{"id":16175,"date":"2018-03-10T21:19:34","date_gmt":"2018-03-10T21:19:34","guid":{"rendered":"http:\/\/leonbijelic.com\/?p=16175"},"modified":"2023-09-05T01:51:39","modified_gmt":"2023-09-05T01:51:39","slug":"milovan-matic-milutin-tesla-otac-nikole-tesle","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/leonbijelic.com\/en\/milovan-matic-milutin-tesla-otac-nikole-tesle\/","title":{"rendered":"MILOVAN MATIC – MILUTIN TESLA OTAC NIKOLE TESLE – CITATI IZ KNJIGE"},"content":{"rendered":"

MILOVAN MATIC SRPSKI PROTA MILUTIN TESLA – OTAC NIKOLE TESLE | CITATI IZ KNJIGE<\/span><\/h2>\n

Milovan Matic – Srpski prota Milutin Tesla – Otac Nikole Tesle – Citati iz knjige<\/span><\/p>\n

Knjigu mo\u017eete naru\u010diti preko:\u00a0le*********@gm***.c<\/span>om<\/span><\/a><\/span>\u00a0ili +38765491313 (viber) ili +381628138907 (viber)<\/strong><\/span><\/p>\n

UVOD<\/h2>\n

\"\"<\/strong>\u00a0<\/strong><\/p>\n

POREKLO PORODICE I PREZIMENA TESLA <\/strong><\/h2>\n

\u201ePrezime Tesla staro je vi\u0161e od dva i po veka. Pre toga prezime ili porodi\u010dno ime, bilo je Dragani\u0107. <\/strong>Ime Tesla u \u010disto doslovnom zna\u010denju, zanatlijsko je ime, kao Kova\u010devi\u0107 ili Drvodelji\u0107. Kao zajedni\u010dka imenica, ono ozna\u010dava drvodeljsku alatku, u stvari sekiru sa \u0161irokim se\u010divom. Ta sekira upotrebljavala se za tesanje velikih debala, i na srpsko-hrvatskom jeziku zove se tesla.<\/p>\n

Ka\u017ee M. Medi\u0107: \u201eMilutin Tesla rodom je iz Radu\u010da (ju\u017eno od Gospi\u0107a). Tamo i sad \u017eivi pleme Tesla, a Tesli\u0107a ima u Ostrvici. Pa i u Bosni je na glasu mesto Tesli\u0107. Teslino je krsno ime Sveti \u0110ura\u0111. Kako je to prezime postalo, ne znam; ali je Vuk u svoj \u201eSrpski rje\u010dnik\u201c (1852) uvrstio rije\u010d \u201ctesla\u201c za ime oru\u0111a, \u0161to se njim kopaju na primjer korita; a i teslar kao ime vodene ptice u Srijemu.\u201c<\/p>\n

Malo je poznata i jo\u0161 re\u0111e publikovana \u010dinjenica da je krsna slava poordice Milutina Tesle, sv. \u0110or\u0111e (16. novembar), tj. \u0110ur\u0111evdan (6. maj). Sva njegova deca su po\u0161tovala i \u010duvala krsno ime kao najve\u0107u svetinju.<\/p>\n

NIKOLA I ANA TESLA <\/strong><\/h2>\n

O svom dedi, imenjaku, unuk Nikola Tesla je zapisao, da je bio \u201coficir koji je slu\u017eio u vojsci velikog Napoleona\u201c, i ni\u0161ta drugo, dok je neodre\u0111en kada govori: \u201cKasnije sam po\u010deo rastavljati i sastavljati satove mog dede. U onom prvom poku\u0161aju uvek sam uspevao, ali u ovom drugom \u010desto sam gre\u0161io. Tako se dogodilo da je deda naglo prekinuo moje zanimanje na ne ba\u0161 obazriv na\u010din, te je pro\u0161lo trideset godina pre nego \u0161to sam dotakao slede\u0107i \u010dasovnik.\u201c<\/p>\n

U prvoj biografiji Nikole Tesle koju je napisao Bude Budisavljevi\u0107, stoji: \u201cMilutin Tesla se rodio u uglednoj kraji\u0161koj zadruzi u selu Radu\u010du u Lici od oca Nikole, koji je bio stra\u017eme\u0161tar, a ba\u0161 pred smrt i oficir postade\u201c.<\/p>\n

Dane Tesla, i sam iz Radu\u010da, bele\u017ei: \u201cMilutinov otac, tako\u0111er Nikola, bio je oficir. Jedno vrijeme je slu\u017eio u Napoelonovoj vojsci, jer je li\u010dka Vojna krajina bila pod Napoelonom od 1809. do 1813. Dugo se u porodici \u010duvala originalna povelja koju je Teslin djed Nikola dobio za hrabrost, kao neustra\u0161iv i sposoban oficir.<\/p>\n

Simo Kosanovi\u0107, \u0161kolski podvornik u Grubi\u0161nom Polju, pi\u0161e 9. novembra 1897. godine \u201c\u0160tovanom gospodinu i bratu\u201c Nikoli Tesli u Njujork:<\/strong><\/p>\n

\u201cNe znam ho\u0107e\u0161 li se sje\u0107ati svoje mladosti u kr\u0161noj Lici i nas Tvojih ro\u0111aka, ali ako se iole toga sje\u0107a\u0161, to ti onda mora biti poznato i to, da je moj otac Simo Tesla iz Radu\u010da i tvoj otac Mile (Milutin) Tesla prota u Gospi\u0107u bili od dva brata djeca, po \u010dem smo onda i mi dvojica bra\u0107a\u2026\u201c Nemoj se \u010duditi, \u0161to ti nava\u0111am prezime Kosanovi\u0107 mjesto Tesla, tome ti je uzrok taj, \u0161to je moj stric a i tvoj Jovo Tesla prikupio grunt Kosanovi\u0107a, kojega je i zarajto, pa je po njemu prezime primio i tako sam ti ja poznat samo pod prezimenom Kosanovi\u0107.\u201c<\/p>\n

JOSIF TESLA, BRAT MILUTINOV<\/strong><\/h2>\n

Veoma malo zapisa postoji o Josifu, stricu Nikole Tesle. Nikola je pomenuo samo \u201cda je bio profesor matematike u jednoj istaknutoj ustanovi.\u201c Ne\u0161to vi\u0161e bele\u017ee drugi izvori: \u201cJosif svr\u0161i vojnu matematiku (u Gospi\u0107u), i ostane na vojni\u010dkom putu, postane oficir i umre u Mitrovici (Sremskoj) kao c.(esarsko) kr.(aljevski) major.<\/p>\n

Najop\u0161irniji je Bude Budisavljevi\u0107: \u201cOtac mu premda sve\u0161tenik, zabavljao se rado matematikom, jer je kao oficirski sin prije bogoslovije skupa s bratom Josifom, u\u010dio kadetsku \u0161kolu te je tu donekle zagledao u prirodne nauke i matematiku, a brat mu taj Josif, stric Nikolin, koji je vojni\u010dke \u0161kole dovr\u0161io i oficir postao, napisao je neke matemati\u010dke knjige, u svoje vreme jako hvaljene tako, da su bile uvedene kao ud\u017ebenici u nekim vojni\u010dkim zavodima.<\/p>\n

Josifov sin Milutin Tesla, koji je ro\u0111en 23. novembra 1854 godina u Bjelovaru, a preminuo tokom 1914. godine, po zanimanju stra\u017ear kod \u201cc.kr. Magyarske \u017eeleznice\u201c u Rumi kod Sremske Mitrovice, pi\u0161e slavnom bratu od strica Nikoli Tesli u Njujork, 10. novembra 1892. godine i moli ga \u201cpru\u017eite va\u0161u desnu ruku, na moju siroma\u0161nu familiju, poa\u0161ite mi malo, da mogu moju decu odraniti, i \u0161alje fotorafiju svog oca \u201cpokojnog kapetana\u201c koja se danas nalazi u muzeju Nikole Tesle u Beogradu na kojoj se jasno vidi carski orden na njegovim prsima.<\/p>\n

MILUTIN TESLA<\/strong><\/h2>\n

Na pitanje novinara K. Mofeta, 1896. godine,\u00a0 koliko jezika govori, Nikola Tesla je odgovorio: \u201cNe ba\u0161 mnogo, \u0161est ili sedam, ili osam, ali moj otac je bio veliki lingvista. On je govorio osamnaest jezika.<\/strong><\/p>\n

\u201cMilutin Tesla rodio se 3. februara 1819. godine u selu Radu\u010du u Lici. Otac mu je bio \u0161tabalni stra\u017eme\u0161tar, – bilo mu je ime Nikola, a materi Ana.<\/p>\n

Dane Tesla pi\u0161e: \u201cPo\u0161to u vrijeme djetinjstva Teslina oca Milutina nije u Radu\u010du bilo \u0161kole, Milutin s bratom Josifom poha\u0111a njema\u010dku osnovnu \u0161kolu \u201ctrivijalku\u201c u Gospi\u0107u. Obojica su bili vrijedni u\u010denici i otac ih poslije \u0161alje u vojnu \u0161kolu da bi se produ\u017eila porodi\u010dna tradicija.\u201c<\/p>\n

\u0160KOLOVANJE<\/strong><\/h2>\n

\u0160kole u Vojnoj krajini su imale specifi\u010dan program nastave \u010diji je cilj bio da se u\u010denici \u0161to vi\u0161e osposobe za prakti\u010dan rad. One su bile jezgra iz kojeg su se razvile realke koje su \u0161kolovale prve generacije in\u017einjera.<\/p>\n

Prirodne pojave se tuma\u010de isklju\u010divo s nau\u010dne ta\u010dke gledi\u0161ta. Nema nikakvih metafizi\u010dkih tuma\u010denja prirode i fizi\u010dkih pojava, i po tome je ovaj \u0161kolski program u Krajini potpuno razli\u010dit od drugih. Za grad (tu\u010du) se tvrdi da je prirodna pojava, a ne djelo \u010darolije kako se onda jo\u0161 verovalo. Grom i munje su atmosferske pojave, a ni iz daleka ono \u0161to neuki veruju i \u010dega se boje. Pomra\u010denje Sunca je u narodu pri\u010dinjavalo veliki strah, pa se ovde tvrdi da pomra\u010denje ne mo\u017ee zna\u010diti niti \u0161ta dobro niti pak zlo\u2026<\/p>\n

Ovaj deo o prirodnim naukama podeljen je na vi\u0161e delova, od kojih se prva \u010detiri odnose na zemlju, vodu, vazduh i vatru, a ostali su o toploti, svetlosti i ustrojstvu svemira.<\/p>\n

D\u017eon O\u2018Nil o Milutinovom prelasku sa vojne akademije na bogosloviju pi\u0161e: \u201cTeslin otac je po\u010deo karijeru u vojsci, izbor koji odgovara oficirskom sinu; ali on o\u010devidno nije nasledio o\u010devu ljubav prema vojni\u010dkom \u017eivotu. Jedan neznatan slu\u010daj, prekor \u0161to nije o\u010distio svoju mesinganu dugmad, bio je uzrok da napusti vojnu \u0161kolu.\u201c<\/p>\n

Sam Nikola Tesla je kratko zapisao: \u201c\u2026Moj je otac bio vojni\u010dki vaspitan poput svoga brata,\u2026 ali za\u010dudo, kasnije se priklonio sve\u0161teni\u010dkom pozivu i u tom zvanju stekao visok ugled\u201c.<\/p>\n

Zaista, \u201cMilutin Tesla. Iz Like u Smiljanu 20. januara (1857)\u201c pi\u0161e: \u201cNego na pogled klirikalnog u\u010dili\u0161ta mogu vam izjaviti \u2026U\u010dili\u0161te ovo Mu\u0161icki (Lukijan Mu\u0161icki vladika Gornjokarlova\u010dki)<\/em>, je prili\u010dno ustrojio bio, a Jovanovi\u0107 (Evgenije Jovanovi\u0107 vladika gornjokarlova\u010dki, nasledio Mu\u0161ickog), <\/em>ga je mnogo bli\u017ee k savr\u0161enstvu doterao, i s dobrim u\u010diteljima snabdevao, gde sposobni i trudoljubivi g. Gervasie Petrovi\u0107, sada\u0161nji Arhimandrit Gomirski, prvo i glavno mesto zapremao\u2026 Za vreme episkopa Jovanovi\u0107a prepodavani su u njegovom klirikalnom u\u010dili\u0161tu sleduju\u0107i predmeti: dogmati\u010dna, polemi\u010dna, moralna i pastirska bogoslovija; istorija crkvena, hronologija; tolkovanje evangelija; gramatika i ritorika slavenska, metoda u\u010diteljski, tipikon s pjenijem crkovnim. O\u010devidno je da ima tu predmeta od obojih glavnih \u010dasti bogoslovije: dogmati\u010dne i prakti\u010dne, tako kao bi sve\u0161tenik prvenstveno vaspitan \u010dovek, i dobar predstatelj crkovni biti mogao.<\/p>\n

\u017dENIDBA<\/strong><\/h2>\n

Kada ta\u010dno i kako je do\u0161lo do braka izme\u0111u Milutina Tesle i Georgine Mandi\u0107, nije poznato. Verovatno se taj doga\u0111aj desio u drugoj polovini 1845. ili prvoj 1846. godine.<\/p>\n

Posle smrti Milutinove, Pepo Milojevi\u0107, \u010dovek koji se svojevremeno udvarao \u0110uki pre Milutina, re\u010de joj nakon slu\u010dajnog susreta: \u201cEh, \u0110uka, da si se onda udala za mene, ne bi sad bila udovica.\u201c Na to mu \u0110uka odgovori: \u201cMilije mi je, biti Milutina Tesle udovica, nego Pepe Milojevi\u0107a \u017eena\u201c.<\/em><\/p>\n

Georgina Mandi\u0107, <\/strong>(1822. \u2013 16. April 1892) koju su \u010de\u0161\u0107e nazivali \u0110ur\u0111ija, zapam\u0107ena je po nadimku \u0110uka, majka Nikole Tesle, ro\u0111ena je za sada neutvr\u0111enog datuma godine 1822. u Gornjem Gra\u010da(d)cu, od oca Nikole Mandi\u0107a (1801-1868), paroha gornjogra\u010da\u010dkog i majke Sofije-Soke Budisavljevi\u0107. Nikola i Sofija Mandi\u0107 imali su osmoro dece, a Georgina je bila najstarija.<\/p>\n

U SMILJANU<\/strong><\/h2>\n

Odgovaraju\u0107i na pitanje K. Mofeta o svojoj familiji Nikola Tesla 1896. godine, ka\u017ee: \u201cImam tri sestre u Srbiji, prema kojima gajim najdublju naklonost. Sve su one udate, po obi\u010dajima zemlje iz koje dolazim, u ranim \u0161esnaestim ili sedamnaestim godinama, \u0161to mislim da je velika gre\u0161ka. One me obo\u017eavaju. Znaju za moj veliki uspeh iako ne razumeju ba\u0161 najbolje o \u010demu se radi. Dao bih sve na svetu da su one ovde sa mnom, ali one ne bi napustile svoju zemlju jer ne mogu da \u017eive bez nje\u201c.<\/p>\n

DANILO \u2013 DANE TESLA<\/strong><\/h2>\n

Razli\u010diti su podaci koji se odnose na porodi\u010dnu tragediju koja je zadesila Tesle. Tesla navodi da je Danilo stradao od udarca konja, a to se potvr\u0111uje i na drugim mestima.<\/p>\n

Najvi\u0161e svetla na tragi\u010dni doga\u0111aj dao je dr Branimir Jovanovi\u0107 u svojoj poznatoj knjizi: \u201cTesla \u2013 duh, delo vizija\u201c (2001)<\/p>\n

\u201cSmrt Danila Tesle je pretstavljala porodi\u010dnu tragediju i izazvala je promenu pona\u0161anja svih \u010dlanova porodice. Ne zna se kada se taj tu\u017eni doga\u0111aj odigrao. I sam Tesla je u svojim se\u0107anjima neodre\u0111en. Jedanput je napisao da je Danilo imao osamnaest godina kad je umro, a drugi put da je on imao tri godine kada se tragedija odigrala, \u0161to je nemogu\u0107e, jer pomera datum bratovljevog ro\u0111enja u vreme kada se Milutin jo\u0161 nije ni o\u017eenio. Neki biografi ka\u017eu da je Danilo imao \u010detrnaest godina, drugi da je imao petnaest, a ve\u0107ina da se doga\u0111aj odigrao 1863. godine kada je Nikola imao sedam godina i kada se porodica preselila u Gospi\u0107, smatraju\u0107i da je ba\u0161 Danilova smrt bila uzrok preseljenja\u201c.<\/p>\n

ORDEN ZLATNOG KRSTA<\/strong><\/h2>\n

Rad, anga\u017eovanje i vrline Milutine Tesle nisu mogle ostati neprime\u0107ene. Zbog revnosnog rada u slu\u017ebi i slu\u017ee\u0107i kao primer za razvijanje dobrih odnosa izme\u0111u razli\u010ditih veroispovesti austrijski car Franz Joseph I, odlikovao ga je svojim ukazom od 21. juna 1873. godine,\u00a0 Ordenom zlatnog krsta za zasluge I stepena (Goldness Verdienstkreuz mit der Krone), na koji je Milutin bio itekako ponosan.<\/p>\n

OTAC I SIN<\/strong><\/h2>\n

Neminovan sukob generacija izme\u0111u oca i sina uticao je i na odnose Milutina i Nikole Tesle. Prota Milutin je \u017eeleo da mu sin bude sve\u0161tenik i s te\u0161kom voljom je pristao da Nikola studira politehniku, a kada je ve\u0107 odlu\u010dio postarao se da to bude u najboljoj tada\u0161njoj evropskoj tehni\u010dkoj \u0161koli Joanemu u Gracu.<\/p>\n

Odli\u010dan student, ali pun mladala\u010dke energije, slobodnog vremena i prirodnom potrebom za dokazivanjem u okru\u017eenju, nakon re\u010di koje mu je uputio jedan nema\u010dki kolega: \u201c\u0160to dangubi\u0161 ovde u Auli, bolje bi bilo da ide\u0161 ku\u0107i i greje\u0161 stolicu, da te profesori jo\u0161 vi\u0161e hvale\u201c, Tesla donosi odluku da promeni stil \u017eivota, pa mu odgovara: \u201cTa\u010dno je to, ja sam marljiviji od tebe i u u\u010denju i u poha\u0111anju predavanja. Ali ja \u0107u ti pokazati, iako si valjan u lumpovanju kao svi ostali da znam bolje i lumpovati od tebe bez da to bude na u\u0161trb mog nauka.\u201c<\/p>\n

Ne\u0161to pre toga profesori sa Politehnike su pisali ocu Milutinu pismo u kojem ga mole da uti\u010de na sina da manje u\u010di i time sa\u010duva svoje zdravlje. Naime, Nikola je odlu\u010dio da se odu\u017ei svojim roditeljima \u0161to su mu omogu\u0107ili da studira tehniku u Gracu, i dao se sav na u\u010denje, ali kada je oti\u0161ao ku\u0107i na odmor o\u010dekuju\u0107i najvi\u0161e pohvale i trijumf, do srca ga je uvredio o\u010dev nezainteresovan i hladan odnos prema njegovom uspehu u \u0161koli, \u0161to mu je gotovo uni\u0161tilo ambiciju. Tek nakon o\u010deve smrti nalazi hrpu pisama svojih profesora koji predla\u017eu Milutinu da ga ispi\u0161e sa fakulteta ukoliko ne\u0107e da se ubije prekomernim radom.<\/p>\n

VRSNI KNJIGOLJUBAC I PROPOVEDNIK<\/strong><\/h2>\n

Pi\u0161u\u0107i svoju autobiografiju Nikola Tesla za svog oca ka\u017ee: \u201cveoma u\u010den \u010dovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac, a za njegove propovedi se govorilo da odi\u0161u re\u010dito\u0161\u0107u, poput one Abrahamove u Santa Klari.<\/p>\n

Posedovao je \u010dudesno pam\u0107enje i \u010desto je recitovao duga\u010dke tekstove na nekoliko jezika. \u010cesto je u \u0161ali govorio da mo\u017ee da rekonstrui\u0161e neke od klasika ukoliko se izgube, recituju\u0107i njihova dela. Njegov stil pisanja je izazivao divljenje. Njegove re\u010denice su bile kratke i jezgrovite a on je bio vrlo duhovit i satiri\u010dan.<\/p>\n

\u201cMoj je otac imao veliku biblioteku,\u201c ka\u017ee dalje Nikola Tesla. \u201cJednom prilikom sam nai\u0161ao na roman poznatog ma\u0111arskog pisca Jo\u017eike (Josika), za koji Nikola Tesla u autobiografiji ka\u017ee da je na njega izvr\u0161io presudni uticaj u ja\u010danju volje.<\/p>\n

O sudbini Milutinovih propovedi Mojo Medi\u0107 pi\u0161e i nakon susreta s Nikolom Teslom u Beogradu, 1892. godine: \u201c\u2026Govorio sam mu za propovijedi o\u010deve, ali sam protrnuo, kad mi re\u010de: da je vrlo malo od o\u010devih spisa ostalo, a sve ono drugo da je spaljeno! Grdna je \u0161teta, \u0161to je oganj progutao crkvene besjede dobroga govornika, vje\u0161toga pisca i umnoga bogoslova, jer tim je srpska homileti\u010dka knji\u017eevnost ostala bez priloga iz kr\u0161ne Like, kojim bi se doista ponosila bila.<\/p>\n

I drugi izvori mnogo ranije, nego Nikola Tesla 1919. potvr\u0111uju da su Milutinove propovedi upore\u0111ivali s \u010duvenim propovednikom Abrahamom zvanim Megerle Ulrih. Na zahtev vladike Teofana \u017divkovi\u0107a, da mu svi sve\u0161tenici napi\u0161u propoved s temom \u201co radu i vredno\u0107i\u201c, Milutin je bio najuspe\u0161niji i zbog toga je bio adekvatno nagra\u0111en.<\/p>\n

Milutin Tesla je bio pristalica Dositeja Obradovi\u0107a i njegove prosvetiteljske ideje je \u0161irio na svakom koraku.<\/strong><\/p>\n

DOPISNIK SRBSKOG DNEVNIKA I NACIONALNI RADNIK<\/strong><\/h2>\n

Koliko je Milutin Tesla bio u pravu, vidimo se slede\u0107eg dopisa od 14. septembra: \u201cKolera bi re\u0107i da o\u0107e kod nas gra\u0111anstvo sebi da prihvati. Pre devetnaest godina za prvi put bila je ov\u0111e,\u2026, posle toga opet pre sedam godina\u2026 je izbliza namigivala na nas kao \u0161to je lanjske godine iz daleka namigivao \u0160arli\u0107 na gradove Baltika, ove godine pak poseti nas kolera evo u toj meri, da ve\u0107 ov\u0111e \u2013 on\u0111e i pustijeh ku\u0107a imade!\u201c<\/em><\/p>\n

Pominje \u017ertvu zaraze, mladog sve\u0161tenika, iza koga je ostalo \u0161estero siro\u010dadi, a kako su se ba\u0161 tih dana prikupljali prilozi za spomenik Lukijanu Mu\u0161ickom i Teodoru Pavlovi\u0107u, Milutin Tesla dalje nastavlja:<\/p>\n

\u201c\u010cestiti rode Srpski, hvala ti do zvijezda! \u0160to namjerava\u0161 spomenike slavnijem tvojijem mu\u017eevima podizati, ali vjeruj istini koja se ne lomi, nijedan spomenik ne bi tako ugodan bio tvome uvjen\u010danom Mu\u0161ickom kao taj, da namijeni\u0161 spomenik njegov sve\u0161teni\u010dkim sirotama i udovicama njegove negda eparhije, jer ovaj rodoljubivi mitronosac za vrijeme svoga pravlenija divno je uvi\u0111ao velikijem du\u0161evnijem o\u010dima, kako r\u0111avo stanje mirskog sve\u0161tenstva pa obziru uhljebljenija prva je coklja ili ti kamen pretikanija k prosvjeti i napredku naroda, te zato je tako re\u0107i svu du\u0161u svoju tamo prolio bio, da najprije voljkoliko osigura stanje sve\u0161teni\u010dke sirotinje u sebi povjerenome i onako svagda najsiroma\u0161nijem Eparhijeskome Ob\u0161testvu, da bi tijem na\u010dinom \u010destit koji i iz\u0161kolan mladi\u0107 ranije pristupio k srkovnome \u010dinu \u2013 ali nesite Parke zarana prekido\u0161e ovo njegovo visoko namjerenje, kao i zlatni potok njegovih bo\u017eestvenijeh pjesama\u201c.<\/em><\/p>\n

LIK PROTE MILUTINA<\/strong><\/h2>\n

\u201cGlavom si nadvisivao sve stanovnike trgovi\u0161ta Gospi\u0107a, ba\u0161 kao sada li\u010dki \u017eupan Bude, samo su ti jagodice poispale bile, a i u licu bio si nam svagda ne\u0161to \u017eut. Tvoja mala i porijetka brada osobito ti je pristajala, kad si podigao nao\u010dari na \u010delo pa si stao nama tuma\u010diti katihizis.\u201c<\/em> Ovako opisuje Milutina Teslu Mojsije Mojoj Medi\u0107, \u0161kolski drug Nikolin, pa nastavlja: \u201cU\u017eivao sam, kada sam o godovima zalazio u rimokatoli\u010dku crkvu u Gospi\u0107u, pa sam video \u201cstarca Milovana\u201c, kako s odli\u010djem carskim na prsima, a u novom novcatom ruhu, ponosno kora\u010da preko crkve i zalazi u klupu\u2026 Topio sam se od radosti, \u0161to rimokatoli\u010dki sve\u0161tenik tako lijepo pazi svoga brata po Hristu, koji je pravoslavne vjere.\u201c<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e Vasilije Kresti\u0107: \u201cNimalo gramziv, visokomoralan i \u0161irokogrud, kakav bi morao da bude svaki hri\u0161\u0107anski sve\u0161tenik, otac Milutin od svojih parohijana nije uvek napla\u0107ivao \u0161tolarinu za sve\u0161teni\u010dke usluge. Tako, na primjer, prilikom ven\u010danja Mihaila Lemai\u0107a nije hteo da naplati usluge, jer, objasnio je kapelanu sela Po\u010ditelj da je Lemai\u0107 siroma\u0161an i da mu savest zabranjuje da bilo \u0161ta od njega potra\u017euje. Za oca Milutina bilo je va\u017enije da ljudi u njegovoj parohiji ne \u017eive neven\u010dani, \u201cbezzakono\u201c, u konkubinatu i na sablazan, nego da od njih napla\u0107uje usluge\u201c.<\/em><\/p>\n

Prilikom pranja p\u0161enice pre mlevenja, raspostrli su je na ponjave da se su\u0161i u dvori\u0161tu crkve. Kada pored p\u0161enice nikog nije bilo nai\u0161la je krava i pojela dosta \u017eita. \u0110uka je zbog toga, ka\u017eu, htela iz ko\u017ee da isko\u010di, ali ju je Milutin smirivao: \u201cPusti, Boga ti! Na\u0161a krava pojela na\u0161u p\u0161enicu. Na\u0161a krava, na\u0161a p\u0161enica!\u201c<\/em><\/p>\n

U sli\u010dnom tonu pi\u0161e i Nikola Tesla: \u201cNjegove re\u010denice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiri\u010dan.\u201c<\/em><\/p>\n

\u201cMada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem, i ve\u017ebe koje mi je otac zadavao mora da su bile od izuzetne koristi. One su se sastojale od svakojakih zadataka. Zadavao mi je, na primer, da poga\u0111am tu\u0111e misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam duga\u010dke re\u010denice ili da ra\u010dunam napamet. Nesumnjivo je da su te svakodnevne lekcije, \u010dija je svrha bila ja\u010danje memorije i rasu\u0111ivanja, a naro\u010dito kriti\u010dkog mi\u0161ljenja, bile veoma korisne\u201c <\/em>ka\u017ee Nikola Tesla.<\/p>\n

Poznata ameri\u010dka Teslina biografka, Margaret \u010cejni prime\u0107uje: \u201cKako je prota Milutin Tesla u slobodno vreme pisao poeziju, de\u010dak je odrastao u ku\u0107i gde je uljudnost uvek kontorlisala obi\u010dan govor i gde je citiranje odlomaka iz Biblije ili poezije bilo isto toliko prirodno koliko i pr\u017eenje kukuruza leti na \u017earu.\u201c<\/p>\n

    \n
  • \n

    \u010cLANAK NIKOLE TESLE –<\/strong><\/h2>\n<\/li>\n<\/ul>\n

    Koliko je Nikola Tesla u svom stvarala\u010dkom zanosu bio inspirisan duhom pravoslavlja koji je poneo iz porodice, naro\u010dito od svog oca, mo\u017eda se najjasnije sagledava iz njegovog \u010dlanka: \u201cProblem pove\u0107anja ljudske energije\u201c, koji je po svom objavljivanju 1900. godine izazvao pravu senzaciju u \u010ditavom svetu.<\/strong><\/p>\n

    Razmatraju\u0107i glavne probleme ljudskog roda, Tesla po\u010dinje tako \u0161to ka\u017ee da svi ljudi sveta \u010dine jedno telo, jednog pojedinca, i da su svi stanovnici planete povezani neraskidivim vezama koje se ne mogu videti, ali se mogu osetiti: \u201cGodinama su ovu ideju proklamovala savr\u0161eno mudra u\u010denja religije, verovatno ne samo kao sredstvo kojim se obezbe\u0111uje mir i harmonija me\u0111u ljudima, ve\u0107 i kao jedna jako opravdana istina. Budisti je izra\u017eavaju na jedan, hri\u0161\u0107ani na drugi na\u010din, ali i jedni i drugi tvrde isto: mi smo svi jedno\u201c.<\/em><\/p>\n

    \u201cLjudska energija \u0107e biti pove\u0107ana posebnom brigom o zdravlju, zdravom ishranom, umereno\u0161\u0107u, pravilnim na\u010dinom \u017eivota, osnivanjem braka, savesnom brigom o deci, uop\u0161teno re\u010deno, po\u0161tovanjem svih mnogobrojnih pravila i propisa religije i higijene. S druge strane, jedva da je potrebno re\u0107i da sve \u0161to je protiv religijskog u\u010denja i higijenskih pravila, te\u017ei da smanji kvalitet (ljudskog \u017eivota).\u201c<\/em><\/p>\n

    \u201cSvaki \u010dovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od Onoga koga on voli iznad svega, veli\u010danstvenim umetni\u010dkim delom neopisive lepote i ve\u0161tine van ljudske mo\u0107i shvatanja, i tako delikatnim i ne\u017enim da ga jedna re\u010d, dah, pogled ili misao samo mo\u017ee povrediti.\u201c<\/em><\/p>\n

    \u201cNe\u010disto\u0107a koja ra\u0111a bolest i smrt je ne samo samouni\u0161tavaju\u0107a, ve\u0107 i krajnje nemoralna sklonost. \u010cuvanjem na\u0161eg tela od infekcije, zdravo i \u010disto mi izra\u017eavamo na\u0161e po\u0161tovanje visokom principu kojem su ona podarena. Onaj ko po\u0161tuje popise higijenske u ovom smislu, pokazuje se iskreno pobo\u017enim. Labavost morala je stra\u0161no zlo koje truje duh i telo, i odgovorno je za veliko nazadovanje. Dru\u0161tveni \u017eivot, moderno obrazovanje i zaposlenost \u017eena koji te\u017ei da ih otrgnu od ku\u0107anskih poslova i pretvore u mu\u0161karce, mahnite potrebe kkoje umanjuju uzvi\u0161en ideal koji one predstavljaju, smanjuju umetni\u010dku stvarala\u010dku mo\u0107 i op\u0161te smanjenje rase.\u201c<\/em><\/p>\n

    Razmatraju\u0107i dalje probleme \u010dove\u010danstva, Nikola Tesla dolazi do slede\u0107eg klju\u010dnog zaklju\u010dka: \u201cVidimo da je na tri na\u010dina mogu\u0107e re\u0161enje velikog problema pove\u0107anja ljudske energije, odgovor dat pomo\u0107u tri re\u010di: Hrana, mir i rad. <\/strong>Mnogo, mnogo godina sam mozgao i razmi\u0161ljao, gubio se u naga\u0111anjima i teorijama, dok nisam stigao do ovih re\u0161enja, da bih tada shvatio, da su me o njima u\u010dili u ranom detinjstvu. <\/strong>Ove tri re\u010di predstavljaju osnovni ton hri\u0161\u0107anske religije. Sada mi je jasno njihovo nau\u010dno zna\u010denje i svrha: Hrana<\/strong> da se pove\u0107a masa, Mir<\/strong> da se smanji usporavaju\u0107a sila i Rad<\/strong> da se pove\u0107a sila koja ubrzava ljudsko kretanje. Ovo su tri jedina mogu\u0107a re\u0161enja velikog problema, a svi oni imaju jedan predmet, jedan cilj \u2013 da se pove\u0107a ljudska energija.<\/em><\/p>\n

    Kada ovo uo\u010dimo, ne mo\u017eemo a da se ne zadivimo koliko je mudra i nau\u010dna i koliko neizmerno prakti\u010dna hri\u0161\u0107anska religija, i u kakvom zna\u010dajnom kontrastu ona stoji sa drugim religijama.<\/em><\/p>\n

    O\u010digledno, ona je rezultat prakti\u010dnog eksperimenta i nau\u010dnog posmatranja, koji su se produbljivali vekovima, dok su se ostale religije izgleda javile samo kao posledica apstraktnih razmatranja. Rad, neumoran napor, koristan i akumulativan, sa periodima odmora radi ve\u0107e efikasnosti je nejgova glavna i uvek ponovljena zapovest. <\/em><\/p>\n

    Tako smo mi, nadahnuti i hri\u0161\u0107anstvom i naukom sposobni da \u010dinimo najvi\u0161e \u0161to se mo\u017ee za dobrobit ljudskog roda.\u201c<\/em><\/strong><\/p>\n

    MILUTIN TESLA U SENJU<\/strong><\/h2>\n

    Milutin Tesla, <\/em>koji je umro kao proto-paroh u Gospi\u0107u aprila 1879 godine, nije znamenit samo s toga, \u0161to je on otac slavnog Nikole.<\/em><\/p>\n

    U svoje vrijeme kao srpski sve\u0161tenik, on je bio vidan radnik i kao sve\u0161tenik i kao spreman Srbin; on je bio jedini Srbin u Lici, koji je ose\u0107ao \u0161ta bi sve trebalo u\u010diniti, da srpski narod njegovog zavi\u010daja korakne naprijed, pa je podstrekavao i perom u javnosti i \u017eivom rije\u010di, do koga je god doprijeti mogao, da se razvije srpska svijest i stvore uslovi za prosvjetni, crkveni, ekonomni napredak.<\/p>\n

    \u00a0<\/strong><\/p>\n

    MILUTIN TESLA \u2013 SENJSKOJ CRKVENOJ OP\u0160TINI<\/strong><\/h2>\n\n\t\t