrazima.“ – Javni nastup danas, Lokvud – Torp

“Čovek se obično bolje uverava razlozima koje je sam pronašao nego onima do kojih su došli drugi.“ – Paskal

POGLAVLJE XV

KAKO DA PODSTAKNETE PUBLIKU NA AKCIJU

Prvi korak jeste da zainteresujete i pridobijete pažnju publike. Ukoliko to ne učinite, ljudi neće pažljivo slušati ono što govorite.

Drugi korak jeste da pridobijete poverenje vaših slušalaca. Ukoliko to ne učinite, neće verovati u ono što kažete.

ZADOBIJTE POVERENJE TAKO ŠTO ĆETE GA ZASLUŽITI

Najbolji način da zadobijete nečije poverenje je tako što ćete ga zaslužiti. Dr. Pjerpont Morgan je rekao da je karakter najbitniji za dobijanje kredita. Mnogo puta sam primetio da rečiti i duhoviti govornici, ukoliko su im to glavni aduti, nisu ni izbliza uspešni koliko oni, manje briljantni, ali iskreniji.

Iskrenost, velika, duboka, prava iskrenost, jeste osnovna osobina ljudi kojima verujemo.

GOVORITE IZ SOPSTVENOG ISKUSTVA

Drugi način da zadobijete poverenje publike jeste da promišljeno govorite iz sopstvenog iskustva. To će vam neizmerno pomoći.

Ono što će se ljudima dopasti, što će izgledati autentično i zvučati istinito i verodostojno, jeste neki događaj koji ste vi lično proživeli ili kroz koji ste prošli. Poverovaće u to. Smatraće vas za vodećeg svetskog stručnjaka za tu određenu temu.

NEKA VAS PRIKLADNO NAJAVE

Reč uvod – “introduction“ – potiče od dve latinske reči – “intro“ što znači unutra i “ducere“ – što znači voditi, tako da bi uvod trebalo da nas uvede u temu dovoljno da poželimo da čujemo govornika kako je predstavlja. Trebalo bi da nas uvede i iznese nekoliko činjenica o govorniku, koje bi pokazale njegov ili njenu sposobnost da govore o toj određenoj temi. Drugim rečima, uvod bi trebalo publici da “proda“ temu i govornika. I to bi trebalo da učini za najkraće moguće vreme.

Navedite sve ono što želite da se pomene, nešto što će pokazati zašto ste kompetentni da govorite o određenoj temi, kao i nekoliko jednostavnih činjenica koje publika treba da zna, činjenica kojima ćete ih pridobiti. Napišite ih na karticu, tako onaj ko će vas predstaviti ože da ih uključi u najavu.

PLAVA TRAVA I PEPEO ORAHOVOG DRVETA

Veoma mali broj ljudi je sposoban da samostalno razmišlja. Ali svi mi imamo osećanja i emocije, i na sve nas utiču govornikova osećanja. Ako ona ili on veruju u nešto, dovoljno ubedljivo i to kažu dovoljno ubedljivo, iako je njihova tvrdnja zaista besmislena, govornik će ipak steći neke pristalice i sledbenike, čak i među navodno sofisticiranom i nesumnjivo inteligentnom publikom.

KAKO JE PATERSON ODGOVARAO NA PRIMEDBE

Ako se obraćate grupi poslovnih ljudi, i govorite o temi koja se tiče njih, nemojte samo vi podučavati njih, nego dopustite da i oni nauče vas nečemu. Treba da saznate šta je u njihovim glavama, jer u suprotnom možete sasvim promašiti poentu. Dozvolite da izraze svoje mišljenje, odgovorite na njihove primedbe, i biće mnogo spremniji da vas saslušaju. 

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Zainteresujte ih i pridobijte pažnju publike
  2. Steknite poverenje tako što ćete ga zaslužiti svojom iskrenošću, tako što će vas najaviti kako treba, tako što ćete biti kompetentni da govorite o svojoj temi i tako što ćete govoriti o nečemu iz svog iskustva.
  3. Iznesite svoje činjenice, naučite publiku koje su prednosti vašeg predloga i odgovorite na njihove primedbe.
  4. Pozovite se na one motive koje podstiču ljude na akciju: želja za dobiti, samoodržavanje, ponos, zadovoljstva, osećanja, privrženost i religiozni ideali, kao što su pravda, milosrđe, oproštaj i ljubav.

“Onaj ko želi da ga razumeju i pažljivo slušaju mora da zagolica uši sveta. Snaga i lepota govora su apsolutno neophodne onome ko želi da ubedi ljude u svoje stavove. Štaviše, potrebne su bilo kome ko želi da navede velike mase da bar nakratko obrate pažnju na ono što ima da kaže.“ – Vudro Vilson

“Pre nego što nešto kaže u svojoj propovedi, propovednik to prvo mora da oseti u samom sebi. Jasnoća, logičnost, energičnost i uverenost moraju prvo da budu njegove lične osobine pre nego postanu deo misli i reči koje izgovori.“ – Filips Bruks

POGLAVLJE XV

KAKO DA POBOLJŠATE DIKCIJU

Naša veza sa svetom se zasniva na četiri dodirne tačke. Ljudi nas procenjuju i određuju posmatrajući sledeća četiri aspekta: čime se bavimo, kako izgledamo, šta govorimo i kako to izgovaramo.

Uprkos tome, veliki broj ljudi, nakon što završe školu, čitavog života prave greške u govoru, i ne trude se da obogate svoj rečnik, da savladaju nijanse u značenju reči, i da govore pravilno i izvanredno.

Dr Čarls V. Eliot je, nakon trideset godina rada kao dekan Harvard univerziteta, izjavio: “Priznajem samo jednu veštinu kao neophodan deo obrazovanja svake dame ili gospodina, a to je tačna i prefinjena upotreba svog maternjeg jezika.“

__

Šest najčešćih problema sa kojima se ljudi susreću kada je u pitanju jasno izgovaranje reči:

  1. Da li “progutate“ deo reči? Da li govorite sa gotovo zatvorenim ustima? Vežbajte ispred ogledala. Otvorite usta.
  2. Govorite suviše brzo. Stoj! Dajte ljudima šansu da razumeju ono što govorite. Poslušajte snimke vaših govora.
  3. Govorite suviše sporo. Ukoliko govorite suviše sporo, izgubićete pažnju publike. Ponekad, sporo izgovaranje može imati svojih prednosti.
  4. Pogrešno izgovarate reči. Redovno radite vežbe za pravilan izgovor.
  5. Izbegavajte poštapalice. Te suvišne glasove, reči i izraze često čujemo u govorima. “hm, “ovaj, “znači“ su samo neki od primera. Ove reči ometaju tok naših misli. Slušajte sebe dok govorite i otarasite se tih poštapalica.
  6. Govorite monotono. Menjajte visinu tona vašeg glasa. U suprotnom će vaša publika zadremati.

U KRATKIM CRTAMA:

  1. Naš kontakt sa ljudima se zasniva na četiri dodirne tačke. Procenjuju nas i određuju posmatrajući sledeća četiri aspekta: Čime se bavimo, kako izgledamo, šta govorimo i kako to izgovaramo. Koliko samo često donose sud o nama na osnovu jezika kojim se izražavamo.
  2. Vaša dikcija će u velikoj meri biti odraz društva u kojem se krećete. Stoga pratite Linkolnov primer i družite se sa majstorima književnosti. Provodite večeri, kao i on, čitajući Šekspirova i dela drugih velikih pesnika i pisaca.
  3. “Odustao sam od čitanja novina zbog Tacita i Tukidida, Njutona i Euklida“, napisao je Tomas Džeferson, “i shvatio sam da me je to učinilo mnogo srećnijim.“ Zašto ne biste pratili njegov primer?
  4. Neka vam rečnik bude pri ruci dok čitate. Potražite neku nepoznatu reč. Pokušajte da je iskoristite u rečenici kako bi vam ostala u pamćenju.
  5. Ispitajte poreklo reči koje koristite. Njihova historija nije dosadna i suvoparna, već se često prepliće sa bajkom.
  6. Nemojte koristiti klišee, istrošene, pohabane reči. Budite precizni i tačni, kada je u pitanju značenje.
  7. Držite Rodžetov tezaur na stolu, i koristite ga što češće. Trudite se da koristite sveže izraze. Stvarajte sopstvena poređenja. Imajte hrabrosti da budete drugačiji.
  8. Jasno izgovarajte reči. Nemojte mumlati, nemojte govoriti suviše brzo ili sporo, pravilno izgovarajte reči, izbegavajte poštapalice i nemojte govoriti jednolično.

__

Citati iz knjige: “Javni nastup” 
Autor: Dejl Karnegi
Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

BONUS VIDEO – Think Fast, Talk Smart: Communication Techniques

NIKOLA TESLA – PRVI MEĐU PRVIMA – CITATI IZ KNJIGE

Nikola Tesla – Prvi među prvima – SVEMIR – Citati iz knjige

Nikola Tesla – Prvi među prvima – SVEMIR – Citati iz knjige / Dr Irena Sjekloća Miler

Na Zemlji je u vremenu prije vremena postojalo vječno proljeće, nije bilo ni oblaka, niti kiše i snijega a ponajmanje omorine i jakih suša koje prže planetu. Njena osa bila je drugačija od današnje, a atmosferski omotač jači, nego sada, veli mitologija.

Što više čovjek svemir istražuje, stiče se utisak da se manje zna, jer zna, da mnogo toga ne zna!

Osnovno ontološko značenje samo riječi svemir: veliki Mir, Mir u svemu – SVE-MIR

__

Mi ljudi identifikovani smo i kodirani ovdje na Zemlji, trostrukim svemirskim, simbolom: Čovjek-Hram-Kosmos; i brojem 3, koga tesla toliko štuje.

Hram (tijelo) čovjeka, ovdje na Zemlji, kuća je kosmičkog čovjeka. Ljudsko tijelo, jedna je od najmoćnijih strukturalnih veza ljudi sa zemaljskim svijetom, kosmosom i zakonima njegovim; ali i ukupnim čovječanstvom, inteligentinim svemirom.

Kako reče Platon u Eneidi: „Bogovima treba biti nalik, ne samo dobrim ljudima; ne biti samo bezgrešan, neć na kraju postati Bog“

Zapadna nauka i običan čovjek, svijet i svemir posmatraju kao zbir odvojenih cjelina, najčešće obilježenih brojevima, koji nisu ništa drugo za njih, do običnih kvantativnih, jedinica, nečega. Drugi dio planete, orjentalni Istok i istočna nauka, svemir i brojeve, žive kao kvalitete koji u sebi nose životodavnu, inteligentnu, stvarlačku energiju. Za njih su kosmos i čovjek: JEDNO!

__

Zlatni presjek, je matematički pečat, kojim smo svi povezani sa sazvježđem Orion. Fibonačijev niz i njegovi brojevi, konektuju nas sa zvjezdanom konstelacijom Sirius, koju čini raspon od Siriusa A, do Siriusa F. Zakonom i matematikom spirale, u vezi smo sa našom galaksijom, Mliječnim putem.

Da kažemo i to da Đordano Bruno nije spaljen na lomači od strane katoličke Inkvizicije, zato što je tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca. To je bila laž za pu! Već je spaljen zbog toga što je smatrao da je Zemlja samo jedan u mnoštvu nastanjenih svijetova, u svemiru. Čudno je kako se Fontanelu, nije desilo nešto slično, jer je on upravo taj, koji je matematički izračunao, ono što je Đ. Bruno tvrdio, i zbog toga izgubio život.

_

Nikola Tesla je svjetski uzor: kako misiliti, učiti, raditi, i graditi bolje sutra.

Sve u našem svemiru, tvoreno je „visokom biotehnologijom matematike.

_

SVEMIRSKA LOGIKA

Tesla je bio tolilko napredan da je išao vijekovima ispred ljudskog roda, u svojim djelima i mislima. Svemirski sklad, moral zvijezda, univerzalna koegzistencija i kordinacija života u kosmosu, su njegove ideje vodilje, gotovo u svemu. Trudio se da znanje o inteligentnom svemirskom ustrojstvu na direktan način prense  ljudskom rodu, jer čovjek je sastavni dio vasione.

Tesla je imao oči koje vide sve. Došao je na ovaj svijet iz srži Mliječnog Puta, da nam prenese svijetlost, jer jedino putem nje čovjek može spoznati sebe i Kosmos, kao jedinstvenu cjelinu. Tesla nam tako orođuje i podruštvljuje svemir, ukazujući svojom naukom da smo svi, djelići iste kosmičke cjeline i nema razlike među nama. Njegovo shvatanje svemirske logike, kosmičkog sistema i vasinoskog života u njima, bitno je, jer će u budućnosti na tim postavkama, naići nov pogled čovjeka na svemir, vanzemljani život i komunikaciju sa njim. Pogledajmo od 13 fragmenata Teslinih misli, sastavljenu i donekle oformljenu, njegovu viziju svemira, energije i svekoliko život au njemu. Viziju koja je toliko moderna, da ni danas u 21. vijeku, još nije razumljiva i prihvaćena od većine ljudi.

  1. Energija, materija, vasiona

Najprije je bila energija, potom materija. Upravo tako stoje stvari sa rađanjem vasione.

  1. Praiskon

Materija je stvorena iz prvobitne i vječne energije koju znamo kao Svjetlost. Zasjala je, i pojavile su se prve zvijezde, planete, čovjek i sve što je na Zemlji i u Univerzumu.

  1. Život vaseljene

Nema mrtve materije. U kosmosu sve treperi, sve se kreće. Vaseljena je živa.

  1. Zakoni stvaranja

Postoje četiri zakona stvaranja. Prvi je da je izvor svega u Nepojamnom, crnoj čestici, koju um ne može zamisliti, niti matematika izmjeriti; u tu česticu stane cijela Vasiona. Drugi zakon je širenje tame, koja je prava priroda Svjetlosti, iz Nepojmljivog i njen u preobražaj u svjetlo. Treći zakon je potreba Svjetlosti da postane materija, i ostaje Četvrti zakon: Nema početka ni kraja; tri prethodna zakona oduvijek traju i stvaranje je vječno.

  1. Kolijevka vasiona

U Vasioni nema razlike, između onoga što postoji i onoga što je izmišljeno; i djelo i misao su stvarni. Vasiona je bila kolijevka prvih ljudi, iz nje su potom izlazili jedino oni, što će nešto stvoriti i učiniti za ljudski rod.

  1. Izvori energije

Vakumi su najveći izvori energije: ono što se smatra prazninom samo je manifestacija, neprobuđene energije. Nema praznine na Zemlji, niti uVasioni. U crnim rupama o kojima govore astronomi, najmoćnije su energije i izvori života.

  1. Ekosmičko jezgro

Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas vječno privlači, ja osjećam njegovu moć i vječnost koje ono emituje cijeloj vasioni i time je ona u skladu. Ja nisam prodro u tajnu tog jezgra, ali znam da postoji i kad hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svjetlost, a kad pokušam da ga dohvatim duhovno, onda je to ljepota i samilost. Onaj koji nosi u sebi tu vjeru osjeća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam osjeća jednim tokom u sveopštoj harmoniji.

  1. Zakon vasione

U Vasioni i prirodi postoji viši moral; naučnik treba njega da slijedi.

  1. Život u vječnosti

„Moral zvijezda“ su najstarija filosofska učenja o kosmičkim zakonima i upravljanja po njima. Ti zakoni su narušeni; moraju se uspostaviti… Etar postoji i njegove su čestice ono što drži Vasionu u harmoniji i život u vječnosti.

  1. Moral zvijezda

Što se tiče ljudskog morala, sva istorija bi se mogla svesti na dvije riječi: „krv i zlato“ i „samo krv teče i zlato sja“. To su stihovi E. Adija. Tako će biti dokle god među ljudima ne zavlada „moral zvijezda“.

  1. Astronomska ogledala

Htio sam da stvorim polarnu svjetlost u različitim krajevima ove planete. To je moguće, i zašto bi onda u njoj uživali jedino oni na svjerenom polu i u njegovoj blizini? Ako ni zbog čega drugog, to bi trebalo učiniti iz estetskih razloga. Iz tih razloga konstruisao sam džinovska astronomska ogledala, koja bi u našem nebu prikazala zvijezde iz drugih galaksija, tamnu stranu Mjeseca ili let komete, koja će se pojaviti kroz sto godina.

  1. Vizija

U ovom vijeku razuma nije čudno što nailazimo na osobe koje se nasmiju na samu pomisao da će biti ostvarena komunikacija sa nekom planetom. Prije svega, tvrdi se da postoji samo mala vjerovatnoća da su ostale planete uopšte nastanjene. Ova tvrdnja nije kod mene nikada nailazila na odziv. U Sunčevom sistemu izgleda da postoje samo dvije planete, Venera i Mars, na kojima ima uslova za život kao što je naš, ali to ne znači da na svima njima ne mogu postojati neki drugi oblici života. Hemijski procesi se mogu odvijati bez pomoći kiseonika, a još je pitanje da li su se hemijski procesi asolutno potrebni za podržavanje organizovanih bića. Moja ideja je da razvoj života mora da vodi ka takvim oblicima postojanja koji će biti mogući bez ishrane i koji neće biti sputavani odgovarajućimm ograničenjima.

Zašto jedno živo biće ne bi moglo da svu energiju koja je potrebna za obnavaljanje njegovih životnih funkcija dobija od okruženja, umjesto kroz trošenje hrane, i da transformiše nekim komplikovanim procesom energiju hemijskih kombinacija u energiju održavanja života.

  1. Komuniciranje sa Marsom

Pri sadašnjem stanju progresa ne bi moglo da bude nikakve nesavladive prepreke da se konstruiše mašina, koja je u stanju da sprovede poruku do Marsa, niti bi bilo ikakvih velikih teškoća za snimanje signala koje nam emituju stanovnici te planete, ako su oni obučeni elektrotehničari. Kada bi se komunikacija jednom uspostavila, čak na najjednostavniji način, kao na primjer samo razmjena brojeva, napredovanje ka komunikaciji sa više razumljivog sadržaja bilo bi brzo. Potpunu izvjesnot da primamo i odašiljamo poruke postigli bismo kada bismo recimo, brojem „četiri“ odgovorili na signal „jedan, dva, tri“. Marsovci ili stanovnici bilo koje planete, koja nam šalje signale, odmah bi razumijeli da smo uhvatili njihovu poruku preko svemirskog okeana i da smo im poslali natrag naš odgovor. Prenijeti znanje određenog oblika na takav nači, mada veoma teško, nije nemoguće.

__

Donald Tramp, koji je postavio sistem od 10 pravila, koja čine čovjeka uspješnim. Trampovo 7. pravilo glasi: „BUDITE STRASTVENI“. Donald u objašnjenju veli kako je strast jedan od osnovnih pokretača ljudskog života i suština čovjekovog napretka. Ako čovjek nema strastvenu želju da bude ono što hoće, da postigne ono čemu stremi i ode gdje ga srce zove, neće postići ništa, tvrdi Trump.

Svijest je shodno zakonu prirode, kreirana kako bi prerasla u planetarni razum, pa potom u još moćniji vasionski um, koji treba da bude protiv-teža silama nereda i propasti svemira.

_

„Svjetlost razuma“ je ono čemu treba težiti.

_

Energija iz prirodnih resursa sve je manje, a rat oko nje sve veći. Teslina slobodna energija nedozvoljena je stvar i anatema na Zemlji. Planeta se nalazi u antiformuli, koja glasi: Glad-Nemir-Nerad, umjesto, Hrana-Mir-Rad, što je istinska šifra evolucije.

Čovjek evolutivno sazrijeva, kroz misao i kreaciju. Što su živost, mašta i zanesenost čovjeka veći, jači mu je stvaralački žar, nikada ugašen.

Za Teslu kosmos je živ, a izvor energije koja pokreće naš fizički svijet, nalazi se u Sunčevoj toploti i svjetlosti.

_

„Nema stvora obdarenog životom, od čovjeka koji vlada elementima do najskromnijeg živog bića u cijelom svijetu, koji nije podložan dejstvu drugih sila“

_

„Mislim da ništa ne može biti važnije od međuplanetarne komunikacije. Ona će svakako biti ostvarena jednog dana, a potvrda da postoje druga ljudska bića u svemiru koja rade, pate i bore se kao i mi, imaće čaroban uticaj na ljudski rod i položiće temelje sveopšteg bratstva koje će trajati koliko i samo čovječanstvo.”

Tako će Tesla svijetu, na svoj 81. rođendan, obznaniti izvještaje svojih pronalazaka, koji će omogućiti čovjeku komunikaciju sa drugim planetama, i proizvodnju radijuma u neograničenim količinama.
Govorio je o mogućnosti prenosa, nekoliko hiljada konjskih snaga na druge planete, bez obzira na njihovu udaljenost od Zemlje.

Poznato je da je 1918. godine, radeći sa sinom Kolmana Čita, Džulijanom, slao impluse koji su se odbijali o Mjesec, isprobavajući neku vrstu „skopa“.

Tesla kaže da zvijezde, Sunca i Mjeseci iz svemira, imaju sebi analogne sub-kosmičke objekte u molekulima, atomima i elektronima, (koje će moći tek potpuno usavršena nanotehnologija otkriti i potvrditi).

Za Teslu izvor energije je gotovo sve veliko u prirodi: Sunce, vjetar, plima, osjeka, talasi okeana, atmosferski elektricitet, toplota Zemlje, Sunca, vodopadi, Svemir.

Svoju svemirsku strategiju, smišljao je u tišini noći, u holu stanice Grand Central. Naime, stanica je posjedovala ekstravagantni dio za putnike, koji je gledao ka nebu, i zvjezdanom svodu, na kome su bila oslikana sazviježđa i njihova mitska božanstva. Ovo je bilo jedno od važnih Telisnih mjesta za konsultovanje sa Pegazom, Heraklom, Djevicom, Kentaurom, Blizancima, Hidrom, Orionom, koji mu dadoše možda dodatnu ideju o njegovim svemirskim temamam – ko to danas zna, sem Tesle samog!

Naučnik nema za cilj neposredan rezultat. On ne očekuje da će njegove napredne ideje odmah biti prihvaćene. Njegov rad podsjeća na rad plantažera za budućnost. Njegova dužnost je da postavi osnove za one koji će doći i da im pokaže put. On živi i radi i nada se sa pjesnikom (Geteom) koji kaže:

„Gle! Ova stabla na golo šiblje liče, a ipak će dati plodove i zaklon – Iz Geteove: „Nade“

__

PLANETE

ZEMLJA

Zemlja je po redu treća planeta od Sunca, (podaci s kraja XX vijeka), peta po veličini uSunčevom sistemu, nastanjena, nama ljudima. Rotira oko svoje ose pod uglom od 66 stepeni i 33 minuta i 15,2 sekunde, 195. godine. Posjeduje prirodni satelit Mjesec, (po zvaničnoj nauci), koji spada u jedan od velikih satelita Sunčevog sistema. Zemljina kora je najpristupačniji dio za život čovjeka. Otprilike polovinu mase Zemljine kore čini kiseonik, jedna četvrtina pripada silicijumu i jedna četvrtina ostalim elementima, neophodnima za život na njoj. Glavni izvor energije joj je Sunce, a njena starost se procjenjuje na 5 milijardi godina, do daljneg.

Tesli je bilo jasno da je Zemlja, talasne prirode, kao i Svemir koji je opasava. Za njega svijet je složeni sastav energetskih tiraja, u koje smo uronjeni, pojedinačno i kao zajednica, sve sa našom planetom u paketu. Svaki atom, ćelija, biće i Zemlja, isijavaju i zrače prema spolja, ono što se danas naziva „energetski otisak“. Tesla je blistao mentalnom čistoćom, pa je zato i osjećao životni puls planete.

_

Tesla poručuje: „da je Zemlja pod dejstvom električnih kretanja, bila prosto živa“.

_

Tesla je bio u pravu da Zemlja živi, kroz električna kretanja, vremenske promjene, oluje i pomjeranja u njenoj stjenovitoj kori što se izražava preko ELF talasa (extra low frequency).

Znao je kako  ljudski mozak i tijelo frekventuju i trepere u sadejstvu sa planetom Zemljom, i da čovjek ako usmjeri misli svojom nadsviješću, može pokretati i same tektonske sile. Ako ljudsko biće može to činiti, može i mnoge druge stvari.

Naime, naučnici su danas potvrdili da elektromagnetni titraji prenose misaone, emotivne i duhovne poruke od organizma do organizma. Titraju spajaju: sve vidljivo i nevidljivo; malo i veliko; živo i neživo; materiju, pojave i bića u jednu visoko inteligentnu, energetsku električnu cjelinu, koja je u neprekidnoj dinamici i međudejstvu.

Njoj kraja nema, vječna je, bezvremena i istinita, jer u njoj se nijedna informacija sakriti ne može, niti poništiti svojevoljno. Tu važi princip: „Ono što je bilo jednom, uvijek jeste“!

Proračunao je da Zemlja pulsira različitim frekvencijama, naročito sa učestalošću od 12 ciklusa u sekundi.

Tvrdio je, da je glavni izvor kosmičke energije za Zemlju, Sunce, i kako noć na Zemlji nema uticaja na to!

 __

SUNCE

Sunce je sjajna zvijezda! Oko nje se okreće naša, Zemlja! Masa Sunca čini više od 99% mase, cjelokupnog Sunčevnog sistema u kome živimo. Atmosfera mu se sastoji iz 3 glavna djela: fotosfere, hromosfere i korone.

Kao što vidimo u našem Sunčevom sistemu, vlada prilična gužva i prenatrpanost, a Sunce je srž toga. Ono određuje kretanja tijela, što se okreću oko njega, održavajući ih na orbitama, njihovih carstava.

Sunce je kosmički vladar i kralj, jedne „zvjezdane države“ na nebu.. Ono je izvor topline i života, pa se u mitologiji raznih naroda pojavljuje kao simbol usksrnuća, uzdizanja i besmrtnosti. Sunčeva energija je nepresušni izvor slobodne energije, i istovremeno hrana za naprednije ljude, o čemu Nikola Tesla govori na više mjesta u svojim istraživanjima.

„U nekim trenucima viđao sam sav vazduh oko sebe ispunjen jezicima život plamena. Njihova jačina, umjesto da se smanjuje, povećavala se sa vremenom i dostigla je vrhunac kada sam imao dvadeset pet godina. U jednoj prilici imao sam osjećaj da mi se mozak zapalio i da mi malo Sunce sija u glavi“.

Tesla je tvrdio da je sve u našem svijetu elektricitet i svijetlost, pa i on sam, i svi mi. Znao je da Sunce podiže vodu iz okeana, a vjetrovi je nose dalje, do dalekih krajeva gdje ona dobija status izuzetno osjetljive ravnoteže.

„Malo sam napredovao u riješavanju misterije dok 1899. god. Nisam matematički i eksperimentalno dokazao da Sunce i druga nebeska tijela u sličnim uslovima emituju zrake velike energije koji se sastoje od nezamislivo malih čestica što se kreću umnogome brže od svjetlosti. Prirodna moć tih zraka tako je velika da mogu da prođu hiljade milja kroz čvrstu materiju i bez najmanjeg smanjenja brzine. Prolazeći kroz svemir prepun kosmičke prašine stvaraju danonoćno sekundarno zračenje konstantne snage koje ravnomjerno obasipa Zemlju sa svih strana“.

Polarnu svjetlost, Tesla takođe prepoznaje kao vrstu Sunčevih čestičnih emanacija.

Da je Tesla živio duže, moguće je da bi Sunce, kao ekstraterestrijalni resurs, bilo već uveliko korišteno danas, za neiscrpno izvorište energije, njenog bežičnog i slobodnog prenosa svega, na planeti, besplatno.

Sunce je izvor koji pokreće sve. – Nikola Tesla  

Korištenje energije koja je deponovana u drvetu ili uglju, ili opšte govoreći gorivu, dovelo je do parne mašine. Dalje, veliki korak napretka učinjen je prenošenjem energije pomoću elektriciteta, koji je omogućio transfer energije s jednog mjesta na drugo, a da se sam materijal ne prenosi. Ali, što se tiče korištenja energije iz životne sredine, još nije poznato da je učinjen radikalni korak naprijed.

Krajnji rezultat razvoja u ova tri pravca su:

  1. Sagorjevanje uglja hladnim procesom u bateriji;
  2. Efikasno korištenje energije iz životne sredine;
  3. Bežično prenošenje električne energije na sve daljine.

Bez obzira na koji način se može doći do ovih rezultata, njihova praktična primjena će svakako zahtjevati veliku upotrebu gvožđa, a taj dragocjeni metal će biti bitan elemenat u daljem razvijajanju ta tri pravca.

Tesla je predlagao mnoge vidove Sunčeve energije, koje bi čovjek mogao koristiti. To je toplota Sunčevih zraka, koji padaju na Zemlju i ta energija je danas gotovo potpuno neiskorištena. Slijedi energija vode koja je idealno sredstvo za korištenje Sunčeve energije, pa u tom smislu Tesla u svom članku „Energija budućnosti“, govori i o kontroli padavina, kako bi se na taj način, mogla maksimalno iskoristiti Sunčeva energija, u dobrobit čovječanstva.

Tesla je neusmnjivo mnogo znao Suncu. Smatrao je, da su ratovi na Zemlji posljedica kosmičkih poremećaja, u koje je prvenstveno umiješano Sunce, što se tvrdi i u drevnim sumerskim, egipatskim, vavilonskim i njima sličnim spisima, ali i u modernoj nauci, posebno kada su u pitanju Sunčeve pjege, solarni vjetrovi, elektromagnetne oluje i slične pojave, na Suncu.

Sav život na Zemlji, po Tesli je u apsolutnoj zavisnosti od Sunca i gigantskog mehanizma prirode povezane sa njegovom osom. Sve podlieže tome: voda, munje, gromovi, kiše, snijegovi, led… i kompletno ustrojstvo naše planete. U svemu tome toplota Sunčevih zraka predstavlja ogromnu količinu energije, mnogo veće od bilo čega na Zemlji, jer Sunce je moćnije od svega što nas blisko okružuje u svemiru.

__

MARS

Mars je četvrta planeta u Sunčevom sistemu po svojoj udaljenosti od Sunca. Period rotacije oko Sunca iznosi mu 686 dana 23 sata i 1 minut. Njegovo tlo se sastoji od pijeska, kamenja i prašine; izrazito je reljefno sa udolinama, klancima, ugašenim vulkanima i meteorskim kraterima. Po najnovijim istraživanjima na njemu ima dosta vode i mogućeg kako anaerobnog tako i razvijenijeg oblika života u dubini i površini.

Danas ne izgleda ni najmanje čudno, Teslina ideja da će jednog dana moći da se „pozove“ Mars, tako što će biti korišteno naelektrisanje dvije planete za slanje signala (Marsa i Zemlje).

„Ukoliko na Marsu i drugim planetama ima inteligentnog života, čini mi se da možemo nešto uraditi da bismo privukli njihovu pažnju… O toj mogućnosti razmišljam zadnjih pet-šest godina.“

Lord Kelvin će ujedno biti taj, koji će Teslu odbraniti bez zadrške, kada bude napadnut povodom Marsa, od javnosti. Naime, poslije snažnog bljeska (ili bljeskanja) na površini Marsa, koji su zabilježile opservatorije širom svijeta, Tesla je tvrdio kako je to energetski zrak, koji je on poslao na Mars da se odbije ka Zemlji? Zbog te izjave Tesla se našao na meti astronoma koji su negirali takvu mogućnost. Naglo i možda na iznenađenje svih, tu neumjesnu i optužujuću raspravu po Teslu, prekinuće Lord Kelvin. Na prvoj strani uglednog, već nam dobro poznatog časopisa New york Times, u članku, „Mars signalizira Njujorku“, Lord Kelvin izjavljuje: „Ako Tesla kaže da je tako, onda je to tako!“

__

VENERA

Venera je druga po udaljenosti od Sunca. Period rotacije oko njega iznosi joj 24,7 dana, dok oko svoje ose rotira u retrogradnom pravcu, i zavijena je stalnim oblačnim pokrivačem. Atmosfera joj se sastoji od 97% azota i malo kiseonika. Temperature su joj između 400 do 500 stepeni Celzijusa. Jedan dan na Veneri traje 106 zemaljskih dana.

U narodnim običajima, i astronomiji Venera se smatra, Sunčevim glasnikom. Kao boginja večeri, podstiče ljubav; kao boginja jutra označava ratničke pohode. Ona je kći Mjeseca i sestra Sunca u mitologiji. Paleufološki, antagonistički je simbol Marsu, a njena energija odgovara razvojnom stepenu čovjeka od njegove 14 do 20 godine života.

__

JUPITER

Jupiter je peta po redu i najvea planeta Sunčevog sistema. Njegov je oblik spljoštena lopta, dok mu je period rotacije oko sopstvene ose 9 sati, 55 minuta i 30 sekundi. Oko Sunca, njegova orbita traje 12 godina. Prekriven je gustom atmosferom koju čini vodonik i helijum, kao i metan i amonijak u tragovima, sa mogućnošću veće složenosti sastava, donjih slojeva njegove atmosfere.

Posjeduje svoje magnetno polje i oko njega kruži sistem od 12 satelita, od kojih su 4 giganti: Ganimed, Jo, Europa i Kalisto. U mitologiji Jupiter je jedan od vrhovnih bogova. Nebesko božanstvo Jupiter je bog dnevnog svjetla, munji, grmljavine i vremena; nadmoćan je i predsjedava vijeću Bogova! Simboliše red, pravednost, i posjeduje autonomnu moć odlučivanja.

__

VANZEMALJCI – VANZEMLJANI ŽIVOTI

Hronika o drevnoj Indiji poznata kao Knjiga o Džajanu, spada u klasu za sebe, ne samo zbog svoje starosti, već i zbog neočekivane priče u njoj. Ovo istorijsko djelo jeste kompilacija legendi koje su se prenosile sa koljena na koljeno, vijekovima prije nego što su ljudi naučili da pišu, i koje su konačno prikupili u formu rukopisa, drevni učenjaci, i sačuvali za nas.

„Samozvane crkve“ UNARIUS, slave Teslu kao Vanzemaljca (UNiversal Articulate Interdimensional Understanding of Science), ima sjedište u mjestu El Kaxonu u Kaliforniji. Za unarijance, Nikola Tesla je vrsta modernog božanstva.

Članovima ove crkve Tesla se periodično javlja, iz svoje kuće na planeti Parhelion, koja se nalazi u središtu Kosmičke Federacije Unarius, i šalje poruke, koje oni primaju. Do sada su objavili 13 tomova njegovog, svemirskog znanja.

Jednom im je Tesla odande viZuelno prenio, čak i sliku svoje kuće. Sedmostepene piramide, izgrađene od materijala nalik na staklo, osnove 1,5km. Na vrhu zdanja nalazi se veliki projektor, koji liči na teleksop, što odašilje informacije i slike na 33 frekventna nivoa, i isto toliko vremensko-prostornih dimenzija.

Robert Groustest, biskup od Linkolna (1170-1253) postavio je više nego moderno učenje o nastanku svijeta i multiverzumu, već u pred-srednjem vijeku. Ovaj biskup jedan je, od najvećih naučnih umova svog doba. Bio je teolog, crkveni reformator, matematičar, filozof, pjesnik i utemeljivač naučne misli. Bavio se politikom, naukom i svemirom.

U svojim spisima on na najmoderniji i kompleksniji način objašnjava porijeklo prirode svemira, na gotovo identičan način kako to čini današnja, teorijska fizika. Govoreći o tome da sferni, univerzum nastaje iz jedne tačke svjetlosti, spoja materije i forme, odakle započinje širenje, njegov život i rast. Djelo u kome biskup od Linkolna iznosi svoju teoriju o postanku kosmosa, nastalo je u XIII vijeku, i zove se: „De Luce“ (O Svjetlosti). Proračuni i formule, koje on izvodi, nevjerovatno su precizne i konzistentne, tvrde današnji naučnici iz Engleske, koji se bave proučavanjem svemira i ličnosti Groustesta; tvrdeći da su revolucionarna misao, rad i lik ovog biskupa, zapravo utabali put, svim velikim naučnim otkrićima XVI i XVII vijeka.

__

MAGIČNI KOLORADO SPRINGS

Kolorado Springs je izgledao magično, a razlog zbog koga je Tesla došao baš tu, bila je prije svega – tajnost! Ono što je radio bila je takođe tajnost, i tu tajnost je obavljao u još većoj tajnosti, jer je upravo to želio!

Krajem 1899. godine, Tesla je potpuno spreman da se vrati u Njujork. Prije polaska fotograf Dumens Ali, ovjekovječio je Teslin rad u Koloradu, sa 63 izvanredne fotografije, među kojima je i najčuvenija Teslina fotografija, gdje pronalazač mirno sjedi i čita knjigu u mnoštvu jezičaka eksplozivnih munja u prostoru.

„Prije svega čovjek je zapanjen konstatacijom izvanredne čistoće atmosfere što se najbolje potvrđuje jasnoćom i oštrinom kontura predmeta na velikoj udaljenost. U nižim regionima, a naročito kada je velika vlaga, konture predmeta postaju više ili manje neodređene, čak konfuzne,na daljinama većim od nekoliko milja, dok ovdje na mnogostruko većim odstojanjima konture predmeta izgledaju savršeno jasne i oštre.

__

KAKO KOSMIČKE SILE UTIČU NA NAŠE SUDBINE

Svako živo biće je mašina priključena na točak univerzuma. Mada na izgled na njega djeluje samo njegova neposredna okolina, polje spoljnjeg uticaja širi se u nedogled. Ne postoji nijedna konstelacija zvijezda ili maglina, Sunce ili planeta, u dubinama neograničenog prostora, niti lutalica zvjezdanog neba, koji na neki način ne utiču na njegovu sudbinu – ali ne u nejasnom i varljivom smislu astrologije, već u nepokolebljivom i pouzdanom smislu prirodne nauke. 

Može se reći i više od toga: nema nijednog živog bića – od čovjeka koji sebi podčinjava elemente, do najnižeg bića na cijelom ovom svijetu, koje sa svoje trane ne reaguje na svoj specifičan način.

Kad god aktivnost nastane kao rezultat sile, makar i beskrajno male, dolazi do poremaćaja kosmičke ravnoteže i sveopšteg kretanja.

Sve što postoji, organsko ili neogransko, živo ili neživo osjetljivo je na spoljne nadražaje. Nema nikakve granice, nikakvog prekida kontinuiteta, niti posebnog i određenog pokretača života.

Isti zakon upravlja cjelokupnom materijom, cijeli Univerzum je Živ.

Na polutaru Zemlje tačke imaju brzinu od 1520 metara u sekundi, što treba ili dodati ili oduzeti od translatorne brzine kretanja od 19 milja kroz svemir. Otuda se energija mijenja u toku 12 sati za vrijednost koja otprilike odgovara vrijednosti od 1533 000 000 stopa-funti, što znači da na neki nepoznat način energija ističe i utiče u tijelo u iznosu od oko 64 konjske snage.

Svi mi povremeno spavamo. Ova fiziološka potreba je isto oliko neophodna koliko i potreba da se mašina povremeno zaustavi. To je samo jedno stanje koje nam je postepeno nametnuto dnevnim okretanjem Zemljine kugle, i to je jedan od mnogih dokaza u prilog mehanističkoj teoriji: Čovjek-mašina.

Oko reaguje samo na vibracije svjetlosti u jednom prilično uskom rasponu, ali te granice nisu jasno određene. Na njega isto tako djeluju vibracije izvan tog raspona, mada u manjoj mjeri.

Za verbalne utiske, kojima su naročito podložni ljudi skloni muzici i podražavanju, osoba koja ima ove osobine često reaguje na mehaničke udare ili vibracije koje su nečujne.

Rat nikada ne može da prouzrokuje sam čovjek svojevoljnim aktivnostima, mada to tako može da izgleda.

Rat je, nesumnjivo, manje ili više, direktna posljedica nekog kosmičkog poremećaja u koji je prvenstveno umješano Sunce. Nema sumnje da je Sunce prouzrokovalo i mnoge međunarodne sukobe od istorijskog značaja a koje su ubrzali glad, bolest i katastrofe. U mnogim slučajevima veoma je teško odrediti brojne osnovne uzroke.

„Na nadgrobnoj ploči u Turijumu, postoji Pitagorejski dvojni napis, „lozinka sa odgovorom“:

  1. „Kozliću (kozlić znači Duša) pao sam u mlijeko“
  2. „Kozliću, pao si u mlijeko“. (došao si ponovo u galaksiju Mliječnog Puta)

__

ETAR – TERESTRIJALNO I MEĐUZVIJEZDANO

Jedno od remek dijela Teslinog rada, jeste njegova analiza i opis ljudskog oka. Tesla kaže da je ljudsko oko veličanstvena kapija kroz koju svekoliko znanje dolazi do mozga, navodeći, kako je čestva tvrdnja ljudi, da se sama duša ogleda u oku.

Oko je ono, koje Teslu inicira i vodi ga ka novim vizijama fascinantnih naučnih otkrića. Tesla će reći:
„To je organ višeg reda. Može se zamisliti da u nekom drugom svijetu, kod nekih drugih bića, umjesto oka postoji neki drugi organ ili savršeniji, ali ta bića nikako nisu ljudi“

Po Tesli, oko je organ koji reaguje neposredno i na vibracije samog etra!

Etar je teorijski pojam iz XIX vijeka, koji predstavlja sveprožimajući medijum, između planeta i zvijezda. Njime je prožeto sve, a ljudsko oko je organ koji ga direktno registruje.

Tesla nas je svojom tehnologijom uveo u interplanetarnu budućnost, htjeli mi to ili ne!

Sajfer je napisao izuetnu knjigu o Tesli pod nazivom: „Čarobnjak, život i vrijeme Nikole Tesle“

Na sličnim principima elektro magnetnih talasa, frekvencija iz svemira i drugih vrsta kosmičkih energija, funkcionišu i NLO-i, koji mijenjaju oblike kretanja u našem elektromagnetnom spektru i vibracijskom polju, kada uđu u naš Sunčev sistem i približe se Zemlji. Tesla je znao da je sve energija, i vidio je one stvari iz paralelnih svijetova, koje fizički „ne postoje“.

„Mi jurimo kroz beskrajni prostor nepojmljivom brzinom, sve što je oko nas okreće se i kovitla, svuda vidimo samo kretanje, svuda nalazimo samo energiju. Mora postojati neki način da se tom energijom neposrednije koristimo“.

Tesla zna da nema postojajanja ljudskog vida bez električnih događaja u organizmu oko njega, jer je život čovjeka, električni tok, a njegova duševnost je svjetlost sama! Tesline vizije zalazile su nevjerovatno daleko!

Za 79. rođendan New York Times, 11.7.1935. godine, objavljuje kako Tesla planira da pošalje energetski snop s jednog na drugi kraj svijeta. Tvrdi da je mjerenjem ustanovio kako su komički talasi 50 puta brži od svjetlosti, čime osporava Ajnštajnovu teoriju relativiteta. Ali, i da je otkrio tajnu kosmičkih zraka u pozitivnom električnom naboju Sunca.

U časopisu Philadelphia Public Ledger, 10.9.1933, Tesla objavljuje da u okviru svog energetskog projekta sada radi na procesu fotografisanja misli. Postupak je zasnovan na njegovom širem konceptu za izdavanje kosmičke energije koja upravlja univerzumom, po principu njegovih riječi: „Energija je svuda oko nas, u neograničenim količinama.“

„Proticanje dovoljne količine elektriciteta u podesnom obliku, kroz gornje slojeve atmosfere, učililo bi da vazduh svjetli. Cijela bi Zemlja bila pretvorena u džinovsku sijalicu, a nebo bi noću bilo potpuno osvjetljeno.“ 

Njegovi pronalasci u radu sa visokim frekvencijama, napredne ideje o vezi i odnosu elektromagnetizma i svjetlosti, osnovna su veziva za njegove najveće pronalaske, koji su i danas tajna, najtajnija!

Za Teslu su među silnim oblicima energije prirode, bili ipak najneodoljiviji magnetizam i elektricitet! Njega – elektricitet, Tesla vidi kao fluid koji se ne može ni stvoriti ni uništiti, a još manje zatočiti i sabiti.

Njegova je količina konstanta i slobodna u prirodi, dok su električne pojave u etru, identične tome! Na taj način on predstavlja čvrstu premisu, da je naš svijet uronjen u veliko more elektriciteta!

Smatrao je da se svjetlost krivi oko zvijezda i planeta, jer je privlači energetsko polje.

„Korist koju će od mojih izuma imati civilizacija, znači za mene mnogo više nego novac koji bih mogao privrediti. Djela uma, nauke i vještine treba da služe ljudskoj zajednici za otklanjanje problema i uljepšanje života, a ne pojedincima za sticanje bogatstva.

Tesla želi osvjetliti čitavu planetu, i prostor oko nje. Znao je, da svjetlost sadrži elemente za napredno obnavljanje života planete. Ona je tajni ključ stvaranja. Kroz drevna vremena mnogo je onih  koji svjetlost smatraju prvobitno tvoračkom snagom, dok je pjesnici nazivaju, neuništivom kosmičkom čarobnicom.

Kada je Nikola Tesla otjelotvorio električnu svjetlost, koja je samo jedna od mnogih manifestacija Velike svjetlosti, osvjetlio je tim činom Zemlju i čovjeka, koji su do tog trenutka bili fizički i duhovno u mraku.

Tesla zna da je svjetlostni etar istovremeno i elementarno i najviše stanje materije, koja prožima naš svijet.

U stanju smo kreirati svemire, i čitavi univerzumi loši i dobri, strepe od nas, jer posjedujemo u krvi metagen, uspavan u nama, u nauci još neotkriven!

Nosač svjetlosti jeste frekvencija, dok nju dalje nosi i prikazuje broj, čiji numerički svijet visoko uvažava, i Nikola Tesla sam.

Kada čovjek bude savladao više dimenzije, on će prelaziti u različite forme života, svog svjetlosnog postjanja. Jedna od glavnih osobina svjetlosti je njeno preobražavanje.

Tesla je ostvario poznanstvo sa Vivekanadom 1896. godine. Tu je i  upućenost u teozofsko učenje Madam Blavacke, gdje se Tesla, u potpunosti konektuje sa pojmom akaše, etra, i njegove vječne svjetlosti. To će izvršiti enormni uticaj, na kasnija Teslina istraživanja.

Interesantan je podatak, kako je Nijagra dobila svoje ime. Zvuk obrušavanja velikih količina vode iz jezera Irija u Ontario, sa velike visine, Indijancima se činio, kao neprekidna strašna grmljavina, pa su vodopad nazvali „Grom-Voda“, što se na njihovom jeziku kaže: Nijagra! Tesla, gospodar munja, maštao je o kroćenju Nijagre još u djetinjstvu, kada nije ni slutio, da je to baš, Voda Grom…

Drevni stih posvećen broju 13, glasi:

Svjetlost je električna Vatra koju je Priroda namjenila u korist: Volji

Ona prosvjetljava one koji znaju kako da je upotrijebe, i izgara one koji je zloupotrijebe!

__

Ako bismo pokušali na trenutak samo, zamisliti naš svijet bez Teslinih izuma, on bi bio siromašan do neprepoznatljivosti. Džinovska industrija i moderan svijet bez Tesline nauke ne bi postajali, a širom planete harao bi najvjerovatnije mrak, kao prije Tesle. Zahvaljujući njegovoj vizionarskoj sposobnosti i fanatičnoj upornosti kao i smjelosti, Teslin genije stvorio je moderno industrijsko dobra, darujući čovječanstvu enormni napredak.

Svih 80 sanduka Teslinih, Sava Kosanović uspjeva da organizuje, da napokon odu iz SAD-a u Beograd.

Osnovna luča za njega je svjetlost! Ona mu predočava vasionu, u milijardama njenih pojavnosti, poput simfonije naizmjeničnih struja, i igre bezbroj električnih oscijlacija od kojih se svemir sastoji. Samo jedna, od silnih donjih skala električnih vibracija, jeste Teslina naizmjenična struja od 60 perioda u sekundi. I samo jedna od gornjih skala, bila vidljiva svjetlost sa učestalošću od nekoliko biliona perioda u sekundi, što je Tesla otkrio Zemlji. Možemo zamisliti, kakve se sve mogućnosti još kriju u vasioni, a Tesla ih je naslutio, za nas!

„Naša planeta je prebogata, a tamo gdje nešto nedostaje, azot dobijen iz vazduha će obnoviti tkivo Zemlje. Tesla je 1900. godine razvio proces za ovu namjenu. Kasnije, poslije četrnaest godina, pred ratnim potrebama, usavršili su ga njemački fizičari, po Teslinim riječima.“

Sistematsko pošumljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima, učiniće kraj sušama, šumskim požarima i poplavama. Univerzalna primjena vodene energije i njen prenos na velike razdaljine, omogučiće da svako domaćinstvo dođe do jeftine energije, pa će prestati potreba za sagorijevanjem energenata.

Ratovi će se spriječiti, ne tako što se oslabljuju jaki, već tako što će svaki narod, slab ili jak, biti u stanju da sam sebe odbrani.

Ako nijednu zemlju ne možete uspješno da napadnete tada prestaje svaki smisao za ratnu operaciju. To teslino otkriće očito razoružava zlokobnu snagu aviona, podmornica i ostalog.

Uređaj o kome se ovjde konkretno govori, a koga Tesla iscrpno opisuje, projektuje pak svoje čestice koje mogu biti relativno velike ili mikorskopskih dimenzija, i omogućava da se na mali prostor i na veliku razdaljinu prenese trilion puta više energije nego što je moguće sa zracima bilo koje druge vrste. Hiljade konjskih snaga mogu se prenijeti snopom tanjim od  dlake u kosi, a da ih pri tome ne može ništa zaustaviti. Ova izuzetna osobina zraka omogućiće, između ostalih stvari, nezamislive rezultate u televiziji, jer gotovo da neće biti ograničenja za intenzitet osvjetljenja, veličinu slike, ili razdaljine na kojoj je moguća projekcija slike.

__

Teslina metoda rada, razmišljanja djelovanja:

„Ima ljudi koji onog trenutka kada hoće da konstruišu nešto ili da urade neki posao, zalete se bez dovoljne pripreme i odmah uđu u pojedinosti, umjesto da se drže središne ideje. Oni mogu postići rezultat, ali žrtvuju kvalitet.“

Evo ukratko moje metode:

„Kad zaželim da pronađem neku stvar, ja se u duhu bavim svojom idejom mjesecima ili godinama. Kad god to osjetim, ja se upustim u maštanje i razmišljam o problemu bez namjernog udubljivanja. To je vrijeme inkubacije. Zatim dolazi period neposrednog napora. Vrlo pažljivo tražim riješenja koja mi izgledaju mogućna. Razmišljam, i postepeno usredsređujem svoje misli na uže polje ispitivanja. A kada namjerno razmišljam o problemu u njegovim specifičnim oblicima, onda počinjem osjećati da ću možda naći riješenje. I čudna je stvar da, čim počnem tako da osjećam, ja odmah znam da sam zaista riješio problem, i da ću postići ono za čim težim…

Prije nego što išta stavim na hartiju, cijela je misao već razrađena mentalno. U duhu ja mijenjam konstrukciju, vršim ispravke na bolje, pa čak i radim sa tim izumom. Iako nikada ne pravim crtež, ipak mogu da dam radnicima potrebne mjere svih djelova, a kada budu gotovi, onda svi djelovi odgovaraju jedan drugom tačno kao da sam izradio stvarne crteže. Meni je svejedno da li radim sa mašinom samo u duhu ili je zaista ispitujem u radionici.

Ne žurim da započnem s praktičnim poslom. Kad mi se javi ideja, odmah je u svojoj mašti počinjem graditi. Mijenjam konstrukciju, usavršavam je i već je u mislima pokrećem. Sasvim mi je nevažno pokrećem li svoju turbinu u mislima, ili je ispitujem u laboratoriji. Čak primjećujem kad nešto nije u redu. Nema nikakve razlike, štaviše, rezultati su isti. Tako mogu brzo razviti i usavršiti zamisao, a da ništa ne dodirnem. Kad sam toliko odmakao u pronalasku da mogu sve usavršiti i kad ne otkrijem nikakvu grešku, uobiličavam taj konačni proizvod uma. Moj pronalazak radi upravo kako sam i zamislio, a provjere teku tačno onako kako sam planirao!

__

Citiran Teslin obrazac, primjenjen u ljudskim glavama, dovešće do oduhovljavanja nauke. Zakoni, načela, postulati i pravila u njoj, povezaće duhovno sa materijalnim u jednu moćnu cjelinu. Čovjek će po želji ulaziti u paralelne svjetove zasnovane na drugačijim energijama, i konstantama, a komunikacija sa bestjelesnim i inteligentnim bićima iz višeg svemira, postaće skoro svakodnevna stvar čovjeka, u budućnosti.

Visoka tehnologija, biće dostupna planeti, pa će interplanetarna putovanja zamjeniti svaku drugu vrstu putovanja kroz prostor i vrijeme. Holo tehnologija će prevazići ostale vizuelne tehnologije na planaeti, a ljudska duša će putovati u prošlost i budućnost, aranžirajući sebi živote i životne forme kakve želi! Duša će spoznati šta je smrt, i kako je bezbolno, bez dezintegracije prevazići, te preći u novu formu života.

Ulazak u banku svemirskih podataka biće dostupan svakom pogodnom, visoko razvijenom Zemljanu. Predviđanje, telepatije, teleportacija, telekinetičke moći i slično, biće razvijeti u svih ljudskih bića, a energija bola tokom visokog evolutivnog razvitka čovjeka, potpuno će nestati. Mogućnost dolaska do novih vidova izvora nergija iz viših svemirskih sistema biće dostupna ljudskom rodu, sve zajedno sa liječenjem mislima, i materijalizacijom onoga što j enekome potrebno u datom trenutku za njegov život.

Jer kako kaže veliki Nostradamus, sudbina je ono što ljudski kolektiv oblikuje u svom mozgu, a rukama realizuje i plasira u svoj svijet! Po njemu sudbina, je čovjek sam, a kuje je žezlom i vatrom svog bića! 

Ljudska jedinka će postati Kretor, koji može uticati na sudbine planeta, zvjezdanih sistema, galaksija pa i šire.

Brad Steiger, 1981. godine, objavljuje knjigu, koja nosi naziv „The star people“. On se ne bavi Teslom, niti je Tesla prisutan u toj knjizi. Ali i danas poslije skoro 35 godina, ova knjiga je i dalje najpopularnije i najkontraverznije pisano djelo na planeti, koje obrađuje temu zvijezdanih ljudi.

Poznato je da bijele rukavice pokrivaju ljudski magnetizam i elektricitet tijela, koji najjače zrači iz ruku čovjeka, a bijela ga boja kontroliše i pravilno dozira. Bijele rukavice simbolišu duhovnost, čistoću srca, mozga čovjeka i njegovih dijela.

„U toku prošle godine posvetio sam znatan dio svog vremena usavršavanju jednog malog i kompaktnog uređaja pomoću koga bi se snaga u znatnoj jačini mogla slati u međuzvijezdani prostor na koju god bilo daljinu, i to bez i najmanjeg rasturanja. Imao sam namjeru da se sa svojim prijateljem, Džordžom E. Helom, velikim astronomom i sunačnim ekspertom, posavjetujem o mogućčnosti upotrebe ovog pronalaska u vezi sa njegovim ispitivanjem. U međuvremenu, nadam se da ću iznijeti pred Francuski institut tačan opis ovog izuma sa svim podacima i proračunima i zatražiti nagradu Pjera Gucmana od 100.000 franaka, za sredstva za opštenje sa drugim svjetovima, jer se osjećam savršeno uvjeren da će mi ona biti dodjeljena. Naravno, novac je beznačajna stvar, ali za veliku istorsijku čast da budem Prvi koji je postigao ovo čudo BIO BI SKORO GOTOV DA DAM I SVOJ ŽIVOT!“

__
Autor knjige: Dr Irena Sjekloća Miler

Priredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com
Instagram: @leonbijelicknjige & @leonbijelic

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.