Treba se \u010duvati vi\u0161e sebe nego svih svojih zlotvora. \u010covek koji za svoje nesre\u0107e krivi drugog, ve\u0107 tim pokazuje da je ili malouman ili krivouman, \u010dak i r\u0111av.<\/p>\n
Nauka o tom kako treba misliti, logika, i nauka kako treba biti dobar, moral, i nisu stvarno ni\u0161ta drugo nego u\u010denje kako da \u010dovek sam sebi ne iskiva nesre\u0107e i ne stvara neprijatelje.<\/p>\n
IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n
3.<\/h3>\n
Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski sre\u0107ni.<\/p>\n
Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesre\u0107e i produ\u017eili da vole druge ljude. Naro\u010dito onaj kome su drugi u\u010dinili nesre\u0107u omrzne i nedu\u017ene.<\/p>\n
\u010covek po jednoj slabosti i sujeti, sve svoje sre\u0107e pripisuje samo sebi, a svoje nesre\u0107e pripisuje samo drugom.<\/p>\n
Bogata\u0161 je plemenit iz sujete i iz straha, a siromah je dobar iz pobo\u017enosti i iz \u010dastoljublja. Bogata\u0161 je duhovno hrabriji, a siromah je hrabriji fizi\u010dki. Bogata\u0161 nema intezivnih radosti kao siromah, jer \u017eivi bez velikih o\u010dekivanja i snova; nema iznena\u0111enja, \u017eivi bez dovoljno idealizma, \u010desto blaziran i pasivan. Bogata\u0161 je perverzniji, a siromah \u010dedniji, jer perverzija dolazi od presi\u0107enosti i lenosti, a \u010dednost dolazi od rada koji je veliki moralizator \u017eivota. Ima siromaha zaljubljenih u po\u0161tenje ve\u0107ma nego drugi u zlato, a mnogi \u010dak izgledaju manijaci \u010dastoljublja. Po\u0161tenju se u\u010de bogata\u0161i od siromaha, jer se samo na siromahu mo\u017ee da vidi kako po\u0161tenje i sre\u0107a stoje nezavisno od zlata.<\/p>\n
IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n
4.<\/h3>\n
Najbedniji je \u010dovek koji \u017eivi u mr\u017enjama na druge ljude; taj se prvi ise\u010de no\u017eevima koje je sam izo\u0161trio.<\/p>\n
Platon je govorio: \u201cLjubav umiruje ljude i sti\u0161ava bure na moru, ljubav uspavljuje vetrove.\u201c<\/p>\n
Govorite r\u0111avo o nekom \u010doveku pola sata, i vi ste posle toga nesre\u0107ni i otrovani; a govorite pola sata o njemu dobro, i kad to ne zaslu\u017euje, i vi postanete mirni i bla\u017eeni, \u010dak i ponosni na lepotu svojih ose\u0107anja, ili bar na lepotu svojih re\u010di.<\/p>\n
Ljubav za neprijatelja, to je vrlina velika koliko i samo \u010dastoljublje.<\/p>\n
U\u017easan je slu\u010daj \u0161to ima mnogo ljudi koji ne mogu biti potpuno sre\u0107ni, ni ose\u0107ati se velikim, bez istovremeno i ne\u010dije nesre\u0107e.<\/p>\n
Ne verovati vi\u0161e u Boga, u kojeg se dotle verovalo svim srcem, to je odista u\u017eas, ali ne verovati vi\u0161e u sebe, to je jo\u0161 bolnije: jer to isklju\u010duje i Boga i \u010doveka u na\u0161oj sudbini.<\/p>\n
IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n
5.<\/h3>\n
Sre\u0107a, to je ose\u0107anje da \u010dovek ima \u0161to mu je najpotrebnije. Neki su mudraci smatrali sre\u0107om samo suficit \u010dovekovog blagostanja.<\/p>\n
Prava sre\u0107a \u010dovekova bi\u0107e ako postigne svoje oslobo\u0111enje od drugih ljudi; a osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tu\u0111ih primera, daju\u0107i svom \u017eivotu pe\u010dat svoje sopstvene prirode i svojih ukusa. Tada bismo razumeli da sre\u0107a za Petra ne mora biti \u0161to i sre\u0107a za Pavla.<\/p>\n
IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n
O CILJEVIMA<\/h2>\n
Svaki \u010dovek ima u svom \u017eivotu mnogo planova, ali nema nego jedan cilj. Ko razmisli taj \u0107e lako taj cilj na\u0107i, jer je on u na\u0161oj strasti i na\u0161oj volji vrlo izra\u017een, iako \u010desto zamagljen i nerazgovetan.<\/p>\n
Dok god cilj nije ostvaren, \u010dovek postoji, jer je sav u sili i akciji; a kad je najzad cilj postignut, \u010dovek prestaje biti sila i akcija, i postaje sam nepotreban, \u010dak \u010desto i \u0161tetan svom delu.<\/p>\n
Retko je kad \u010dovekov cilj zao; mogu biti zla samo sredstva.<\/p>\n
\u010covek koji jasno razazna kud ho\u0107e, sve njegove unutarnje sile isti \u010das krenu istim pravcem, i mnogim takvim ljudima mo\u0107ne volje ne mo\u017ee se ni\u0161ta odupreti. Samo po sugestiji tu\u0111oj ili po poreme\u0107enosti instinkta, \u010dovek izgubi taj smisao cilja ili pobrka prava sredstva za njegovo ostvarenje.<\/p>\n
\u010covek koji vidi cilj najjasnije, taj je \u010dovek najsilniji.<\/p>\n
Ima ljudi koji ne\u0161to ho\u0107e tolikom silom da im se ni\u0161ta ne mo\u017ee odupreti; a za mene to ne\u0161to jeste cilj ciljeva, koji je centralna sila u \u010doveku. Velikim ljudima njihovi veliki ciljevi nikad ne izgledaju nemogu\u0107ni, i oni ih odista posti\u017eu sa istom lako\u0107om sa kojom i mali ljudi posti\u017eu svoje male ciljeve.<\/p>\n
Najve\u0107i broj ljudi ne zna \u0161ta ho\u0107e, a veliki broj ljudi ne znaju koliko mogu. Najre\u0111i je slu\u010daj \u010doveka koji zna i \u0161ta ho\u0107e i koliko mo\u017ee.<\/p>\n
\u017divot je jedna neizmerna logika i harmonija, a po\u0161to su priroda i \u017eivot jedno isto, nepostoje ni u \u017eivotu apsurdumi i anomalije. Sve je na svetu vezano jedno za drugo, pa su vezane i sre\u0107a i nesre\u0107a u ljudskoj sudbini. Kao iz korpe rumenih tre\u0161anja \u0161to se ne da izvu\u0107i samo jedna tre\u0161nja, a da se prstom ne zaka\u010di i izvu\u010de odjednom vi\u0161e njih, tako idu i sre\u0107e i nesre\u0107e uvek u serijama.<\/p>\n
IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n
O SRE\u0106I – NASTAVAK POGLAVLJA<\/h2>\n
Nesre\u0107a nam izgleda mnogo manja kad o njoj \u010d\u0107utimo nego kad o njoj govorimo. Govore\u0107i o nesre\u0107i, ona samo postaje sve dublja i sve crnja. Ko o njoj govori sto puta, on je tim samo pove\u0107ao za sto puta. \u0106utanje je najbolji lek protiv nesre\u0107e; a ono je i najdostojanstveniji \u010dovekov otpor i odmazda sudbini.<\/p>\n
Replica Rolex watches provide a stylish alternative for those who admire luxury without the steep price tag. While they closely resemble authentic models, buyers should be mindful of quality variations and the ethical concerns surrounding the purchase of counterfeit luxury items in today’s market. Dve su prave i najve\u0107e \u010dovekove nesre\u0107e: nemati zdravlja i nemati prijatelja. Me\u0111utim, i iz jednog i drugog ima izlaza: \u010dovek ili prezdravi ili umre, a sa prijateljima ili se izmiri ili dobije nove prijatelje.<\/p>\n Hrabrost je jedan veliki uslov sre\u0107e; bez hrabrosti se ne mo\u017ee biti sre\u0107an. Za svaku akciju treba hrabrosti, i \u0161to \u010dovek ima vi\u0161e hrabrosti, utoliko je \u0161ira i potpunija njegova akcija. Hrabar \u010dovek podnosi mirno svoje bolove, i sli\u010dan je samo velikom mudracu.<\/p>\n Hrabrost se ne ogleda samo u krupnim pitanjima \u010dasti i opstanka, nego i u vrlo sitnim odnosima, i gde se god tra\u017ei nesebi\u010dnost i dobrota.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Nesumnjivo, ljudstvu najvi\u0161e nesre\u0107e prave glupaci. Najve\u0107a je beda \u0161to glupak ne zna da je glup, kao \u0161to ni r\u0111av ne zna koliko je r\u0111av; a svet bi mo\u017eda bio spasen kada bi glupaci znali kakva su nesre\u0107a za \u010dove\u010danstvo.<\/p>\n Ima ljudi koji celog \u017eivota ne reknu nijednu glupost, ali ih urade hiljadu; a ima ljudi koji sve \u0161to reknu, prazno je, a sve \u0161to urade, mudro je. \u010covek len voli da govori, a \u010dovek od akcije voli da \u0107uti, i ne daje re\u010dima nikakvu cenu. Re\u010d je neprijatelj zamaha i poleta. Dovoljno je da jednu svoju nameru dvaput nekom izgovorite, pa da ona odmah za polovinu oslabi. Velike snage su \u0107utljive u \u010doveku, kao i u prirodi. Napoleon je, uglavnom, bio \u0107utalica.<\/p>\n Ima ljudi koji mogu da nesre\u0107u trpe celog \u017eivota, i da se ne ose\u0107aju nesre\u0107nim, kao \u0161to drugi podlegnu pod prvim nesre\u0107ama.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Veliki uspeh u \u017eivotu imaju \u0107utalice. Oni ulivaju poverenje ljudima sa kojima rade, jer mnogi ljudi u \u0107utanju drugog vide i svoju sigurnost. \u010covek mo\u017ee da na\u0161kodi drugom \u010doveku ili promi\u0161ljenim r\u0111avim delom ili nepromi\u0161ljenom re\u010dju; a \u0107utalica se smatra bar kao \u010dovek koji ne \u0161kodi svojom neopreznom re\u010dju.<\/p>\n Ima mudrih \u0107utanja koje vrede vi\u0161e nego i najmudrije re\u010di.<\/p>\n Nikad \u010dovek ne mo\u017ee da ka\u017ee onoliko mudrosti koliko mo\u017ee da pre\u0107uti ludosti, \u010dak i gluposti.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Sokrat govori u\u00a0Kritonu<\/em>: prvo, ne \u010dini nepravdu ni u kojem smislu; drugo ne \u010dini nepravdu ni onom koji ti je nepravdu u\u010dinio; i najzad, tre\u0107e, nikad ne vra\u0107aj zlo za zlo.<\/p>\n Epikurova ideja o sre\u0107i, to je jedna ideja da je ljudska sre\u0107a samo u u\u017eivanju. Zadovoljiti treba sve \u017eelje, velike i male, istovremeno; jer, kako epikurejci govorahu, ako jedna \u017eelja nije zadovoljena, to je dovoljno da du\u0161a tuguje. Me\u0111utim, oni su govorili da posotji jedna jerarhija u\u017eivanja, po\u0161to ima u\u017eivanja koja treba izbe\u0107i kako bismo izbegli nesre\u0107u, a ima bolova koje treba primiti da bismo tako do\u0161li do jedne vi\u0161e sre\u0107e.<\/p>\n Fizi\u010dka zadovoljstva postaju u\u017eivanjima samo ako daju istovremeno i duhovnu sre\u0107u, jer su svagda du\u0161evna u\u017eivanja vi\u0161a. Najve\u0107e u\u017eivanje jesu vrlina i \u010dastoljublje.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Ljudi pate i zbog tu\u0111ih nesre\u0107a, vi\u0161e mo\u017eda nego i od svojih sopstvenih.<\/strong> Ovo je velika beda \u010dovekova. Patimo od nesre\u0107a patriotskih i socijalnih, i porodi\u010dnih i prijateljskih, \u010dak i istorijskih. Sva\u0161ta od ovog baca po manju ili ve\u0107u senku na na\u0161 \u017eivot, nagriza na\u0161 oklop, podriva na\u0161 zid.<\/p>\n Srbin ima prirodnu tendenciju da sve svoje velike ljude ili poubija ili unizi, i da ih zatim opeva u svom desetercu kao heroje svoje nacije, i najzad proglasi svetiteljima svoje crkve.<\/p>\n Svakako, najve\u0107i tvorac \u010dovekove nesre\u0107e, to je sam \u010dovek.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Postoje sre\u0107e dok ste sin i sre\u0107e kad ste otac; i postoje sre\u0107e mladosti i sre\u0107e starosti; i postoje sre\u0107e duha i sre\u0107e tela.<\/p>\n Mnogi veliki \u010dovek nije ni sanjao u mladosti \u0161to \u0107e postati kroz dalje godine. Hristip i Kleant su bili poznati najpre sa utakmica na javnim igrama, a tek zatim u filozofiji; kao \u0161to je i Platon bio najpre atlet u Korintu i u Sikionu, a tek docnije najve\u0107i mudrac svog vremena, i najzad, zna se da je i sam Pitagora po\u010deo svoj javni \u017eivot dobijaju\u0107i najpre nagrade u Olimpijskim igrama u Elidi.<\/p>\n \u017divot je kula na bregu sa koje hiljadu prozora gledaju na hiljadu strana vidika.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Najgori \u010dovek mo\u017ee biti sre\u0107an u novcu, i u zdravlju, i u deci, ali ne mo\u017ee biti sre\u0107an u du\u0161evnoj lepoti ni u slavi me\u0111u drugim ljudima.<\/p>\n Plemeniti ljudi imaju slavu i kad nemaju sre\u0107u; a slava je najve\u0107a sre\u0107a. Jedan \u010dovek je slavan u svojoj okolini samo tim ako je primer po\u0161tenja, kao \u0161to je aleksandar bio slavan vojskovo\u0111a, ili Platon slavan zbog mudrosti.<\/p>\n Svaki \u010dovek mo\u017ee biti veliki ako ho\u0107e: ako ne kao general, a ono kao vojnik; ako ne kao izvanredan gospodar, a ono kao izvanredan sluga. Na\u0161a veli\u010dina dakle zavisi od nas; a veli\u010dina je sre\u0107a ve\u0107 tim \u0161to je veli\u010dina.<\/p>\n Smrt nije nesre\u0107a, nego samo jedna \u010dovekova predrasuda: zato je predrasuda, \u0161to je smrt za jednog ubica, a za drugog spasitelj. U oba slu\u010daja ona je ve\u0107a od \u017eivota. I u oba slu\u010daja, ona nije nesre\u0107a za onog koji odlazi nego samo za one koje ostavlja.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Najsre\u0107niji je \u010dovek onaj koji ume da se udubi onoliko u svoju sre\u0107u, kao \u0161to se drugi udube u svoju nesre\u0107u.<\/p>\n Mislim \u010dak da treba i mnoge svoje sre\u0107e namerno izmi\u0161ljati. Uobra\u017eavati ih; slikati ih na pesku ili po zidovima; pevati im, i razgovarati o njima s kamenjem na putu.<\/p>\n Ima puna sre\u0107a rasejanih ulicom kuda ste i danas pro\u0161li. Nijedna tu\u0111a sre\u0107a nije bez pomalo sre\u0107e i za nas druge.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Zlo i nesre\u0107a ne dolaze od Boga, nego od \u010doveka. Sve bede me\u0111u ljudima to su nesre\u0107e koje u\u010dini \u010dovek samom sebi, ili urade ljudi jedan drugome.<\/p>\n \u010covek ima vi\u0161e hrabrosti prema drugom nego prema sebi. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, a nisu bili strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra.<\/p>\n Najbolji ljudi to su oni koji su prema sebi najstro\u017ei, i koji oproste drugom i ono \u0161to ne bi nikad oprostili samom sebi.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n U ljubavi se ose\u0107a vi\u0161e nego \u0161to treba, pati vi\u0161e nego \u0161to se misli, sanja vi\u0161e nego \u0161to se \u017eivi, i ka\u017ee i ono i \u0161ta ni sami ne verujemo.<\/p>\n “Dobro pazi; sine moj, da nikad svoj razum ne \u017ertvuje\u0161 za ljubav jedne \u017eene\u201c, ka\u017ee Kreont u\u00a0Antigoni.<\/em> A Plutarh, govore\u0107i o Antoniju i Kleopatri, pet vekova posle takvog Sofoklovog pesimizma, ka\u017ee o ljubavi: \u201cDu\u0161a zaljubljenog \u010doveka \u017eivi u tu\u0111em telu.\u201c Dugo se verovalo da ljubav pomu\u0107uje zdrav razum, i podi\u017ee egoizam do slepila. O ljubavi se ne mo\u017ee ni govoriti pametno: jer ljubav nije stvar pameti nego ose\u0107anja; a zato \u0161to je ljubav istinska samo kad je slepa, ona ne podle\u017ee nikakvim merama razuma.<\/p>\n \u010cesto i sve ideje koje imamo o nekoj \u017eeni, dolaze samo od dobrog ili lo\u0161eg iskustva sa nekom sasvim drugom i drug\u010dijom \u017eenom.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Ljudi koji u ljubav unose odve\u0107 srca, manje stradaju, jer srce sve pozla\u0107uje, i ne vidi ni\u0161ta \u0161to nije dobro.<\/p>\n Anakreont ka\u017ee: \u201cAko mo\u017ee\u0161 da prebroji\u0161 li\u0161\u0107e u \u0161umi, ili pesak u moru, onda \u0107e\u0161 mo\u0107i prebrojati i moje ljubavi.\u201c<\/p>\n Ljubav je glavni izvor inspiracije pesnikove, jer je ljubav i glavni motiv njegovog \u017eivota. Sve \u0161to znamo o ljubavi, znamo od pesnika. Da nije bilo pesnika, o ljubavi bi se znalo manje nego o mr\u017enji.<\/p>\n Ljubav je ose\u0107anje koje je rezultat svih drugih ose\u0107anja, zbir svih mogu\u0107nosti \u010dovekovih, najvi\u0161ih i naj\u010distijih.<\/p>\n Voleti, to je sveobimno ose\u0107anje.<\/p>\n \u201cJa sam stvorena da ljubim, a nisam stvorena da mrzim\u201c, ka\u017ee Antigona u drami Sofoklovoj.<\/p>\n Teokrit ka\u017ee: \u201cOnaj koji mrzi, mrtav je. Ljubite da vas ljube\u201c.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u017dena u koju smo zaljubljeni, kao i sama ljubav, nije ne\u0161to \u0161to postoji van nas, nego je ne\u0161to \u0161to postoji u nama, i \u0161to je deo nas samih.<\/p>\n Ne \u017ealim ni\u0161ta na svetu nego \u0161to u mladosti nisam znao da sam mlad.<\/p>\n Ljubav je \u010dak i herojstvo jer tra\u017ei \u017ertve.<\/p>\n Ljubav je, najzad, i najvi\u0161i produkt kulture. \u0160to je ve\u0107a kultura jednog naroda, utoliko je ljubav dublja.<\/p>\n Biti zaljubljen, verovati u ljubav kao u nebo, to je \u017eiveti u najve\u0107oj \u010distoti i krajnjoj sili dobrote.<\/p>\n Te\u0161ko srcu koje uzima san o sre\u0107i kao sliku sre\u0107e koja je mogu\u0107na.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Lubav je ozbiljna i sveta stvar, ali su zaljubljenici, za\u010dudo, uvek sme\u0161ni za sve ostale ljude.<\/p>\n Svi veliki ljudi su bili zaljubljeni celog \u017eivota; i to ne samo pesnici nego i dr\u017eavnici, i velike vojskovo\u0111e \u010dak i veliki vladari: Perikle, Cezar, Napoleon. Jedan veliki \u010dovek je rekao da se na sve bregove penjao, ali da je breg ljubavi najvi\u0161i.<\/p>\n Ljubav je sama sebi dovoljna; i ljubavi nije potrebna nikakva druga slava nego njena sopstvena.<\/p>\n Ima izvesnih patriota zbog kojih nam omrzne otad\u017ebina, i sve\u0161tenika zbog kojih nam omrzne crkva i vera, i vojskovo\u0111a zbog kojih nam omrzne vojska i herojstvo, i \u017eena zbog kojih nam omrzne ljubav.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Ima odista jedno doba u ljudskom \u017eivotu kad sve podse\u0107a na ljubav: sun\u010dan dan, tamna no\u0107, bura i ti\u0161ina, novac i muzika, cve\u0107e i heroizam, mek divan, oblak u nebu, mu\u0161ica u vazduhu.<\/p>\n Ra\u0111anje ljubavi u du\u0161i, to je vi\u0161e i lep\u0161e nego ra\u0111anje sunca na okeanu.<\/p>\n Prava \u017eena nikad ne poljubi prva; pravi tip \u017eene sve \u010deka od \u010doveka: prvu re\u010d, prvi poljubac, prvu \u017ertvu, prvi primer.<\/p>\n Govoriti o ljubavi, to je ve\u0107 pomalo voleti.<\/p>\n Nikad \u017eena ne govori o ljubavi s nekim koji joj se ne svi\u0111a kao \u010dovek, i kojeg nikad ne bi mogla voleti ili po\u017eeleti.<\/p>\n Ima mladih \u017eena koje ka\u017eu da su s nekim mladim \u010dovekom samo prijatelji. Velika prijateljstva, to su odve\u0107 male ljubavi.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u017dena opra\u0161ta \u010doveku sve pogre\u0161ke prema njoj, ali ne opra\u0161ta ni najbolju stvar u\u010dinjenu zbog druge \u017eene.<\/p>\n \u017dena je istinitija prema sebi nego \u010dovek, jer \u010dovek ide za onim \u0161to je nau\u010dio, a \u017eena ide za onim \u0161to ose\u0107a. \u010covek uvek uradi \u0161to mora, a \u017eena uvek uradi \u0161to ho\u0107e.<\/p>\n \u017dena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obi\u010dno ljudsko bi\u0107e, nego ili postane beli an\u0111eo ili crna sotona.<\/p>\n Kad je \u017eena i najve\u0107ma napadnuta, \u010dak i nepravedno, ona ne\u0107e da razuverava dokazima nego samo maglovitim re\u010dima. Ona iskreno veruje da je \u010dovek voli samo onda kad zbog nje pati, i kad u nju stalno sumnja. Za nju spokojan \u010dovek izgleda ravnodu\u0161an i leden.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Za \u010doveka su bo\u017eanstva jedna veza izme\u0111u njega i kosmosa, a za \u017eenu su bo\u017eanstva samo jedna veza izme\u0111u nje i \u010doveka.<\/p>\n \u017dena je dobra samo kad voli; ali kad voli, ona je vi\u0161a od \u010doveka.<\/p>\n \u017dena voli \u010doveka dok joj veruje. I onda kad ga ne voli, ona tra\u017ei da joj ipak veruje.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Nikad ne pitajte \u017eenu da vam ka\u017ee ne\u0161to od svoje pro\u0161losti. Nijedna ne voli da ima pro\u0161lost, niti joj daje kakvu cenu; a ako vam krije pro\u0161lost, to nije zato da nju sa\u010duva od sebe, nego da vas ne izgubi.<\/p>\n Samo ljudi velike ugla\u0111enosti i artisti u \u017eivotu naprave od ljubavi neiscrpni izvor svoje radosti ili svoje tuge.<\/p>\n Svakako, od svih vi\u0161ih ljudi, \u017eenama su pesnici najbli\u017ei, jer i oni \u017eive u stalnom uzbu\u0111enju i imaju puno \u017eenskog i detinjastog.<\/p>\n \u017dena je blagodarna \u010doveku i koji je ne voli, ali koji ima izgleda da je voli; ne tra\u017ei u \u010doveku \u00a0herojstvo nego pa\u017enju; veruje i u la\u017ei ako su delikatne i ne\u017ene; i u\u017eiva i u maloj sre\u0107i, ako je ni\u0161ta ne muti.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Vi\u0161e za \u017eenu vredi jedan dobar kalambur nego najdublja Njutnova istina. Za nju vi\u0161e vredi \u010dovek duhovit nego dubok, a vi\u0161e blistav nego duhovit. \u017dena voli le\u017eerne ljude jer joj oni pra\u0161taju njene le\u017eernosti i radoznalosti; i voli poro\u010dne, jer se \u017eene daju za porok a ne za vrlinu. Njih pla\u0161i vrlina koliko i um, jer um \u010dovekov \u017eena smatra za lukavstvo i za svirepo oru\u017eje prema \u017eeni.<\/p>\n Svaka je \u017eena dosadna osim one koju volimo.<\/p>\n \u0160ta su za pesnika principi ljubavi? To su naj\u010de\u0161\u0107e kaprici ma\u0161te kao i njegove pesme. Gete u sedamdesetoj godini voleo je devojku od sedamnaest godina, i prosio je najzad za \u017eenu. Bodler je \u017eiveo sa \u017eenom mulatkinjom, u kojoj nije bilo vi\u0161e od osamdeset centimetara visine. \u017dena pesnika Miltona, koji je pevao raj i an\u0111ele, napustila ga je zbog njegove ru\u017ene \u0107udi prema njoj. Nema skoro nijednog velikog pesnika kojeg \u017eena nije ili prevarila ili zlostavljala: od \u0160ekspira do Igoa, i od Molijera do Pu\u0161kina.<\/p>\n Latinski pesnik Lukrecije, koji nije manji od Vergilija, i koji je izvesno dublji, ima u\u017eas od \u017eene. Za njega postoji samo fizi\u010dka ljubav, kao i za mnoge rimske pesnike. Ali je, ka\u017ee, i ta ljubav skupo pla\u0107ena novcem, gubitkom snage i samoljublja; i zato je, po njegovom mi\u0161ljenju, jedino spasenje pobe\u0107i od ljubavi.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Istina je da lepote \u010dovekova osvaja odjednom, a karakter i duh \u010dovekov osvajaju polagano, jer se karakter i duh ne obra\u0107aju \u017eeninom \u017eivotu fizi\u010dkom nego moralnom.<\/p>\n \u017dena ne ide ni za \u010dovekom koji ju je zaneo svojom lepotom ili svojom duhovito\u0161\u0107u, nego za \u010dovekom koji ima ne\u0161to \u0161to ona naro\u010dito tra\u017ei. U najvi\u0161e slu\u010dajeva \u017eena tra\u017ei ose\u0107anje sigurnosti.<\/p>\n Lepe \u017eene su manje sklone poroku nego ru\u017ene. Lepotica se zadovoljava divljenjem i obo\u017eavanjem svoje okoline, a ru\u017ena tra\u017ei uto\u010di\u0161ta u prvom ljubavniku koji je bude smatrao da nije ru\u017ena.<\/p>\n \u017dena voli ve\u0107ma lepotu nego vrlinu; ali \u017eena voli samo svoju lepotu. Tu\u0111a lepota joj izaziva zlu krv, kao tu\u0111 novac i tu\u0111 nakit. Ljudi su, naprotiv, u tom pogledu vi\u0161i od \u017eene, jer su u stanju da se dive i \u010doveku lep\u0161em i umnijem i bogatijem od sebe. Jedino \u0161to ljudi neopra\u0161taju drugom \u010doveku, to je kad ima lep\u0161u \u017eenu nego \u0161to je njihova.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Lepota fizi\u010dka, to je neosporno jedna plemenita \u010dovekova vrlina. Uostalom, telesna lepota je samo spoljni izraz vi\u0161ih unutra\u0161njih \u010dovekovih lepota.<\/p>\n Ako su lepotice \u010desto neobrazovane, to je \u0161to je negovanje njine lepote bilo za njih va\u017enije od nege njihovog duha.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Porok se razvija u ljubavnoj dokolici i golotinji; porok je u umnogom stvar ma\u0161te koliko i temperamenta. Svakako, porok je stvar bogatih i besposlenih.<\/p>\n Ima \u017eena koje su verne i kad ne vole; a ima \u017eena koje su jednom \u010doveku neverne i kad su u njega istinski zaljubljene. To su anomalije ali koje su ipak istine, \u010dak vrlo \u010desto obi\u010dne.<\/p>\n \u017dena postaje neverna naj\u010de\u0161\u0107e kad je to najmanje mislila, a \u010desto i kad to nije ni \u017eeljela.<\/p>\n \u017dena koja padne u porok, uop\u0161te nije toliko razvratna koliko je slaba. kad ljudi ovo uvide, smatra\u0107e takvu \u017eenu vi\u0161e za nesre\u0107nu nego za r\u0111avu.<\/p>\n Ima me\u0111u \u017eenama vi\u0161e heroja nego \u0161to ih ima me\u0111u ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za pri\u010de o sebi. Me\u0111utim, mi smo heroji u bojnoj vatri, a \u017eene u hladnoj svakida\u0161njici; mi smo hrabri pred smr\u0107u, a one pred \u017eivotom; mi pred drugim \u010dovekom, a one pred celom sudbinom.<\/p>\n Ona prima u naru\u010dja \u010doveka koga niko vi\u0161e ne \u017eeli da primi u ku\u0107u; i pru\u017ea mu svoja usta, i kad mu niko ne bi pru\u017eio svoju ruku.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Uvek je za \u017eenu prvi \u010dovek jedini njen pravi \u010dovek, \u010dak i kad prestane da ga voli.<\/p>\n Kad su pitali Pitagoru kad treba \u010dovek da se oda zadovoljstvu ljubavi, mudrac je odgovorio: \u201cKad god ho\u0107e\u0161 da se umanji\u0161.\u201c Pitagora je verovao da je fizi\u010dka ljubav \u0161tetna za \u010doveka, jer ga zamara i skra\u0107uje mu \u017eivot. Pitagora je \u017eiveo osamdeset godina.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u017dena ima vi\u0161e ne\u017enosti, a \u010dovek ima vi\u0161e dobrote; \u017eena je velikodu\u0161na, a \u010dovek je plemenit. \u017dena opra\u0161ta ali ne zaboravlja; \u010dovek zaboravi i kada ne oprosti.<\/p>\n Ljubomoran je onaj koji ho\u0107e da bude voljen vi\u0161e nego \u0161to sam voli<\/p>\n Mnogo je manje ljubavi na svetu nego u literaturi; u jednom romanu ima vi\u0161e ljubavi nego u jednom velikom gradu.<\/p>\n Ja pamet \u010doveka ra\u010dunam po onom \u0161ta ka\u017ee, a pamet \u017eene po onom \u0161to ne ka\u017ee.<\/p>\n \u010cim \u017eena po\u010dne da istinski voli \u010doveka, onda ga voli pomalo kao majka: tepa mu sitne i slatke re\u010di; boji se za njegovo zdravlje, i utopljuje ga; i brani mu da pije, ili da odve\u0107 pu\u0161i; i strepi od hiljadu prilika i stvari koje bi mogle da mu u\u010dine kakvo zlo.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Vara se svaki \u010dovek kad veruje da je pouzdan u \u017eenu samo zato \u0161to ga ona voli.<\/p>\n U mladosti je brak stvar ljubavi i spola, a u starosti je stvar slabosti i straha od samo\u0107e.<\/p>\n Nema ve\u0107e radosti \u010dovekove od one koju mo\u017ee da podeli sa jednom \u017eenom. Nema za heroja nijednog pravog trijumfa ako ne mo\u017ee da svoj pobedni\u010dki ma\u010d spusti pred noge \u017eene koju voli. Nigde ni sujeta \u010dovekova nije ve\u0107a nego pred \u017eenom. Nigde ni dobrota, ni vite\u0161tvo, ne mogu toliko biti stavljeni na isku\u0161enje, koliko pred tim finim i ne\u017enim i komplikovanim stvorenjem kakva je \u017eena.<\/p>\n Ima nesre\u0107a koje ne postoje za \u010doveka, ali postoje za \u017eenu, kao i obratno. Najve\u0107a \u017eenina nesre\u0107a, to je kad po\u010dne verovati da njena lepota propada.<\/p>\n \u017denino o\u010dajanje za izgubljenu lepotu prevazilazi i njeno \u017ealjenje za izgubljeno zdravlje, ili za svoje propalo ime. One bi volele biti i bolesne, i va\u017eiti za ne\u010dasne i biti siroma\u0161ne, nego va\u017eiti za ru\u017ene me\u0111u ljudima, i, mo\u017eda, jo\u0161 vi\u0161e me\u0111u \u017eenama.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Nad svetom le\u017ei dosada kao debelo more nad zemljinom korom. Toliko je dosada neizmerna na zemlji, da \u010dovek uvek tra\u017ei nekog da ga razonodi. Da vidi \u010doveka, makar kog! Da govori, makar s kim! I da razgovara, ma o \u010demu! I da idu, ma kuda!<\/p>\n \u010covek odlazi u dru\u0161tvo vi\u0161e iz dosade nego iz sujete.<\/p>\n Ovakvo dru\u0161tvo, to je nesre\u010dni svet koji sam sebi zagor\u010dava \u017eivot, kao kockar i pijanica. Ovakav dru\u0161tveni \u010dovek, to je za polovinu propalica. Govori kad ne treba, la\u017ee bez povoda, udrava se bez potrebe, igra bez volje, peva bez glasa, besedi bez duha i cilja. Drugi se iz dosade \u017eene i razvode, putuju sa psetom, druguju s konjem, spavaju s ma\u010dkom.<\/p>\n Veliki deo sveta ne tra\u017ei umetnost da se njome inspiri\u0161e za velike akcije, nego da njom rastera o\u010dajnu dosadu.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Ljudi ne smeju ostati sami sa sobom. \u010cesto vole \u010dak i dru\u0161tvo glupaka, i nevaljalaca, \u010dak i svog protivnika, nego da trpe samo\u0107u, a to zna\u010di dru\u0161tvo samog sebe.<\/p>\n Zbog dosade \u010dovek menja ku\u0107u, ulicu, varo\u0161, zemlju. Iz dosade menja lektiru, \u010dak i ideje i principe.<\/p>\n \u010covek ne lovi da ubija \u017eivotinju nego da ubije svoje dragoceno vreme.<\/p>\n \u010covek postaje prijatelj \u010doveku koji je zabavan, a neprijatelj \u010doveku koji je dosadan.<\/p>\n Danas ljudi izmi\u0161ljaju ma\u0161ine koje govore, i kutije koje pevaju, i te sprave pu\u0161tamo da govore i pevau ne samo kad smo sami, nego i kad smo u dru\u0161tvu po\u0161to nam sad vi\u0161e ni dru\u0161tvo nije dovoljno.<\/strong><\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u010covek se ne boji samo opasnosti koja postoji, nego jo\u0161 vi\u0161e opasnosti koju sluti; boji se i mogu\u0107eg i nemogu\u0107eg.<\/p>\n Ma koliko da su svi mudraci propovedali prijateljstvo, nisu manje propovedali i be\u017eanje od rulje. Seneka je govorio da se nikad \u010dovek ne vra\u0107a onako miran ku\u0107i kao \u0161to ie miran iz nje iza\u0161ao.<\/p>\n Ko se oslobodio dosade i straha, postao je pitom i plemenit.<\/p>\n Postoje i uzvi\u0161eniji motivi prijateljstva koji va\u017ee samo za prosve\u0107ene ljude: zajednica ose\u0107anja, zajednica ideja, zajednica interesa. Proverite sva svoja prijateljstva, pa \u0107ete se uveriti da svako od njih mora da bude osnovano na jednom od ovih na\u010dela.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Prijateljstvo na zajednici ose\u0107anja, bilo je veza izme\u0111u vojnika slavne tebanske legije, koji su se udru\u017eivali zakletvom heroju Jolaju da \u0107e svi \u00a0umreti samo sa ranom na grudima, kao \u0161to je i on poginuo. Takva je veza bila izme\u0111u dve sjajne anti\u010dke li\u010dnosti Epaminonde i Pelopide, koji su se borili u bitki sjedinjuju\u0107i svoje \u0161titove.<\/p>\n Me\u0111u najlep\u0161e primere istorijskog prijateljstva spadaju izvesno primeri dvojice srpskih vitezova, Milo\u0161evih pobratima, koji su oti\u0161li s Milo\u0161em da sva trojica zajedno poginu u turskom taboru, i to za \u010dast Milo\u0161evog imena. Ovakav primer ne postoji ni u\u00a0Ilijadi.<\/em><\/p>\n Svi pesnici su pevali prijateljstvo. Horacije peva da se ni\u0161ta ne da uporediti sa dobrim prijateljem. Terencije peva da se ne mo\u017ee sre\u0107om nazvati ni\u0161ta \u0161to se ne daje podeliti s prijateljem; a Katul oplakuju\u0107i smrt jednog prijatelja, peva da njegov drug u grob odnosi i njegovu du\u0161u. I stari filozofi su prijateljstvo proslavljali ve\u0107ma nego ljubav.<\/p>\n Prvi je Pitagora napravio od prijateljstva jednu filozofsku i moralnu doktrinu. On je prvi postavio formuku da je na\u0161 prijatelj na\u0161e drugo ja. Prema pitagorejcima, sve je zajedni\u010dko me\u0111u prijateljima, \u010dak i opasnost za \u017eivot ili imanje jednog od njih, jer je prijateljstvo vi\u0161e i od li\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n Pitagora je bio prvi Grk koji je rekao da vi\u0161e vredi dobar stranac nego r\u0111av Grk.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Nemogu\u0107e je govoriti o prijateljstvu bez se\u0107anja \u0161ta su o tom govorili anti\u010dki pisci. Uvek sam voleo ovde pomenuti lepu re\u010d koju je kazao Monteskje: da nove pisce \u010dita publika, a da stare pisce \u010ditaju autori.<\/p>\n Odista, nije bilo nijednog anti\u010dkog mudraca koji i o prijateljstvu nije govorio du\u017ee ili kra\u0107e: i Epiktet i Seneka, kao, mnogo pre njih, Teognis iz Megare, Platon i Aristotel i Epikur i Zenon iz Atine. Ciceron je napisao o prijateljstvu jedno slavno delo koje svi i danas s ljubavlju \u010ditamo.<\/p>\n Naro\u010dito su stoici pisali o prijateljstvu vrlo toplo. Mo\u017eda u tom niko nije tako neposredan i toliko intiman kao Seneka. On ka\u017ee kako tra\u017ei prijatelja zato da bi znao za koga \u0107e poginuti, i s kim po\u0107i u izgnanstvo, i kome spasti \u017eivot po cenu sopstvenog \u017eivota.<\/p>\n Od Seneke je ona izvanredna i sjajna izreka: \u201c\u017divi s ljudima kao da te Bog gleda, a govori s Bogom kao da te ljudi slu\u0161aju.\u201c<\/p>\n Epikur je govorio kako pre nego \u0161to budemo mislili \u0161ta \u0107emo jesti i piti, treba da se zapitamo s kim \u0107emo biti za stolom da jedemo i pijemo; jer ako jedemo meso bez prisustva prijatelja, onda \u017eivimo kao lav i kurjak.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Jedan od najve\u0107ih zlo\u010dina starog veka bio je zlo\u010din Aleksandrov, kad je u Persiji pijan bacio koplje, i ubio svog najboljeg prijatelja Klita, koji mu je u bitki na Graniku spasao \u017eivot. Mladi kralj je nosio kroz istoriju mr\u017enju celog sveta za ovo grozno ubistvo, \u0161to najbolje pokazuje i koliko je kult prijateljstva bio ra\u0161iren u svetu gr\u010dkom i rimskom.<\/p>\n Prijateljstvo ima tri motiva: prijatno, dobro, korisno. Zato ima i tri vrste prijateljstava: iz dru\u017eeljublja, iz dobroljublja i iz koristoljublja. Ovo poslednje je ose\u0107anje najni\u017ee vrste, egoisti\u010dno, prolazno i sadr\u017ei isto toliko mr\u017enje koliko i ljubavi, zbog \u010dega ne mo\u017ee biti ni predmetom etike.<\/p>\n Hesiod kao i Sokrat, postavlja pitanje da li se me\u0111usobno vole sli\u010dni i srodni, ili nesli\u010dni i nesrodni. Ali Aristotel ovde najzad zatvara liniju govore\u0107i da je potrebna sli\u010dnost me\u0111u prijateljima, jer je u pitanju snaga nagonske ljubavi a ne samo mo\u0107 razmi\u0161ljanja. \u010cak prijateljstvo, ka\u017ee, ima snagu da niveli\u0161e, izjedna\u010duje, pravi sli\u010dnim i srodnim. Zato je prijateljstvo i osnov svake pravde, najve\u0107i zakon dru\u0161tva, jedina mogu\u0107nost da \u017eivi svet u zajednici.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Ciceronova knjiga o prijateljstvu je delo pisano u njegovoj \u0161ezdeset i tre\u0107oj godini, za vreme velike \u017ealosti, posle smrti njegove k\u0107eri, zna\u010di u dane kad su prijatelji najpotrebniji. Od latinskih pisaca on je najve\u0107i teoreti\u010dar prijateljstva; njegova mala knjiga je i danas \u0161kolska lektira.<\/p>\n Prijateljstvo je ja\u010de od srodni\u010dkih veza, jer porodi\u010dno srodstvo mo\u017ee postojati bez ljubavi, a prijateljstvo ne mo\u017ee. Prijateljstvo je, ka\u017ee ovaj mudrac, vezano za sve \u010dovekove sre\u0107e i nesre\u0107e.<\/p>\n Koliko je prijateljstvo skupo, vidi se po tome koliko je retko: mi poznajemo stotine ljudi ali od njih izaberemo svega dvojicu-trojicu za svoje prijatelje.<\/p>\n Prijateljstvo je prema Ciceronu, harmonija ljudskog i bo\u017eanskog. Ni\u0161ta uzvi\u0161enije nego govoriti s nekim slobodno kao sa samim sobom, i koji se raduje svakoj na\u0161oj sre\u0107i i koji podnosi kao i mi sve na\u0161e nesre\u0107e.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Ciceron ustaje i protiv Gr\u010dkog utilitarizma u prijateljstvu<\/strong>, zna\u010di protiv teorija Epikurovih i teorija filozofa iz Abdere i Kirene. Ovi su grci govorili da je prijateljstvo samo jedan motiv \u010dovekovog egoizma. Ciceron pobija ove tri gr\u010dke teze.<\/p>\n Prvo:<\/strong> Grci ka\u017eu da treba prijatelje voleti koliko samog sebe, a Ciceron odbija ovo govore\u0107i da u stvarima svog prijatelja treba postupati energi\u010dnije nego i u svojim sopstvenim: moliti, preklinjati, napadati. Zna\u010di sve \u0161to bi bilo ina\u010de sramno \u010diniti za samog sebe, ali \u0161to je naj\u010dasnije kad se to uradi za korist svog prijatelja.<\/p>\n Drugo:<\/strong> Grci ka\u017eu: voli prijatelja koliko god on voli samog sebe. I ovo Ciceron odbija kao apsurdum. Mnogi su ljudi \u010desto preterano skromni i skru\u0161eni po prirodi, ili nemaju pouzdanje u sebe, ili nemaju vere u svoju sre\u0107u, zbog \u010dega ih treba voleti i vi\u0161enego \u0161to oni vole sebe same. Jedino tako \u0107emo ih ohrabriti i podi\u0107i.<\/p>\n Tre\u0107e:<\/strong> Isto ovako Ciceron pobija Grke kad ka\u017eu da treba nekoga voleti kao da \u0107emo ga sutra mrzeti. Ovo je za Cicerona jo\u0161 jedan apsurdum: jer vas niko ne\u0107e voleti ako bude verovao da ga vi sutra mo\u017eete mrzeti. \u010cak treba, misli Ciceron, podnositi i r\u0111av izbor svojih prijatelja, pre nego pomi\u0161ljati na priliku za neprijateljstvo.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u010coveka najiskrenije volimo kada ga volimo zajedno sa njegovim nedostacima, \u010dak kad ga volimo ba\u0161 zbog njegovih nedostataka.<\/p>\n Pravo prijateljstvo, ono koje ide do heroizma, postoji samo me\u0111u mladim ljudima. Samo se u mladosti izda\u0161no i svesrdno dele sre\u0107e i nesre\u0107e, zadovoljstva i porazi. Mladost to je jedino kraljevsko ose\u0107anje.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u010coveka ve\u0107ma uvredi ono \u0161to ste o njemu r\u0111avo rekli, nego ikakvo zlo koje ste mu u\u010dinili.<\/p>\n Lak\u0161e se izmire ljudi zava\u0111eni posle bitke ili neprijatnih dela, nego posle re\u010di u kojima je bilo uvreda.<\/p>\n Odista, ne treba govoriti zlo ni o najgorim ljudima. Iza gorkih re\u010di ostaju gorka usta.<\/p>\n Kad govorite o lepom gradu, o cve\u0107u, i o lepoj \u017eeni, vi postajete radosni; a govore\u0107i o r\u0111avom \u010doveku, vi postanete tu\u017eni. Ko se dotakne prljavog predmeta, on uprlja svoje telo, a ko se dotakne prljavog \u010doveka, on uprlja svoju du\u0161u.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Poku\u0161ajte samo jedn dan govoriti lepo i svima ljudima, a o zlim ne govoriti ni r\u0111avo ni dobro, i vide\u0107ete svoj ogromni unutra\u0161nji mir.<\/p>\n Na\u0161e lepe re\u010di su, odista, najkra\u0107i put ka uspehu u \u017eivotu.<\/p>\n Najgore je, \u0161to napadanje re\u010dima, kao i sve drugo u \u010demu se ponekad uspe, postane najzad navika, i svr\u0161i kao zanimanje.<\/p>\n Treba voleti bez obzira da li smo odmah voljeni u zamenu.<\/p>\n Ljudi \u010desto zbog jedne \u017eene upropaste \u010dast svog imena i izvr\u0161uju samoubistvo, i onda kad je nisu voleli, ili kad su je \u010dak i mrzeli, a danas nema ni u najkulturnijim dru\u0161tvima primera da se za prijateljstvo prinose \u017ertve kakve se prinose za \u017eenu. Samo jo\u0161 u Japanu je harakiri mo\u017eda ne\u0161to \u0161to nali\u010di na idealno \u017ertvovanje sebe za drugoga. Prijateljstvo mora ponovo da postane predmet \u0161kole.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Pogledajte samo u svom li\u010dnom \u017eivotu koliko smo malo sre\u0107e postigli ako tu nije bilo u\u010de\u0161\u0107a na\u0161ih prijatelja, a koliko smo nevolja pretrpeli samo u njihovom odsustvu.<\/p>\n \u010covekprirodno voli onog kome je u\u010dinio dobro, jer onda u tom drugom \u010doveku ima ne\u0161to i od njegovog dela i od njegove lepote.<\/p>\n Prijatelji su obi\u010dno ljudi sli\u010dni po znanju, uverenju, moralu, ali i po polo\u017eaju i po ugledu. Nije nikad sigurno prijateljstvo izme\u0111u bogatog i ubogog, ni prijateljstvo izme\u0111u obrazovanog i neobrazovanog. Naro\u010dito nije sigurno prijateljstvo izme\u0111u \u010doveka otmenog i ugla\u0111enog ukusa i \u010doveka grubog i prostog.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Prva osobina primitivnog \u010doveka, to je da se boji svega \u0161to ne razume; a na prvom mestu se boji pameti.<\/p>\n Glupost je zaraznija od svih bolesti.<\/p>\n Nije \u017ealost \u0161to \u010desto r\u0111avi i glupi ljudi ipak dobro \u017eive; \u017ealost je samo kad glupi i zli ljudi otmu mesta pametnim i \u010destitim.<\/p>\n Neprijatelji, to su \u010desto samo na\u0161i preru\u0161eni prijatelji, koje od nas deli samo kakav nesporazum iili predrasuda.<\/p>\n Veliki uslov prijateljstva, to je ne tra\u017eiti blagodarnost za u\u010dinjene usluge.<\/p>\n Mali dug pravi du\u017enika, a veliki dug pravi neprijatelja, a svaki dug pravi nezadovoljnika.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Aristotel je dao ovu definiciju prijateljstva: \u201cIsta du\u0161a koja \u017eivi u dva razna tela.\u201c<\/p>\n Me\u0111u piscima novijeg doba poznato je ne\u017eno prijateljstvo izme\u0111u dva velika nema\u010dka pesnika, Getea i Pilera, koji su ostavili bogatu prepisku od dvadeset godina njihovog dopisivanja. Kad se Gete sa \u0160ilerom sprijateljio, govorio je kako je sahranio s njim i polovinu samog sebe. Na to prijateljstvo nalik je bila samo ljubav izme\u0111u dva anglosaksonska pisca, Emersona i Karlajla, koji su se dopisivali punih \u010detrdeset godina, i najzad imali izgled da dr\u017ee pero u ruci samo jedan za drugog.<\/p>\n Najbolji prijatelji, to su oni u \u010dijem dru\u0161tvu mo\u017eemo da \u0107utimo a da se ipak ose\u0107amo dobro kao i da se najsrda\u010dnije razgovaramo. S neprijateljem se mo\u017ee razgovarati, ali se ne mo\u017ee \u0107utati. Tako je \u0107utanje jedna mera prijateljstva.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Nikad nas ni novac ne usre\u0107i koliko nas usre\u0107i obi\u010dna ljubaznost drugih ljudi.<\/p>\n R\u0111avi ljudi be\u017ee od prijatelja, jer, po instinktu, be\u017ee od istine; a prijateljstvo je jedna krupna istina, zato \u0161to je gola iskrenost.<\/p>\n R\u0111av \u010dovek be\u017ei od prijatelja, jer se pred njim ose\u0107a providan i bez maske; i ne usu\u0111uje se govoriti prijateljskim jezikom u kojem se sve brzo proka\u017ee, i sve lako oseti.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Stari atinski mudraci su govorili da prijatelj treba da pazi i prislu\u0161kuje \u010dak po ulicama gradskim \u0161ta svet govori o njegovim prijateljima, da bi neopreznog prijatelja u\u010dinio pa\u017eljivim ako mu preti opasnost; i da me\u0111iu prijateljima nema obzira materijalne vrste, jer prijatelji ne mogu pozajmiti ni\u0161ta jedan drugom zato \u0161to je me\u0111u njima sve zajedni\u010dko.<\/p>\n Mladost, to je bogatstvo i kraljevanje; to je \u010dar telesne lepote i duhovne sve\u017eine; lepota fizi\u010dke snage; beskona\u010dnost nadanja; rasko\u0161 u planovima od kojih je svaki ogroman i bezmeran, i od kojih svaki izgleda verovatan i kad je nemogu\u0107.<\/p>\n Danas se niko i ne priznaje starim. Merilo za mladost i starost sad je manje princip fizi\u010dki nego princip duhovni.<\/p>\n Za umne ljude i za lepe \u017eene ne postoji starost. Uman ne sme ostareti, a lepa \u017eena ne mo\u017ee da ostari. Um i lepota se samo menjaju, ali s vremenom ne propadaju.<\/p>\n Mladost, to su radosti pre\u010deste i prenagle; svi izvori optimizma otvoreni; a san stavljen iznad istine, i ljubav iznad \u017eivota.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Ko je jednom bio odista mlad, taj ne mo\u017ee postati odista star, kao \u0161to \u010dovek koji je odista pametan, ne mo\u017ee postati glup.<\/p>\n Ksenofont \u017eiveo stotinu godinu,Pitagora skoro isto toliko. I bo\u017eanstveni Platon je \u017eiveo vrlo dugo, jer je navr\u0161io devet puta devet godina, \u0161to zna\u010di mno\u017eenje broja koji su onda smatrali najsavr\u0161enijim; a navr\u0161iv\u0161i osamdeset i jednu godinu, taj mudrac je umro na sam ro\u0111endan. Zbog ovog se slu\u010daj Platonov smatrao kao savr\u0161enstvo i \u017eivota i smrti.<\/p>\n Plemenite stvari ne stare nego samo promene izgled, \u010desto \u010dak i na lep\u0161e.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Ima lica koja sa staro\u0161\u0107u dobiju ne\u0161to svetiteljsko ili mudra\u010dko, druga mu\u010deni\u010dko ili bolesni\u010dko, a tre\u0107a \u017eivotinjsko i zversko.<\/p>\n Umni i blagorodni ljudi postaju divni starci s kojima je radost dolaziti u dodir. Neko ostari kao zlato i mramor, a neko ostari kao cipela.<\/p>\n Prostak kad ostari, postane rugoba. Zato starost, kao ogledalo, proka\u017ee \u0161ta je \u010dovek bio unutra\u0161nje celog svog veka, i onda dok je maska mladosti mogla jo\u0161 da prikriva svu nakaznost koja je stajala iza nje.<\/p>\n \u010covek ostari slu\u0161aju\u0107i starce, a razboli se slu\u0161aju\u0107i bolesnike.<\/p>\n Ima mladih staraca kao \u0161to ima puno i starih mladi\u0107a.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Znak starosti, to je kad se nema volje za \u0161alu, ni snage za smeh.<\/p>\n Jedni ljudi nali\u010de u starosti na svoje dedove a drugi na svoje babe.<\/p>\n Starost \u010dovekova odista po\u010dinje onde gde svr\u0161ava \u010dovekovo odu\u0161evljenje. \u010covek koji ne mo\u017ee da zatreperi, odu\u0161evljen za neku ideu ili neku li\u010dnost, star j ei mrtav.<\/p>\n Treba, ka\u017ee Seneka, misliti svako jutro kako je ovo poslednji dan \u017eivota, a sebi ve\u010derom ponoviti re\u010di: \u201cJa sam umro! Ja sam umro!\u201c – Kad se i sutradan \u010dovek probudi ponovo \u017eiv, treba da veselo vikne: \u201cZadobih jo\u0161 jedan dan”\u201c Samo tako \u0107e, mislio je ovaj mudrac, \u010dovek osetiti \u0161ta je odista i zadobio svakim novim danom.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Jedna od najstra\u0161nijih nesre\u0107a starca, to je ose\u0107anje usamljenosti.<\/p>\n Starac je \u010dovek koji vi\u0161e nema prijatelja.<\/p>\n Tuga starosti kod \u017eene prevazilazi svaku tragediju \u010dovekovu. \u017dena sudi svoju mladost samo po svojoj lepoti. Samo dok je lepa, smatra da je i mlada.<\/p>\n Dok je \u017eena mlada, ona se boji samo lep\u0161e od sebe i bogatije od sebe; ali docnije se boji i po\u010dinje da mrzi svaku \u017eenu od sebe mla\u0111u.<\/p>\n Jedino \u0161to mo\u017ee spasiti \u017eenu u starosti, to je plemenitost i kultura, koje zna\u010de ve\u010dnu mladost.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u010covek ostari samo kad ostare sve njegove strasti. A ovo je vrlo retko kod kulturnih ljudi. Emerson je dobro zapazio da ima izvesnih misli koje nas uvek zateknu jo\u0161 mlade, a neke nas \u010dak i odr\u017eavaju mladim.<\/p>\n Ako mladi\u0107 od dvadeset godina ima morbidnu filozofiju \u017eivota, i nepotpun instinkt za akciju, onda je on gotov starkelja. A ako mladi\u0107 po\u010dne da obara pre nego \u0161to je i\u0161ta sam stvorio, i po\u010dinje da mrzi pre nego je i\u0161ta duboko zavoleo, onda je on bli\u017ei nevaljalom starcu nego zdravom mladi\u0107u.<\/p>\n Ljudi nas uvek pla\u0161e na\u0161im godinama, i kad smo mladi i kad smo stari: kad smo mladi, da smo nedozreli za velka dela, a kad smo stari, da smo postali nesposobni za velike namere. Zato nije slu\u010dajno \u0161to se u dobrom dru\u0161tvu ne sme govoriti o godinama \u017eivota.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Kad pitaju nekog koliko mu je godina, to je toliko bezumno kao da ga pitaju koliko je njemu kilograma; jer ni godine ni kilogrami ne zna\u010de ni\u0161ta za \u010dovekovu duhovnu i moralnu snagu, a ona se jedina mo\u017ee uzimati u obzir.<\/p>\n \u017dena nema ni onoliko godina koliko ose\u0107a da ih ima, nego onoliko koliko drugi ose\u0107aju njene godine. Jo\u0161 ta\u010dnije re\u010deno: \u017eena ima samo onoliko godina koliko to izgleda \u010doveku koji je voli.<\/p>\n Veliki ljudi nemaju vremena da broje godine koje su pro\u0161le, nego godine koje im jo\u0161 ostaju da ostvare svoje krupne namere.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Na brodu telesne radove rade mladi i sna\u017eni, ali na krmi sedi i starac, jer je uvek sna\u017ean umom. A ovo je va\u017enije: jer mudrost upravlja \u00a0a telo samo slu\u017ei.<\/p>\n Starost u\u017eiva u stvarima duha, a te su stvari najvi\u0161eg roda me\u0111u svima stvarima. Starac u selu u\u017eiva u klijanju i plo\u0111enju svog semena, i ta starost zemljoradnika je najbla\u017ea od svih starosti. Naravno, ka\u017ee dalje Ciceron, da se ne mo\u017eemo ponositi staro\u0161\u0107u nego samo delima svog dugog \u017eivota.<\/p>\n Pla\u0161ljivci \u010dak i ne ostare nego pomru pre vremena od straha. Heroji ako ne poginu, obi\u010dno do\u017eive duboku starost. Starost je, dakle, jedna privilegija hrabrih i mudrih, a to ide na njenu veliku \u010dast i ponos.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Nepo\u0161tovanje starca bila je osobina samo varvarskih naroda i divlja\u010dkih plemena; a sve \u0161to se ide dalje u civilizaciju, starci postaju uva\u017eenijim, mestimice i svetiteljskom figurom. Njegovo je iskustvo ravno u\u010denosti; njegov duh i neukaljan \u017eivot je ravan herojstvu; a njegova vernost principima zajednice i otad\u017ebine ravna je veli\u010dini i zaslugama istorijske li\u010dnosti.<\/p>\n Mudrac ne mo\u017ee pasti u o\u010dajanje zbog starosti, jer je mudrac mlad dokle god mudruje, zna\u010di dokle god misli. A mudrac misli do kraja svog veka, jer nikad ne mo\u017ee iscrpsti svoje predmete razmi\u0161ljanja.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u010covek samo u starosti do\u0111e do izvesnih ideja i osvedo\u010denja, na koja nikad u zaslepljenosti mladala\u010dke strasti ne bi mogao do\u0107i. Zato je starost i jedan faktor duhovnog usavr\u0161avanja \u010dovekovog.<\/p>\n Nauka vidi sve u evoluciji, a pesnik u ve\u010dnosti: zna\u010di u vremenu koje se ne daje opredeliti ni\u010dim, pa ni etapama.<\/p>\n Za nauku je \u010dovek deo sveta, a za pesnika je svet deo \u010doveka.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Svi su veliki pesnici bili tu\u017eni: Sofokle, \u0160ekspir, Dante i Gete: i svi veliki muzi\u010dari, kao Betoven i \u0160open; i svi veliki filozofi, kao Heraklit i Platon. Lepota i tuga bile su svagda ro\u0111ene sestre. \u010cak i u staroj Gr\u010dkoj nije bila umetnost bez puno tuge.<\/p>\n Nauka o svetu misli, a pesnik o svetu ose\u0107a.<\/p>\n \u010covek nije pesnik zato \u0161to stvara delo. On je samo vi\u0161i od drugih ljudi zato \u0161to je jedini on njihova esencija; a govori kroz pesme, jer se sve veliko me\u0111u ljudima izrazilo pevanjem. Veliki proroci govore jezikom velikih pesnika. \u010cak mnoge ptice i insekti, kad rade i stvaraju, oni pevaju.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Pesnik je svagda i nepomirljivo idealist, jer sve gleda kroz ideal, to jest kroz prizmu savr\u0161enstva. To ne zna\u010di da pesnik nema ose\u0107anja stvarnosti, mogu\u0107nosti i nemogu\u0107nosti; pesnici su, naprotiv, jedini ljudi koji gledaju na stvarnost pomi\u010du\u0107i je uvek do njenih krajnjih granica usavr\u0161enja.<\/p>\n Na belom listu hartije, na kojem za ceo svet nema ni\u010deg napisanog, za \u010doveka koji se zove Dante ili \u0160ekspir, na tom praznom prostoru, zatrepere istog \u010dasa re\u010di najlep\u0161e koje su re\u010dene posle re\u010di Bo\u017eijih.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Pesnik je tuma\u010d bo\u017eanstva, jer je bo\u017eanstvo slika \u010dovekovog ideala.<\/p>\n Najizrazitiji i napotpuniji tip jedne rase, to je pesnik. On je merilo rasnog genija, senzibiliteta, ideologije.<\/p>\n Jedno od najstarijih gr\u010dkih bo\u017eanstava, boginja Demetra, bila je bo\u017eanstvo zemljinog ploda, sa svetili\u0161tem u Eleusini, koja je postala centrom Gr\u010dkog sveta.<\/p>\n Ono \u0161to ponekad nema pesnik od heroja (snagu volje), to ima heroj od pesnika (ideal). Heroj i pesnik, to su dva blizanca i dva najsavr\u0161enija uzora ljudskog soja.<\/p>\n Za sitne ljude sve je sitno, a za velike duhove nema sitnice; jer veliki duhovi vide sve u nedeljivosti. Sitnica je za njih samo deo ne\u010deg bezmernog.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Lepota i bo\u017eanstvo se ne daju izraziti re\u010dima; poku\u0161ajte pa \u0107ete videti koliko je veliko siroma\u0161tvo ljudskog govora. Jedini pesnik uspe da na\u0111e re\u010di i da se pribli\u017ei tim nepristupa\u010dnim i nezirecivim veli\u010dinama.<\/p>\n Jedan strani pisac je rekao da pesnik uvek govori o sebi, a nama izgleda da govori o nama. Neosporno, ono \u0161to mi na\u0111emo na jednoj slici ili u jednoj pesmi, kao da je intimno na\u0161e, to je ono \u0161to je najlep\u0161e i najdublje za nas li\u010dno, i kad je najpovr\u0161nije za nekog drugog. Zbog tog deli\u0107a mi volimo ili mrzimo jednu pesni\u010dku stvari i njenog tvorca, i na tom deli\u0107u niko nije potreban da nam i\u0161ta tuma\u010di.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Bez nove filozofije nema nove umetnost.\u00a0Ima novih umetnika, ali nema novih umetnosti.<\/p>\n Pristalice raznih \u0161kola jesu u\u010denici, a nisu i sami novatori, jer je nov samo onaj umetnik koji je izraz samog sebe nezavisno od svojih prethodnika ali i od svojih savremenika!<\/p>\n Samo duboki pokreti religiozni i filozofski mogu biti inicijatori novih idelogija i novih senzibiliteta.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Najlep\u0161a pesma jednog pesnika ima uvek izgled molitve; i najlep\u0161a slika jednog slikara ima izgled ikone. Sve su umetnosti oduvek bile u slu\u017ebi religije. Zato je la\u017e u dnu svakog onog pokreta koji ne dolazi iz najdubljih \u010dovekovih izvora vere ili sumnje.<\/p>\n Ideje imaju svoje poreklo i svoje ro\u0111endane, kao i ljudi. Ni\u0161ta se u duhovnom \u017eivotu nije rodilo bez veze sa op\u0161tim zakonom napretka ili nazatka \u010dovekovog.<\/p>\n Kad jedan pesnik pi\u0161e o drugom pesniku, taj je slu\u010daj interesantniji nego kad o pesniku pi\u0161e kriti\u010dar. Jer je pesnik odista jedini koji mo\u017ee da neko delo pronikne do u samu njegovu sr\u017e, a to zna\u010di do u krajnje tan\u010dine svake pojedinosti.<\/p>\n Kad ma koji \u010dovek govori o samom sebi, onda to mo\u017ee jo\u0161 biti i ta\u010dno; ali kad \u010dovek tuma\u010di drugog, tu vi\u0161e ne mo\u017ee biti govora o ta\u010dnosti, jer onda sve gledamo ili kroz svoju prirodu, ili samo kroz tu\u0111e principe.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Mi u jednom piscu vidimo ili jednog umnog prijatelja ili zabavnog druga, savetnika ili ute\u0161itelja, ili, naprotiv, na\u0111emo u njemu \u010doveka koji nije za nas li\u010dno nijedno od svega toga.<\/p>\n Pesnik presu\u0111uju\u0107i drugog, uvek pomalo presu\u0111uje i samog sebe, ili uvek brani pre svega svoj umetni\u010dki smisao. Ocenjuju\u0107i i ve\u0107eg od sebe, ili drug\u010dijeg od sebe, on je i nehoti\u010dno, u oba slu\u010daja nepravedan. Jer je i pesnik \u010dovek sa ljudskim strastima, od kojih se ne mo\u017ee osloboditi, ni kad je naj\u010dedniji i najplemenitiji.<\/p>\n Niko nije toliko po\u017eudan da izgleda naro\u010dito u\u010den i samostalan u mi\u0161ljenjima, koliko kriti\u010dar; a to uvek pada na \u0161tetu pisaca koje ocenjuje, i koji ponekad predstavljaju \u010dak pravi kapital jedne knji\u017eevnosti.<\/p>\n Nisu, dakle, neminovno ta\u010dni ni pesnik koji kritikuje drugog pesnika, ni kriti\u010dar od zanata. Pesnik ve\u0107ma kritikuje samo stvaranje nego stvoreno delo, zato \u0161to je i sam tvorac; a kriti\u010dar opet ocenjuje ono \u0161to je stvoreno, i ne znaju\u0107i kako se umetni\u010dko delo za\u010delo i zatim stvaralo kroz njegove pojedinosti, zato \u0161to i sam nije tvorac.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Najbolja je samo ona knjiga koja nam je najmilija, kao \u0161to je najlep\u0161a ona \u017eena za koju nalazimo da je lepa, a ne znamo za\u0161to je lepa.<\/p>\n Odista, ko se vaspitavao na duhovima stare umetnosti i literature, ne treba da se boji da \u0107e njegov ukus ikada zastareti. Ko je mnogo polagao na modernizam, pro\u0161ao je i sam sa modom.<\/p>\n Najve\u0107i je pesnik onaj koji je imao najvi\u0161e du\u0161e, a ne najvi\u0161e duha. Du\u0161a je individualna, a duh je univerzalan.<\/p>\n \u010covek koji odista ima svoju sopstvenu du\u0161u, veoma je redak me\u0111u ljudima; ali se naro\u010dito me\u0111u piscima takvi ljudi daju izbrojati na prste. Istinski personalan pesnik, to je samo pesnik duboko du\u0161evan.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Pod suncem neba sve su stvari osvetljene jednakim rasko\u0161nim i nesebi\u010dnim bleskom; ali pod suncem \u017eivota \u010dovekovog sve su stvari druk\u010dije obasjane, i druk\u010dije obojene, i druk\u010dije izra\u017eene.<\/p>\n Razlika izme\u0111u pesnika i nau\u010dnika jeste i u tome \u0161to je svaki pesnik jedna figura za sebe. Pesnikovo je delo uvek kao jedno usamljeno ostrvo, koje izgleda da ima svoje sopstveno nebo i sopstveno sunce, na \u010dijem osvetljenju zra\u010di njegova sopstvena lepota.<\/p>\n Pesme vole samo deca i mudraci. Prvi u pesni\u010dkim mislima vide \u0161arene slike, a drugi u tim \u0161arenim slikama vide duboke misli. Pesme ne vole ljudi r\u0111avog srca i lo\u0161eg vaspitanja.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Pisci nose u duhu jedno delo celog \u017eivota. Tako je Gete u vrlo stare dane pisao drugi deo svoga\u00a0Fausta, i nastavio roman\u00a0<\/em>Vilhelma Majstera, <\/em>koji je ina\u010de bio pisao davno, a koji je za svakog bilo ve\u0107 svr\u0161eno delo.<\/p>\n Nema nijedne knjige za koju njen pisac misli da je sasvim gotova. Najbolji je onaj pisac, koji misli da bi svako svoje delo trebao da iznova napi\u0161e.<\/p>\n Nema te re\u010di koju je svet \u010dekao da jednom bude kazana, a koju nije razumeo ako je najzad odista i re\u010dena.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Volim jednu sjajnu izreku koju je kazao Kardu\u010di, talijanski pesnik: \u201cKo jednu stvar mo\u017ee da ka\u017ee sa dve re\u010di, a on je ka\u017ee sa tri, to nije po\u0161ten \u010dovek.\u201c<\/p>\n \u017divotinja je samo\u017eiva i pro\u017edrljiva samo kad je gladna fizi\u010dki, a \u010dovek je pro\u017edrljiv i kad je najsitiji i najbogatiji.<\/p>\n Samo ljudi velikog srca cene ljude velikog uma. Ima ljudi genijalnih srcem, kao \u0161to ima ljudi genijalnih umom; jer se srcem i stvara vi\u0161e nego umom.<\/p>\n \u010covek uman ima \u010dak izvesnu bole\u0107ivost prema \u010doveku bez pameti, jer mu ovaj izgleda kao dete bedno i nedovr\u0161eno; ali \u010doveku maloumnom, \u010dovek mudrac izgleda samo naduven, i kad je najskromniji, a agresivan, kad je najpasivniji.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Nema velikana za male ljude.<\/p>\n Veliki \u010dovek vas sudi po va\u0161im vrlinama, a mali \u010dovek vas sudi po va\u0161im manama. Velikan na\u0111e na\u010dina da vas i na taj na\u010din uveli\u010da, a mali \u010dovek vas unizi i smanji.<\/p>\n Nije \u010dovek heroj samo kad svoj \u017eivot stavlja na kocku, nego je on heroj i u nebrojenim malim slu\u010dajevima plemenite hrabrosti.<\/p>\n Pitagoristi su bili postavili heroje izme\u0111u bogova i ljudi, i kao posrednike izme\u0111u neba i zemlje.<\/p>\n Heroizam, to je snaga u kojoj ratuje bo\u017eanstvo dobra protiv bo\u017eanstva zla, Bog protiv sotone, pravda protiv nepravde.<\/p>\n Herojstvo i hrabrost nisu jedno isto: hrabrost mo\u017ee biti bez herojstva, ali herojstvo sadr\u017ei u sebi oboje: i hrabrost koja je slepa sila prirode, i ideju koja je sila svesnog i dobrog genija.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u010cove\u010danstvo zove herojima samo one velike duhove koji su umrli za najvi\u0161i smisao o dobru, a to je ideja za koju se bore njegovi sunarodnici. Ovo je naj\u010de\u0161\u0107e ideal o otad\u017ebini i veri. Na\u0161 heroj Lazar je jedan od najve\u0107ih i najlep\u0161e izgra\u0111enih heroja \u010dove\u010danstva, zato jer se borio za taj dvostruki ideal koji je on zvao nebeskim carstvom.<\/p>\n Heroj ne ubija za svoje zadovoljstvo, ni iz li\u010dne osvete, ni iz li\u010dne sujete, nego samo iz ljubavi za ideju pravde i za dobro drugih ljudi.<\/p>\n Nijedna ideja o heroju nije dostigla vrhunac kao \u0161to je gr\u010dki mit o Prometeju; a nijedan pesnik od postanja sveta nije ovog nenadma\u0161nog borca za ideal predstavio mo\u0107nije nego pesnik Eshil. Uop\u0161te heroj, to je odista duh koji enja zakone reda u prirodi, i koji na taj na\u010din udara na bo\u017eanstvo: heroj pobe\u0111uje ja\u010de od sebe, i stavlja sre\u0107u slabih iznad sre\u0107e jakih, a to zna\u010di sasvim protivno na\u010delima same prirode.<\/p>\n Prometej je jo\u0161 i novator, koji se bori protiv starih predrasuda, nosilac nauke, mu\u010denik svog ideala.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Neosporno, heroj Prometej je heroj prosvetitelj, zna\u010di najvi\u0161i soj heroja. Prometej se bori protiv Zevsa koji je oborio sa uprave na Olimpu svog oca boga Krona, i zatim zaveo tiraniju nad svima bo\u017eanstvima, i najzad hteo i da uni\u0161ti ljudstvo, kako bi stvorio zatim drugo i drug\u010dije. Ali Prometej, titan, dolazi ovde kao spasilac ljudi. On je ukrao Zevsu veli\u010danstvo Ognja, kojim se dotle slu\u017eio bog Hefest, i dao ga ljudima kao najve\u0107e dobro, jer je vatra izvor sve civilizacije.<\/p>\n Prvi je on (Prometej) zapregao \u017eivotinje da rade mesto ljudi, i sagradio brodove, i nau\u010dio ljude lekarstvu, i pokazao im tajnu proricanja pomo\u0107u snova i tamnih otkri\u0107a, po letu ptica i po spaljivanju kostiju. Najzad, on je za ljude prona\u0161ao u zemlji tu\u010d i \u017eezlo, zlato i srebro, i nau\u010dio ih zatim svima zanatima i industriji.<\/p>\n – Tako ka\u017ee Eshil. Ali zato je \u010dovekomrzac Zevs osudio Prometeja da bude prikovan na stenu u Kavkazu, \u201cgde prestaje poslednja staza na svetu\u201c, kako peva isti Eshil; i sam Hefest je heroja onde prikovao. Prometej je na Kavkazu podnosio ponosito svoja stradanja, i trpeo da mu orao Zevsov trideset godina kljuje u telo.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Svesna i prosve\u0107ena hrabrost, to je najve\u0107i stepen herojstva. \u010cast i du\u017enost, to su dva najve\u0107a pokreta\u010da za svakog heroja, a sve drugo mo\u017ee biti i samo sujeta i krvolo\u0161tvo.<\/p>\n \u201c\u010covek je dobar samo po jednom razlogu: ako je zdrav duhovno, a naro\u010dito ako je zdrav du\u0161evno. A r\u0111av \u010dovek je r\u0111av iz vi\u0161e razloga, i na vi\u0161e na\u010dina. Me\u0111utim, onim dobrim pripada du\u017enost da od r\u0111avih brane ne samo sebe, nego i ideal o dobrom. Ovi malobrojni dobri ljudi prave korisne revolucije, daju ideji sjajne heroje, i donose dobre zakone.<\/p>\n Kad ljudi ne bi bili jedan drugom zlotvori, ne bi apsolutno bilo nikad potrebe da se govori o dobrotvorima i dobro\u010dinstvima, niti bi milosr\u0111e bila prva \u010dovekova vrlina. Ali kao \u0161to ima ljudi glupih duhovno, ima ih i glupih moralno. Ovo su najopasniji ljudi i najmra\u010dniji glupaci.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Najve\u0107a vrlina \u017eenina jeste du\u0161evnost, a najve\u0107a vrlina \u010dovekova jeste hrabrost.<\/p>\n Istinski artisti su po pravilu gospoda; od svih ljudi na zemlji su najponosniji artisti i mislioci, kojih je veliki broj izginuo za \u010dast ili za svoje u\u010denje.<\/p>\n Heroj mora biti uzor ne samo sjajnom smr\u0107u nego i svetlim \u017eivotom, i obratno.<\/p>\n Strah i dosada, to su dve najvi\u0161e \u010dovekove nesre\u0107e, a one su ra\u0161irene svugde. Strah je izvor svih zabluda, a dosada je izvor svih poroka.<\/p>\n Ljubav u svim njenim oblicima, to je jedno sveobi\u010dno ose\u0107anje, isklju\u010divo, nerazumno, iznad \u017eivota i iznad smrti.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Pravi nesre\u0107nik, to je neznalica. Tako je mislio i Sokrat, a tako su mislili i mnogi posle njega, naro\u010dito Dante i Leonardo. Ali pravi heroj je mudrac, po\u0161to svaki porok isti\u010de iz neznanja, a svaka vrlina isti\u010de iz znanja. Po samom Sokratu, znati, to zna\u010di biti dobar; i zato logika, to je istovremeno i nauka o moralu.<\/p>\n Za jednog modernog mudraca, Emersona, heroj nije ni filozof ni pobo\u017ean, nego sav intuitivan; i zato \u0161to je heroj samo jedna neizmerna duboka intuicija zato je on ja\u010di i od razuma. Prema Emersonu, heroj mo\u017ee biti i \u010dovek bez nauke, i bez mnogo pameti, ali s puno svete vatre.<\/p>\n Heroj se ra\u0111a, kao i pesnik; ali herojem se i postaje. Mnogi su ljudi po\u010dinili prava herojska \u010duda i postali slavni, \u010dak i ve\u010dni, iako nisu pripadali lozi starogr\u010dkih heroja \u010diji je otac bio bog ili majka boginja. I u dana\u0161nje doba je sramno biti kukavica koliko i lopu\u017ea.<\/p>\n Ideal je odvojiti svoju li\u010dnost od terora grupe i sli\u010diti sebi a ne celom svetu. U tom mo\u017eda nije sre\u0107a \u010dovekova, ali je u tom satisfakcija elite, istina vrlo skupa; jer ljude ne vre\u0111a ako ste od njih bolji ili gori, nego samo ako ste drug\u010diji nego oni.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Danas treba \u010doveka vratiti k njemu samom, di\u017eu\u0107i mu poverenje u sebe; uputiti ga produbljivanju svoje li\u010dnosti i svoje mogu\u0107nosti, razviti duhovni egoizam li\u010dnosti nasuprot materijalnom egoizmu gomile. Uzdati se vi\u0161e u sebe nego u druge; verovati u svoju sudbinu i u svoju glavu; polagati na svoju snagu koliko i na svoju mudrost; smeti i\u0107i uvek do kraja svoje brazde; ne odre\u0107i se nijednog prava u \u017eivotu!<\/p>\n Prema u\u010denju pitagorista, re\u010d \u201cheroj\u201c dolazi od re\u010di \u201ceros\u201c, \u0161to zna\u010di ljubav. Ovo kazuje da su heroji zaljubljeni i ljubavnici, i da ljube bo\u017eanstvo, i da sve nas druge u\u010de da ga ljubimo. Ovo je duboko dirljivo tuma\u010denje jedne bo\u017eanske lepote u \u010doveku, i zato nije \u010dudo \u0161to to tuma\u010denje dolazi iz gr\u010dke \u0161kole.<\/p>\n Prva odlika jednog ratni\u010dkog naroda, to je \u0161to ne oplakuje one koji su pali u boju kao \u0161to se rida za onima koji umiru na svom ognji\u0161tu. Srpske narodne pesme opevaju a ne oplakuju poginule junake, jer ih ne sa\u017ealjevaju nego proslavljaju; a Spartanci su se obla\u010dili u sve\u010dano ruho, mesto u korotno, kad im je neko u porodici poginuo za otad\u017ebinu.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Makedonski kralj Aleksandar je govorio svom ocu kralju Filipu, koji je posle jedne rane bio izgubio oko, a posle druge rane ostao hrom: \u201cNe ljuti se na ranu, jer te ona svaki \u010das opominje na tvoju hrabrost.\u201c<\/p>\n Heroj ve\u0107ma ceni, \u010dak i ve\u0107ma \u017eeli, u boju dobiti ranu nego dobiti orden; a samo sujetan i krvolo\u010dak vojnik nema ovakvo ose\u0107anje.<\/p>\n U \u010dovekovom \u017eivotu je izvesna samo pro\u0161lost, jer sada\u0161njost ne postoji, a budu\u0107nost \u0107e tek postojati.<\/p>\n Svaki je \u010dovek prorok, jer po ceo dan prori\u010de ili sebi ili drugom. On prori\u010de malo i veliko, dobro i zlo, pravo i nepravo. IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Niko se ne mo\u017ee osloboditi potrebe da veruje u \u010dudesa. Kad ljudi ne bi verovali u \u010dudsesa, ne bi bilo velikih dela, niti bi \u017eivot bio izvorom neprestanih ljudskih stvaranja. Najbolji dokaz, \u0161to je verovanje u \u010dudesa \u010dak vi\u0161e osobina mo\u0107nih ljudi nego slabih. Zato veliki ljudi uvek izgledaju drugim ljudima manijaci. Oni odusti ne veruju u nemogu\u0107no, i nikad se ne ose\u0107aju slabijim od onog \u0161to ho\u0107e da postignu.<\/p>\n Prona\u0107i sebi cilj, to je prona\u0107i svoj put u \u017eivotu i odmeriti svoje mesto me\u0111u ljudima: to je istovremeno jedna \u010dovekova duhovna mo\u0107 i njegova morlana du\u017enost; jer ko ne prona\u0111e svoj cilj, taj luta kao slepac bez o\u010diju, ili kao zlo\u010dinac bez moralnog smisla.<\/p>\n Mi nikad ne\u0107emo duboko po\u017eeleti osim ono \u0161to istinski mo\u017eemo ostvariti.<\/p>\n Ljudi koji veruju u svoje vi\u0161e sudbine, uvek veruju i da su silniji od svih protivnika i od svih prepona; a samo kukavice veruju da je od njih svako silniji, i da ih sve te\u0161ko\u0107e prema\u0161aju.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Mnogbrojne \u017eelje, to su uvek mnogobrojne mo\u0107i i jo\u0161 neostvarena dela; neostvarena ali precizirana dela. Ko ima mnogo \u017eelja, taj ima mnogo snage, a ne samo mnogo ma\u0161te ili puno sujete. Prestajanje \u017eelja, to je propast instinkta i prva smrt \u010dovekova.<\/p>\n \u010covek koji ponovi sebi svoju \u017eelju stotinu puta, on zatim izgleda sav od nje izgra\u0111en, a to je pravi put kad cilju.<\/p>\n Po\u0161to svaki \u010dovek prori\u010de sebi i drugom, sasvim je u njegovoj prirodi da veruje i kad drugi njemu prori\u010du. Zato \u0107e proricanja biti smatrana za svete stvari dokle traje sunca i meseca. We will introduce you to Watchmush.net, the best rolex cellini replica<\/a> in the market.<\/p>\n Najkulturniji narodi anti\u010dkog doba, kao egipatski i gr\u010dki, digli su bili svoja proro\u010di\u0161ta do najvi\u0161ih religioznih ustanova. Amon je u Egiptu proricao sudbine ljudima i narodima kao i docnije Apolon u Gr\u010dkoj. U Delfe su i\u0161li ne samo Grci kao u sredi\u0161te sveta, nego i kraljevi iz Lidije i cezari iz Rima. Hramovi stra\u0161nog Boga Sunca u Egiptu bili su izvorima najve\u0107ih misterija, kao i hramovi gr\u010dkog Boga Sunca. Veliko proro\u010di\u0161te u Delfima nije bilo pribe\u017ei\u0161te ljudi samo slabih voljom i nejakih duhom, nego su onamo odlazile i slavne vojskovo\u0111e, kao i Temistokle, i veliki filozofi, kao Aristotel.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u010cetiri velika pokreta\u010da i tvorca me\u0111u ljudima, to su pesnik, heroj, kralj i prorok. A po\u0161to svaki \u010dovek nosi u sebi elemente ove \u010detiri stihijske i neobuzdane tvora\u010dke sile, \u010dovek je bo\u017eanstven, ro\u0111en od Boga (diogenes), i bogo\u010dovek.<\/p>\n Pesnik dadne proroku svoju lepotu govora, heroju dadne svoju veru u slavu, i kralju dadne svoju ljubav za ljude. Ali je prorok mo\u017eda zbir sviju mogu\u0107nosti ovih trojice ostalih pokreta\u010da i tvoraca. U jedno doba ljudske istorije, prorok je bio odista sve ovo ujedno. On je jedini bio vo\u0111 i zakonodavac, pesnik i kralj; Mojsije i Homer, Nauma i Likurg.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Proroci su prvi ukazivali na stvari za koje su heroji ginuli, kojima su pesnici pevali, i za koje su krajevi stavljali na kocku dr\u017eave i narodne. Oni su ljudski duh stalno podizali iznad malih sre\u0107a i iznad sitnih nesre\u0107a. Oni su najve\u0107i sanjari i utipisti, bogonosci i \u017eivotvroci, glasono\u0161e i predstra\u017ee.<\/p>\n Iako su i pesnici i kraljevi i heroji isti takvi bogoljudi, ipak su proroci bili jedini koji su govorili s Bogom nasamo. Na molbu Mojsija, prestao je da pada stra\u0161an grad koji je u to vreme pusto\u0161io Egipat; i tek kad je, po naredbi Gospoda, pru\u017eio Mojsije ruku prema Crvenom moru, poraslo je to more toliko da je potopilo silne vojske faraonovome koje su gonile Jevreje prilikom njihovog izlaska iz Egipta.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Bilo je velikih pesnika koji su bili prvi proroci. Eshil je pevao u svom spevu o Prometeju kako \u0107e Zevs, bog \u010dovekomrzac, najzad propasti, i to propasti od svoje sopstvene slabosti. Zar pesnik nije odvde odista bio prorok? Zevsa, \u010dovekomrsca, oborio je hri\u0161\u0107anski Bog koji je bio \u010dovekoljubac, i kojeg se, kao takvog, nikad vi\u0161e ne\u0107e do kraja odre\u0107i”! Hri\u0161\u0107anstvo je najve\u0107a pobeda prometeizma. Prometej je predak svih anti\u010dkih heroja i predak svih hri\u0161\u0107anskih mu\u010denika; on je oli\u010denje tvora\u010dkog ljudskog genija koji svoje zakone dobrote stavlja nasuprot prirodnim zakonima sile. Prometej je bio pravi Hristors u gr\u010dkom politeizmu.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Vladari su ili bogodani ili slu\u010dajni. Prema tome se dele na tvorce i ru\u0161ioce, mudrace i ludake, svece i vampire, o\u010deve i o\u010duhe, parazite i izdajice. Ali na hiljadu vladara bi se moglo nabrojati na prste onih \u00a0koji su bili sre\u0107ni, jo\u0161 manje istinski voljeni.<\/p>\n Svi oni kraljevi koji vladaju voljom naroda, i kad su bili najbolji za svoju zemlju i gra\u0111ane, ne odr\u017eavaju se ljubavlju nego silom.<\/p>\n Mnogi vlastodr\u0161ci nisu voleli razumne ljude, jer su im oni izgledali najopasniji. Govore\u0107i o Cezaru ka\u017ee Plutarh da isti Cezar nije mogao trpiti Kasija i Bruta, ali je delio vlast sa pijanicom Markom ANtonijem jer ga nije stavljao u zasenak; kao \u0161to je Seneka najzad omrznuo Neronu a Platon omrznuo Dionisiju..<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n Strah od umnih ljudi je u prirodi \u010dovekovoj, kao i strah od svega i \u0161to je odve\u0107 mo\u0107no i \u0161to nas prema\u0161a. I Hristos je mrzeo skribe i fariseje, a to je zna\u010dilo mudrace i intelektualce, a voleo je ribare.<\/p>\n Od kraljeva se tra\u017ei uvek vi\u0161e nego od ma kojeg drugog \u010doveka. On mora biti istovremeno vojnik, politi\u010dar, dr\u017eavnik, salonski i dru\u0161tveni \u010dovek. Mora razumevati sve \u0161to se radi, govori i pi\u0161e. Ne sme dozvoliti da ga drugi \u010dovek prevazi\u0111e ni umom ni hrabro\u0161\u0107u.<\/p>\n O tom da je zanat kraljeva najte\u017ei od svih ljudskih zanimanja, i mudri Montenj to isti\u010de govore\u0107i \u201cda je te\u0161ko odr\u017eati pravu meru u jednoj sili tako bezmernoj\u201c.<\/p>\n Od svih ljudi velikog imena kralj je jedini za kojeg i poslednji njegov gra\u0111anin misli da ima pravo da ga sudi, i uveren je da ga uvek sudi pravo. Kralj je jedini \u010dovek koji se smatra krivim za pogre\u0161ke drugih.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n \u017de\u0111 za vla\u0161\u0107u je sna\u017enija nego \u017ee\u0111 za vodom. Koliko su stari Atinjani prosuli filozofskog genija da od mudraca, koji je stavljen ostalim ljudima kao uzor, naprave pre svega \u010doveka koji ne gramzi za vla\u0161\u0107u nikakve vrste. Istorija se odista ne mo\u017ee smatrati borbom belih protiv crnih, ni bitnkom dobra protiv zla, nego samo ja\u010dih protiv slabih, ljudi kojima su zlo i dobro bile sopredne vrednosti.<\/p>\n Ako je stra\u0161na potreba da se izbije na vlast, jo\u0161 je svirepija potreba da se vlast sa\u010duva. Jo\u0161 Platon je govorio da ko zadobije vlast izgubi pamet. Ja verujem pre da izgubi srce; znam odista da sam gubio jednog za drugim svoje prijatelje kako se koji dizao na vlast.<\/p>\n Preterana sre\u0107a pokvari ljude isto toliko koliko i preterana nesre\u0107a. Kad Bog dadne ljudima sva dobra ovog sveta, onda oni veruju da im Bog vi\u0161e ne treba i rade sve \u0161to je protiv njega.<\/p>\n Nikada ljudi nisu pra\u0161tali krvolo\u0161tvo i kad je ono bilo neophodno, \u010dime se pokazuje da je \u017eivot \u010dovekov najvi\u0161e \u0161to drugi mo\u017ee da mu otme ili mo\u017ee da mu spase.<\/p>\n Jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih slu\u010dajeva, i najte\u017eih za vladare, \u0161to uvek gomila stoji na gledi\u0161tu: kakav kralj, takva vlada i takvi politi\u010dari. I obratno.<\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n __<\/span><\/p>\n Citati iz knjige: \u201cBLAGO CARA RADOVANA\u201d\u00a0<\/span> Podjelite ovo sa prijateljima<\/strong> ako smatrate da je text koristan, edukativan, ako vam je pomogao ili vam se svidio ili mislite da mo\u017ee nekome pomo\u0107i. Ako na\u0111ete gre\u0161ku budite slobodni javiti se radi ispravljanja. Time ujedno podr\u017eavate i moj rad i direktno uti\u010dete na pobolj\u0161anje ove, veoma zna\u010dajne literature. HVALA.<\/span><\/p>\n IZREKE IZ KNJIGE: BLAGO CARA RADOVANA – JOVAN DU\u010cI\u0106<\/p>\n
\npopular replica watches website<\/a>
\nwatch<\/a>
\nbest replica watches<\/a>
\nreplica watch<\/a>
\nhigh quality rolex replica watches<\/a>\n<\/p>\n6.<\/h3>\n
7.<\/h3>\n
9.<\/h3>\n
10.<\/h3>\n
11.<\/h3>\n
13.<\/h3>\n
14.<\/h3>\n
POGLAVLJE: O LJUBAVI<\/h2>\n
1.<\/h3>\n
2.<\/h3>\n
3.<\/h3>\n
4.<\/h3>\n
5.<\/h3>\n
6.<\/h3>\n
7.<\/h3>\n
8.<\/h3>\n
12.<\/h3>\n
POGLAVLJE: O \u017dENI<\/h2>\n
1.<\/h3>\n
2.<\/h3>\n
3.<\/h3>\n
4.<\/h3>\n
5.<\/h3>\n
6.<\/h3>\n
8.<\/h3>\n
10.<\/h3>\n
11.<\/h3>\n
12.<\/h3>\n
13.<\/h3>\n
POGLAVLJE: O PRIJATELJSTVU<\/h2>\n
1.<\/h3>\n
2.<\/h3>\n
3.<\/h3>\n
4.<\/h3>\n
5.<\/h3>\n
6.<\/h3>\n
7.<\/h3>\n
8.<\/h3>\n
9.<\/h3>\n
10.<\/h3>\n
11.<\/h3>\n
12.<\/h3>\n
14.<\/h3>\n
16.<\/h3>\n
POGLAVLJE: O MLADOSTI I STAROSTI<\/h2>\n
1.<\/h3>\n
2.<\/h3>\n
4.<\/h3>\n
5.<\/h3>\n
6.<\/h3>\n
8.<\/h3>\n
9.<\/h3>\n
POGLAVLJE: O PESNIKU<\/h2>\n
1.<\/h3>\n
2.<\/h3>\n
3.<\/h3>\n
4.<\/h3>\n
5.<\/h3>\n
6.<\/h3>\n
8.<\/h3>\n
9.<\/h3>\n
10.<\/h3>\n
11.<\/h3>\n
13.<\/h3>\n
POGLAVLJE: O HEROJIMA<\/h2>\n
1.<\/h3>\n
2.<\/h3>\n
4.<\/h3>\n
5.<\/h3>\n
6.<\/h3>\n
8.<\/h3>\n
9.<\/h3>\n
10.<\/h3>\n
11.<\/h3>\n
POGLAVLJE: O PROROCIMA<\/h2>\n
1.<\/h3>\n
\n– Ovo \u0107e se dogoditi, a to ne\u0107e! U ovom \u0107ete uspeti, a u tom ne\u0107ete!
\n– Tako \u0161apu\u0107e svaki \u010dovek na kojeg nai\u0111ete putem, ili koga sretnete na stepenicama.<\/p>\n2.<\/h3>\n
3.<\/h3>\n
4.<\/h3>\n
POGLAVLJE: O KRALJEVIMA<\/h2>\n
\nAutor: Jovan Du\u010di\u0107<\/span>
\nPriredio: Leon Bijelic ; www.leonbijelic.com<\/a><\/span><\/span>
\nInstagram: @leonbijelicknjige<\/a>\u00a0<\/span>& @leonbijelic<\/span><\/a><\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n![\"CITATI](\"https:\/\/leonbijelic.com\/wp-content\/uploads\/2018\/05\/How-to-stay-healthy-this-season.png\")
<\/p>\n