CITATI IZ KNJIGE: KAKO UVEK BITI SREĆAN

CITATI IZ KNJIGE: KAKO UVEK BITI SREĆAN – PARAMHANSA YOGANANDA

CITATI IZ KNJIGE: KAKO UVEK BITI SREĆAN – PARAMHANSA YOGANANDA

__

TRAŽENJE SREĆE NA POGREŠNOM MESTU

Tražiti sreću negde van sebe isto je što i pokušaj da se oblak uhvati lasom. Sreća nije stvar. To je stanje uma. To je nešto što se mora živeti.

Što više rasipamo svoju energiju na različite strane, to nam manje snage ostaje da je usmerimo ka nekom konkretnom poduhvatu.

Ljudi često smetnu sa uma da je cena raskoši trošenje sve više nervne i umne nergije, što za posledicu ima skraćenje prirodnog životnog veka.

Materijalisti postaju toliko obuzeti zarađivanjem novca da ne mogu dovoljno da se opuste i uživaju u komforu koji su sebi obezbedili.

Što više čovek dopušta da njegov telesni, umni i duhovni razvoj zavisi od spoljašnih okolnosti, zanemarujući izvore unutar sebe, to više crpi vlastite rezerve energije.

Posedovanje materijalnog bogatstva bez unutrašnjeg mira isto je što i umirati od žeđi dok se kupamo u jezeru.

Čista ljubav, sveta radost, pesnička imaginacija, dobrota, mudrost, mir i sreća prvo se osete iznutra, u umu ili srcu, a onda se odatle putem nervnog sistema šalju u fizičko telo. Spoznajte i osetite neizmernu radost unutrašnjeg života, i ona će vam značiti više nego prolazna zadovoljstva spoljašnjeg sveta.

Važno je praviti razliku između onoga što vam treba i onoga što želite. Potrebe su male, a želje neograničene. Želite li postići oslobođenje i blaženstvo, negujte samo ono što vam je potrebno. Prestanite da stvarate bezbroj želja i da tražite prividnu, lažnu sreću. Što više vaša sreća bude uslovljena spoljašnim okolnostima, to ćete manje sreće iskusiti.

Razmislite na trenutak na šta je Isus mislio kada je rekao, “Ostavi da mrtvi ukopavaju svoje mrtve“ (Matej, 8:22). On je mislio na to da su mnogi ljudi mrtvi, a da to ne znaju! Oni nemaju ni ambicije ni inicijative, ni duhovnog poleta ni životne radosti.

__

SREĆA JE STVAR IZBORA

Ako vi želite da budete tužni, niko na ovom svetu neće moći da vas usreći. Ali ako vi u svom umu odlučite da budete srećni, niko na ovome svetu ne može vam oduzeti tu sreću.

Sreću dostižemo ne beznadežno je želeći, već sanjajući je, misleći je i živeći je neprestano. Šta god da radite, neka sreća uvek bude osnova – tajna reka radosti koja teče ispod peska vaših misli i kamenitog tla teških iskušenja.

Ljudi snažnog karaktera obično su najsrećniji. Oni ne krive druge za nevolje uzrokovane njihovim vlastitim postupcima i nedostatkom razumevanja. Oni znaju da niko ne može niti uvećati niti umanjiti njihovu sreću, osim ako oni sami ne dozvole da štetne misli ili ružna dela drugih ljudi utiču na njih.

Prava hrana za biljku sreće može biti samo ona koja stiže kroz meditaciju i stvarni kontakt sa Bogom u svakodnevnom životu.

BUDITE SREĆNI SADA! Ako uspete da pronađete sreću u svojoj duši, čak i da sutra umrete i pridružite se dugoj povorci preminulih duša koja se lagano kreće kroz hodnike vekova, vi ćete uvek sa sobom nositi to neprocenjivo blago. Kada jednom ostvarite sreću svoje duše, niko vam je neće moći oduzeti, ma koliko dugo putovali ka bezvremenosti i večnosti.

Mnogima nedostaje mašte i ne trgnu se sve dok se ne dogodi nešto strašno što će ih probuditi iz košmara njihove gluposti. Lošoj je osobi teško da bude dobra, isto kao i što je dobroj teško da bude loša.

Posle kupanja u okeanu mira u zemlji snova, probudite se srećni i recite: “U snu sam bio slobodan od svetovnih briga.“ Bez unutrašnje sreće čovek može postati zarobljenik briga u bogatom dvorcu.

Vi morate biti vrlo radosni i srećni, jer sve je ovo Božiji san. I mali i veliki čovek samo su projekcija svesnosti Sanjara. Prihvatite sve što dođe, i recite sebi da sve to dolazi od boga. Sve što dođe od sebe, neka dođe. Čak i kada osetite potrebu da ispravite nešto što je pogrešno, nastojte prvo da osetite Njegovo unutrašnje vođstvo. A kada krenete u akciju, radite to u Njegovo ime, a nikada iz prkosa podstaknutog egom.

__

IZBEGAVAJTE KRADLJIVCE SREĆE

Ljudi koji traže sreću treba da izbegavaju uticaj loših navika koje vode ka zlim delima. Vi ste sada ono što ste od sebe stvorili u prošlosti. Vi ste ti koji ste tajnim, nevidljivim tragovima svojih prošlih dela uticali na delotvornost svojih sadašnjih dela.

Ako se koncentrišemo na loše, gubimo iz vida ono što je dobro. Doktori tvrde da milioni užasnih mikroba prolaze kroz naše telo. Ali, pošto ih mi nismo svesni, oni imaju manje uticaja na nas nego kad bismo osećali njihovo prisustvo i brinuli se zbog toga. Ako dovoljno dugo posmatramo negativne stvari, mi poprimamo negativne osobine. Kada se koncentrišemo na dobro, poprimamo dobrotu.

Ne provodite previše vremena šaleći se. Zašto trošiti svoje duhovne spoznaje na beskorisne reči? Kada vedro svoje svesnosti napunite mlekom mira, neka tako i ostane; nemojte ga bušiti šalama i ispraznom pričom. Šala je veštački stimulans. Ona niti potiče iz istinske sreće niti je donosi.

Vaša vlastita sreća zavisi umnogome od sposobnosti da sebe i svoju porodicu zaštitite od posledica ogovaranja. Ne vidite zlo, ne govorite zlo, ne čujte zlo, ne mislite zlo, ne osjećajte zlo. Ogovaranje opija one koji satima pričaju o drugima poput opojnog, otrovnog vina. Kad dođete u iskušenje da govorite o moralnim i mentalnim slabostima drugih ljudi, istog trenutka počnite glasno da govorite o sopstvenim moralnim i mentalnim slabostima, svega pet minuta, da vidite kako vam se to dopada. Ako vam se ne dopada i ako vas boli da govorite o vlastitim nedostacima, trebalo bi da vas mnogo više zaboli kada pričate neljubazne stvari o drugim ljudima.

Ne možete biti srećni ako robujete svojim čulima. Ako vladate svojim željama i prohtevima, možete biti istinski srećna osoba.

Zapamtite, od vas zavisi da li će vašim životom upravljati pohlepa, robovanje čulima, bes, mržnja, osvetoljubivost ili brige, ili ćete dozvoliti božanskim ratnicima samokontrole, smirenosti, ljubavi, praštanja, mira i sklada da vladaju kraljevstvom vašeg uma.

__

NAUČITE DA SE PONAŠATE

Nikada neću moći da se dovoljno zahvalim svom učitelju što mi je neprestano ponavljao: “Nauči da se ponašaš.“

Otkrio sam da mogu sebe da sagledam kroz umove drugih ljudi, a posebno kroz Učiteljev um slobodan od predrasuda, mnogo jasnije nego kroz vlastito zamagljeno razumevanje. Počeo sam tako da se družim sa ljudima smirenog uma i da ih pitam koja je njihova mentalna predstava o meni, jer sam otkrio da se ono što sam ja mislio da drugi misle o meni razlikuje od onoga što su oni zaista mislili o meni.

Jedino su vredne pobede nad samim sobom, a ne spoljašna dostignuća.

Želite li da budete voljeni, počnite vi da volite one kojima je potrebna vaša ljubav. Želite li da drugi budu iskreni prema vama, onda prvo vi budite iskreni. Želite li da drugi saosećaju sa vama, saosećajte vi sa onima oko sebe. Želite li da budete poštovani, treba vi da naučite da poštujete svakoga, i mladog i starog. Ako očekujete od drugih da zrače mirom, i vi sami morate biti mirni.

Ništa ne radite sa pola pažnje ili sa pola srca.

Ako čitate duhovne knjige, izaberite one koje se bave Samoostvarenjem. Knjige poput Biblije i Bhagavad-Gite ne bi trebalo čitati kao roman. Pročitajte jedan odlomak, zatim razmišljajte o njegovom značenju i meditirajte na istinu sadržanu u njemu. Potom pokušajte da u vlastitom životu živite tu istinu.

Želite li da budete srećni, naučite da živite sami i da uronite u introspekciju o svim iskustvima – o dobrim knjigama, problemima, religijii, filozofiji i unutrašnjoj sreći. Radosno, dobrovoljno i redovno povlačenje u osamu cena je istinske sreće. Kada se protiv svoje olje nađete u gomili ljudi koji pričaju, uvucite se u isposničku pećinu svojih dubokih misli i uživajte u miru vašeg unutrašnjeg izvora tišine.

Kada naiđu sumorni dani, pomislite samo na sve sunčane dane koje ste imali. Kada vas obuzme potištenost i kada pomislite da će se trajno nastaniti u vašem životu, setite se bezbrojnih minulih dana ispunjenih srećom. Nezahvalno je prema Davaocu svih darova zaboraviti zdrave osmehe u kojima ste uživali pedeset godina, samo zato što ste sada šest meseci bolesni. Besmisleno je uznemiravati um i zaboraviti tolike godine sreće uzimajući previše ozbiljno tugu koja traje par nedelja ili meseci.

__

KLJUČ JE U JEDNOSTAVNOSTI

Živeti jednostavno znači ići tihim putem umerenosti. Unutrašnja sreća leži u uravnoteženom životu između krajnosti.

Čak je i kraljevima želja za srećom češće neostvarena nego ostvarena. Njihovu prirodnu žudnju za prijateljstvom svakodnevno odnosi more ljudi koji od njih traže samo usluge. Njihovu nadu da će dobiti ljudsko razumevanje bacaju i potapaju talasi nadmetanja za njihovu pažnju. Što je veća gomila koja okružuje kralja, to se on osjeća usamljenijim.

Budite u miru i tišini najmanje deset minuta (po mogućnosti i duže) uveče pre spavanja i ujutru pre ustajanja. To će stvoriti nepokolebljivu i nesalomivu unutrašnju naviku da budete srećni, što će vam pomoći da se suočite sa svim izazovima u svakodnevnoj bici života.

Tražite sreću više u svome umu nego u sticanju stvari.

VELIKI DEO takozvane “sreće“ nije ništa drugo do prerušena patnja. Možete uživati u ogromnom obroku, ali je vrlo verovatno da ćete osetiti neprijatne posledice, poput akutnih probavnih tegoba ili bolova u želucu. Najbolji način da sebi stvorite sreću je da ne dozvolite čulnim iskušenjima ili lošim navikama da vas kontrolišu, već da čvrsto vladate svojim navikama i prohtevima. Kao što svoju glad ne možete zadovoljiti hraneći neku drugu osobu, isto tako ne možete pronaći sreću udovoljavajući neumerenim zahtevima svojih čula.

RADOST je isuviše osetljiv cvet da bi mogao cvetati u zagađenoj atmosferi svetovnih umova koji traže sreću u novcu ili posedovanju. Ona vene kada je ljudi nedovoljno zalivaju uslovljavajući svoju sreću tako što govore sebi: “Neću da budem srećan sve dok ne dođem do novog auta (ili odela, ili kuće, ili letovanja na moru..).

Život će vam dati mnogo više nego što ste ikada sanjali, samo ako bogatstvo definišete na drugačiji način: ne kao svetovno postignuće, već kao unutrašnje, božansko zadovoljstvo.

__

DELJENJE SREĆE SA DRUGIMA

Kada služimo drugima, mi služimo i sebi.

Ako se vi prema drugima odnosite neljubazno, i prema vama će se odnositi neljubazno, kako drugi ljudi tako i život.

Ljudi koji stvarno pronađu sreću u braku ne nalaze tu sreću jedno u drugom. Ona uvek dolazi iz njih samih. Kako je tužno gledati patnje kroz koje ljudi prolaze samo zato što su svoja očekivanja sreće zasnovali na drugim ljudima!

Dobro koje činimo mora biti ponuđeno s ljubavlju i uz poštovanje slobodne volje drugih ljudi. Treba pre svega da poštujemo ono božansko u njima.

Kada draguljar želi da od nebrušenog dijamanta načini predivan dragi kamen, on zna da ga mora seći po njegovim priodnim rascepima. Ne može da ga seče proizvoljno, samo da bi zadovoljio neku svoju apstraktnu zamisao. Isto važi i za ispoljavanje lepote u ljudskoj prirodi – treba uvek da uzmemo u obzir da svako ima svoje viđenje stvarnosti i da nikada ne pokušavamo da im nametnemo svoje viđenje.

Ispravno je i dobro da svako od nas da sve od sebe da učini ovaj svet boljim mestom za život.

OD SVANUĆA obasjavaću svojom radošću svakoga koga danas sretnem. Biću mentalno sunce svakome čiji se put danas ukrsti sa mojim.

__

PRAVI USPEH I PROSPERITET

Milioni dece na životni put kreću bez odredišta. Ponašaju se kao mali automobili na navijanje koji sa malo pogonske snage idu bez određenog pravca, sudarajući se sa svime što im se nađe na putu. Takvo besciljno lutanje kroz život sudbina je mnogih ljudi, jer ih u mladosti niko nije usmerio ka pravom cilju niti su im bila dana sistematična sredstva koja bi im pomogla da idu svojim jasno zacrtanim putem.

Probudite se! Nikada nije kasno da postavite dijagnozu svome životu. Otkrijte šta ste vi i koji je vaš životni poziv da biste mogli postati ono šta treba da budete. Vi posedujete neiskorišćene talente i moći. Imate svu moć koja vam je potrebna. Ne posotji ništa veće od snage uma. Uznesite svoj um iznad malih navika koje vas čine svetovnima.

Uspešni su oni koji su dovoljno hrabri da u svome umu naprave neizbrisiv nacrt za sve što žele da stvore ili urade na ovom svetu.

Ne postoje prepreke, postoje samo prilike!

Kod dece treba razvijati duhovnu ambiciju da novac zarađuju samo radi služenja drugima.

Da bi se vodio uravnoteženi život, odrasli treba da se obrazuju i shvate da su poslovne ambicije tu samo zato da bi usrećili i sebe i druge. Bez te spoznaje, naporne poslovne aktivnosti stvaraju nervozu, pohlepu za novcem, nedostatak društvenih vrednosti, škrtost i nepoštovanje svih valjanih načela. Jedino uz spoznaju da treba služiti drge možemo živeti uistinu srećno.

VRLO JE MALO onih koji analiziraju da li napreduju ili nazaduju u životu. Naša je najveća dužnost kao ljudskih bića obdarenih razumom, razumevanjem i mudrošću da razum i mudrost koristimo ispravno kako bismo znali napredujemo li ili nazadujemo.

Neophodno je izdržavati članove svoje porodice, ali je još potrebnije pomoći im da razviju moći svoga uma. Još je važnije pomoći im da se duševno razvijaju, usmeravajući ih ka meditativnim načinima opštenja sa Bogom.

ISKUŠENJA VAM ne dolaze da bi vas uništila, već da biste više cenili Boga. Ta iskušenja vam ne šalje Bog, već ste ih vi sami stvorili. Sve što vi morate da učinite jeste da izdignete svoju svest iznad neznanja. Nevolje sa okolinom nastaju zbog vaših svesnih ili nesvesnih prošlih postupaka nekada, negde…

Vaše navike su vaši najveći prijatelji ili najveći neprijatelji.

SVAKOG DANA afirmišite: “Bože, Ti me snabdevaš svime. Ispolji svoje obilje kroz mene. Oče, Ti si moje bogatstvo, i ja sam bogat. Tvoje je sve što postoji. Ja sam Tvoje dete. Ono što je Tvoje, pripada i meni.“

AKO JE NEOPHODNO zarađivati novac, mnogo je važnije ostvariti sreću. Novac je stvoren radi sreće, a ne sreća radi novca.

Čovek nikada ne može zadovoljiti svoje želje ako zaboravlja da se sreća uglavnom nalazi u umu, a samo delimično u zadovoljenju svetovnih potreba.

__

UNUTRAŠNJA SLOBODA I RADOST

Ako težite mudrosti i čistoj radosti, neka osjećanja vašeg srca budu slobodna. Nemojte reagovati burno na životne uspone i padove. Drugim rečima, kada vam se posreći u životu, nemojte razdragano uskočiti u penušavi potok uzbuđenja. Odolite iskušenju da obeshrabreno potonete u blato razočarenja kada vam se učini da nema izlaza iz sadašnjih teškoća.

DOBRO JE U ŽIVOTU rukovoditi se ovim pravilom: “Neka dođe sve što dođe samo od sebe.“

Život će vam doneti mnoge uspone i padove. Ako dozvolite svojim osećajima da se dižu i spuštaju zajedno sa talasima okolnosti, nikada nećete postići unutrašnju smirenost koja je temelj duhovnog napretka. Stoga budite obazrivi i ne reagujte emotivno. Uzdignite se iznad onoga što vam se dopada ili ne dopada.

NE DOZVOLITE da ono što vi posedujete poseduje vas, niti da beznačajne sitnice i horde briga svetovnog života nasrću na smirenost vašeg srca.

Najveći čovekov problem je egoizam, svest o individualnosti. Čovek doživljava sve što mu se događa kao da je usmereno na njega lično. Zašto da sve to utiče na vas? Vi niste ovo telo. Vi ste On! Sve je Duh.

Stvarne okolnosti uvek su neutralne. Od načina na koji reagujete na njih zavisi da li ćete ih doživeti kao tužne ili srećne.

Radite na sebi i na tome kako reagujete na spoljašne okolnosti.

Nemojte se oduševljavati niti biti potišteni zbog bilo čega što se dešava izvan vas. Posmatrajte prolaznu predstavu života sa smirenošću, jer su životni usponi i padovi samo talasi na okeanu  u večnom kretanju.

__

PRONALAŽENJE BOGA JE NAJVEĆA RADOST

Pomolite se Bogu ovako: “Voljeni Gospode, znam da si mi Ti bliži od ovih reči kojima se molim, bliži čak i od mojih najbližih misli. Učini da iza svakog svog nespokoja osetim da Ti brineš o meni i da me voliš; da osetim da moju svesnost održava i vodi Tvoja svesnost; da budem sve svesniji da sae iza moje ljubavi prema Tebi krije Tvoja ljubav.“

Prava svrha života je spoznati Boga. Zemaljska iskušenja dana su da vam pomognu da razvijete sposobnost razlučivanja: da li ćete radije uživati u čulnim zadovoljstvima ili ćete izabrati Boga? Zadovoljstva u početku izgledaju primamljivo, ali izaberete li njih, zaplešćete se pre ili kasnije u mrežu beskrajnih problema i teškoća.

Gubitak zdravlja, duševnog mira i sreće sudina je svakoga ko podlegne iskušenjima čulnih zadovoljstava.

PATNJA NAS SAMO podseća da ovaj svet nije naš dom. Kada bi ovaj svet bio savršen, koliko ljudi bi tragalo za nekim boljim svetom?

Duboka meditacija uvek usmerava svest ka Bogu, dok nedostatak meditacije usmerava svest ka čulima. Ako sada ne meditirate, a još uvek neprestano osećate Božije prisustvo, to znači da ste sačuvali sve dobrobiti nedavne meditacije. Ako možete da sačuvate radost i zanos meditacije tokom celog dana, onda vi i dalje meditirate.

Najvažnije isceljenje za koje treba da se molite jeste isceljenje od neznanja, tako da se više nikada ne vratite svom starom životu. Najbolja i najviša nagrada u našem životu jeste spoznaja neizmerne sreće koju nazivamo mir i blaženstvo.

Imajte pozitivna očekivanja od života.

Mudri, čak i kada su blagoslovljeni materijalnim uspehom, nikada ne gube iz vida istinu da je sve prolazno.

Zašto još uvek spavate ?! Nemojte se opravdavati time da ste prezauzeti da biste mislili na Boga! Kada dođe smrt, moraćete odmah, bez najave ili odlaganja, da napustite sve svoje obaveze. Zašto onda ne biste već sada odustali od nekih svojih beskorisnih poslova i dokonih razmišaljanja da biste imali vremena za Boga?

Ne možete spoznati Boga ako istovremeno imate i drugih želja u vašem umu. “Nemoj imati drugih bogova osim Mene“ znači da vam se Bog neće pokazati ako vaše misli  Njemu nisu dovoljno snažne da odagnaju sve druge misli koje vam odvlače pažnju.

__

ZA KRAJ JEDNA POUČNA PRIČA IZ KNJIGE:

Čovek koji je živeo u hladnim predelima Aljaske probao je jednom prilikom veoma ukusnu vrstu grožđa koju mu je poslao prijatelj koji živi u mestu Fresno u Kaliforniji. Čoveku sa Aljaske se toliko dopalo to grožđe da je našao posao u Fresnu, gde razne vrste grožđa rastu u izobilju, i zauvek napustio Aljasku.

Po dolasku u Fresno, čovek s Aljaske je bio pozvan kod prijatelja u goste, gde mu je mlada žena donela grožđa koje je toliko voleo. Bio je van sebe od radosti, i dok je brzo žvakao i gutao grožđe, rekao je: “O, hvala vam, iz sveg srca vam hvala. Zbog ovog grožđa sam i napustio Aljasku. “Dobro, gospodine, imaćete grožđa koliko poželite. Ja sam vlasnik vinograda i svakodnevno ću va donositi mnogo grožđa“, reče žena.

Sledećeg jutra žena je došla u kuću čoveka sa Aljaske i donela mu je veliku količinu grožđa. Čovek s Aljaske, koji jošš uvek nije svario grožđe koje je nezaisto jeo prethodne noći, izađe iz kuće zevajući. Poskočio je od radosti pri pomisli da će jesti sve to grožđe koje mu je žena donela.

“O, kako je lepo imati tako mnogo grožđa! Veoma sam srećan. Hvala vam, hvala vam“, uzvikivao je čovek sa Aljaske. Pojeo je nešto grožđa u prisustvu žene, učtivosti radi, iako je u ustima još uvek osećao ukus nesvarenog grožđa od prošle noći. Kada je žena otišla, on se halapljivim pogledom naslađivao grožđem. Posle sat vremena, počeo je ponovo da ga jede. Celog dana jeo je samo grožđe i ništa osim grožđa.

Rano sledećeg jutra, mlada žena je došla sa još više najfinijeg grožđa iz svog vinograda i pozvala čoveka sa Aljaske. Još pospan, nešto manje poletan i pomalo ljut što je probuđen iz dubokog sna, čovek se učtivo osmehnuo i pozdravio je: “Pozdravljam vas, dobra ženo, i hvala vam za ovo divno grožđe“.

I trećeg jutra žena je donela mnogo grožđa. Čovek s Aljaske, bunovan, jedva se osmehujući, pozdravi ženu i reče: “Gospođo, lepo je od vas što mi donosite ovo grožđe, ali još imam ono koje mi je ostalo od juče.“

Četvrtog jutra, žena je opet došla kod njega i donela mu veliku količinu grožđa. On je nerado ustao i bez osmeha na licu pozdravio ženu rekavši “Oh, opet grožđe. Lepo je od vas što mi ga donosite, ali već imam dovoljno“.

No žena je, ne verujući njegovim rečima i misleći kako to kaže samo da se ne bi nametao, donela petog jutra najveću količinu grožđa do tada i pokucala mu na vrata. On iskoči iz kreveta kao da je ugledao duha i viknu na ženu: “Užaš, gospođo, grožđe, grožđe… Pomogu, opet grožđe!“ Žena se nasmešila i rekla: “Dobro je da ste mi rekli da ne podnosite grožđe. Nadam se da više neću zbog vas ostajati bez grožđa koje mogu da prodam.“

– Ova priča nam pokazuje da bilo šta čega ima previše nije dobro. Koliko god da je nešto prijatno, ako u tome preterate, prestaje da bude zadovoljstvo i umesto toga donosi bol. Zato zapamtite: ne preterujte ni u jelu, ni u spavanju, ni u radu, ni u društvenim aktivnostima, niti u bilo čemu drugom, ma koliko zadovoljstva vam to pružalo, jer preterivanje ne donosi ništa drugo osim nesreće.

__

Podjelite ovo sa prijateljima ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da može nekome pomoći. Ako nađete grešku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podržavate i moj rad i direktno utičete na poboljšanje ove, veoma značajne literature. HVALA.

KNJIGA